Izveštaj o zločinima bivših meksičkih vlasti


Meksička vlada je objavila dugo očekivani izveštaj u kojem su po prvi put "najviši komandni nivoi" u vreme mandata trojice bivših predsednika i zvanično okrivljeni za masakre, mučenje i ubistvo na stotine levičara od šezdesetih do početka osamdesetih godina prošlog veka.

Zasnovan delimično na deklasifikovanim dokumentima vojske, izveštaj je rezultat petogodišnje istrage specijalnog istražitelja kojem je predsednik Vinsente Foks naložio da rasvetli nekadašnje zločine, uključujući i masakr studenata 1968. godine i ubistva levičarskih aktivista.

U izveštaju se navodi da je "autoritarni režim na svojim najvišim komandnim nivoima" kršio zakon i "izvršio zločin protiv čovečnosti", čiji su rezultat bili "masakri, nasilni nestanci, sistematska tortura i genocid, kako bi uništio deo društva koji je ideološki smatrao svojim neprijateljem".

Zločini su se dogodili u vreme vladavina predsednika Gustava Dijaza Ordaza, Hose Lopesa Portilja i Luisa Ečeverije.


Izvor: MTS-Mondo

Rusija će napokon ući u STO


SAD i Rusija su potpisale bilateralni sporazum koji, posle desetogodišnjih pregovora, otvara put Rusiji za ulazak u Svetsku trgovinsku organizaciju (STO), javile su agencije.

Dokument su potpisali američka predstavnica za trgovinu Suzan Švab i ruski ministar za ekonomski razvoj German Gref, u okviru samita država Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje (APEC), koji se ovog vikenda održava u glavnom gradu Vijetnama.

Članstvo u STO bi za Rusiju, koja je veliki izvoznik nafte i gasa, značilo "slobodniju trgovinu" i više mogućnosti ruskim kompanijama da prodaju svoju robu na svetskom tržistu.

Značilo bi, takodje, da bi prilično veliko tržište potencijalnih klijenata u Rusiji moglo da postane atraktivnije za američka, i uopšte, strana preduzeća.

Sporazum sa SAD je ključ za ulazak Rusije u grupu od 149 država članica STO. Mogao bi ruskoj ekonomiji, koja sada ostvaruje 1.000 milijardi dolara godišnje, da bude podsticaj, sličan onome koji je imala Kina kada je 2001. primljena u STO.


Izvor: MTS-Mondo

Manje plate za pušače


Italija, jedna od prvih zemalja u Evropi koja je zabranila pušenje na radnim mestima, trebalo bi da preduzme dalje korake i uvede praksu odbijanja od plate za one radnike koji ne mogu da izdrže bez cigarete, zaključila je Medjusektorska grupacija direktora (GIDP) te zemlje.

Radnici koji puše provedu najmanje sat vremena van svojih radnih mesta kako bi zadovoljili svoju potrebu za cigaretama, pokazali su podaci GIDP, koja smatra da bi oni zbog toga trebalo da plate za svoju manju produktivnost.

"Ne želim da kažem 'kažnjavam vas', već 'uzimam natrag onaj deo plate koji niste zaradili kada ste bili na pauzi za pušenje šest, sedam, osam ili 10 puta tokom radnog vremena'", izjavio je za Rojters predsednik GIDP Paolo Čiterio (Citterio).

Italija je u januaru 2005. uvela zabranu pušenja na svim javnim mestima u zatvorenom, uključujući kancelarije, fabrike, barove i restorane, kako bi zaštitila ljude od posledica pasivnog pušenja.

Na iznenadjenje mnogih Italijana, koji se diče svojom sposobnošću da izvrdavaju svakojake propise, od saobraćajne signalizacije do plaćanja poreza, zabrana pušenja se uglavnom poštuje.

Napuštanje radnih mesta radi pušenja, medjutim, znači da zaposleni izgube po sat produktivnog rada tokom osmočasovnog radnog vremena, pokazalo je istraživanje GIDP, sprovedeno u 141 kompaniji.

Utvrdjeno je da pušači utroše prosečno pet minuta idući do mesta gde puše i natrag i šest minuta da popuše cigaretu. Pomnoženo sa šest do osam cigareta tokom radnog vremena, gubitak u radu iznosi sat i 20 minuta.


Izvor: MTS-Mondo

OVK sprema rat u Crnoj Gori
Objavljeni delovi dnevnika uhapšenog teroriste Antona Siništaja, u kome se opisuje početak pobune Albanaca u Crnoj Gori

OVK...
PODGORICA - Podgorička štampa objavila je izvode iz navodnog dnevnika koji je vodio Anton Siništaj, jedan od uhapšenih članova terorističke grupe, kako ih je nazvala policija, a koji su pripremali oružanu pobunu u Malesiji, Plavu, Gusinju i Rožajama. Prvi datum u dnevniku Siništaja je 24. jul 2005. kada pominje brata Viktora i prijatelje V. i Đ. koji su mu "doneli dve vojne uniforme s Kosova". Istog dana razgovarao je i sa V. koji smatra da "u Malesiji ima svega deset dobrovoljaca" i da se taj broj povećati "kad izbije rat".
U dnevniku se navodi da je OVK Plava i Gusinja tražila da oni prvi počnu rat, dok se Malesija "obezbedi i učvrsti". Rat je trebalo da se usredsredi na Tuzi, a u "pokret" treba integrisati i Bošnjake, iako se "u startu zna da oni neće učestvovati".
- U Plavu i Gusinju postoji jedna jaka i snabdevena grupa koja je preuzela na sebe da započne pucnjavu da bi, posle nekoliko sati, rat počeo i na prostoru Malesije. Prve tačke rata bi trebalo da budu karaule, stanica policije i mostovi. Za Ulcinj ne znam tačno koliko i kako egzistiraju ove grupe, ali postoji jedna u koordinaciji sa svima - kaže se u dnevniku.
U ovom dnevniku piše da se za rat u Crnoj Gori i Albaniji pripremalo 12 generala i oko 100 momaka "koji se uvežbavaju", kao i da će porodice članova ratnih grupa biti smeštene u Tirani, plaćene "od fonda OVK". Dnevnik obiluje i zapisima o kontaktima s Albancima u SAD, od kojih se očekivala finansijska pomoć za pobunu u Crnoj Gori.
(Ag)

Izvor: Press

RUS PA JOS I OTROVAN!

Od stal­nog do­pi­sni­ka MO­SKVA
Biv­šeg pot­pu­kov­ni­ka ru­ske Fe­de­ral­ne slu­žbe bez­bed­no­sti (ne­ka­da­šnji KGB), sa­da po­li­tič­kog emi­gran­ta u Lon­do­nu Alek­san­dra Li­tvi­njen­ka, po­čet­kom ovog me­se­ca po­ku­ša­li su da otru­ju "smr­to­no­snim kok­te­lom" u jed­nom lon­don­skom re­sto­ra­nu. Osno­va tog "kok­te­la" je vr­lo opa­sni ta­lij. U kr­vi biv­šeg ru­skog agen­ta, a sa­da lju­tog pro­tiv­ni­ka ru­skih vla­sti, lon­don­ski le­ka­ri su pro­na­šli otrov­ne sa­stoj­ke.
Alek­san­dar Li­tvi­njen­ko je te­le­fo­nom is­pri­čao mo­skov­skim no­vi­na­ri­ma da ga je po­zvao iz Ita­li­je ne­ki po­zna­nik Ma­rio Ska­ra­me­la. Tog Ita­li­ja­na ne­ki pred­sta­vlja­ju kao bi­zni­sme­na a dru­gi kao no­vi­na­ra. Ma­ri Ska­ra­me­la je obe­ćao Li­tvi­njen­ku da će mu da­ti in­for­ma­ci­je o po­gi­bi­ji mo­skov­ske no­vi­nar­ke Ane Po­lit­kov­ske ko­ja je bi­la ubi­je­na u ula­zu zgra­de u ko­joj je ži­ve­la. Li­tvi­njen­ko se za­in­te­re­so­vao za in­for­ma­ci­ju jer je bio u do­brim od­no­si­ma sa no­vi­nar­kom Po­lit­kov­skom.
- Kad smo se sre­li ja sam Ma­ri­ja po­zvao na ru­čak. On ni­je hteo da je­de jer mu se žu­ri­lo i sa­mo je pio vo­du. Dao mi je pa­pi­re i ja sam ru­čao. Kad sam do­šao ku­ći bi­lo mi je muč­no i po­vra­ćao sam. Za­to sam se obra­tio za po­moć le­ka­ri­ma, is­pri­čao je Alek­san­dar Li­tvi­njen­ko. Do­ma­ća a za­tim i svet­ska jav­nost pr­vi put je ču­la za Alek­san­dra Li­tvi­njen­ka kad je 1997. na kon­fe­ren­ci­ji za no­vi­na­re u Mo­skvi op­tu­žio ru­ske taj­ne slu­žbe da su kri­ve za smrt sto­ti­ne lju­di jer su one, a ne Če­če­ni, or­ga­ni­zo­va­le mi­ni­ra­nje stam­be­nih zgra­da u Mo­skvi. Osim to­ga upra­vo je Li­tvi­njen­ko sa­op­štio mi­li­jar­de­ru Bo­ri­su Be­re­zov­skom da taj­ne slu­žbe pla­ni­ra­ju nje­go­vo ubi­stvo. U znak za­hval­no­sti Be­re­zov­ski mu je po­mo­gao da po­beg­ne u Lon­don i ta­mo do­bi­je po­li­tič­ki azil.
Za­ni­mlji­vo je da je in­for­ma­ci­ju o tro­va­nju Li­tvi­nje­ka pr­vi ob­ja­vio "Če­čen­press". Oči­to je da su je do­bi­li iz če­čen­skog po­li­tič­kog emi­gran­ta Ah­ma­da Za­ja­ke­va ko­ji ži­vi u Lon­do­nu. Ru­si tra­že Za­ka­je­va jer ga okri­vlju­ju za zlo­de­la u Če­če­ni­ji. Ina­če Za­ka­jev je go­di­na­ma imao sta­tus se­pa­ra­ti­stič­kog mi­ni­stra spolj­nih po­slo­va.
Za sa­da ne­ma ni­ka­kvih in­for­ma­ci­ja o to­me je li po­li­ci­ja po­zva­la ba­rem na in­for­ma­tiv­ni raz­go­vor Ita­li­ja­na Ma­ri­ja Ska­ra­me­lu ko­ji je bio po­sled­nji čo­vek sa ko­jim je otro­va­ni agent bio u lon­don­skom re­sto­ra­nu.

TAJ­NO­VI­TI MA­RIO
ZA MA­RI­JA Ska­ra­me­lu "Če­čen­prss" je na­pi­sao da odr­ža­vao bli­ske od­no­se sa za­me­ni­kom di­rek­to­ra ru­skog FSB Va­si­li­jem Kol­ma­go­ro­vom. Na dru­goj stra­ni se tvr­di da je upra­vo spo­me­nu­ti Ma­rio ob­ja­vio ve­li­ku laž ka­ko su So­vje­ti to­bo­že u Ita­li­ju taj­no bi­li pre­ba­ci­li ma­le atom­ske bom­be. Sva­ka­ko će bi­ti za­ni­mlji­vo da se utvr­di ko je dao ma­te­ri­ja­le Ita­li­ja­nu oko smr­ti no­vi­nar­ke Ane Po­lit­kov­ske. Ako je on za­i­sta po­ku­šao otro­va­ti Alek­san­dra Li­tvi­njen­ka za­ni­mlji­vo je kad je us­peo si­pa­ti otrov u hra­nu ili pi­će.

Izvor: Vecernje novosti

[Edit by vlado85: Linkuj izvor!]

Sastanak Buša i Putina
Rusija u STO

Ruski ministar za privredni razvoj i trgovinu German Gref i američki trgovinski predstavnik Suzan Švab potpisali su u Hanoju protokol o uspešno završenim bilateralnim pregovorima dve zemlje za pristupanje Rusije u Svetsku trgovinsku organizaciju (STO).

Zajedno sa protokolom Rusija je potpisala dodatni prilog kojim se obavezuje da će u oblasti zaštite intelektualne svojine usavršavati zakonodavstvo i poštovanje propisa, a preostaje da potpiše još nekoliko priloga koji se uglavnom tiču fitosanitarne kontrole.

Sporazum je potpisan u okviru samita država Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje (APEC) koji je završen juče u prestonici Vijetnama. Juče su se u Hanoju sastali predsednici Rusije i SAD Vladimir Putin i Džordž Buš, koji su razgovarali o problemima nuklearnih programa Irana i S. Koreje. „Razgovarali smo o našim zajedničkim interesima i o tome kako da sarađujemo na rešavanju svetskih problema, uključijući i Iran i Severnu Koreju“, izjavio je Buš.

Izvor: Blic

MIŠOMOR ZA ŠPIJUNA
Aleksandar Litvinenko, najpoznatiji ruski prebeg na Zapad, u teškom stanju posle trovanja talijumom

Aleksandar Litvinenko...
LONDON - Bivši oficir Ruske službe bezbednosti, koji je pre šest godina prebegao u Veliku Britaniju, Aleksandar Litvinenko, bio je meta pokušaja trovanja u jednom londonskom restoranu. Litvinenko je, tvrdi britanska štampa, u jednoj londonskoj bolnici i "u veoma je teškom ali stabilnom stanju", a Skotland jard je, tvrdi se, pokrenuo istragu zbog sumnji da je to bio pokušaj ubistva.
Ruski emigrant je, kako navode svi londonski listovi, otrovan talijumom, koji se obično koristi za uništavanje miševa. Trovanje se navodno desilo 1. novembra ove godine u jednom japanskom suši restoranu na Pikadiliju u Londonu, gde se Litvinenko susreo sa "starim kontaktom iz Italije", profesorom Markom Skaramelom, u vezi s njegovom istragom o nedavnom ubistvu ruske novinarke Ane Politkovske. Štampa ne navodi u čije ime je bivši ruski obaveštajac vodio istragu o ubistvu Politkovske.
Posle ručka, kada mu je, tvrdi se, "italijanski kontakt" dao neki dokument s imenima ljudi umešanih u ubistvo Politkovske, Litvinenku je naglo postalo veoma loše. Litvinenko je sada u jednoj londonskoj bolnici, i to pod policijskom zaštitom. Neimenovani njegovi prijatelji su izjavili za londonski "Sandej telegraf" da je Litvinenku napadnut centralni nervni sistem i da se može desiti da se nikada potpuno ne oporavi.
Londonski listovi ocenjuju da je Litvinenko "vodeći kritičar politike" ruskog predsednika Vladimira Putina, kao što je to bila i ubijena novinarka Politkovska. Novinari "Sandej tajmsa" tvrde da su uspeli i da razgovaraju s Litvinenkom koji, kako navode, veruje da je to bio pokušaj ubistva i da iza svega stoji Rusija. Litvinenko, navodi list, ne sumnja u "svoj italijanski kontakt", mada je ta osoba "tokom ručka delovala nervozno". On, takođe, ima dilemu zašto je taj kontakt došao čak iz Italije i insistirao da se vide kada je to što je imao mogao da mu pošalje elektronskom poštom.
Većina listova prećutkuje okolnosti koje su pratile Litvinenkov prebeg u Britaniju pre šest godina budući da je to bila neka vrsta afere. Begunac je u Veliku Britaniju došao preko Turske, a navodno se odlučio na takav korak zato što je javno rekao da se sprema likvidacija poslovnog čoveka i milijardera Borisa Berezovskog. U strahu od odmazde dolazeće vlasti Vladimira Putina, Litvinenko se sklonio u London, gde je utočište našao i Berezovski.
(Tanjug)

"Bugarski" kišobran

Službe bezbednosti iz bivših komunističkih zemalja često koriste razne otrove protiv političkih protivnika. Izdvaja se do sada najpoznatiji slučaj bugarskog disidenta Georgija Markova koji je, tvrdi se, 1978. godine otrovan "ubodom kišobranom". Markova je tada na londonskom mostu Voterlu "prolaznik" dodirnuo kišobranom i ubrizgao mu otrov, posle čega je on za tri dana umro.

Izvor: Press

Gnev muslimana u Holandiji

AMSTERDAM - Muslimani u Holandiji uputili su kritike na račun vladinog predloga da se muslimankama zabrani nošenje u javnosti burke i sličnih velova kojima se pokriva lice. Muslimanske organizacije u Holandiji kažu da bi ova zabrana dovela do otuđenja i osećaja progonjenosti među milion holandskih muslimana.
Holandska vlada smatra da nošenje burke predstavlja narušavanje javnog reda i bezbednosti. Do ovog predloga vlade dolazi samo nekoliko dana uoči izbora, na kojima se očekuje pobeda vladajuće koalicije desnog centra. Predložena zabrana odnosila bi se na nošenje burke na ulici, u javnom prevozu, u školama i na sudovima u Holandiji. I drugi oblici pokrivanja lica, poput kaciga čiji stakleni deo zaklanja lice, takođe će biti obuhvaćeni zabranom.
Imigracioni ministar Rita Verdonk, koja je poznata po odlučnoj politici u ovoj oblasti, izjavila je da je važno da svi građani Holandije mogu da vide i identifikuju jedni druge, kako bi se promovisali integracija i tolerancija. Prošle godine, većina poslanika holandskog parlamenta izjasnila se u korist uvođenja zabrane pokrivanja lica.
Procenjuje se da 6 odsto od 16 miliona Holanđana čine muslimani. Smatra se da u toj zemlji manje od 100 žena dobrovoljno nosi burku. Odnos Holanđana prema svojoj muslimanskoj zajednici našao se u centru pažnje posle ubistva filmskog režisera Tea van Goga, koje su izvršili islamski ekstremisti novembra 2004.
(AG.)

Izvor: Press

Iz godine u godinu opada popularnost SAD u svijetu!

Novi evropski naraštaj nema pozitivna sjećanja na Sjedinjene Države kao oslobodilačku silu. Mladi širom svijeta, naročito u Evropi, sada oblikuju slike iz Gvantanama i Abu Graiba i to nije lako promijeniti, kaže Endru Kohut


VAŠINGTON - Ispitivanja javnog mnjenja tokom proteklih pet godina pokazuju da popularnost SAD u inostranstvu postojano opada. Nedavno je u Vašingtonu održan skup na kome su stručnjaci pokušali da rasvijetle uzroke sve veće nepopularnosti SAD u Evropi i korijene antiameričkog osjećanja.

Kao osnova za raspravu poslužilo je istraživanje Centra "Pju" o tome kako Evropljani vide SAD. Dobijeni podaci ukazuju da je evropsko mišljenje o Americi sve lošije.

Endru Kohut, direktor Centra "Pju", kaže za "Glas Amerike" da Evropljani gledaju na američko korišćenje sile kao na egocentrizam i nepoštovanje drugih država.

- Prva stvar koja potpiruje antiamerikanizam je shvatanje da Sjedinjene Države dejstvuju jednostrano - istakao je Kohut.

Isto misli i Džon Glen iz njemačkog "Maršalovog fonda".

- Upotreba sile je pitanje koje izaziva najveću podjelu između Amerikanaca i Evropljana.

Glen ukazuje i na temeljnu razliku između američkih i evropskih pogleda na korišćenje vojne sile: na pitanje da li je rat ponekad neophodan da bi se postigla pravda, 78 odsto Amerikanaca je odgovorilo potvrdno, dok je 64 odsto Evropljana odgovorilo odrečno.

Kohut kaže da je moguće da Evropljani gledaju na američko

korišćenje sile kao na unilateralizam.

- Evropljani rat protiv terorizma koji predvode Sjedinjene Države shvataju kao želju Amerike da kontroliše svijet.

Antiamerikanizam u Evropi izgleda da se širi u talasima. Evropljani su 1980-ih kritikovali tadašnjeg američkog predsjednika Ronalda Regana. Tokom 1960-ih i 70-ih, protesti protiv rata u Vijetnamu bili su usmjereni na predsjednike Lindona Džonsona i Ričarda Niksona.

Ipak, Endru Kohut smatra da sadašnje antiameričko osjećanje nadilazi politička pitanja. Ono je rezultat sve većih razlika u fundamentalnim vrijednostima.

- Imamo velike vrijednosne razlike: Amerikanci su veći individualisti, više se opiru ograničavanju ličnih sloboda nego Evropljani; u vjerskom pogledu smo veoma bogata zemlja - u stvari jedina vjerski bogata zemlja na svijetu; takođe, u manjoj mjeri podržavamo mreže koje pružaju socijalnu sigurnost nego Evropljani - navodi Kohut.

On ukazuje i da sadašnja eksplozija negativnih osjećanja prema

Americi obuhvata i demografsku promjenu. Novi evropski naraštaj nema pozitivna sjećanja na Sjedinjene Države kao oslobodilačku silu slobode.

- Cio naraštaj mladih širom svijeta, naročito u Evropi, sada oblikuju slike iz Gvantanama i Abu Graiba i to nije lako promijeniti - kaže Kohut.   


STAVOVI

Iako se smatra da se Sjedinjene Države ponašaju unilateralno, sami Amerikanci izgleda da ne žele da budu svjetski policajci. Džon Glen ističe da ankete pokazuju da bi Amerikanci pozdravili ideju da Evropa poveća svoj međunarodni angažman.

- Ako posmatramo američke poglede na globalno vođstvo Evropske unije, Amerikanci ubjedljivo podržavaju tu ideju.

Analitičari kažu da se pogledi na Ameriku u Evropi istorijski mijenjaju - od toga da je ona suviše agresivna do toga da je previše povučena.


Izvor: Glas Srpske


[Edit by vlado85: Linkuj izvor!]

Буш допутовао у посјету Индонезији

БОГОР, 20. НОВЕМБРА   Амерички предсједник Џорџ Буш допутовао је данас у посјету Индонезији, на разговоре са лидерима те земље која се сматра значајним регионалним савезником САД у "рату против тероризма".

Бушов долазак обиљежен је демонстрацијама против његове политике на Блиском истоку.

Индонезијски званичници и амбасадор САД у овој земљи дочекали су америчког предсједника на војном аеродрому Халим, а Буш је потом хеликоптером одлетио у град Богор, гдје ће се поподне састати са индонезијским предсједником Сусилом Бамбангом Јудхојоном.

Јутрос је у Богору око 1.000 антиамеричких демонстраната пробило барикаде на једном пункту и кренуло према градском телекомуникационом центру, али их је полиција зауставила.

Очекује се да ће Буш провести око шест сати у посјети најмногољуднијој муслиманској земљи, посљедњој станици на његовој азијској турнеји, послије боравка у Вијетнаму.

Izvor: RTRS