Ceo ruski državni aparat iz KGB-a

Skoro 80 odsto činovnika u najvažnijim ruskim institucijama je tokom karijere na neki način bilo povezano sa bivšom tajnom službom KGB, ili sadašnjom FSB, pokazalo je istraživanje moskovskog Centra za proučavanje elita.

Istraživanje koje je vodila ruski akademik Olga Krištanovskaja pokazalo je da se u redove ruske političke i poslovne elite poslednjih godina sve više probijaju bivši obaveštajci koji su se lično dokazali pred ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, koji je i sam bivši obaveštajac.

Krištanovskaja je analizirala službene biografije 1.016 političkih ličnosti - šefova odeljenja predsednikove administracije, svih članova vlade, svih poslanika oba doma parlamenta, šefova federalnih jedinica... Otkrila je da je 26 odsto njih navelo u svojim biografijama da su bili članovi KGB-a ili agencija koje su ga nasledile. Prilikom pregleda neobjašnjenih rupa u biografijama, neobičnih puteva u karijeri ili službovanja u ograncima KGB-a, povezanost s tajnom službom skače na neverovatnih 78 odsto.

CDC/JS

Izvor: Blic

Lideri Evropske unije složili se o redosledu poteza narednih godina
Reforma EU pa proširenje


EU mora da bude politički, ekonomski i institucionalo preuređena i sposobna da primi nove članice da bi se mogao nastaviti proces proširivanja, jednoglasan je zaključak lidera EU na juče okončanom samitu u Briselu.

To može biti loša vest za buduće članice, posebno kandidate Hrvatsku i Makedoniju jer datum njihovog prijema neće zavisiti samo od njihovog ispunjenja standarda EU, već i od brzine procesa na koji ne mogu da utiču - reformisanja Unije.

U zvaničnom saopštenju sa samita ne navodi se eksplicitno da će dalje proširenje EU (nakon što Bugarska i Rumunija 1. januara 2007. uđu u Uniju) biti uslovljeno institucionalnim reformama. Međutim, od svih zemalja zapadnog Balkana (Albanija, BiH, Hrvatska, Makedonija, Crna Gora i Srbija), samo Hrvatska i Makedonija imaju zvaničan status kandidata za prijem. Pregovori o prijemu Makedonije u EU nisu još ni počeli, dok se prijem Hrvatske ne očekuje pre 2010. To bi trebalo da ostavi dovoljno vremena za reformu institucija unutar EU, pre svega za konačnu odluku o budućnosti Ustava, koji je ratifikovalo 18 zemalja, iako su ga Francuzi i Holanđani odbacili 2005. na referendumu.

Žose Manuel Barozo, predsednik Evropske komisije, rekao je da će zemlje koje žele da uđu u Uniju morati striktno da ispoštuju postojeće uslove, a koliko će proces prijema trajati, zavisiće od reformi institucija EU.

Iako neće biti popusta za zemlje koje žele da uđu u porodicu evropskih država, lideri EU tvrde da novi kriterijumi nisu usvojeni i da su vrata Evrope ostala otvorena.

- Dosadašnja proširenja EU bila su uspešna. Danas smo zacrtali mapu kako bi i u budućnosti proširenja Unije bila uspešna. Veoma je važno da zemlje kandidati za prijem ispune sve obaveze i da je Unija u stanju da funkcioniše efikasno, kako bi se dalje razvijala - rekao je Mati Vanhenen, premijer Finske koji je predsedavao samitom.

Predsednik Evropskog parlamenta Hosep Borel bio je nešto konkretniji:

- Pre reformi institucija nema budućeg širenja EU. To nije način da se uspori proces proširenja, već podstrek da se učvrsti saradnja među državama članicama po ovom pitanju - rekao je Borel.

Premijer Finske istakao je i da su se lideri svih zemalja članica dogovorili da su reforme neophodne i da čitav tekst ustava ne može biti odbačen. Upravo će reforme institucija biti jedna od glavnih tema kojima će se Nemačka pozabaviti u prvih šest meseci 2007. kada od Finske preuzme mesto predsedavajućeg. U zaključcima samita EU naglašava se da strategija proširivanja utemeljena na „učvršćenju, uslovnosti i komunikaciji“, što predstavlja temelj novog jednoglasnog dogovora o proširivanju.

„Komunikacija“ je potreba da se i građanima država EU objasni da proširivanje celoj Uniji donosi političku i ekonomsku korist i uvećava stabilnost i bezbednost celog kontinenta.

A. Petrović

Izvor: Blic

Danas protest opozicije u Moskvi
Kasparov protiv Putina

Šahovski velemajstor Gari Kasparov (49) našao se na čelu opozicionog pokreta ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, najavljujući za danas veliki protest u Moskvi protiv predsednika.


Moskovske vlasti su protest zabranile, a Kasparov je najavio da će se on održati uprkos zabrani. Protestni marš biće uperen protiv korupcije u Kremlju i sve većeg broja autokratskih poteza Putina.

Omladinska grupa koja podržava Putina zakazala je svoj protest za nedelju, i taj protest nije zabranjen, iako su organizatori saopštili da na njemu očekuju 100.000 ljudi.

Kasparov je rekao da će to biti marš „onih koji se na slažu“. Svega nekoliko dana pre toga, u prostorije Kasparova upalo je više od deset agenata Federalne službe bezbednosti (FSB) koji su odneli dokumente i opremu. Istovremeno, aktivisti opozicije iz unutrašnjosti, koji su trebali da doputuju danas na miting, tvrde da su im vlasti naložile da se jave u policiju.

Kada je napustio profesionalno bavljenje šahom, Kasparov je ušao u politiku. Trenutno vodi Ujedinjeni građanski front. Kasparov je 1985. postao najmlađi svetski šampion u šahu i držao je titulu sve do 1993. Tokom ratova na prostoru bivše SFRJ Kasparov je podržavao Hrvatsku i BiH, gde je igrao i za klub Bosna, a zbog lobiranja je dobio i pasoš BiH. Podržao je i bombardovanje Srbije 1999. Njegov veliki šahovski protivnik Anatolij Karpov je bio čest gost Srbije, igrao je za klub iz Zemuna.

A. P

Izvor: Blic[/ur

Izvor: [url=http://www.blic.co.yu]Blicl]

Fidel Kastro na samrti

Džon Negroponte, direktor svih američkih obaveštajnih službi, izjavio je da je Fidel Kastro, kubanski predsednik, teško bolestan i da mu je kraj vrlo blizu.


„Sve ono što mi znamo ukazuje na to da neće dugo...“, rekao je Negroponte „Vašington postu“.

Fidel Kastro je napustio vlast po prvi put za 47 godina nakon operacije 31. jula zbog problema sa stomakom. Kubanski lider nije se pojavio 2. decembra na nacionalnoj proslavi u Havani u znak proslave njegovog 80. rođendana. Na Kubu je doputovala i delegacija američkih kongresmena, najveća koja se našla na Kubi još od 1959. godine.

CDC/IB

Izvor: Blic

Prevremeni izbori u Palestini, Hamas ljut
Subota, 16. decembar 2006. 16:23

Palestinski lider Mahmud Abas odlučio je u subotu da na palestinskim teritorijama raspiše prevremene predsedničke i parlamentarne izbore kako bi okončao krizu izmedju partije Fatah i islamista vladajućeg Hamasa, kao i višednevno nasilje, javljaju agencije.

"Proživljavamo teške i sumorne trenutke i moramo da se izbavimo. Kako bismo izašli iz začaranog kruga i sprečili da se naši životi dodatno pogoršaju a naši ciljevi propadnu, odlučio sam da raspišem prevremene predsedničke i parlamentarne izbore", rekao je Abas u Ramali.

Najavio je da će sa izbornom komisijom "što hitnije" razgovarati o početku priprema za izbore, čiji datum održavanja još nije odredjen.

Abasov savetnik Saeb Erekat je rekao da izbori, zbog pravnih i tehničkih razloga, ne mogu da budu održani pre sredine iduće godine.

Vlada Hamasa ocenila je Abasovu odluku kao "državni udar protiv volje naroda". "Ovo je pravi puč protiv demokratski izabrane vlade", rekao je Rojtersu u pojasu Gaze poslanik Hamasa Mušir al-Masri.

Politički savetnik palestinskog premijera Ismaila Hanijeha, Ahmed Jusef, rekao je za AFP da će Hamas organizovati demonstracije kako bi dokazao Abasu da ima podršku većine gradjana i pokazao da je poziv na raspisivanje vanrednih izbora neprihvatljiv.

"Počinjemo odmah. Odmah će biti velikih demonstracija u svim gradovima kako bi se odbacio ovaj poziv (za vanredne izbore)", rekao je Jusef.

Izrael je preneo da podržava palestinskog premijera.

"Vlada Izraela podržava umerene Palestince koji nastoje da bez nasilja dodju do pregovora sa Izraelom. Abu Mazen (Mahmud Abas) je lider tog tipa", rekao je Frans presu Miri Ejsin, portparol izraelske vlade.

Zemlje Zapada politički i finansijski bojkotuju aktuelnu palestinsku vladu zato što je Hamas na parlamentarnim izborima januara 2006. velikom većinom pobedio Fatah, kojem pripada Abas. Od tada su palestinske teritorije upale u političko-finansijsku krizu bez presedana.

Islamistički pokret Hamas i dalje odbija da prizna državu Izrael kao i dosadašnje sporazume Palestinaca i Izraela, što čini gotovo nemogućom kohabitaciju vlade i Abasa, koji se zalaže za pregovore kako bi se rešio izraelsko-palestinski sukob.

Šestomesečni razgovori dve struje, koji su imali za cilj da oforme vladu nacionalnog jedinstva, završeni su neuspehom.

Izvor: MTS-Mondo

Za ruske službe Litvinjenko "bezvredan"

MOSKVA - Potpredsednik ruske vlade i ministar odbrane Sergej Ivanov ponovio je da bivši oficir Federalne službe bezbednosti (FSB) Rusije Aleksandar Litvinjenko, koji je pod još nerazjašnjenim okolnostima umro krajem novembra u Londonu, nije imao pristup informacijama od velike važnosti za Rusiju. "On nikada nije bio agent i nikada nije imao pristup važnim informacijama, koje bi imale neku važnost za strane obaveštajne službe", rekao je Ivanov u petak uveče stranim novinarima u Moskvi.

Ivanov je dodao da je Litvinjenko imao tako loš karakter da je otpušten sa posla zatvorskog čuvara u vreme dok je na čelu FSB-a bio aktuelni ruski predsednik Vladimir Putin. Ivanov je rekao da je Litvinjenko regrutovan u FSB iz redova zatvorskih čuvara, kada je veliki broj dobro obučenih agenata napustio službu i priključio se privatnom sektoru, a Služba imala problem da angažuje dobro obučen kadar. Za Litvinjenka je ruski ministar rekao da nije prošao pravu obuku, da nije vladao velikim intelektualnim sposobnostima i da je bio sklon provokativnom ponašanju, a da je u vreme njegovog otpuštanja bilo mnogo tvrdnji da je kršio zakon.

U to vreme Ivanov je bio zamenik direktora FSB-a, a direktor aktuelni predsednik Rusije Vladimir Putin, dugogodišnji službenik KGB-a. Ivanov je u ruskoj obaveštajnoj službi radio više od 20 godina, a 2001. imenovan je za ministra. "Za nas je Litvinjenko bio bezvredan, nismo marili šta kaže ili šta piše na samrtnoj postelji", rekao je Ivanov, naglašavajući da ga izveštavanje zapadnih medija o "slučaju Litvinjenko" podseća na hladnoratovsku propagandu.

Litvinjenko se u FSB-u bavio organizovanim kriminalom, a ruski sud u odsustvu ga je osudio na 3,5 godine zatvora, uslovno na godinu, zbog prekoračenja ovlašćenja sa primenom nasilja u operativnom radu i nelegalne nabavke eksplozivnih sredstava.

Litvinjenko je, sa još nekoliko kolega, na konferenciji za novinare u Moskvi 1998. godine izjavio da je dobio nalog FSB-a da navodno ubije biznismena Borisa Berezovskog, tada zamenika sekretara Saveta za bezbednost Rusije. Od 2001. godine imao je politički azil u Velikoj Britaniji, u koju je prebegao uprkos sudskoj zabrani napuštanja mesta boravka. U Londonu je umro 23. novembra uveče zbog, kako su saopštili britanski lekari, trovanja radioaktivnim polonijumom 210.


Izvor: Glas Javnosti

Abas raspisao prevremene izbore, Hamas najavio demonstracije
Palestincima preti građanski rat
Govor palestinskog predsednika u senci oružanih sukoba dve različite političke struje koji preti da izmakne kontroli

RAMALA - Palestinski lider Mahmud Abas odlučio je juče da na palestinskim teritorijama raspiše prevremene predsedničke i parlamentarne izbore kako bi okončao krizu između partije Fatah i islamista vladajućeg Hamasa, kao i višednevno nasilje, javljaju agencije. "Proživljavamo teške i sumorne trenutke i moramo da se izbavimo.

Kako bismo izašli iz začaranog kruga i sprečili da se naši životi dodatno pogoršaju a naši ciljevi propadnu, odlučio sam da raspišem prevremene predsedničke i parlamentarne izbore", rekao je Abas u Ramali. Najavio je da će s izbornom komisijom "što hitnije" razgovarati o početku priprema za izbore, čiji datum održavanja još nije određen.
Abasov savetnik Saeb Erekat rekao je da izbori, zbog pravnih i tehničkih razloga, ne mogu da budu održani pre sredine iduće godine. Vlada Hamasa ocenila je Abasovu odluku kao "državni udar protiv volje naroda". "Ovo je pravi puč protiv demokratski izabrane vlade", rekao je Rojtersu u pojasu Gaze poslanik Hamasa Mušir al-Masri.

Politički savetnik palestinskog premijera Ismaila Hanijeha Ahmed Jusef rekao je za AFP da će Hamas organizovati demonstracije kako bi dokazao Abasu da ima podršku većine građana i pokazao da je poziv na raspisivanje vanrednih izbora neprihvatljiv.

"Počećemo već danas. Danas će biti velikih demonstracija u svim gradovima kako bi se odbacio ovaj poziv (za vanredne izbore)", rekao je Jusef. Izrael je preneo da podržava palestinskog premijera.

"Vlada Izraela podržava umerene Palestince koji nastoje da bez nasilja dođu do pregovora s Izraelom. Abu Mazen (Mahmud Abas) je lider tog tipa", rekao je Frans presu Miri Ejsin, portparol izraelske vlade.

Zemlje Zapada politički i finansijski bojkotuju aktuelnu palestinsku vladu zato što je Hamas na parlamentarnim izborima januara 2006. velikom većinom pobedio Fatah, kome pripada Abas. Od tada su palestinske teritorije upale u političko-finansijsku krizu bez presedana.

Islamistički pokret Hamas i dalje odbija da prizna državu Izrael, kao i dosadašnje sporazume između Palestinaca i Izraela, što čini gotovo nemogućom kohabitaciju između vlade i Abasa, koji se zalaže za pregovore kako bi se rešio izraelsko-palestinski sukob.
Šestomesečni razgovori dve struje, koji su imali za cilj da oforme vladu nacionalnog jedinstva, završeni su neuspehom. Hamas je optužio Fatah za seriju nedavnih napada na najviše zvaničnike ove islamističke partije u kojoj je bilo više poginulih i ranjenih. Iako nisu u početku direktno imenovali pristalice Fataha, rečeno je da će Hamas znati kako da uzvrati na napade, tako da se analitičari plaše da je moguć novi međupalestinski sukob.


Izvor: Glas Javnosti

 BLER OBEĆAO PUNU PODRŠKU IRAČKOM PREMIJERU

Britanski premijer Toni Bler obećao je punu podršku premijeru Iraka Nuriju al-Malikiju, tokom posete Bagdadu, i pozvao susedne države da ne podrivaju iračku vladu.

Premijer Bler je rekao da su on i Maliki razgovarali o neophodnosti nacionalnog pomirenja, izgradnji iračkih snaga bezbednosti, kao i 'značaju podrške svih država u regionu ovom procesu'.

'Spremni smo da vas podržimo na svaki mogući način, kako bi vremenom iračka vlada i irački narod mogli da preuzmu punu odgovornost za svoje poslove', rekao je Bler na zajedničkoj konferenciji za novinare sa Malikijem, u dobro čuvanoj Zelenoj zoni u Bagdadu.

'Pre svega ponovio sam našu rešenost da u potpunosti podržimo vas i irački narod kako bi obezbedili da vašu demokratiju ne razore terorizam i sektaški sukobi onih koji žele da žive u mržnji, pre nego u miru', poručio je britanski premijer.

Odgovarajući na pitanje šta misli o bojazni da Sirija i Iran ne čine dovoljno kako bi pomogle Iraku, Bler je istakao da je važno da 'uložimo sav pritisak i autoritet kojim raspolažemo, kako bi se postarali da sve države u regionu podrže Irak'.

Blerova poseta Iraku, u sklopu njegove turneje po Bliskom istoku, usledila je posle izjave premijera Malikija da će oficirima iračke vojske bilo kog ranga, koji su izbačeni posle američke invazije 2003, biti dozvoljeno da se vrate na svoje položaje u novim oružanim snagama, prenela je britanska novinska agencija Rojters.

Prema tvrdnjama analitičara, krvoproliće u Iraku, od američke invazije na tu zemlju 2003, stavilo je mrlju na poslednje godine Blerovog boravka u kabinetu, uticalo na pad njegove popularnosti i smanjilo kredibilitet Velike Britanije u regionu.

Toni Bler posetio je u Basri neke od britanskih vojnika, a ova poseta nije bila najavljena iz bezbednosnih razloga. 'Naša zemlja i druge države slične našoj trebalo bi ponovo da shvate šta znači boriti se za ono u šta verujete', rekao je Bler britanskim vojnicima.

Bler je ocenio da se operacija prenosa kontrole na iračke snage u Basri dobro odvija, prenele su agencije. Kada iračke snage budu sposobne da preuzmu kontrolu u Basri, britanske snage će se povući i pružati podršku, rekao je Bler.

Izvor: RTS

 IRAN ĆE NASTAVITI SVOJ NUKLEARNI PROGRAM I PORED SANKCIJA UN

Teheran će nastaviti svoj nuklearni program čak i ako UN uvedu sankcije Iranu, saopštilo je iransko ministarstvo spoljnih poslova. 'Budući da su naše nuklearne aktivnosti i okviru međunarodnih okvira i regulativa, nastavićemo ih čak i ako nam budu nametnute sankcije', rekao je portparol iranskog ministarsva spoljnih poslova Mohamed Ali Hoseini.

I predsednik Irana Mahmud Ahmadinedžad je odbacio pretnje sankcijama UN. On je za državnu iransku televiziju rekao da je 'nuklearni dosije zatvoren'. 'Mi smo taj slučaj zatvorili', poručio je predsednik. On je istakao da je Iran 'dostigao vrhunac' u oblasti nuklearne tehnologije.

Iranu prete sankcije Saveta bezbednosti UN zato što nije ispunio zahteve tog tela UN da prekine svoj nuklearni program. Teheran tvrdi da ne namerava da pravi atomske bombe i da je u prošlosti drugim zemljama nudio svoje znanje u oblasti nuklearne tehnologije.

Izvor: RTS

Preliminarni rezultati izbora u Iranu
Prvi poraz šefa države

Saveznici iranskog predsednika Mahmuda Ahmadinedžada poraženi su na lokalnim izborima koji su održani u petak. Prema preliminarnim rezultatima, „tvrda“ struja predsednika Ahmadinedžada osvojila je samo dva od ukupno 15 mesta u gradskoj skupštini Teherana.

Istovremeno u trci za klerikalnu Skupštinu eksperata, teoretski najmoćnije telo u Islamskoj republici, vodi Akbar Hašemi Rafsandžani, dok je predsednički kandidat Muhamed Taki Mesba-Jazdi tek šesti. Bivši predsednik Rafsandžani je jedan od najvećih protivnika Ahmadinedžada.

Na prvim izborima od kada je Ahmadinedžad došao na vlast izašlo je oko 60 odsto birača.

U obraćanju naciji Ahmadinedžad je nazvao građane glavnim pobednicima izbora, a izlaznost ocenio kao način neutralisanja „zapadne zavere“ protiv Irana.

„Za nas učešće preko 28 miliona građana na izborima pokazuje nacionalnu solidarnost i predstavlja najbolje gorivo za motor budućih programa“, rekao je Ahamdinedžad.

Juče se oglasilo i iransko ministarstvo spoljnih poslova saopštenjem da će Teheran nastaviti svoj nuklearni program čak i ako UN uvedu sankcije Iranu.

„Budući da su naše nuklearne aktivnosti i okviru međunarodnih okvira i regulativa, nastavićemo ih čak i ako nam budu nametnute sankcije“, rekao je portparol MIP-a Mohamed ali Hoseini.

Izvor: Blic