Zajednička vojska BiH do kraja 2007.

SARAJEVO - Načelnik Zajedničkog štaba FBiH Sifet Podžić najavio je da će BiH do kraja 2007. godine imati jedinstvene Oružane snage. Podžić je naglasio da do 1. jula naredne godine Predsedništvo FBiH mora da usvoji tačne formacije lokacija za smeštaj jedinica, do 30. septembra mora se osloboditi viška ljudstva i svesti broj profesionalnih vojnika na 10.000. Prema njegovim rečima, veliki problem će biti zbrinjavanje viška od oko 2.000 ljudi, kao i višak vojnih objekata i starog naoružanja.

- Iako će svi tehnički uslovi biti ispunjeni, BiH neće dobiti ulaznice ni za Partnerstvo za mir ni za NATO sve dok su na slobodi trojica haških begunaca sa javne poternice - rekao je Podžić za Dnevni avaz. On je naveo da Jedinica Oružanih snaga BiH, koja u sastavu koalicionih snaga u Iraku učestvuje u uništavanju neeksplodiranih ubojnih sredstava, predstavlja za BiH značajnu ulaznicu u Partnerstvo za mir.
 


Izvor: Glas Javnosti

Alija dva puta nudio Tuđmanu podelu BiH

BANJALUKA - Bivši potpredsednik Vlade Hrvatske Mate Granić tvrdi da je lider bosanskih muslimana Alija Izetbegović u januaru 1994. godine tadašnjem hrvatskom predsedniku Franji Tuđmanu dva puta u deset dana nudio podelu BiH.

Granić u intervjuu jučerašnjim Nezavisnim novinama navodi podatke iz svoje knjige "Vanjski poslovi - iza kulisa politike" da je Izetbegović podelu BiH nudio 9. januara u Bonu, te deset dana kasnije u Ženevi, kada se pokušavalo doći do diplomatskog rešenja prilika u BiH.

- Na prvom tajnom sastanku, održanom posle službenih razgovora, oko 23 sata, na inicijativu bošnjačke strane, Izetbegović nudi da odustanemo od srednje Bosne, koja bi pripala Bošnjacima, a da Hrvatima pripadne sve južno i zapadno od Prozora do doline Neretve i da Mostar bude podeljen na levu i desnu obalu - rekao je Granić. Navodeći da su tom sastanku sa hrvatske strane prisustvovali on i Tuđman, a sa bošnjačke Alija Izetbegović, Haris Silajdžić i Hido Bešćević, Granić je istakao da je Tuđman takav predlog odbio.

Na drugom sastanku, deset dana kasnije, kojem su, kako navodi Granić, prisustvovali on, Tuđman i Miomir Žužul sa hrvatske, te Izetbegović i Silajdžić sa bošnjačke, Izetbegović je ponudio Hrvatima "sve ispod Prozora", što je hrvatska strana opet odbila.

U vezi sa pitanjem učešća hrvatske vojske u ratu u BiH, bivši šef hrvatske diplomatije ustrajava na stajalištu da su oružane snage Hrvatske za to imale osnova, navodeći kao argument Zagrebački sporazum iz 1992. godine, koji su potpisali Tuđman i Izetbegović i po kojem hrvatska vojska može ući u BiH.



Izvor: Glas Javnosti \ Srna 
 

Britanija prodaje atomsko sklonište

VAŠINGTON - Britansko ministarstvo odbrane ponudilo je na prodaju podzemno atomsko sklonište na zapadu Engleske, specijalno dizajnirano da se u njega, u slučaju nuklearnog napada, skloni lokalna elita. Vladin centralni ratni štab u Hautornu, kako se službeno zove ovaj bunker, poznat i pod imenom Burlington, izgrađen je tokom 1960-ih godina. Postojanje skloništa bilo je sve do prošle godine dobro čuvana vojna tajna. Pećine kriju jednu od velikih britanskih tajni iz vremena hladnog rata.

U ovaj podzemni grad u slučaju nuklearnog napada može da se skloni čak 4.000 ljudi. Među onima koji su imali rezervacije za ovo atomsko sklonište su ministri u vladi, članovi kraljevske porodice i hiljade drugih važnih ličnosti i funkcionera. Podzemni bunker imao je i svoj pab pod imenom "Ruža i kruna".

Ipak, oni kojima je bio namenjen nisu mogli da računaju na potpun komfor. Atmosfera podzemlja je najveći problem. Vlažnost vazduha je 100 odsto. Osim toga, tu je i nekoliko izvora koji bi sklonište poplavili ako se voda ne bi redovno ispumpavala. Upravo konstantno ispumpavanje vode bio je jedan od najvećih troškova ministarstva odbrane koje je odlučilo da objekat stavi na aukciju. Na prodaju je i deo vojne baze iznad skloništa.

Moguće je i da javnost nikada neće imati pristup ovom dugo skrivanom bunkeru, zbog slabe protivpožarne zaštite i prisustva radona. Hladnoratovska opasnost zbog koje je sklonište sagrađeno više nije aktuelna. Prema podacima britanskog Ministarstva odbrane, potencijalni kupac će sklonište iskoristiti kao vinski podrum.



Izvor: Glas Javnosti \ Fonet 

Mesić dobio doktorat od "lažnog rektora"

ZAGREB - Predsednik Hrvatske Stjepan Mesić u utorak je primio počasni doktorat nauka od rektora Univerziteta u Tuzli dr Izudina Kapetanovića, koji je ilegalno imenovan na tu funkciju, piše zagrebački dnevni list 24 sata.

Prema navodima lista, tuzlanski sud je još u aprilu 2005. poništio odluku kojom se Kapetanović imenuje za rektora tuzlanskog Univerziteta. U obrazloženju te presude je navedeno da su pri izboru Kapetanovića napravljene tri greške - protivno zakonu, konkurs za rektora nije raspisan u Službenom listu FBiH, senat Univerziteta je neosnovano insistirao na samo jednom kandidatu, a izbor nije obavljen ni u skladu s federalnim i kantonalnim propisima.

U martu 2005. kantonalno tužilaštvo prijavilo je rektora Kapetanovića i sekretara Univerziteta Jasminku Berbić zbog osnovane sumnje da su "omogućili monopolski položaj za prodaju kompletnog upisnog materijala svojim favoritima".



Izvor: Glas Javnosti \ Fonet

Tužba zbog Boga u Ustavu

10. novembar 2005. | 11:55 | Izvor: FoNet 

Moskva -- Jedan ruski pisac, ateista, podneo je tužbu Ustavnom sudu zbog pominjanja Boga u Ustavu Rusije.

Aleksandar Nikonov, novinar i pisac, predsednik ateističkog udruženja u Moskvi, tvrdi da su jednim pasusom u Ustavu, u kom se Rusija opisuje kao zemlja koju štiti Bog, prekršena dva člana Ustava. On kaže da je tužbu podneo kao pojedinac.

Lav Levinson, stručnjak sa Instituta za ljudska prava, navodi da se pomenutim pasusom krši član 14. Ustava, u kom se navodi da je Rusija laička država, i član 13, kojim se garantuje ideološka raznovrsnost i zabranjuje bilo kakva dominantna državna ideologija. "Podržao sam tu inicijativu jer je važno da bude pokrenuta javna rasprava. U današnjoj Rusiji klerikalizacija je postala problem. Ima je u vojsci, u školama, u državnim institucijama", rekao je Levinson. 

Arapski špijuni u Bosni i Hercegovini

Zagrebački „Večernji list“ objavio je juče, pozivajući se na interni izveštaj Obaveštajno-bezbednosne agencije BiH, da su intenzivnim praćenjem i prisluškivanjem na području BiH identifikovani agenti obaveštajnih službi iz Irana, Saudijske Arabije, Jordana, Sirije, Katara i Kuvajta, koji sa mogućim ekstremističkim i terorističkim namerama rade na radikalizaciji prostora BiH.


List piše da je analiza napravljena, navodno, po preporuci administracije SAD, koja se bavi aktivnostima arapskih obaveštajaca na području BiH. U njoj se spominju konkretna imena špijuna, tajnih službi za koje rade i objekata u kojima u vreme delovanja u gradovima BiH imaju tehničku i logističku podršku.

U svojim obaveštajnim aktivnostima agenti OBA, uz praćenje i prisluškivanje, napravili su navodno i fotografije osumnjičenih arapskih špijuna. Oni su fotografisani na mestima koja se u izveštaju vežu uz davanje tehničke i logističke podrške stranim obaveštajcima.

U dokumentu, čiju autentičnost „Blicu“ juče nisu hteli da potvrde u OBA BiH, navodno piše da iranski špijuni zapravo rade na širenju šiitske ideologije u BiH i organizovanju mreže podrške terorističkoj organizaciji Hezbolah. Obaveštajni izvori OBA otkrili su da na širenju terorističkog Hezbolaha rade i libanski državljani.



Izvor: Blic \ M. M.

Bler gubi autoritet

Britanski premijer Toni Bler pretrpeo je najveći poraz od kada se nalazi na funkciji pošto su poslanici u parlamentu odbili da podrže njegov set antiterorističkih zakona. „Ne“ Blerovom predlogu da osumnjičeni za terorizam mogu da budu držani u pritvoru bez optužnice 90 dana u parlamentu je reklo čak 49 poslanika njegove Laburističke stranke.


Lider torijevaca Majkl Havard izjavio je juče da bi Bler trebalo da se povuče sa mesta premijera, dok je Čarls Kenedi, šef Liberalno-demokratske partije, upozorio da bi Bler mogao da postane „premijer bez ovlašćenja“.

Na drugoj strani Bler, koji je juče održao sednicu svog kabineta, tvrdi da mu je autoritet „nedirnut“. Nakon što prvobitni predlog nije prošao u parlamentu, većina poslanika je podržala predlog da osumnjičeni za terorizam mogu da budu držani u pritvoru 28 dana bez optužnice.

Uprkos tome, većina londonskih listova na naslovnim stranama juče ocenjuje da je događaj u parlamentu zapravo „početak kraja premijera Blera“.


Izvor: Blic

Elen Džonson-Sirlif pobedila na izborima u Liberiji

Prva žena predsednik u Africi



Milioni Liberijaca s nestrpljenjem su juče očekivali konačne rezultate drugog kruga predsedničkih izbora kako bi i zvanično pozdravili novog šefa države. Tačnije, šeficu, Elen Džonson-Sirlif (67) koja je postala prva žena izabrani predsednik u istoriji Liberije ali i čitave Afrike.

Posle 91 odsto prebrojanih glasova, bivša ministarka finansija koja je diplomirala na Harvardu, jednom od najprestižnijih svetskih univerziteta, osvojila je 59,1 odsto glasova. Uprkos tome, njen protivnik Žorž Vea, legendarni fudbaler i jedan od najpoznatijih Liberijaca na svetu, kome je pripalo 40,9 odsto glasova, odbio je da prizna poraz. On je optužio drugu stranu za prevaru na izborima.

To ipak nije bio razlog da Elen ne proslavi pobedu:

„Jasno je da su građani Liberije izrazili svoje poverenje u mene. Izabrali su me da predvodim tim koji će započeti reforme u zemlji i koji će započeti razvoj države“, rekla je nova predsednica.

Na drugoj strani, iz svoje vile u Monroviji gde je preko satelita gledao fudbalsku utakmicu, Žorž Vea je poručio da izbori nisu bili fer:

„Ona je počinila prevaru, donela je dodatne glasačke listiće i stavila ih u izborne kutije. Umesto da se hvali kako je izabrana za predsednika, ona mora da bude diskvalifikovana. Nije reč o pobedi ili porazu, već o demokratiji“, ogorčen je Vea.

Vea koga podržava oko 100.000 bivših boraca iz svih suprotstavljenih frakcija, pozvao je svoje pristalice da u „interesu mira“ ostanu pribrani dok se ne ispitaju sve optužbe o prevari.

Međutim, izborna komisija je odbacila tvrdnje slavnog fudbalera, a pre nego što Elen bude zvanično proglašena za predsednika, može da prođe i nekoliko dana. Naime, rok za proglašenje rezultata su dve nedelje dok se prikupe sve glasačke kutije iz udaljenih delova zemlje. Predsednički izbori u Liberiji su prvi koji su organizovani u toj afričkoj državi još od završetka građanskog rata (1989-2003).

Ne obazirući se na uvrede suprotne strane, Elen Džonson-Sirlif je ponudila Vei mesto u novoj vladi, najverovatnije funkciju ministra za omladinu i sport.

„Nadam se da će Vea prevazići razočaranje zbog poraza i da će prihvatiti ponudu da krenemo napred zajedno“, rekla je ona.

Iako je građanski rat završen pre dve godine, u Liberiji se danas nalazi 15.000 pripadnika međunarodnih mirovnih snaga pod okriljem UN. U građanskom ratu je poginulo 200.000 stanovnika, a danas trećina od tri miliona stanovnika Liberije živi u izbegličkim kampovima. Država je potpuno razorena i njeni stanovnici u Elen vide nadu za bolji život u budućnosti.

Elen Džonson-Sirlif, koju pristalice zovu „čelična ledi“ po ugledu na bivšu britansku premijerku Margaret Tačer, u bogatoj karijeri je bila angažovana u programima Svetske banke i Ujedinjenih nacija za Afriku. Nju je na predsedničkim izborima 1997. porazio Čarls Tejlor, lider jedne od vojnih frakcija, koji je pre dve godine pobegao u Nigeriju gde živi u egzilu.

Elen je tokom osamdesetih bila zatvarana zbog kritika upućenih vojnom režimu u državi. Dva puta je odlazila u egzil kako bi izbegla zatvorske kazne. Njene pristalice ističu upornost kojom se odlikuje „jer bi imala mnogo mirniji i jednostavniji život“ da je ostala samo domaćica.

Međutim, postavlja se pitanje da li je jedna žena sposobna da se obračuna sa bivšim ratnicima u državi kojom dominiraju muškarci. Mrlju u njenoj karijeri predstavlja i nekadašnja podrška koju je dala Čarlsu Tejloru, protiv koga je podignuta optužnica, sa 17 tačaka, za ratne zločine.



Izvor: Blic \ A. Petrović

Nema više prelaska preko Neuma

Hrvatska gradi most do Pelješca

Da bi zaobišla Neum, bosanskohercegovački izlaz na more, Hrvatska se odlučila na poduhvat stoleća - izgradnju najvećeg mosta u zemlji. Taj most će spajati Jadransku magistralu pre Neuma (granice sa BiH) i posle Neuma, tako da će putnici koji ne žele da prelaze teritoriju BiH moći automobilima i autobusima da skrenu na novi most i onda dalje putem (koji tek treba izgraditi) da preko Pelješca stignu do novog izlaska na magistralu.

Otvarajući početak radova na mostu kopno - Pelješac, premijer Sanader je rekao: „To je veliki dan za ljude toga kraja i celu Hrvatsku, jer Hrvatsku napokon povezujemo“. Svečanosti je prisustvovala gotovo cela Vlada.

Most će biti dug 2.374 metra i širok 15 metara, visok 30 metara iznad nivoa mora i sa temeljima 70 metara ispod morskog dna. Osim mosta, gradiće se i podvožnjak za izlaz na Jadransku magistralu, dva vijadukta i dva tunela, te još jedan manji most preko Stonskog kanala. Prema vladinim računicama, ceo projekat će koštati između 250 i 300 miliona evra, iako neki stručnjaci procenjuju da će koštati mnogo više.

Zbog prigovora iz BiH, Hrvatska je donekle izmenila prvobitni projekat mosta (smanjila visinu i dubinu) i obavezala se da će voditi računa o zaštiti biološke ravnoteže i „neškodljivom prolazu morem“ za brodove koji idu u BiH.




Izvor: Blic \ Mira Šuvar

Ah svi bi da budu dr-i