PENZIJA ZA ELIZABETU
Elizabeta II postepeno ustupa obavljanje kraljevskih dužnosti sinu Čarlsu i planira preseljenje u Vindzor

Vladari Velike Britanije...
LONDON - Osamdesetogodišnja engleska kraljica Elizabeta II postepeno se povlači u veliki i pitoreskni dvorac Vindzor, na periferiji Londona, dok prestolonasledniku, sinu Čarlsu, prepušta sve više dužnosti u Bakingemskoj palati. Prvorođeni sin Čarls mogao bi tako da uskoro postane polukralj. Kako piše londonska štampa, britanska suverenka, koja je na vlasti već pune 53 godine, skoro je napravila još jedan važan korak prema polupenziji. Iz Bakingema u Vindzor preselila je dvoje bliskih i ključnih saradnika, svoju ličnu asistentkinju Anđelu Keli i odanog paža Pola Vibrua.
- Kraljica smatra Anđelu Keli nekom vrstom sestre, osobom bez koje ne može, i njeno preseljenje u kraljevskim krugovima smatra se veoma interesantnim - pišu britanski tabloidi. Ta 54-godišnja katolikinja došla je u službu Njenog visočanstvo početkom devedesetih kao služavka, ali je strelovito napredovala i postala kraljičina "zaštitnica", "oči i uši svoje gospodarice", ona koja je svakog jutra tačno u osam sati budi i na postelju donosi šolju čaja "darjeling".
Pol Vibru, poznat kao Big Pol (Veliki Pol) zbog svog rasta, ima 49 godina, sin je bankarskog službenika, a na dvoru je nadmajordom privatnih odaja kraljevskog para.
Kraljicu nije nagnala majčinska ljubav za već prezrelog naslednika da mu prepusti polovinu svojih obaveza, već stalna bol u leđima. Trenutno Čarls menja majku u oko trećini javnih obaveza. Elizabeta će za sebe da zadrži najsvečanije događaje, poput investiture najviših počasti i naslova Ujedinjenog Kraljevstva koje će uskoro početi da se odvijaju u Vindzoru. Princ Filip navodno već godinama gnjavi kraljicu da se konačno presele u Vindzor. I samoj kraljici preseljenje iz centra, u kome stanuje još od 1937, ne pada teško. Poznato je da mrzi Bakingemsku palatu, u kojoj se oseća kao da stanuje "iznad kakve radnje".
(AG.)

Kamila nikad neće biti kraljica

Kada Čarls postane kralj, njegova supruga Kamila dobiće titulu vojvotkinje od Kornvola. Ona neće biti oslovljavana kao kraljica, već kao princeza - supruga kralja. Kamila Parker-Bouls ne uživa naklonost javnosti još otkako se saznalo da je Čarls i dok je bio u braku sa Dajanom nastavio vezu sa njom. Ljubavna veza princa Čarlsa i Kamile Parker-Bouls bila je godinama javna tajna. Upoznali su se davne 1970. godine, ali je dužnost prestolonaslednika, koji je tada bio u ratnoj mornarici, ubrzo odvela na more, dok se Kamila udala za armijskog oficira Endrua Parkera Bolsa. Posle razvoda Čarlsa i Dajane, tačku na svoj brak stavila je i Kamila i od tada su ljubavnici počeli da se, diskretno, zajedno pojavljuju u javnosti.

Izvor: Press

Skotland jard preuzeo slučaj

LONDON - Istragu o navodnom trovanju bivšeg ruskog agenta, a sada azilanta u Velikoj Britaniji Aleksandra Litvinenka preuzela je antiteroristička jedinica Skotland jarda, objavljeno je u Londonu. Još, međutim, nisu poznati detalji kako se dogodilo trovanje, a Skotland jard je saopštio da "u ovoj fazi nije moguće reći šta se stvarno desilo" i kako se Litvinenko razboleo. Iako se još ništa ne zna, u javnosti i dalje cirkuliše "zvanična verzija" Litvinenkovih prijatelja, takođe ruskih azilanata u Londonu, koji tvrde da iza svega stoji Rusija.
Zvanična Moskva je odbacila te optužbe kao "smešne gluposti". Britanski komentatori polako čitavu priču prebacuju na politički teren, što počinje da razotkriva daleko ozbiljnije probleme u, pre svega, britansko-ruskim odnosima. Očigledno je, ocenjuje "Gardijan", da je "medeni mesec Rusije i Zapada" odavno prošao.
Komentator "Dejli telegrafa" smatra da britanska vlada u celom slučaju ne bi smela da ostane nema. Jer ako ostane, onda će to, tvrdi se, biti jasna poruka da se Britanija ne usuđuje da uvredi ruski režim, koji bi tokom narednih godina svojim energetskim potencijalom mogao da "drži u šaci veliki deo Evrope".
List se osvrće i na procene da Rusija i 15 godina posle kolapsa Sovjetskog Saveza u Britaniji ima široku obaveštajnu mrežu. Tvrdi se da u Ruskoj ambasadi u Londonu ima "najmanje 30 profesionalnih obaveštajaca". Oni, tvrdi "Dejli telegraf", uglavnom pripadaju vojnoj obaveštajnoj službi, GRU, i službi koja radi inostranu špijunažu, SVT, koja se mahom bavi tehnološkom špijunažom.
London i Moskva imaju veoma razvijenu poslovnu saradnju i Britanija je sa 65 milijardi funti (100 milijardi evra) najveći pojedinačni investitor u energetskoj industriji Rusije.
(AG.)

Izvor: Press

Meksiko ima dva predsednika

MEKSIKO SITI - Levičar Andres Manuel Lopes Obrador položio je predsedničku zakletvu i izjavio da će formirati paralelnu vladu, koja će se boriti protiv velikih korporacija i, kako tvrdi, "neofašističke oligarhije" koja sada kontroliše Meksiko.
- Zaklinjem se da ću služiti lojalno i patriotski kao legitimni predsednik Meksika - rekao je Obrador na ceremoniji polaganja zakletve, održane u ponedeljak uveče na glavnom trgu Sokalo u Meksiko Sitiju, samo 11 dana pošto je legitimno izabrani predsednik Felipe Kalderon položio predsedničku zakletvu.
- Zaklinjem se da ću štititi prava Meksikanaca i boriti se za sreću i dobrobit naroda - rekao je bivši gradonačelnik Meksiko Sitija pred oko 100.000 pristalica, prenele su agencije.
Obrador, koji tvrdi da je izborna krađa doprinela pobedi Kalderona na izborima održanim 2. jula, istakao je da će njegova paralelna vlada provesti narednih šest godina u organizovanju uličnih protesta, što je već dovelo do upozorenja ambasade SAD da se ne putuje u tu zemlju.
Rozario Ibara, aktivista organizacije za zaštitu ljudskih prava i senator u koaliciji Lopesa Obradora, stavio je "paralelnom" predsedniku na ramena predsedničku odoru crveno-zeleno-bele boje. Iako je reč o nezakonitoj ceremoniji, Obrador se nada da će postati moralni lider miliona siromašnih Meksikanaca. On planira da tri dana provodi u Meksiko Sitiju, a ostala četiri dana u putovanju širom zemlje kako bi "stvorio najznačajniju građansku organizaciju u istoriji Meksika". Ono što će prvo pokušati da uradi jeste da spreči održavanje svečanosti na kojoj će Kalderon biti inaugurisan, 1. decembra. Kalderon, pak, kaže da će pristupiti inauguracionoj svečanosti u nacionalnom Kongresu bez obzira na to što Obradorove pristalice nameravaju da ometu svečanost.
(TANJUG)

Izvor: Press

Nato pojacava pritisak na Berlin

Njemačka odbacila zahtjev NATO-a da prekomanduje svoje vojnike sa mirnog sjevera Avganistana na usključali jug


BERLIN - Zvanični Berlin odbija zahtjeve komande NATO-a da se prekomanduju njemačke trupe sa uglavnom mirnog sjevera Avganistana na užareni i usključali jug te zemlje, prenosi Tanjug.

Berlin je odlučan u odbijanju prekomandovanja, uprkos pritisku iz centrale Alijanse, te će to, očigledno, biti zapaljiva tema na predstojećem NATO samitu, kraj mjeseca u Rigi.

Politička "artiljerijska priprema" za "obračun" sa Nijemcima počela je na nedavnom sastanku Parlamentarne skupštine NATO-a u Kvebeku, kada su protiv Nijemaca "osuli paljbu" britanski, američki i kanadski predstavnici.

Tada su neki od njih, direktno ili indirektno, dovodili u vezu smrt 12 kanadskih vojnika u operaciji "Meduza", na sjeveru Avganistana, sa komandom njemačkog kontingenta u toj zemlji. Navodno je komandant njemačkog kontingenta, koji je stacioniran na avganistanskom sjeveru, odbio da pošalje pomoć Kanađanima koji su se našli u nevolji, objašnjavajući da za to - nema odobrenje iz Berlina.

Tema je podigla temperaturu i na njemačkoj političkoj sceni, gdje je postignuta saglasnost i vlasti i opozicije da se odoli pritisku iz NATO-a i da se odbije zahtjev za pomjeranje njemačkih vojnika sa sjevera Avganistana.

Protiv toga su se energično izjasnile i prve ličnosti njemačke politike - od kancelara Angele Merkel do ministra odbrane Franca Jozefa Junga i njegovog prethodnika iz vlade Gerharda Šredera, inače šefa poslaničke frakcije socijaldemokrata Petera Štruka...

Merkelova je kategorično saopštila da njemački vojnici ostaju na sjeveru Avganistana i da bi njihovo pomjeranje predstavljalo - veliku grešku.

U tom slučaju bi se, upozorila je Merkelova, moglo lako dogoditi da fanatični talibani iskoriste situaciju i naprave haos tamo gdje je za sada relativno mirno, i to zahvaljujući prije svega prisustvu i učinku Bundesvera.

- Mi imamo odgovornost za sjever Avganistana, Italijani za zapad, Kanađani su odgovorni za jug zemlje, Amerikanci za istok i Francuzi za Kabul i okolinu. Tu se neće ništa mijenjati - zaključio je, takođe odlučno i kategorično, ministar odbrane Jung.

Sinhronizovani pritisak generalnog sekretara NATO-a Japa de Hop Šefera, nezadovoljnih Amerikanaca i Kanađana, ljutih zbog pogibije svojih vojnika, svakako će se pojačavati do NATO samita, na kojem će se, kažu analitičari, od Nijemaca tražiti "pojačano angažovanje" i "veća solidarnost".

To su njemački mediji "pročitali" kao "traženje od njemačkih vojnika da ubijaju".

Fondacija za mir iz Ahena, koja dodjeljuje uglednu nagradu, zaključila je da je takav nalog upravo sadržan u novoj njemačkoj vojnoj doktrini, usvojenoj krajem oktobra.

Tom doktrinom se predviđa mogućnost angažovanja Bundesvera širom svijeta, što se tumači ocjenom da njemačka armija postaje "intervencionistička", sa blanko kartom da vodi "agresivne ratove". To je u suprotnosti sa Ustavom Njemačke, Poveljom Ujedinjenih nacija i međunarodnim pravom, zaključili su u Fondaciji za mir.

Takav zaključak doveo je do konkretnog poteza: mirovnjaci iz Ahena presavili su tabak i podnijeli krivične prijave protiv kancelarke Merkel i ministra odbrane Franca Junga.

I tu ostaje da se tek vidi šta će se zaista dogoditi.

Izvor:  http://www.glassrpske.com/cyrl/

 Ubistvo Pjera Žemajela gurnulo zemlju na ivicu verskog sukoba
Libanu preti građanski rat

Ubistvo ministra industrije Pjera Žemajela (34), potomka najuticajnije hrišćanske porodice u Libanu i glavnog protivnika uticaja Sirije u toj zemlji, ponovo je gurnulo zemlju na ivicu verskog sukoba.

Likvidacija je posledica borbe između vlade koju podržava Amerika i islamskog Hezbolaha, koji podržava Sirija, a koji i dalje ima snažan uticaj u Libanu.

Žemajel se automobilom vraćao iz crkve kada se našao na meti dobro planiranog napada. Jedno vozilo mu je preseklo put, a drugo mu je blokiralo odstupnicu, kada su trojica napadača istrčala i otvorila vatru iz oružja sa prigušivačem.

U Libanu je proglašena trodnevna žalost. Više hiljada ljudi juče se okupilo u Žemajelovom rodnom selu Bakfaji, gde su odali počast ubijenom političaru.

Atentat predstavlja veliki udarac za umerenog premijera Fuada Sinioru, koji ima podršku SAD, a koji je u nemilosti šiitskih gerilaca iz Hezbolaha. Hezbolah je za četvrtak već zakazao velike proteste da bi srušio vladu, nezadovoljan ograničenjem svog uticaja u njoj.

Predsednik SAD Džordž Buš osudio je likvidaciju i optužio Siriju i Iran da žele da smene vladu u Libanu. I papa Benedikt XVI juče je oštro osudio brutalno ubistvo libanskog ministra, optužujući za ubistvo „mračne sile koje nastoje da unište“ Liban.

Antisirijski političari u Libanu direktno su optužili vlasti u Damsaku za ubistvo Žemajela i pozvali na osvetu. Pripadnici hrišćanske manjine pozivali su na likvidaciju Hasana Nasarle, lidera Hezbolaha, Emila Lahuda, prosirijskog predsednika Libana, i Mišela Auna, lidera jedne od hrišćanskih partija koja je u koaliciji sa Hezbolahom.

Vest o ubistvu Žemajela brzo se proširila po Libanu, a grupe mladih hrišćana su četvrtima Bejruta uništavale automobile i palile gume. Vojska je brzo reagovala uspostavljajući kontrolne punktove kako se nasilje ne bi proširilo. Sahrana Žemajela zakazana je za danas, kada se očekuju i masovni protesti i nije isključeno da dođe do rasplamsavanja nasilja.

Lider antisirijski orijentisanih Druza Valid Džumblat izjavio je juče da očekuje nove atentate na ministre i članove parlamenta u Libanu, s ciljem da se oslabi vladajuća većina.

Stanje u zemlji je izuzetno napeto, obe strane pozivaju na uzdržanost kako bi se sprečilo izbijanje novih međuetničkog nasilja. Libanom je od 1975. do 1990. besneo građanski rat, nakon koga etničke grupe nikada nisu uspostavile međusobno poverenje.

„Ne želimo da prevlada atmosfera osvete i nasilja. Moj sin je stradao kao mučenik i mi želimo da pobedi opcija za koju se on borio. U ovim teškim vremenima ne smemo da dozvolimo da nas povedu instinkti“, rekao je Pjerov otac Amin, lider Falanga partije i bivši predsednik Libana.

Premijer Siniora je pozvao na jedinstvo i upozorio na planiranje pobune.

„Obećavam da Žemajelova krv nije prolivena uzalud. Nećemo dozvoliti ubicama da kontrolišu budućnost Libana i budućnost naše dece“, rekao je Siniora.

Sirija i Iran su osudili ubistvo demantujući bilo kakvu umešanost u zločin. Zanimljivo je da je Žemajel ubijen svega nekoliko sati pošto je Savet bezbednosti UN usvojio dokument u kome se poziva da međunarodni sud sudi ubicama libanskog premijera Rafika Haririja. U tom dokumentu se implicira da je u Haririjevo ubistvo umešano nekoliko sirijskih zvaničnika.

A. Petrović

    Ubistvo Žemajelovog dede izazvalo građanski rat

    Pjer Žemajel je potomak uticajne hrišćanske porodice, čija su četvorica članova ubijena tokom poslednje tri decenije. Na njegovog dedu, koji se takođe zvao Pjer, pokušan je atentat 1975. godine, a Falanga partija se tada osvetila civilima u palestinskom izbegličkom kampu. To je bio okidač za početak građanskog rata. Pjerov stric Bašir likvidiran je 1982. a pripadnici hrišćanske milicije su u znak osvete masakrirali nekoliko stotina civila u muslimanskom izbegličkom kampu u Bejrutu.
    Ubistva u Libanu

    Ministar industrije Pjer Žemajel peti je istaknuti antisirijski nastrojen političar koji je ubijen u Libanu za 21 mesec.

    14. februar 2005: Bivši premijer Rafik Hariri ubijen je u snažnoj eksploziji bombe u Bejrutu. U napad su bili umešani Sirija i prosirijski orijentisani članovi libanske vlade

    2. jun: Antisirijski nastrojen novinar Samir Kasir izgubio je život prilikom eksplozije bombe postavljene ispod njegovog automobila

    21. jun: Političar Žorž Havi, kritički nastrojen prema Siriji, izgubio je život prilikom eksplozije bombe postavljene ispod njegovog automobila

    12. jul: Premijer Elijas Mur, naklonjen Siriji, preživeo je bombaški napad na njegov automobil

    25. septembar: Mej Šidijak, voditeljka antisirijske TV stanice, preživela eksploziju bombe postavljene ispod automobila

    12. decembar: Žibran Tueni, političar i urednik lista kritički nastrojenog prema Siriji, ubijen je u bombaškom napadu na njegov automobil.


Izvor: Blic

Prijatelji agenta tvrde da je ubistvo naručio Kremlj
Litvinjenko znao da je meta

„Dobio sam spisak sa imenima osoba koje su možda povezane sa ubistvom Ane Politkovske. Nekoliko sati posle tog sastanka sam se razboleo. Kada se oporavim i kada se vratim kući, proslediću ovaj spisak dnevniku ‘Nova gazeta’, gde je Politkovska radila, i policiji“, izjavio je juče Aleksandar Litvinjenko, bivši pukovnik KGB-a, koji je otrovan u Londonu 1. novembra.

Izjavu Litvinjenka iz bolničke postelje, u kojoj se ne zna koliko će ostati, prenosi britanski „Tajms“. Isti dnevnik navodi da je italijanski ekspert za bezbednost Mario Skaramela, koji se sa Litivnjenkom sastao u suši baru kobnog dana, pokazao pukovniku spisak za odstrel sa imenima osoba koje Kremlj namerava da likvidira. Na spisku se nalazilo i ime Aleksandra Litvinjenka. Rusija je demantovala umešanost u slučaj, a ruski tajkun Boris Berezovski, koga je navodno Litvinjenko trebalo da likvidira po nalogu obaveštajne službe, uveren je da iza pokušaja ubistva stoji FSB.

„Siguran sam da je Kremlj iza pokušaja ubistva i da je naredbu za akciju dao predsednik Rusije Vladimir Putin“, tvrdi Berezovski.

Zdravstveno stanje Aleksandra Litvinjenka juče se naglo pogoršalo. U međuvremenu, doktori još nisu u potpunosti ustanovili čime je Litvinjenko otrovan.

A.P.

    Mafija i političari se bojali Litvinjenka

    Mario Skaramela kaže da i ruska mafija i korumpirani ruski zvaničnici imaju „jak motiv da ućutkaju Litivnjenka“.

    - Znamo ko su njegovi neprijatelji. On je godinama radio na vezama ruske mafije i korumpiranih političara u ruskoj vladi. Kvalitet njegovog rada i nivo stručnosti toliko je visok da je on za njih stvarno predstavljao opasnost - rekao je Skaramela.


Izvor: Blic

BEŽANIJA?!
Britanski vojnici napuštaju Basru za nekoliko meseci, dok se građanski rat šiita i sunita u Iraku rasplamsava


LONDON/BAGDAD - Britanski ministar inostranih poslova Margaret Beket po prvi put je iznela uslovni rok za prenos vlasti u iračkoj pokrajini Basra, na jugu zemlje, na iračke organe. Ministarka Beket je poslanicima parlamenta rekla da je ubeđena da će u sledećih šest meseci više od 7.000 britanskih vojnika možda moći da prenese kontrolu u Basri na iračku vladu.
- Očekujemo da će Nadžaf biti sledeća pokrajina u kojoj će vlast biti predata Iračanima, u decembru. U delu Iraka za koji smo mi zaduženi očekujemo da će se isto dogoditi u Majsanu, u januaru. Ostvareni napredak u okviru naše operacije u Basri pruža uveravanja da ćemo možda moći da prenesemo vlast na Iračane i u toj pokrajini, negde tokom proleća - rekla je Beketova.
Povlačenje, ali ne sasvim
BBC-jev analitičar za odbrambena i bezbednosna pitanja ocenjuje da je, po svemu sudeći, reč o bitnom potezu u britanskim planovima u pogledu Iraka. Visoki odbrambeni zvaničnici već dugo izražavaju nadu da će broj britanskih vojnika u Iraku do polovine iduće godine biti smanjen, ali ovo je prvi put da je jedan ministar konkretno govorio o terminima vezanim za Basru. Predaja kontrole lokalnim snagama, ističu odbrambeni zvaničnici, ne znači da će se veliki broj britanskih vojnika smesta vratiti kući. Britanske jedinice će umesto toga verovatno biti povučene u baze na jugu Iraka, kako bi, u slučaju potrebe, mogle da pruže pomoć iračkim snagama.
Bela kuća je prethodno saopštila da će predsednik Buš iduće nedelje posetiti Jordan, gde će o situaciji u Iraku razgovarati sa iračkim premijerom Nurijem al Malikijem.
Gine sve više civila
U međuvremenu, Ujedinjene nacije saopštile su da je broj iračkih civila ubijenih u nasilnim incidentima širom zemlje dostigao rekordno visok nivo. UN kažu da je ukupan broj ubijenih u Iraku u oktobru premašio 3.700, što je skoro 400 više nego prethodnog meseca. Ti podaci, objavljeni u redovnom, dvomesečnom izveštaju svetske organizacije zasnivaju se na informacijama dobijenim od iračkog ministarstva zdravlja.
Ujedinjene nacije napominju i da je pogoršana bezbednosna situacija dovela do, kako se navodi, raseljavanja stanovništva bez presedana. Više od 400.000 ljudi je raseljeno od bombaškog napada na jedan šiitski hram u Smari, u februaru, koji je izazvao talas napada. Od 2003. godine, prema podacima Ujedinjenih nacija, više od milion i 600.000 ljudi je potražilo utočište u susednim zemljama.
(AG.)

Amerikanci greškom pobili civile

Četiri civila poginula su juče u Bagdadu, kada su američki vojnici pucali na minibus u kvartu poznatom kao Sadr siti, rekli su pripadnici policije i očevici. Ubijeni putnici iz minibusa nisu bili vojnici, već obični radnici, rekli su Rojtersu žitelji tog kvarta, koji se smatra uporištem pripadnika šiitske Mehdi armije, koju predvodi Moktada al Sadr.
Oko 3.000 američkih i iračkih vojnika pokrenulo je opsežnu potragu sa američkim vojnikom iračkog porekla koji je 23. oktobra kidnapovan kada je izašao iz "zelene", zaštićene zone Bagdada. Potraga je usmerena na Sadr siti. Policija je saopštila da su američke snage pretresle jednu kuću i uhapsile pet ljudi, a da su na minibus naišle u povratku.

Izvor: Press

Energetika kao temelj

HEL­SIN­KI - Zva­nič­ni­ci Evrop­ske uni­je raz­go­va­ra­li su sa ru­skim pred­sed­ni­kom Vla­di­mi­rom Pu­ti­nom o pi­ta­nju ene­r­ge­ti­ke i ru­skoj pret­nji da će uve­sti em­bar­go na me­so iz EU.
Na sa­mi­tu EU - Ru­si­ja tre­ba­lo je ju­če da zva­nič­no poč­nu pre­go­vo­ri o no­vom stra­te­škom part­ner­stvu, ali je Polj­ska za­dr­ža­la svo­je pra­vo na ve­to zbog em­bar­ga Ru­si­je na od­re­đe­ne po­ljo­pri­vred­ne pro­iz­vo­de iz Polj­ske.
EU is­ti­če va­žnost tog bu­du­ćeg part­ner­stva, po­seb­no u obla­sti ener­ge­ti­ke, ka­ko bi obez­be­di­la za­li­he ru­skog go­ri­va, od ko­jih je sve vi­še za­vi­sna, oce­ni­le su svet­ske agen­ci­je.
Iako je polj­ski ve­to one­mo­gu­ćio po­če­tak pre­go­vo­ra o no­vom spo­ra­zu­mu, pi­ta­nje ener­ge­ti­ke je bi­lo glav­na te­ma ju­če­ra­šnjih raz­go­vo­ra.
"Na­ši in­te­re­si su usko po­ve­za­ni i pro­du­blje­na sa­rad­nja, na osno­vu tran­spa­rent­nih prin­ci­pa, bi­la bi do­bra za obe stra­ne", oce­nio je pre­kju­če pred­sed­nik Evrop­ske ko­mi­si­je Žo­ze Ma­nu­el Ba­ro­zo.
Pu­tin je uoči sa­mi­ta iz­ja­vio da oče­ku­je raz­go­vo­re o ener­ge­ti­ci, spolj­noj po­li­ti­ci i tr­go­vi­ni.
Evrop­ska ko­mi­si­ja je u sre­du po­tvr­di­la da je Ru­si­ja na­go­ve­sti­la da će uve­sti em­bar­go na od­re­đe­ne me­sne pro­iz­vo­de iz EU od 1. ja­nu­a­ra, iz­ra­ža­va­ju­ći za­bri­nu­tost zbog svinj­ske ku­ge u Ru­mu­ni­ji i Bu­gar­skoj, ko­je po­sta­ju čla­ni­ce EU.
Ipak Pu­tin je iz­ra­zio u Hel­sin­ki­ju sprem­nost Mo­skve da na­sta­vi pre­go­vo­re sa vla­sti­ma u Var­ša­vi o re­ša­va­nju pro­ble­ma na­sta­lih u uvo­zu polj­skog me­sa u Ru­si­ju.
Pu­tin je re­kao da se pre­go­vo­ri Mo­skve i Var­ša­ve o tom pro­ble­mu vo­de još od de­cem­bra mi­nu­le go­di­ne i da je ceo ne­spo­ra­zum na­stao zbog po­ku­ša­ja da se Ru­si­ji pro­da­ju, pod vi­dom polj­skog me­sa i pre­ra­đe­vi­na, ne­kva­li­tet­ni me­sni pro­iz­vo­di po­re­klom iz In­di­je i Ki­ne, či­ji je uvoz za­bra­njen u ze­mlje EU.

ŽA­LjE­NjE
HEL­SIN­KI (Be­ta) - Ru­ski pred­sed­nik Vla­di­mir Pu­tin iz­ra­zio je u Hel­sin­ki­ju ža­lje­nje što ni­su po­če­li pre­go­vo­ri Evrop­ske uni­je (EU) i Ru­si­je o no­vom part­ner­stvu, zbog ulo­že­nog ve­ta Polj­ske, ali je iz­ra­zio na­du da to ne­će uti­ca­ti na od­no­se Bri­se­la i Mo­skve, pre­no­se agen­ci­je.
"Bi­će­mo str­plji­vi i če­ka­će­mo za­jed­nič­ki stav unu­tar EU", re­kao je Pu­tin.
 
Izvor: http://www.hovosti.co.yu/

Rusija pomaze istrazi!

MO­SKVA - Ru­ski pra­vo­sud­ni or­ga­ni su sprem­ni da po­mog­nu bri­tan­skim slu­žba­ma i vo­de is­tra­gu oko smr­ti Alek­san­dra Li­tvi­njen­ka. To je re­kao pred­sed­nik Vla­di­mir Pu­tin na pres kon­fe­ren­ci­ji u Hel­sin­ki­ju. On je iz­ra­zio na­du da bri­tan­ske slu­žbe ko­je vo­de is­tra­gu ne­će pod­gre­ja­va­ti po­li­tič­ke skan­da­le za ko­je u ovom slu­ča­ju ne­ma osno­va.
Ljud­ska smrt je uvek tra­ge­di­ja. Ja ža­lim kad se tra­gič­ni do­ga­đaj ko­ri­sti kao po­li­tič­ka pro­vo­ka­ci­ja. U za­ključ­ku bri­tan­skih le­ka­ra ne pi­še da je Li­tvi­njen­ko umro od na­sil­ne smr­ti, re­kao je Pu­tin, iz­ra­ža­va­ju­ći sa­u­če­šće po­ro­di­ci umr­log Li­tvi­njen­ka.
Član Ko­mi­te­ta ru­ske Du­me za bez­bed­nost Ge­na­dij Gud­kov iz­ja­vio je Mo­skvi da je Alek­san­dar Li­tvi­njen­ko žr­tva su­ko­ba oko nov­ca bli­skih sa­rad­ni­ka ru­skog oli­gar­ha Bo­ri­sa Be­re­zov­skog. "Is­tra­ga bri­tan­ske taj­ne slu­žbe će sa­gle­da­ti sve ver­zi­je, ali ve­ru­jem da će­mo vr­lo sko­ro bi­ti u mo­guć­no­sti da vi­di­mo da je na­ša ver­zi­ja tač­na", re­kao je Gud­kov, pen­zi­o­ni­sa­ni ofi­cir ru­ske fe­de­ral­ne slu­žbe bez­bed­no­sti FSB.
Li­tvi­njen­ko (43), ta­ko­đe biv­ši agent FSB, je pre­mi­nuo pro­šle no­ći u lon­don­skoj bol­ni­ci. On je pri­mljen u bol­ni­cu Ju­ni­ver­zi­ti ko­ledž 17. no­vem­bra u ve­o­ma te­škom sta­nju pod sum­njom da je još 1. no­vem­bra otro­van. Šef Ko­mi­te­ta ru­ske Du­me za unu­tra­šnja pi­ta­nja Kon­stan­tin Ko­sa­čev je uka­zao na Li­tvi­njen­ko­ve bli­ske kon­tak­te sa, ka­ko je re­kao, no­tor­nim oli­gar­si­ma ume­ša­nim u an­ti­ru­ske ak­tiv­no­sti.
Od­go­vor­nost za smrt Li­tvi­njen­ka, pre­ma mi­šlje­nju Ko­ša­če­va, je na oni­ma ko­ji že­le da pod­ri­ju po­ve­re­nje u Ru­si­ju na me­đu­na­rod­noj sce­ni.
 
Izvor: http://www.hovosti.co.yu/

 Oproštajna poruka preminulog agenta KGB Aleksandra Litvinjenka
Putin je kriv za moju smrt

„Možda ste uspeli da mene ućutkate, ali to ima svoju cenu. Istina će se videti, gospodine Putin, i huk protesta širom sveta odzvanjaće u vašim ušima godinama. Pokazali ste se kao varvarin, beskrupulozan čovek, baš kao što tvrde vaši najoštriji kritičari. Pokazali ste da niste vredni vaše pozicije, da niste vredni poverenja civilizovanih muškaraca i žena, da nemate poštovanja za život niti za bilo koju drugu civilizacijsku vrednost. Neka vam Bog oprosti za ono što ste uradili, ne samo meni, već i voljenoj Rusiji i njenom narodu“, glasile su poslednje reči Aleksandra Litvinjenka, bivšeg pukovnika KGB, koji je izdahnuo u četvrtak uveče u 21.21 u londonskoj klinici, usled trovanja za sada neutvrđenom materijom.

Poruku u kojoj za ubistvo optužuje ruskog predsednika, a koju je Litvinjenko sastavio i potpisao u prisustvu supruge Marine 21. novembra, kada je shvatio da umire, juče je novinarima ispred bolnice pročitao njegov prijatelj Aleksandar Godfarb.

„Čujem lepet krila anđela smrti. I mislim da je sada pravi čas da kažem nekoliko reči onome ko je odgovoran za moje sadašnje stanje“, napisao je Litvinjenko 21. novembra.

On se u poruci zahvalio lekarima i sestrama, britanskoj policiji i britanskoj vladi što ga je primila, kao i celokupnoj britanskoj javnosti zbog „podrške i interesovanja za njegov slučaj“.

- Ponosan sam što sam bio britanski državljanin - poručio je Litvinjenko koji je 2000. godine došao u Britaniju kao politički prognanik iz Rusije.

Njegov otac Valjter Litvinjenko, inače lekar, juče je vidno potresen, jecajući, odgovarao na pitanja novinara.

- Moj sin je ubijen malom nuklearnom bombom, toliko sitnom da niste čak mogli da je vidite. Ali, ljudi koji su ga ubili imaju prave nuklearne bombe i rakete i ne treba im verovati. Ovaj režim (ruski, prim. aut.) je smrtonosna pretnja svetu. Saša je to znao, on je to razumeo - rekao je stariji Litvinjenko.

On je dodao i da se njegov sin Aleksandar „mirno sreo sa smrću“.

- Ja sam bio s njim kad je izdahnuo. To je bila užasna smrt. On je to podneo kao pravi muškarac. Nije hteo da nas uznemirava svojim bolom. Ni pre same smrti nije izgubio dostojanstvo. Ako ovaj režim padne, a mislim da hoće jer nema ni morala ni savesti, ulica u Voronježu u kojoj je Aleksandar rođen zvaće se po njemu - ispričao je Valjter Litvinjenko.

Članovi Litvinjenkovljeve porodice i njegovi prijatelji ne znaju kada će on biti sahranjen jer to, kako kažu, zavisi od policije.

Litvinjenko je na samrtničkoj postelji, pre nego što će zauvek izgubiti svest, navodno rekao da „želi da preživi u inat svima“.

Nekadašnji pukovnik bio je toliko slab da nije mogao ni da se pomeri, ali je svom prijatelju, Andreju Nekrasovu, prošaputao: „Ti skotovi su me sredili, ali neće uspeti da se domognu svih.“

Uprkos tome što je oštro kritikovao Kremlj, Litvinjenko je sanjao o tome da se jednoga dana vrati u Rusiju. Bio je svestan da je njegov život u opasnosti, pa je krio svoju adresu, menjao broj telefona i redovno se sastajao sa svojim kontaktima na javnim mestima. Postao je agent još u doba KGB, krajem osamdesetih. Danas je to Federalna služba bezbednosti. Deceniju kasnije, ukazao je na korupciju unutar FSB i raskrinkao zaveru da se smakne uticajni tajkun Boris Berezovski koji danas živi u egzilu u Londonu. Otprilike u to vreme, razišao se s današnjim predsednikom Putinom, tadašnjim šefom FSB. Izbačen je s posla, uhapšen i optužen za korupciju. Na kraju je oslobođen, posle čega je pobegao u Britaniju, gde je dobio azil. Tu je postao nemilosrdni kritičar Putinovog režima. Osuđivao je rat u Čečeniji kao zločin. Optuživao je ruske agente za namerno podmetanje eksplozija u stambene zgrade u kojima je poginulo 300 civila. Za taj zločin su optuženi Čečeni, a Moskva je incident iskoristila za vojnu akciju.

J. T. - J. S.

    Putin: Ožalošćen sam

    Ruski predsednik je odbacio optužbe, rekavši da je žalosno da se tako tužan događaj koristi za političku provokaciju.

    - Smrt je uvek tragedija i ja sam zbog toga ožalošćen i šaljem svoje saučešće porodici - rekao je Putin.

    On je dodao da Britanci snose odgovornost za bezbednost njihovih građana koji žive u toj zemlji, uključujući

    i „ruske građane, bez obzira na to kakav je njihov politički stav“.

    - Nadam se da naše britanske kolege neće pripomagati u stvaranju političkog skandala koji nema nikakvu osnovu - rekao je ruski predsednik.

    Otrov i dalje tajna

    Istražujući smrt Litvinjenka britanske zdravstvene službe su u suši baru na Pikadiliju pronašle tragove radijacije. U Litvinjenkovom telu je pronađen veoma toksičan radioaktivni element, izotop Polonijuma 210. U pitanju je produkt uranijuma i često se sreće u nuklearnim elektranama. U toku jučerašnjeg dana nastavljena je konfuzija vezana za uzrok trovanja, pošto su lekari u poslednjem navratu isključili mogućnost da se radi o talijumu. Dr Pol Travers iz Trusta Antonija Nolana, registra donatora koštane srži, kaže: „Opadanje kose, problemi sa crevima i otkazivanje funkcija koštane srži - sve su to simptomi bilo raka, bilo hemoterapije.“


Izvor: Blic