E valjda cu i to docekati da vidim njegov kraj,nije mi jasno kako upeva da opstaje posle boomardovanja Srbij i rata u Iraku,ccc

Ova zena me neodoljivo podseca na neku voodoo veshticu , ne znam zashto ...

Ukoliko zelite da blokirate zlonamerno pracenje vasheg kretanja dovoljno je
da inkriminisani dokument obavijete aluminijumskom folijom ili
stavite u metalnu kutijicu ...

Rusi izvlače pouke iz lekcije o francuskim nemirima

Ruske vlasti brzo su izvukle pouku iz nereda koji su danima potresali Francusku - gotovo preko noći Federalna migraciona služba Rusije (FMS) odlučila je da prvi put da sprovede široku imigracionu amnestiju. FMS je najavila da će strancima koji žele da rade u Rusiji uprostiti proceduru dobijanja dozvole za rad i registraciju po mestu stanovanja, a već postojeće nelegalne imigrante legalizovati.

FMS ne samo da ne namerava da isteruje strance koji ilegalno žive i rade u Rusiji, već iduće godine planira da eksperimentalno amnestira oko milion ilegalnih imigranata. Prema podacima FMS, u Rusiji u ovom trenutku živi i radi od pet do 15 miliona ilegalaca. Kad je reč o opasnosti od izbijanja sličnih nereda u Rusiji, tu nema saglasnosti ni među političarima, ni među analitičarima.

Lider partije Rodina Dmitrij Rogozin, kog često optužuju da propagira nacionalizam, smatra da bi eventualni neredi u Rusiji imali veći zamah nego u Francuskoj.
- Dovoljno je prineti šibicu tom buretu baruta i žrtava će biti dosta, kako to obično biva u Rusiji - primetio je Rogozin.



Izvor: Glas Javnosti \ Tanjug

Tri najveće želje nemačke vlade
BERLIN - Sanirati, investirati i reformisati - tri su najveće želje buduće nemačke vlade koja će građanima i preduzećima, komentarišu analitičari, doneti samo veća opterećenja.

Koalicioni ugovor demohrišćanskog saveza CDU/CSU i Socijaldemokratske partije (SPD) je hrabar, ali nije vizionarski, ocenjuje štampa povodom završetka pregovora, pitajući da li je uopšte moguće restriktivnom politikom u svim oblastima postići privredni oporavak i povećati zaposlenost. Za to je, tumače pesimisti, potrebno mnogo više nego sakupiti novac i sanirati budžet štedeći "malo tu, malo tamo".

Glavni cilj koalicionog ugovora, dogovorenog preksinoć, a koji će biti potpisan 18. novembra, jeste stvaranje uslova za saniranje budžeta kroz povećanje poreza na dodatu vrednost (PDV) sa 16 na 19 odsto počev od 1. januara 2007. Najavljeno povećanje stope PDV odmah je izazvalo žestoke proteste. "Dve partije na vlasti, a nijedna da predloži nešto pametno!" - gnevno je u petak, na jednom skupu poslodavaca u Berlinu, izjavio Bernt Pišetsrider, predsednik "Folksvagena".

Istovremeno, njegov kolega iz "Poršea" Vendelin Videking uzviknuo je: "Kako su nas samo lagali! To danas na sopstvenoj koži oseća svaki građanin ove zemlje, bez obzira na visinu prihoda!" Razume se, kaže predsednica Saveza potrošača Eda Miler, da će najviše pogođena biti domaćinstva niskih prihoda. Zanimljivo je da Nemačka sada ima jednu od najnižih PDV stopa u EU (nižu ima samo Kipar - 15 odsto) i da povećanje na 19 odsto ne bi bila tragedija.

"Rupa" u nemačkom budžetu sve više se povećava - lane je porasla na 3,7 odsto bruto domaćeg proizvoda, a za ovu godinu se predviđa čak 4,0 odsto! Ima, međutim, i drugih ideja da se poveća budžetski prihod - delimična prodaja zlatnih rezervi Bundesbanke, na primer, teških 3.500 tona, a vrednih 35 milijardi evra - ali o toj mogućnosti se, s obzirom na ustavnu nezavisnost Bundesbanke, zasad samo šuška. Kancelar Angela Merkel na dužnost stupa 22. novembra.



Izvor: Glas Javnosti \ Tanjug

Berezovski plaćao proteste u Ukrajini

LONDON - Boris Berezovski, bivši ruski oligarh koji sada živi u Britaniji, tvrdi da je on velikim delom finansirao "narandžastu revoluciju" u Ukrajini, objavio je londonski dnevnik Indipendent, a preneo Tanjug.

Prema pisanju lista, to "nije nimalo prijatno" za ukrajinskog predsednika Viktora Juščenka, koji je na talasu te revolucije došao na vlast. Berezovski tvrdi da je dao veliku sumu novca Juščenkovim najbližim saradnicima i besan je što oni sada poriču da su taj novac dobili. Kaže da želi da zna kako su ta sredstva potrošena i preti da će predsednikove saradnike tužiti sudu ako mu se lično ne izvine i ne priznaju da su od njega dobili gotovinu.

Prema izveštajima u ukrajinskim i ruskim medijima, Berezovski je za revoluciju dao oko 21 milion dolara. Indipendent napominje da Juščenkovi saradnici strahuju da bi njihovo priznanje da su primili novac pokvarilo sliku u javnosti o "narandžastoj revoluciji", kao o spontanom iskazivanju moći naroda.


Izvor: Glas Javnosti

Ambasador Republike Turske u Beogradu Hasan Servet Oktem za „Blic“

Izveli smo tihu revoluciju zbog ulaska u EU

Odluka Evropske unije da 3. oktobra započne zvanične pregovore o ulasku Turske u evropsku zajednicu je istorijski dan za našu zemlju. Ti pregovori se ne mogu porediti sa pregovorima između Bugarske i EU ili Hrvatske i EU. Oni će trajati mnogo duže, možda i čitavih deset godina, a razlog je jednostavan: Turska je velika zemlja sa preko 70 miliona stanovnika i čija spoljna trgovina ima vrednost od gotovo 200 milijardi dolara na godišnjem nivou, kaže za „Blic“ Ambasador Republike Turske u Beogradu Hasan Servet Oktem.

Kako komentarišete to da je Turskoj trebalo više od 40 godina da započne pregovore o priključenju sa Evropskom unijom?
- I vaši političari mogu da nauče na našem primeru. Mi smo bili u grupi sa Španijom, Portugalijom i Grčkom kada je potpisan sporazum sa Evropskom ekonomskom zajednicom 1963. Te zemlje su danas daleko ispred nas. Političari moraju da imaju viziju za budućnost. Moram da priznam da to nije bio slučaj u Turskoj pre 30 ili 20 godina. Zbog toga je nama trebalo više od 40 godina da dođemo u poslednju fazu pregovora.

Iz Brisela poručuju da Turska u naredne dve godine mora da napravi još 150 izmena u raznim oblastima.
- Tokom poslednjih nekoliko godina izvršen je veliki broj političkih i ekonomskih reformi. Te reforme su dobile potvrdu iz krugova u Briselu koji su ih nazvali „tiha revolucija“. Tokom tog procesa zakonodavstvo u Turskoj je usaglašeno sa standardima EU po pitanju ljudskih prava i sloboda. Više od 80 odsto pregovora sa EU danas se odnosi na ekonomska pitanja. Samo u oblasti zaštite prirodne sredine dobili smo preporuku da uložimo 20 milijardi dolara kako bismo ispunili standarde, i to je jedna od oblasti gde imamo mnogo problema. U poglavlju koje se tiče poljoprivrede takođe očekujemo mnogo poteškoća.

Zapad se posebno brine za prava žena i ubistva iz časti koja se često spominju u medijima?
- Mediji vole senzacije, ali istina je da je Turska već mnogo učinila na zaštiti ženskih prava i suzbijanju zastarelih običaja. Sekularizam je jedan od osnovnih principa moderne Republike Turske osnovane 1923. Šerijatsko pravo je već tada ukinuto, a u sekularnoj Turskoj religija je u potpunosti odvojena od države. Tursko društvo je krajem dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka modernizovano po zapadnom modelu. Poligamija je stavljena van zakona i uvedeno je sklapanje braka u skladu sa građanskim zakonikom, nasuprot verskim običajima. Žene u Turskoj dobile su pravo glasa 1934. godine, znači mnogo pre nego u nekim zapadnim zemljama. Zakonom iz 2002. ženama je obezbeđena i potpuna jednakost u porodici i društvu. Ono što je možda važnije od uvođenja zakonske jednakosti jeste iskorenjavanje tradicionalnog pristupa žene u društvu. Naime, upravo taj pristup rezultira neželjenim incidentima kao što su ubistva iz časti. Činjenica je da zakon najstrože kažnjava zločine koji se čine u ime običaja. S obzirom na to da je smrtna kazna već ranije ukinuta, po novom turskom krivičnom zakonu kazna za ubistvo iz časti je doživotna robija.

Brisel zahteva da Turska prizna nezavisnost Kipra kao uslov za ulazak u EU?
- Javnost u Srbiji nije dobro informisana oko kiparskog problema. Kiparski Turci više nisu strana koja se protivi sporazumu. Prošle godine kiparski Grci su na referendumu odbacili mirovni plan generalnog sekretara UN Kofija Anana. Tim planom bilo je predviđeno da se za 29 meseci broj turskih vojnika sa 30.000 i grčkih sa 8.000 smanji na ukupno 6.000. Do sada su kiparski Turci bili u potpunoj međunarodnoj izolaciji, sada kada je Ananov plan podržan u severnom delu Kipra, međunarodna zajednica shvata da mi želimo rešenje problema. Na drugoj strani kiparski Grci žele da se problem sa UN prebaci na nivo EU, jer su od 1. maja prošle godine oni u Uniji. Za nas je to neprihvatljivo i mi želimo da se rešenje što pre pronađe. EU od nas zahteva da otvorimo aerodrome i luke za avio-kompanije i brodove kiparskih Grka. To će biti prihvaćeno tek kada se istovremeno ukinu ograničenja koje važe za luke i aerodrome kiparskih Turaka.

Da li mislite da referendum koji su najavile Francuska i Holandija može da spreči ulazak Turske u EU?
- Mi smo veoma svesni toga da se javno mnjenje u nekim zemljama EU protivi našem ulasku u Uniju. Ali mi ćemo dati sve od sebe da u narednih deset godina ubedimo javno mnjenje u tim zemljama da Turska neće biti teret EU, već da će naša zemlja doprineti razvoju Unije. Kada Turska završi pregovore o priključenju EU, svih 25 zemalja članica mora da se izjasne o tome. Neke će to uraditi u nacionalnim parlamentima, a neke na referendumu. Turska će za deset godina biti u potpunosti demokratska i razvijena evropska država kakve su danas Holandija ili Belgija. Takođe, to i za Srbiju i Crnu Goru može da bude poučno. Kada vaša zemlja bude okončala pregovore o priključenju EU, Hrvatska će verovatno već biti članica Unije. Zamislite da se u Hrvatskoj organizuje referendum o ulasku vaše zemlje u Uniju. Znači, uz reforme, jedan od najvažnijih faktora za priključenje EU je imati dobre odnose sa susedima.

Imate li poruku za političare u Srbiji?
- Svojim prijateljima u Srbiji poručujem da ne moraju da se žale, jer ako pogledaju naš primer shvatiće da ne kasne puno. Nama je trebalo 40 godina da dođemo u ovu fazu. Šalu na stranu, kada se u startu zakasni, uslovi za ulazak u EU postaju mnogo teži. Što se pre ispune uslovi, to je bolje i to moraju svi da shvate.



Izvor: Glas Javnosti \ Aleksandar Petrović

Doktorat za državljanstvo

EU bi doktorima nauka mogla da ponudi državljanstvo i tako ih zadrži u Evropi, javlja Fajnenšel tajms. List piše da je predlog, čiji je autor predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo, iznet na sastanku vrha EU, a da ga je podržao premijer Velike Britanije Toni Bler. Vrhunskim studentima trećih zemalja koji su doktorirali na nekom od Univerziteta u EU, bilo bi ponuđeno državljanstvo, čime bi evropski univerziteti dobili prednost nad i dalje omiljenijim univerzitetima u SAD, prenosi slovenačka agencija STA. U vezi s predlogom ipak postoje i zadrške, piše list, pre svega zbog mogućnosti da usvajanje tog predloga dovede do spuštanja kriterijuma na doktorskim programima u EU i izazove lavinu ljudi koji bi tako želeli da dobiju državljanstvo neke od zemalja EU. (B92)

U rusiji takvi neredi koje prave manjine turci i ostali emigranti, resava ko??? Putinovi SkinHeadi lepo covek ima gardu od 15 000 tukadzija uglavnom olosa svake vrste od kriminalaca propalih boksera propalih pandura milina bozija, protest ovi sve pobiju

Postignut sporazum CDU i SDP

Nemci će morati da stegnu kaiš

Budući nemački kancelar Angela Merkel pozvala je Nemce da „stegnu kaiš“ i žrtvuju se zbog oporavka ekonomije, i najavila nova iskušenja za milione građana razočaranih dosadašnjom ekonomskom politikom njenog prethodnika Gerharda Šredera.

„Posle 39 godina međusobne borbe Socijaldemokratska partija i Hrišćansko-demokratska unija žele da Nemačka krene napred. Oporavak ekonomije biće glavni zadatak nove vlade, dok na polju međunarodne politike želimo da pokažemo stabilnost“, rekla je Merkelova.

Hrišćansko-demokratska unija (CDU) i Socijaldemokratska partija (SPD) konačno su postigle dogovor o formiranju „velike koalicije“, posle skoro dva meseca pregovora, nakon izbora održanih 18. septembra.

Ključan detalj programa nove vlade odnosi se na smanjenje deficita u budžetu za 2007. kako bi se on smanjio na nivo EU. U pitanju je smanjenje deficita od čak 35 milijardi evra. Da bi se to uradilo, porez će biti povećan sa 16 na 19 odsto. Porez na lične prihode koji premašuju 250.000 evra biće od 2007. povećan sa 42 na 45 odsto.



Izvor: Blic \ A. P