Britanci bi sutra izašli iz EU

London -- Više od polovine Britanaca bi glasalo za izlazak iz EU da se referendum o tom pitanju održi sutra, pokazuju rezultati istraživanja "Gardijana" i agencije ICM.

Istraživanje, nova potvrda ubrzanog jačanja evroskepticizma na Ostrvu, pokazuje da bi 51 odsto građana glasalo za izlazak EU, dok je za ostanak u Uniji 40 odsto.

To je prvi put da rezultati istraživanja pokazuju da se više od polovine Britanaca protivi Evropskoj uniji, iako je još sredinom 2011. odnos "za" i "protiv" EU bio 49% - 40%.

"Gardijan" ističe da se odnos javnosti prema Briselu drastično izmenio u poslednjoj deceniji, jer je anketa ICM iz maja 2001. uz nešto drugačije pitanje pokazala tadašnji potpuno jasan većinski stav Britanaca - 68 odsto građana je podržavalo članstvo u EU, dok je samo 19 odsto bilo protiv.

"Još gore vesti za proevropljane predstavljaju odgovori ispitanika na pitanje koliko su čvrsti u svojim stavovima", navodi "Gardijan".

Čak 36 odsto ispitanih građana kaže da bi definitivno glasalo za izlazak Velike Britanije, dok je samo 22 odsto onih koji su čvrsti u stavu da je ostanak jedino rešenje. Na drugoj strani, 18 odsto je onih koji kažu da bi "verovatno" bili za ostanak, dok je 15 odsto onih koji bi "verovatno" glasali za izlazak.

"Dalje padanje statusa EU dolazi na kraju godine u kojoj je ona osvojila Nobelovu nagradu za mir, ali, što je mnogo važnije, u godini koju je obeležila kriza evra i njen prelazak iz akutne u hroničnu fazu", navodi list.

Osim toga, Britanci su ocenili EU sa 2+, dok su Dejvid Kameron i Ed Miliband dobili nešto bolju ocenu 3-.

Agencija ICM je ispitivanje sprovela na reprezentativnom uzorku od 1.002 osobe starije od 18 godina.

Izvor: B92

Šojble:Najteži deo krize u evrozoni prošao

Berlin - Nemački ministar finansija Volfgang Šojble rekao je danas da je najteži deo trogodišnje krize u evrozoni prošao, ukazujući na pozitivan razvoj događaja u Grčkoj i Francuskoj.


- Smatram da je najgore sada iza nas - rekao je Šojble u intervjuu za nemački dnevnik "Bild",a prenosi agencija AFP,


- Vlada u Atini zna da ne sme da optereti druge zemlje članice evrozone. Iz tog razloga ona nastavlja sa reformama - rekao je Šojble.

On je takodje izrazio optimizam povodom tempa sprovodjenja reformi u susednim članicama evrozone poput Francuske, navodeći da je Pariz "svestan toga da svaka zemlja mora stalno da sprovodi reforme kako bi zadržala konkurentnost".
 
Šojble je nešto optimističniji u pogledu budućnosti evrozone, za razliku od nemačke kancelarke Angele Merkel, koja je posle svečanosti na kojoj je Evropskoj uniji dodeljena Nobelova nagrada za mir, rekla da još ne može u "potpunosti" potvrditi da je kriza prošla, opisujući sebe kao "opreznog optimistu".
 
Nasuprot tome, francuski predsednik Fransoa Oland je u više navrata ponovio da je prošla kriza evrozone, koja je u pojedinim trenucima pretila da ugrozi samo postojanje 17-članog bloka.
 
Govoreći o nemačkoj ekonomiji, Šojble je rekao da računa na "pristojan" rast u narednoj godini, podstaknut trgovinom sa Sjedinjenim Američkim Državama i Azijom.
 
- Situacija je bolja od očekivane zbog snažnije trgovine sa SAD i Azijom, usled čega će nemačka privreda u 2013. ojačati pristojnim tempom rasta - rekao je Šojble.

Izvor: Blic

Evrozoni preti balkanizacija

Beograd -- Kriza evrozone trajaće još godinama i preti joj balkanizacija privrednih aktivnosti i bankarskih sistema, upozoravaju stručnjaci. 

Već tri godine kriza evra ne preti samo raspadu evrozone, već i propasti čitave Evropske unije.

Premda je pritisak finansijskih tržišta zasad malo popustio, dugoročno rešenje krize i dalje ostaje egzistencijalni prioritet za EU. Postavlja se pitanje - hoće li Unija preživeti?

Odgovor leži u tome što se podrazumeva pod Evropskom unijom. Ukoliko se misli samo na političke organe – Evropsku komisiju, Evropski parlament i Evropski sud pravde, institucije stare pola veka, tada je odgovor da.

Ali šta je sa zajedničkim tržištem? Ponovno bi se uvele granice, bankarstvo i finansijski sistemi bi se balkanizovali, a radnici ne bi mogli više slobodno da se kreću, smatraju trojica stručnjaka, Žan Klod Piri, bivši direktor pravne službe u Savet EU, Beri Ajhengrin, profesor ekonomije i politologije na Berkliju, i Nurijel Rubini, analitičar i profesor na Stern univerzitetu u Njujorku.

Beri Ajhengrin upozorava da će kriza evrozone sasvim sigurno potrajati.

“Kriza će se vratiti. Ako ne pre predstojećih nemačkih izbora, onda nakon njih. Južna Evropa nije učinila dovoljno kako bi povećala svoju konkurentnost, dok severna Europa nije uložila dovoljno napora da pogura taj zahtev”, ocenjuje on.

“Dužničko breme prisutno je i dalje, a evropska privreda ne uspeva da postigne rast. Širom evropskog kontinenta produbljuju se politički razdori. Zbog svih tih razloga, opasnost od kolapsa evrozone nije prošla. Koja god članica evrozone da se strmoglavi, to će podstaći ekonomski haos i gnev susednih zemalja. Kako bi se zaštitile, vlade će zatvoriti svoje granice da bi sprečile izliv svog kapitala. Opet će postojati svaka zemlja za sebe”, predviđa Ajhengrin i navodi nekoliko mogućih scenarija.

“Evropa može ili da krene napred, u dublju integraciju, ili unazad, prema nacionalnoj suverenosti. Njeni čelnici, i u ovom trenutku njeni ljudi, treba da odluče. Samo od njihove odluke zavisi budućnost evra i Evropske unije', zakljuje Ajhengrin.

Recesija se sa periferije širi ka jezgru
Nurijel Rubini, s druge strane, ocenjuje da su rizici sa kojima se suočavala evrozona nešto ublaženi nakon leta, ali da ekonomski uslovi periferije evrozone i dalje ostaju nestabilni.

“Periferija pokazuje malo znakova oporavka. Štaviše, recesija je sa periferije počela da se širi i po jezgru evrozone - smanjuje se francuska proizvodnja, a čak je i nemačka privreda zakazala jer rast dva glavna nemačka izvozna tržišta ili opada (ostatak evrozone) ili usporava (Kina i ostatak Azije)”, podseća Rubini.

“Nastavlja se balkanizacija privredne aktivnosti i bankarskih sistema, a strani investitori beže iz periferije i traže utočište u jezgru, dok nivoi privatnog i javnog duga rastu do neodrživosti”, pojašnjava on.

Prema njegovim rečima, fundamentalna kriza evrozone nije rešena i Evropu čeka još jedna godina u kojoj će morati da se nosi sa svim postojećim rizicima koji bi 2014. mogli da dobiju još gori oblik.

“Nažalost, kriza evrozone će najverovatnije ostati sa nama još nekoliko godina, propraćena restrukturiranjem duga i napuštanjem evrozone”, zaključio je Rubini.

Evropske zemlje isuviše male za svet
Bivši direktor pravne službe u Savetu EU, Žan Klod Piri, da evropske zemlje individualno nemaju nikakve šanse na evropskom tržištu.

“Danas, u doba visoko konkurentne globalne ekonomije, evropske zemlje relativno male veličinom, sa stanovništvom koje stari i sa prevelikim dugom, u kombinaciji s nedostatkom energetskih resursa u opasnost dovode visok životni standard i velikodušnu socijalnu politiku. Individualno, evropske zemlje ne mogu da se takmiče sa rastućim tržištima, potrebna im je snažna Unija koja će se suočiti s izazovima koje nameće globalizacija”, smatra on.

Piri naglašava kako arhitektura evrozone nije dugoročno održiva.

“Evropa s dve brzine zato je najbolje rešenje za budućnost Evropske unije”, zaključio je on.

Izvor: B92

Egipat: Vođe opozicije pod istragom

Kairo -- Glavni tužilac Egipta naložio istragu navoda da su lideri opozicije počinili izdaju podsticanjem svojih pristalica na zbacivanje predsednika Mohameda Morsija.

Tužilac Talat Abdulah, koga je imenovao Morsi, pokrenuo je istragu nakon što je od dva advokata primio žalbe u kojima su optužili opozicione lidere, nobelovca i bivšeg šefa Međunarodne agencije za atomsku energiju Mohameda el Baradeja, bivšeg ministra spoljnih poslova Amr Musu i Hamdina Sabahija da su podsticali na zbacivanje Morsijevog režima.

I Musa i Sabahi su bili Morsijevi protivkandidati na poslednjim predsednički izborima.

U žalbi se navodi da su opozicioni lideri obmanuli Egipćane i podsticali ih da se pobune protiv predsednika, što predstavlja izdaju.

Emad Abu Gazi, generalni sekretar opozicione partije koju predvodi El Baradej, izjavio je da istraga pokazuje tendenciju ka policijskoj državi i da predstavlja pokušaj eliminacije političkih protivnika.

On je dodao da se svrgnuti režim Hosnija Mubaraka obračunavao s opozicijom na isti način.

Istraga ne znači neophodno da će biti podnete optužbe protiv lidera opozicije.

Morsi je juče izjavio da novi Ustav uspostavlja "novu republiku" i pozvao opoziciju na prevazilaženje razlika i popravljanje privrede Egipta.

Protesti protiv Morsija organizovani su kada je predsednik 22. novembra doneo dekrete kojima je proširio svoja ovlašćenja. Nakon toga su islamisti, koji imaju većinu u parlamentu, ubrzanim postupkom usvojili nacrt Ustava koji su Egipćani prihvatili na referendumu.

Opozicija je optužila Morsija da je Ustav napravljen bez učešća liberala, hrišćana i žena koji su poslanici, kao i da daje previše vlasti islamistima, zagovara strogu primenu šerijata i ograničava prava i slobode.

Morsi i Muslimansko bratstvo su optužili opoziciju da pokušava da podrije legitimitet predsednika i optužio zvaničnike prethodnog režima da planiraju da ga zbace s vlasti.

Izvor: B92

Rompej: Kameronove namere škode EU

London -- Namere britanskog premijera Dejvida Kamerona da preuzme nadležnosti od EU mogla bi da naškode Uniji, upozorava predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej.

On je u intervjuu za britanski list "Gardijan" rekao da bi EU mogla da se raspadne ukoliko bi pojedinačnim državama bilo dopušteno da biraju među postojećim propisima.

"Ukoliko bi svaka država mogla da bira one delove postojećih propisa koje im se najviše dopadaju i odustane od onih koje im se najmanje dopadaju, Unija u celini i jedinstveno tržište posebno, uskoro bi se raspali", kazao je Rompej.

"Sve države članice mogu i imaju posebne zahteve i potrebe koji se uvek uzimaju u obzir u sklopu naših razmatranja. Ne očekujem da bilo koja država članica pokuša da podrije osnove našeg sistema saradnje u Evropi", dodao je on.

Kameron je rekao da želi novi ugovor sa EU, koji bi odobrili građani na referendumu, ali nije podržao zahteve euroskeptičnih konzervativaca za izjašnjavanje o članstvu Britanije u EU, podsetio je Rojters.

Britanija, kao članica EU, zadržala je svoju valutu i pasošku kontrolu na granicama, ali mnogi konzervativci žele više preuzimanjem nadležnosti u oblasti zakona o socijalnim pitanjima i zaposlenju.

Kameron bi svoje planove trebalo da iznese u dugo najavljivanom govoru o evropskoj politici naredne godine.

Lider liberalnih demokrata, partije koja sa Kameronovom Konzervativnom strankom čini koalicionu vladu, Nik Kleg, izjavio je danas da je referendum o ulozi Britanije u Evropi preuranjen dok se ne razreši kriza u evrozoni.

Izvor: B92

Privrede Azije rastu i pored krize

Singapur -- Azijske brzorastuće privrede ostvarile su dalji napredak u 2012, uprkos dužničkoj krizi u Evropi, usporavanju svetskog ekonomskog oporavka.


 
Pored toga otežavajuća okolnost predstavlja i sve bliža "fiskalna provalija" u SAD, javila je kineska državna novinska agencija Sinhua.

Azijske ekonomije su u 2012. beležile dobre rezultate, iako je njihov rast bio sporiji od očekivanog, navela je Sinhua.

U nedavno objavljenom izveštaju Ujedinjenih nacija navodi se da će ekonomski rast azijsko-pacifičkog regiona ove godine iznositi 5,6 odsto, u odnosu na ranije očekivanih 6,5 odsto.

Što se tiče 2013, ekonomisti su uglavnom optimisti da će azijski privredni rast biti nastavljen, zahvaljujući snažnoj domaćoj tražnji koja bi, prema očekivanjima, trebalo da nadmaši slabiji rast izvoza.

Američka investiciona banka "Goldman Saks" je nedavno objavila prognozu za azijske privrede 2013, izrazivši optimizam u vezi sa ekonomskim prilikama u idućoj godini u regionu, ne računajcuhi Japan.

Banka "Goldman Saks" predvidja da će privredni rast Azije u 2013. iznositi 6,9 odsto, a zatim napredovati na 7,3 odsto od 2014. do 2016. Singapur, koji je otvoreniji ka ostatku sveta, je očigledno najteže pogodjen slabljenjem globalne privrede.

Evropska unija (EU) je, posle susedne Malezije, najveći trgovinski partner Singapura.

Prema zvaničnim podacima, bilateralna trgovina izmedju Singapura i EU je 2011. uvećana za sedam odsto na godišnjem nivou na 106 milijardi singapurskih dolara (86,9 milijardi dolara).

U trećem ovogodišnjem kvartalu, izvoz Singapura u EU, ne računajući naftu, smanjen je za 16,5 odsto.

Singapursko Ministarstvo trgovine i industrije navodi da je ekonomski rast te visokorazvijene države-ostrva sa 5,3 miliona stanovnika u prvom kvartalu iznosio 1,6 odsto, u drugom 2,5 odsto, a u trećem svega 0,3 odsto.

Mnogoljudna Indonezija sa 250 miliona stranovnika bi ove godine trebalo da zabeleži ekonomski rast od 6,3 odsto, što je u skladu sa vladinom prognozom za 2012, medjutim, usporavanje globalne tražnje odrazilo se na izvoz i te zemlje na Jugoistoku Azije.

Indonezija je, prema podacima Zavoda za statistiku u Džakarti, u oktobru izvezla robu vrednu 15,67 milijardi dolara, a uvezla proizvode vredne 17,21 milijardu, čime je zabeležen deficit of 1,55 milijardi dolara, rekordan u toj zemlji.

Nakon prošlogodišnjih razornih poplava, izvoz Tajlanda se polako oporavlja.

Prema zvaničnim podacima, ukupan izvoz je u oktobru uvećan za 15,57 odsto na godišnjem nivou, uglavnom zahvaljujući oporavku izvoza poljoprivredih i industrijskih proizvoda.

Visoke stope privrednog rasta Indije, druge najmnogoljudije zemlje na svetu (1,25 milijardi stanovnika) revidirane su sa osam do devet na 5,5 odsto, najniži nivo od 2004.

Strateg britanske banke "Barkliz" u Aziji, Velijan Viranto, rekao je u intervjuu Sinhui da je Azija ostvarila dobre rezultate uprkos situaciji u evrozoni i strahovanju od "fiskalne provalije" u SAD.

Viranto predvidja da će ekonomski rast Narodne Republike Kine, druge najveće privrede na svetu, u 2013. premašiti osam odsto.
"Oporavak Kine neće samo podići tržišno raspoloženje, već i ubrzati rast azijskih privreda, jer medjusobna trgovina izmedju brzorastućih zemalja Azije ima sve veći značaj", naveo je Viranto.

Ekonomista bonitetne kuće "Mudis" Glen Levin smatra da će NR Kina pogurati privredni rast čitave Azije, dodajući da će, ukoliko ekonomija najmnogoljudije zemlje na svetu (1,35 milijarde) bude napredovala, to definitivno dobro uticati na privrede u regionu.

Levin veruje da će azijske ekonomije u 2013. nastaviti da beleže izvanredne rezultate, zahvaljujući većoj potrošnji na infrastrukturne projekte i ekonomskim reformama, pogotovo u oblasti privlačenja stranih investicija.

Izvor: B92

Francuzi i dalje žale za svojom valutom

Više od 60 odsto Francuza, 11 godina od uvođenja evra, i dalje žali za nacionalnom valutom, pokazuju rezultati istraživanja Francuskog instituta za javno mišljenje (Ifop).

Među 62 odsto onih koji su rekli da žale za starom valutom 70 procenata čine žene, a 54 odsto su muškarci.

- Iz ovog istraživanja može se uočiti da ne bledi sećanje na franak, a da su kritike prema evru pojačane, naročito zbog ekonomske i finansijske krize - izjavio je direktor Odeljenja za ispitivanje javnog mnjenja Žerom Fuke.

On je primetio da je nostalgija za francuskom valutom 2002. godine nakon uvođenja jedinstvene valute bila samo 39 odsto, a da je potom u junu iste godine povećana na 48 procenata.

U 2005. broj Francuza nezadovoljnih zbog uvođenja evra povećan je na 61 odsto, dok je najveći broj nostalgičara za francuskom valutom, zbog krize, bio 2010, kada ih je bilo čak 69 odsto.

Među nostalgičarima najviše je bilo radnika i zaposlenih njih 77 odsto, dok je među rukovodiocima i bilo 41 odsto onih koji žale za nacionalnom valutom.

Ispitivanje Ifopa obavljeno je telefonom u periodu od 18. do 20. decembra na uzorku od 1.007 osoba među francuskim stanovništvom starijim od 15 godina.

Izvor: Blic

Ekonomija u Evropi u 2013: Dugovi, nezaposlenost, slabi rezultati i - automobili iz Srbije

"Neophodne mere štednje koje su uvele vlade širom sveta sprečiće ekonomiju da se u 2013. godini vrati u fazu ekspanzije", predviđa Fric Mostbuk, rukovodilac istraživanja Erste Grupe. On ocenjuje da bi posle ulaska Hrvatske u EU u julu, rast BDP-a mogao da bude do 2,5 odsto u periodu 2014-2020, i da će integracija Balkana u EU dobiti još jedan podsticaj, kada bi Srbija trebalo da dobije datum za početak pregovora.

Istraživači Erste grupe procenjuju da bi investitori trebalo da izbegavaju ulaganja u evropski telekomunikacioni i komunalni sektor pošto će se njihovi slabi rezultati produžiti i u 2013. i u narednom periodu, što može biti nepovoljno za eventualnu prodaju srpskog „Telekoma“.
 
Proizvođače automobila u centralnoj i istočnoj Evropi (CIE) vide kao atraktivnu investiciju, pa to kompaniji FIAT u Srbiji daje dobre šanse.
 
Svaki četvrti automobil proizveden u EU u 2013. biće napravljen u CIE, s obzirom na to da je bivša Čehoslovačka – sa procenjenih 2 miliona putničkih automobila u 2012. godini – sada drugi po veličini proizvođač automobila u Evropi, odmah posle Nemačke.
 
Proizvodnja automobila u CIE konstantno povećava udeo na tržištu na račun proizvođača automobila iz južne Evrope zahvaljujući konkurentnim troškovima rada i jakom prisustvu nemačkih (VW, Škoda) i azijskih proizvođača (Kia, Hyundai, Toyota).

Globalna situacija u pogledu duga će ostati dominantna tema. Biće veoma teško smanjiti visoki nivo ukupnog duga i budžetskih deficita i to se ne odnosi samo na evrozonu. Kriza duga u velikim indistrijalizovanim državama (evrozona, SAD, Japan, Velika Britanija) predstavljaće izazov u narednim godinama. Ekonomsko okruženje će, stoga, ostati krhko.
 
Prethodna finansijska i ekonomska kriza i kriza poverenja su ostavile trajne posledice na dug, čije smanjenje će biti teško i dugo će trajati. To će u narednim mesecima u više navrata stavljati na probu finansijska tržišta i privredu.
 
Ekonomski rezultati na globalnom nivou, a posebno u Evropi, ostaće slabi.
 
Neophodne mere štednje koje su uvele vlade nastaviće da nepovoljno utiču na okruženje na strani tražnje i očigledno sprečavaju ekonomiju da se vrati u fazu ekspanzije.

Pad ekonomske aktivnosti prouzrokovan krizom duga praćen je neočekivano visokim porastom nezaposlenosti u perifernim delovima evrozone – posebno od maja 2011. godine. Pre toga, stopa nezaposlenosti u Nemačkoj i Francuskoj je opala, što je kompenzovalo povećanja u perifernim regionima.
 
Neočekivano ubrzanje nezaposlenosti u Italiji i Španiji – vezano za nenadano oštar pad ekonomske aktivnosti kada su zemlje ušle u krizu duga – pretežno opredeljuje kretanje stope nezaposlenosti u evrozoni u ovom trenutku.
 
Veoma visoka nezaposlenost utiče na smanjenje inflacije putem niske tražnje i niskih zahteva po pitanju zarada.
 
Na osnovu naših očekivanja u pogledu nezaposlenosti, projektujemo inflaciju na nivou od 1,7 odsto za 2013. i 1,3 odsto za 2014. godinu.


Izvor: Blic

MMF: Pad u SAD i EU loš za ceo svet

Beograd -- Amerika i Evropska unija moraju da se suoče sa ekonomskim problemima jer bi posledice recesije bile katastrofalne, kaže direktorka MMF-a Kristin Lagard.

Budžetski sporazum odobren u Kongresu SAD i kojim je izbegnuta "finansijska litica" je dobrodošao, ali nedovoljan, ocenio je Međunarodni monetarni fond.

Direktorka te međunarodne institucije, Kristin Lagard, je upozorila da bi sunovrat američke i ekonomije zemalja Evropske unije, imao zastrašujuće posledice na ostatak sveta.

"Ukoliko ove dve napredne ekonomije upadnu u recesiju to će imati ogroman udar na ceo svet. Jednostavno zbog njihove veličine i odnosa sa drugim zemljama u pogledu trgovine, finansija i direktnih inostranih investicija. Bilo bi posledica zbog čega je vrlo važno da se te dve zemlje, odnosno regiona, uz pomoć i ohrabrenje međunarodne zajednice, suoče sa problemima koje imaju", poručuje ona.

Podsetimo, američki Kongres je početkom godine usvojio budžetski sporazum, kojim je “za dlaku” izbegnuta “fiskalna provalija”. Da je došlo do „fiskalne litice“, Amerikanci bi bili pogođeni skokom poreza i merama štednje ukupne vrednsoti 500 milijardi dolara, što bi poljuljalo ionako slab ekonomski oporavak.

Izvor: B92

Karl Bilt: Ulazak Turske u EU nije siguran, neophodni napori

IZMIR - Ulazak Turske u EU nije siguran i zahteva obostrane napore Ankare i Brisela, izjavio je ministar spoljnih poslova Švedske Karl Bilt.

“Ništa na ovom svetu nije sigurno. Ništa u ovom žviotu nije sigurno”, rekao je Bilt agenciji Frans pres, komentarišući ulazak Turske u EU.
 
On je naglasio da su neophodni napori i Brisela i Ankare, kontinuirani proces reformi u Turskoj, otvorenost EU, ali je ipak ocenio da će Turska na kraju ući u EU.
 
“Ne pitajte me kada, ali ja u to verujem”, rekao je švedski minisar spoljnih poslova.
 
Turska je 2005. godine počela pregovore za ulazak u EU, ali su oni u zastoju, zbog protivljenja nekih zemalja, posebno Francuske i Nemačke.
 
Bilt je izrazio uverenje da će se tokom 2013. ubrzati pregovori Ankare i Brisela, zahvaljući “pozitivnim znakovima” na kojima treba nastaviti rad.
 
U godišnjem izveštaju Evropske komisije o procesu ulaska Turske u EU, objavljenom u oktobru, izražava se žaljenje zbog nedovoljnih napora Turske, posebno kada je reč o ličnim slobodama.
 
Prema oceni Karla Bilta, osnovni problem je ustav Turske, koji potiče još iz 1980. godine, a on bi mogao da bude rešen donošenjem novog ustava i reformama u pravosuđu.


Izvor: Blic