„Vašington post“ iznosi nove optužbe na račun Agencije

Tajni centri CIA širom sveta

Američka Centralna obaveštajna agencija (CIA) formirala je tajna centre za borbu protiv terorizma koji se nalaze u Evropi, Bliskom istoku i Aziji kako bi pratila i hapsila osumnjičene teroriste i uvukla se u njihovu, piše „Vašington post“.

CIA je, prema pisanju uglednog lista koji je nedavno uzburkao javnost u Evropi time što je pisao da ova služba ima mrežu tajnih zatvora na starom kontinentu, centre širom sveta otvorila u saradnji sa drugim obaveštajnim službama.

Oni se vode pod nazivom Centri za obaveštajnu borbu protiv terorizma (CTIC). List piše da je mreža ovih antiterorističkih objekata razvijena posle napada na SAD 11. septembra 2001. i da je odvojena od tajnih zatvora za teroriste, koje CIA ima u osam zemalja. „Post“ navodi da se ovi centri nalaze u zemljama poput Uzbekistana i Indonezije, koje je vlada u Vašingtonu kritikovala zbog autoritativne vladavine i kršenja ljudskih prava.

Sličan centar postoji i u Parizu, iako su se Francuska i SAD razišle po pitanju vojne kampanje u Iraku. Naime, CIA i francuska obaveštajna služba stvorile su jedini multinacionalni operativni centar za operacije širom sveta. Taj centar ima kodirani naziv „Saveznička baza“ i u njemu su nalaze predstavnici obaveštajnih službi Velike Britanije, Francuske, Nemačke, Kanade i Australije.

Prema pisanju „Vašington posta“, formiranje ovih centara je organizovao Džordž Tenet, bivši direktor CIA koji je Agenciju okrenuo ka saradnji sa inostranim službama.

„Ovo je poslednji u nizu udaraca za imidž Amerike u Evropi koji se može odraziti na transatlantske odnose“, kaže Džeremi Šarpio, direktor ekpert za pitanja bezbednosti iz „Brokings instituta“.

Istovremeno, prema njegovim rečima, na udaru će se naći i lideri evropskih država koji će imati dosta toga da objasne u Briselu.



Izvor: Blic \ A. P.

Trend pokusavanja sila opresije da na svaki nacin dobiju sto vise moci ce se, nazalost, sve vise zahuktavati. One organizacije koje su i inace najjace u najjacim zemljama sveta ce, naravno, prednjaciti u tome.

Dobro je da jos uvek postoji nekakav nivo slobode govora -- makar u zemljama koje su se uvek hvalisale istom, da se na to skrene paznja, ali bojim se da nista nece moci da promeni zelju paranoika da kontrolisu druge ljude (toboze "da ti drugi ne bi kontrolisali nas").

Posto su Bush, Putin, Blair, Berlusconi, onaj francuski ministar unutrasnjih psolova poreklom iz madjarske selendre ocigledno -- bez ikakve sumnje -- u odmaklom stadijumu paranoje i izgleda pod nedovoljnom kolicinom lekova koji kontrolisu simptome, a o islamskim teroristima u Evropi i njihovoj religioznoj maniji i da ne govorim, perspektive su prilicno ozbiljne.

BiH u petak počinje pregovore sa EU

SARAJEVO - BiH će početi pregovore o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju s Evropskom unijom u petak, 25. novembra, što pokazuje da se nalazi na putu stabilizacije - kazao je Fabricio Barbaso, direktor Generalne direkcije Evropske komisije za proširenje EU i upozorio na brojne obaveze koje proizilaze iz toga. Svi predstavnici vlasti u BiH sa kojima je razgovarao, dodaje, svesni su ovog istorijskog procesa i dele mišljenje da reformski procesi treba da se nastave i da postoji potreba da počne da se primenjuje sva zakonska regulativa usklađena s evropskim standardima. Predviđeno je da se pregovori završe u roku od 12 meseci - do oktobra iduće godine.

Barbaso je izjavio da bi Evropska komisija pozdravila usvajanje novog ustava BiH, ali da to nije uslov za pristupanje EU.
Hrvatski predsednik Stjepan Mesić izjavio je juče u Berlinu da je Dejtonski sporazum odigrao značajnu ulogu kada je trebalo zaustaviti rat, ali da ga je kasnije trebalo dograditi. Mesić je govorio na 9. evropskom forumu Fondacije Herbert Kvant, koji je ove godine posvećen temi "Identitet Evrope".

- Dejtonski sporazum odigrao je ulogu u najznačajnijem delu, u zaustavljanju rata, ali nije doveo do krajnjih rešenja. On nije dao rešenja za funkcionisanje državne zajednice i društva, njime nisu postavljeni mehanizmi centralne države - rekao je Mesić.

Fonet - Srna
   

Pakistanci tajno posetili Izrael

TEL AVIV - Velika delegacija od 174 pakistanska biznismena, verska lidera i generala u penziji tajno je posetila Izrael i palestinske teritorije u proteklih nekoliko dana, javljaju juče izraelski mediji pozivajući se na pisanje pakistanske štampe. O poseti te nezvanične delegacije bila je, kako se navodi, obaveštena vlada Pakistana, koja je, međutim, demantovala da ju je poslala i sponzorisala.

- Nema vladinog sponzorstva. Delegacija je možda otišla na svoju ruku - izjavila je portparol pakistanskog Ministarstva inostranih poslova Tasnim Aslam.

Izrael i Pakistan nemaju diplomatske odnose, ali je bilo kontakata između zvaničnika dve zemlje za vreme izraelskog povlačenja iz pojasa Gaze, okončanog sredinom septembra. Šef izraelske diplomatije Silvan Šalom se tada sastao sa pakistanskim kolegom Kuršidom Kasurijem u Istanbulu. Džamal Kadri, vođa nezvanične delegacije iz Pakistana, inače lider verskog pokreta, rekao je da su se članovi delegacije u četvrtak sastali sa izraelskim premijerom Arijelom Šaronom, ali da sastanak nije bio jako uspešan.

- Šaron je napustio sastanak ljut, pošto ga je jedan član delegacije pitao o radikalnim desničarskim članovima Likuda - rekao je Kadri. Međutim, Šaron se kasnije vratio i pozvao delegaciju na ručak. Izraelski zvaničnici nisu komentarisali ovu posetu.


Izvor: Glas Javnosti

Kinesko-američki samit u Pekingu protekao je u veoma zategnutoj atmosferi

Zaključana vrata za Buša

Kinesko-američki samit održan juče u Pekingu protekao je u zategnutoj atmosferi, a kako prenose strane agencije, američki predsednik Džordž Buš i njegov kineski kolega Hu Đintao nisu uspeli da pronađu zajednički jezik o najvažnijim pitanjima. Buš je u Kini i bukvalno naleteo na zaključana vrata pokušavajući da izađe iz sale gde je održana konferencija za novinare. Iritiran konstatacijom jednog novinara da je prebrzo davao izjave, Buš je naleteo na zaključana vrata:

„Pokušavam da pobegnem, ali očigledno neću uspeti“, rekao je Buš pokušavajući da ih otvori, pre nego što ga je pomoćnik uputio na pravi izlaz.

Naime, kao što se i očekivalo, najviše nesporazuma izazvao je poziv Buša da Kina poveća stepen verskih, političkih i društvenih sloboda, kao i da smanji ogroman suficit koji ima u trgovinskoj razmeni sa SAD.

Na zajedničkoj konferenciji posle 90-minutnog razgovora lidera dve supersile, koja je održana u Velikoj dvorani naroda na Tjenanmenu, Đintao je odbacio Bušov poziv na demokratske reforme, istakavši da će Kina pokazati fleksibilnost u trgovinskoj razmeni, ali bez navođenja konkretnih mera. Zbog rasprostranjene piraterije, kompanije iz SAD na tržištu u najmnogiljudnijoj zemlji na svetu godišnje gube čak 2,5 milijardi dolara.

Na dnevnom redu se našlo i pitanje Tajvana koji Kina smatra svojom teritorijom, a kojem SAD poslednjih godina isporučuju velike količine oružja.

„Ni na koji način nećemo tolerisati nezavisnost Tajvana“, istakao je kineski predsednik i pozdravio Bušovu izjavu da SAD ostaju pri svojoj politici prema Tajvanu, koja ne podržava formalnu nezavisnost ostrva.

Tibet je takođe bio jedna od tema razgovora u Pekingu. Buš je apelovao na kineske lidere da pozovu dalaj-lamu i da sami čuju da duhovni vođa nema nameru da traži nezavisnost Tibeta.

„Razgovarali smo o dalaj-lami. Mislim da bi bilo mudro od kineske vlade da pozove dalaj-lamu i da im on jasno kaže ono što je rekao i meni tokom posete Beloj kući pre nekoliko dana - da on ne želi nezavisni Tibet“, rekao je Buš.

Pre razgovora sa kineskim predsednikom i premijerom Venom Đijabaom, Buš je posetio jednu od 50.000 hrišćanskih crkava u Kini. Crkva Gangvaski, koja se prostire na 403,5 kvadratnih metara i koja je podignuta 1922, obnovljena je prošle godine. U najmnogoljudnijoj zemlji na planeti živi oko 16 miliona hrišćana. Buš, koji će danas na kraju azijske turneje boraviti u Mongoliji, pozvao je Hua da sledeće godine poseti SAD.



Izvor: Blic \ A. P.

A bas bi Blic i mogao konacno da nauci da su kineska prezimena ispred licnih imena i da prezime najcesce ima samo 1 slog (preko 85% slucajeva), a licno ime 2.

"Đintao" -- izgovara se kao glas izmedju "đ" i "dz" (ne "dž" nego bas "dz" kao "DZinDZov"!) -- nije prezime nego licno ime. Ako smo svi na "ti", onda treba i Busha da zovu George -- ili Đoka.

Samo nek se zezaju sa Kinom. Hoce da se zazuti amerika! Jel jos nekome poznato predvidjanje da ce zuta rasa zavladati svetom?

Potres na političkoj sceni u Izraelu, premijer napustio vladajuću partiju Likud

Šaron osniva novu partiju

Veliki potres na političkoj sceni Izraela izazvala je jučerašnja najava premijera Arijela Šarona da napušta vladajuću stranku Likud, čiji je bio jedan od osnivača pre tri decenije. Šaron je juče na sastanku sa predsednikom Moše Kacavom zatražio raspuštanje Kneseta i raspisivanje prevremenih izbora.

On je istakao da će osnovati novu partiju sa kojom će izaći pred birače, a prema nezvaničnim informacijama nova stranka će se zvati „Nacionalna odgovornost“. Osnovni razlog „političkog zemljotresa“ u Izraelu je nemogućnost Šarona da se obračuna sa ekstremnim desničarima u Likudu, koji još nisu preboleli povlačenje jevrejskih naselja iz pojasa Gaze. Ovaj Šaronov plan kojim je mirovni proces između Izraela i Palestine pokrenut sa mrtve tačke mogao bi premijera skupo da košta i to ne samo u političkom smislu. Naime, ekstremni desničari su zapretili da će likvidirati Šarona zbog izdaje nacionalnog interesa i vraćanja „svete zemlje“ Palestincima.

Očekuje se da će predsednik Kacav raspustiti Kneset i prevremeni izbori u Izraelu, koji će umnogome uticati na dešavanja u regionu Bliskog istoka, mogli bi da se održe u martu 2006, sedam meseci pre vremena.

„Premijer je zatražio raspuštanje Kneseta jer parlament ne može da funkcioniše u sadašnjem odnosu snaga. Održaću dodatne konsultacije i u najskorijem roku ćudoneti odluku“, rekao je predsednik Kacav.

Kako procenjuju analitičari u Tel Avivu, Šaronova politika prema Palestincima, koja je tokom godina varirala od čvrste do tolerantne, osim što je dovela do raskola u Likudu premijeru je donela i veliku popularnost među običnim Izraelcima. Većina njih se protivi daljoj konfrontaciji sa Palestincima i želi konačno postizanje mira u regionu. Zbog toga je moguće da Šaron na prevremenim izborima izbori još jedan četvorogodišnji mandat na mestu premijera.

Prema nezvaničnim najavama Šaronu će se u osnivanju nove partije pridružiti 14 ministara iz sadašnje vlade, kao i Šimon Peres, bivši šef Laburističke stranke. Među najuticajnijim pristalicama premijera nalaze se Avi Dihter, bivši predsednik „Šin Beta“ (Službe za unutrašnju bezbednost), i Avipaj Braverman, predsednik Univerziteta „Ben Gurion“.

„Šaron je uvek imao inicijativu na svojoj strani. To mu je pomagalo da uz dobru taktiku ostane u centru dešavanja. Mislim da će tako biti i sada, a njegovi protivnici neće uspeti da se snađu u promenama“, rekao je politički analitičar Džerald Steinberg.

Jedna od mrlja u karijeri mu je planiranje invazije na Liban 1982, koja se završila katastrofalno. Tada je kao ministar odbrane bez odobrenja tadašnjeg premijera Menehema Begina poslao izraelske vojnike u Bejrut, što je dovelo do izbacivanja Palestinsle oslobodilačke organizacije (PLO) Jasera Arafata iz Libana. Invazija je rezultirala masakrom nad stotinama Palestinaca koji su počinili pripadnici hrišćanskih libanskih milicija u kampovima koji su bili pod kontrolom Izraela. Šaron je posle istrage sprovedene 1983. morao da se povuče sa mesta ministra odbrane.

Uprkos optužnici zadržao je veliku popularnost među desničarima, a kao ministar u vladi tokom 90-ih učestvovao je u masovnoj izgradnji jevrejskih naselja na zapadnoj obali i u pojasu Gaze. Od tada ima nadimak Buldožer.

Iako ga je predsednik SAD Džordž Buš u nekoliko navrata nazvao „čovekom mira“ Šaronu ovaj epitet ne stoji. Naime, među njegove diskutabilne odluke spada i ona o izgradnji zaštitnog zida, barijere oko Zapadne obale kojom se razdvajaju palestinska od jevrejskih naselja.



Izvor: Blic \ A. Petrović

Kina i Rusija zabrinule Japan

Ruski predsednik Vladimir Putin i japanski premijer Junićiro Kozumi dogovorili su se da pojačaju ekonomske veze dve zemlje tražeći način da izađu iz ćorsokaka oko teritorijalnih razmirica, zbog čega Rusija i Japan još nisu potpisale mirovni sporazum posle Drugog svetskog rata.

Spor se vodi oko Kurilskih ostrva koja se u Japanu nazivaju Severna teritorija. U pitanju je grupa malenih nenaseljenih ostrva u Pacifiku, južno od Vladivostoka.

Uprkos tome što rešenje nije pronađeno tokom trodnevne posete Putina Tokiju, dvojica lidera su obeležila150. godišnjicu trgovinskih odnosa između Japana, države sa najrazvijenijom ekonomijom u Aziji, i Rusije, koja je drugi najveći svetski izvoznik nafte. Dvojica lidera su najavila i početak razgovora na ministarskom nivou o bezbednosnim pitanjima.

Istakavši zabrinutost zbog jačanja Kine u vojnom smislu, Koizumi je od Putina zatražio da bude više otvoren prema rusko-kineskim vojnim vežbama i oprezan u izvoru ruskog naoružanja u Kinu.

Analitičari su poslednju zajedničku vojnu vežbu Rusije i Kine opisali kao demonstraciju sile i kontrabalansa uticaju Japana i SAD u regionu.



Izvor: Blic \ A. P.

Merkelova preuzima kormilo u Nemačkoj

Bundestag, Donji dom nemačkog parlamenta izabraće danas predsednika Hrišćansko demokratske stranke (CDU) Angelu Merkel za osmog kancelara u 56-godišnjoj istoriji SR Nemačke.


CDU i njena „sestrinska“ stranka Hrišćansko socijalna unija (CSU) poseduju, zajedno s koalicionim partnerom, Socijaldemokratskom partijom (SPD), 448 od ukupno 614 poslanika u Bundestagu zbog čega se danas ne očekuju iznenađenja. Iako je postignut sporazum o „velikoj koaliciji“ između CDU i SPD, mali broj poslanika Socijaldemoratske partije (onih iz leve frakcije) najavilo je da neće glasati za Merkelovu.

Tako će Angela Merkel (51) postati prva žena kancelar u istoriji Nemačke. Na istoj sednici Bundestaga biće imenovani i ministri nove vlade koji će potom položiti zakletvu pred predsednikom Republike Horstom Kelerom.



Izvor: Blic