Кина: САД се мијеша у унутрашње ствари Кине

ПЕКИНГ, 20. новембра 2006.  Кина је данас критиковала Сједињене Америчке Државе зато што су је ставиле на годишњу листу земаља у којима се не поштују вјерске слободе.

На листи земаља у којима људи не могу слободно да упражњавају
своју вјеру, коју је Стејт дипартмент објавио прошле недјеље, поред
Кине се налазе Мианмар (Бурма), Северна Кореја, Еритреја, Иран,
Саудијска Арабија и Судан.

Јианг Ју, потпаролка Министарства спољних послова Кине, рекла је да
САД овим постуком нарушавају основна правила међународних односа,
јер се грубо уплићу у унутрашње ствари друге земље.

"Захтијевамо од САД да поштује истину и да престане да се мијеша у
унутрашње ствари Кине под изговором религије", наводи се у
саопштењу Јианг објављеном на интернет сајту министарства.

Џон В. Хенфорд трећи, амерички амбасадор за
међународне верске слободе, изјавио је да је Кина направила "мали
напредак" али да то није довољно да би се Кина изоставила са листе.

У извјештају Стејт дипартмента каже се да кинеска влада и даље
чврсто контролише све религије те да примјењује оштре мјере за
вјерске групе које није одобрила владајућа Комунистичка партија.

"Они који упражњавају Фалун Гонг, забрањени духовни покрет, или
који присуствују службама у илегалним протестантским или католичким
црквама редовно се суочавају са притвором, шиканирањем а понекад и
затвором", наводи се у извјештају Стејт дипартмента.

Јианг је рекла да Кина изражава "снажно незадовољство" због
извјештаја. Она је додала да устав гарантује право на вјерску слободу и
да различите етничке и регионалне групе "уживају широка и
адекватна права на религиозно вјеровање".

Кинеским хришћанима званично је дозвољено да обављају службу
искључиво у црквама које воде државом надгледане протестантске и
хришћанксе организације. Те цркве имају око 11 милиона следбеника.

Број чланова илегалних хришћанских цркава се процјењује на 60
милиона. Свештенство и чланови тих незваничних цркава се често
притварају и шиканирају.

Izvor: RTRS

Rusija i Vijetnam jačaju privrednu saradnju
Ponedeljak, 20. novembar 2006. 11:39

Rusija i Vijetnam potpisali su u Hanoju šest medjuvladinih sporazuma o saradnji u oblasti ekonomije i zajedničke borbe protiv terorizma i širenja oružja za masovno uništavanje.

Predsednici Rusije i Vijetnama Vladimir Putin i Ngujen Min Triet, potpisali su zajedničku deklaraciju o saradnju u oblasti geoloških istraživanja u oblasti dobijanja nafte i gasa, preneli su ruski mediji.
Prema deklaraciji, dve zemlje će nastaviti saradnju u oblasti istraživanja i eksploatacije nafte i gasa i posle isteka važenja medjuvladinog sporazuma o formiranju zajedničke kompanije "VjetSovPetro", 2010. godine, koja se prema ruskim izvorima nalazi na petom mestu u svetu po dobijanju nafte.

Ta kompanija biće posle tog perioda reorganizovana a u njenom formiranju učestvovaće kompanije "Zarubežnjeft" i "PetroVijetnam" na bazi direktne povezanosti i u skladu sa Vijetnamskim zakonodavstvom.

Ruska kompanija "Gazprom" potpisala je sporazum sa "PetroVijetnamom" sporazum o saradnji, koji podrazumeva zajedničko učešće u razvoju transporta i skladištenja gasa, kao i zajednički nastup prema trećim zemljama u poslovima izvoza gasa.

Na konferenciji za novinare po završetku zvanične posete Hanoju, nakon dvodnevnog učešća u radu samita Organizacije za azijsko-pacifičku ekonomsku saradnju, Putin je rekao da Rusija može da investira u Vijetnam "nekoliko milijardi dolara".

Mogućnost ruske privrede i ruskih kompanija su značajne i "tradicionalni partneri i prijatelji" mogli bi da ih iskoriste, rekao je šef ruske države.

Tokom posete ruske delegacije "Vnještorgbanka", druga po veličini u Rusiji, i Banka za investicije i razvoj Vijetnama, formirale su zajedničku "Banku Vijetnam-Rusija" u kojoj će Vijetnamci imati 51 odsto akcija.

Takodje, čelnici uprava za turizam Rusije i Vijetnama potpisali su program aktivnosti u naredne dve godine.

Poslednji put, Putin je u Vijetnamu boravio pre pet godina, kada je potpisana Deklaracija o strateškom partnerstvu izmedju dve zemlje.

Obim saradnje značajno je smanjen posle raspada bivšeg ŠSR, koji je tokom "hladnog rata" uložio milijarde dolara u Vijetnam, tako da je robna razmena izmedju dve zemlje tek na nivou od 1,2 milijarde dolara, u poredjenju sa SAD sa kojima Hanoj ostvaruje robnu razmenu od 10 milijardi.

Rusija se trenutno nalazi medju 20 stranih investitora u Vijetnamu sa oko 280 miliona dolara uloženih u 47 projekata.


Izvor: MTS-Mondo

 Sve više žena na visokim političkim funkcijama širom sveta

One šarmom osvajaju planetu

Nedavni izbori za Kongres u SAD i izbori za predsedničkog kandidata Socijalističke partije u Francuskoj bili su više nego uspešni za pripadnice lepšeg pola koje sve više dominiraju svetskom političkom scenom.

Prvo se u istoriju, kao prva žena lider Demokratske stranke u Predstavničkom domu Kongresa SAD upisala Nensi Pelosi (66). Proslavljajući pobedu, ona je najavila da neće „povlađivati biračima, kao ni republikancima“. Dolaskom Pelosijeve na taj položaj, u američkoj politici su ostale svega dve ozbiljne funkcije koje nikada nisu obavljale žene - predsednik i potpredsednik. Postoje dobre šanse da se i to promeni ukoliko Hilari Klinton, koja je na izborima za Kongres osvojila drugi uzastopni šestogodišnji senatorski mandat u državi Njujork, bude odlučila da se kandiduje za predsedničke izbore u 2008.

Nove snage u Evropi predvodi Segolen Roajal, koja je postala prva žena u istoriji kandidat za predsednika Francuske. Roajalova je pokazala odvažnost više puta u životu - od detinjstva kada se borila da ocu pokaže da je ravnopravna sa braćom, pohađajući najbolje škole i univerzitete uprkos besparici i drugim poteškoćama, ali i rodivši četvoro dece u vezi sa partnerom sa kojim, na zgražavanje konzervativnih krugova, nije venčana. Ukoliko trijumfuje, Roajalova će već u susedstvu imati koleginicu od koje može mnogo da nauči. To je Angela Merkel, prva žena kancelar u istoriji Nemačke. Merkelova se odlično uklopila u društvo iskusnih političkih vukova na Starom kontinentu, a čak je nastavila i da održava dobre odnose sa Blerom, Širakom i Putinom. Poslednjih pet meseci na mestu predsedavajućeg nalazi se predsednica Finske Tarja Halonen. Ona je tokom poslednjih pet meseci odlično držala balans između Brisela i nezadovoljnih članica Unije, a tokom njenog mandata, Bugarska i Rumunija su dobile zeleno svetlo za priključenje Uniji.

A. P.

Izvor: Blic

Indija i Kina dogovorile jačanje saradnje
Utorak, 21. novembar 2006. 12:38

Indija i Kina su u utorak dogovorile plan od 10 tačaka kako bi ojačale medjusobno prijateljstvo i smanjile nepoverenje, ističući da ima dovoljno mesta za dva azijska giganta da se zajednički razvijaju, a da pritom uvažavaju medjusobne zabrinutosti.

Novi dogovor suseda, čije su veze ojačane ubrzanim povećanjem trgovinske razmene, ali koje su i dalje taoci nepoverenja zbog teritorijalnog spora, postignut je tokom razgovora kineskog predsednika Hu Djintaoa i indijskog premijera Manmohana Singa.

Hu se od ponedeljka nalazi u četvorodnevnoj poseti Indiji, prvoj jednog kineskog predsednika u poslednjih deset godina i ukupno drugoj u istoriji odnosa dve zemlje.

Indija i Kina će zajednički raditi da sadašnju trgovinsku razmenu dupliraju i podignu na 40 milijardi dolara do 2010. godine.

Prema rečima Singa dogovoreno je takodje da se pogura skoro rešenje decenijskog spora oko granice, zbog koje su susedi i ratovali 1962. godine.

Iako se ne očekuju veća iznenadjenja niti sporazumi tokom Huove posete, ona će svakako imati simbolično značenje jer će pomoći da se smanji medjusobno nepoverenje izmedju dve zemlje čije privrede se razvijaju džinovskim koracima.

Indijski zvaničnici su pred posetu isticali da prepreke, kao što su teritorijalni spor i kineska uloga u vojnom snagbedavnju Pakistana, i dalje ostaju prisutne u medjusobnim odnosima.

S druge strane, Peking je zabrinut zbog rastućeg partnerstva SAD i Indije za koje veruje da je upereno ka sprečavanju širenja kineskog uticaja u Aziji. Kina je takodje izrazila rezerve zbog indijsko-američkog nuklearnog sporazuma kojim je Nju Delhiju omogućen pristup nuklearnoj tehnologiji SAD.


Izvor: MTS-Mondo

Sirija i Irak obnovili diplomatske odnose
Utorak, 21. novembar 2006. 10:19

Diplomatski odnosi izmedju Sirije i Iraka, prekinuti pre 24 godine, obnovljeni su u utorak, izjavio je predstavnik vlade u Bagdadu Ali el Dabag.

"Najnoviji razgovori krunisani su proklamovanjem nove ere u kojoj će sirijska braća doprinositi uspostavi bezbednosti i stabilnosti u Iraku i obnovom punih diplomatskih odnosa", izjavio je Dabag agenciji AP, pošto su sporazum o obnavljanju diplomatskih odnosa potpisali ministri spoljnih poslova Iraka Hošijar Zebari i njegov sirisjki kolega Valid Moalem.

Šef sirijske diplomatije stigao je u Irak u nedelju, u prvu posetu visokog sirijskog zvaničnika od pada režima Sadama Huseina. Njegov povratak u Siriju očekuje seu utorak.

U dogovoru koji su potpisali Moalem i Zebari istaknuta je i saglasnost dve zemlje da američke snage ostanu u Iraku sve dok to bude potrebno i da, zatim, njihovo povlačenje budu postepeno. Moalem je ranije apelovao da se utvrdi rok za odlazak oko 140.000 američkih vojnika iz Iraka.

Sirija je diplomatske odnose sa Irakom prekinula 1982. godine, optužujući Bagdad da je podsticao pobunu u Siriji zbog zabrane islamske ekstremne organizacije "Muslimansko bratstvo". Tokom rata izmedju Iraka i Irana, od 1980. do 1988. godine, Sirijci su podržavali Iran.
Trgovinski odnosi izmedju dve zemlje obnovljeni su 1997. godine.

Za SAD ovaj dogovor izmedju dve susedne zemlje značajan je, pre svega, zbog toga što se očekuje da će Sirijci sada bolje kontrolisati svoju granicu prema Iraku preko koje, prema američkim izvorima, svakog meseca predje izmedju 70 i 100 stranih boraca i ekstremista.


Izvor: MTS-Mondo

Gruzija uslovljava ulazak Rusije u STO
Utorak, 21. novembar 2006. 14:10

Gruzija je u utorak stavila do znanja da će se saglasiti sa ulaskom Rusije u Svetsku trgovinsku organizaciju (STO) samo ukoliko Moskva ispuni ranije postignuti sporazum dve zemlje o otvaranju gruzijskih carinskih punktova na teritoriji njene dve separatističke republike - Južne Osetije i Abhazije.

Rusija je u nedelju uspela, posle dugogodišnjih pregovora, da postigne sporazum sa SAD o ulasku u STO, ali će za konačno priključenje morati još da dobije formalnu saglasnost nekoliko manjih zemalja - članica Organizacije, medju kojima je i Gruzija.

Za ulazak neke zemlje u STO potrebno je dobijanje saglasnosti svih članica Organizacije.
Vlada Gruzije je predložila da Tbilisi i Moskva u kratkom roku obnove dvostrane pregovore o ulasku Rusije u STO, koja sada okuplja 150 zemalja, uz jasnu napomenu da će upotrebiti pravo veta ako ne bude ispunjen pomenuti uslov.

Dve zemlje su se pre dve godine dogovorile o načinu rada carinskih organa Gruzije u Južnoj Osetiji i Abhaziji, ali Moskva, kako se navodi u Tbilisiju, do sada nije ispunila svoj deo obaveza iz tog dokumenta.

Ruski ministar za trgovinu i ekonomski razvoj German Gref izrazio je pre dva dana nadu u povoljan ishod pregovora s Gruzijom.

Gref je, medjutim, istakao da ruski ekonomski partneri negativno ocenjuju "pokušaj Gruzije da političkim sredstvima utiče na trgovinske odnose sa Rusijom".


Izvor: MTS-Mondo

Buš: Protesti u Indoneziji znak demokratije
Ponedeljak, 20. novembar 2006. 21:32

Američki predsednik Džordž Buš ocenio je u Bogoru, 75 kilometara južno od Džakarte, da su protesti gradjana Indonezije zbog njegove posete toj zemlji "znak zdrave demokratije", ističući da "pozdravlja društvo gde su ljudi slobodni da izraze mišljenje".

Buš je, na zajedničkoj konferenciji za novinare sa indonežanskim predsednikom Susilom Bambangom Judojonom, rekao da ovo nije prvi put da je dočekan protestima, navodeći da se "to dešava kada donosite teške odluke".

I SAD i Indonezija su žrtve terorističkih napada islamskih ekstremista, rekao je Buš, naglasivši da su obe zemlje "odlučne da preduzmu efikasnu akciju protiv terorističkih mreža koje kuju zavere protiv nevinih ljudi".

Ističući da je Indonezija važan prijatelj Vašingtona, Buš je pohvalio jačanje demokratije u toj zemlji, za koju je rekao da je "primer kako demokratija i modernizacija može da predstavlja alternativu ekstremizmu".

Predsednici dve zemlje su razgovarali i o američkoj podršci obrazovanju, zdravstvu i borbi protiv korupcije u Indoneziji, kao i o spornim nuklearnim programima Irana i Severne Koreje, palestinskom pitanju i Iraku.

Dok su Buš i Judojono razgovarali u predsedničkoj palati u Bogoru, oko 3.000 muslimana marširalo je ulicama tog mesta, uzvikući "Bog je veliki" i noseći transparente sa Bušovom fotografijom i natpisima: "Tražen - živ ili mrtav" i "Ratni zločinac".

Policija je zaustavila demonstrante na dva kilometra od palate, koja je pod jakim merama bezbednosti, prenele su agencije. Šef lokalne policije Nurvidianto je rekao da je sreća što pada kiša jer bi demonstracije bile sigurno masovnije.

Policija u Bogoru nije razjasnila da li je anonimna dojava o napadu na Buša utemeljena, ali je naglasila da je na oprezu.

Bušova poseta Indoneziji trajaće samo šest sati i to je poslednja zemlja u koju je doputovao u okviru azijske turneje. Prethodno je bio u Singapuru i Vijetnamu.

Islamske političke partije, radikalne grupe i studenti demonstrirali su širom Indonezije i nekoliko dana uoči Bušove posete. Indonežani su generalno nezadovoljni američkom spoljnom politikom, posebno prema Iraku i Palestincima.

Bušov avion sleteo s izduvanim gumama

Bušov avion sleteo je u nedelju u Ho Ši Min s izduvanim gumama na svih šest točkova, zbog problema u radu sistema za automatsko kočenje, saopštili su predstavnici Bele kuće.

Oni su naveli da je zbog problema u radu sistema za automatsko kočenje povećana temperatura u tom uredjaju aviona, posle čega je aktiviran sigurnosni sistem koji je istisnuo ventile iz guma.

Sigurnosni sistem je istisnuo ventile iz guma sprečavajući tako da one same puknu, navela je britanska agencija.

Mehaničari koji održavaju avion predsednika SAD su morali da traže nove točkove za letelicu zbog čega Buš umalo nije bio primoran da otputuje u Indoneziju rezervnim avionom.


Izvor: MTS-Mondo

SAD: Iran poseduje biološko oružje
Ponedeljak, 20. novembar 2006. 20:08

Iran najverovatnije poseduje biološko oružje, Severna Koreja bi mogla da ga razvije, dok bi Sirija uskoro mogla da počne istraživanja na tom polju, izjavio je šef američke delegacije Džon Rud, na šestoj medjunarodnoj konferenciji u Ženevi, čiji je cilj revizija Konvencije o biološkom oružju iz 1972.

"Verujemo da Iran ima program o biološkom oružju, čime krši Konvenciju. Takodje mislimo da Severna Koreja ima mogućnosti da takvo oružje razvije, proizvede i osposobi za upotrebu," rekao je Rud i dodao da su SAD veoma zabrinute da je i Sirija počela istraživanja kako bi pokrenula program biološkog naoružanja.

I Iran i Severna Koreja su potpisnice Konvencije o zabrani razvoja i skladištenja biološkog oružja, koju je Sirija potpisala, ali ne i ratifikovala, preneo je Rojters.

Vlasti te tri zemlje za sada nisu odgovorile na ove optužbe, ali su ih ranije oštro demantovale.
Rud, pomoćnik sekretara Biroa za medjunarodnu bezbednost i smanjenje naoružanja, nije naveo razloge optužbi koje je danas izneo, već je novinare uputio na izveštaj koji su SAD objavile u avgustu 2005. i podatke o tome koliko se odredjene zemlje pridržavaju Konvencije.

SAD su ranije optužile više zemalja, medju kojima i Rusiju i Kinu, za nedovoljno poštovanje tog sporazuma.

Izvor: MTS-Mondo

Dugo umiranje

Od stal­nog do­pi­sni­ka MO­SKVA
An­ti­te­ro­ri­stič­ki deo Sko­tland jar­da ko­ji po­ku­ša­va da od­go­net­ne ko je u Lon­do­nu otro­vao po­li­tič­kog emi­gran­ta Alek­san­dra Li­tvi­njen­ka biv­šeg pot­pu­kov­ni­ka ru­ske Fe­de­ral­ne slu­žbe bez­bed­no­sti za sa­da sum­nja u dva Ru­sa da su oni mo­gli si­pa­ti u čaj smr­to­no­sni ta­li­jum.
Ko su ti Ru­si ko­ji su bi­li u kon­tak­tu sa 46-go­di­šnjim Alek­san­drom Li­tvi­nje­kom ni­ko iz ra­zu­mlji­vih raz­lo­ga ne sa­op­šta­va. Ja­sno je da je ime­na ta dva osum­nji­če­na Ru­sa dao Li­tvi­njen­ko ko­ji se sa­da na­la­zi u te­škom sta­nju u lon­don­skoj bol­ni­ci.
Ru­ski li­sto­vi ta­ko­đe ne pi­šu o to­me ko­ji je to pri­ja­telj Li­tvi­nje­ka bio sa nji­me u za­tvo­ru i za ko­ga se sum­nja da ga je otro­vao u Lon­do­nu. Ne­ma ni­ti re­či o to­me je­su li ta dva osum­nji­če­na Ru­sa na­pu­sti­la Lon­don.
Svi ru­ski li­sto­vi ko­ji su pi­sa­li o tro­va­nju Alek­san­dra Li­tvi­njen­ka is­ti­ču da se otrov­ne so­li ta­li­ju­ma uglav­nom ko­ri­ste u ob­ra­ču­nu ma­fi­ja­ša.
Ser­gej Kol­ba­sov ru­ko­vo­di­lac la­bo­ra­to­ri­je In­sti­tu­ta tok­si­ko­lo­gi­je iz Sankt Pe­ter­bur­ga ob­ja­šnja­va da pri tro­va­nju sa ta­li­ju­mom bo­le­snik umi­re po­la­ko i mo­gu pro­ći dva me­se­ca od mo­men­ta kad mu je u hra­nu ili pi­će si­pan taj opa­sni otrov. Smr­to­no­sna do­za je 500 do 600 mi­li­gra­ma.
- Pr­vi simp­to­mi su opa­da­nje ko­se, sla­blje­nje pam­će­nja, te­ško go­vo­re­nje i na­ru­ša­va­nje sna. Le­ka­ri po­ku­ša­va­ju da oči­ste or­ga­ni­zam in­fu­zi­ja­ma, ka­že Ser­gej Kol­ba­sov.

Izvor: http://www.novosti.co.yu/

 Britanski specijalci istražuju slučaj Litvinjenko

Agenta KGB-a trovali radioaktivnim talijumom

Zdravstveno stanje Aleksandra Litvinjenka (43), bivšeg pukovnika KGB-a koji je otrovan u Londonu početkom ovog meseca i dalje je kritično i on se nalazi na odeljenju za reanimaciju.

On se nalazi pod stalnim nadzorom lekara koji se plaše da bi moglo da dođe do otkazivanja unutrašnjih organa, a njegova supruga Marina je stalno sa njim u bolnici.

Njegovi prijatelji, kao i sam Litvinjenko, ubeđeni su da iza pokušaja ubistva stoji Federalna služba bezbednosti (FSB), naslednica KGB-a.

„Ovo je operacija koju su izvele ruske obaveštajne službe po naredbi Kremlja. Ne mogu da kažem ko je dao naredbu, Kremlj ili čelnici FSB-a“, rekao je Aleksandar Goldfarb, takođe bivši ruski agent koji je prebegao u Britaniju.

Oglasila se i ruska obaveštajna služba koja je demantovala umešanost u slučaj i Litvinjenku poželela brz oporavak.

„I dalje demantujemo da smo umešani u incident koji se dogodio bivšem službeniku FSB-a Aleksandru Litvinjenku“, izjavio je Sergej Ivanov, portparol ruske spoljne obaveštajne službe SVR.

Istragu o trovanju Litvinjenka, koji je prebegao u Britaniju 2000. i koji je u poslednje vreme radio na slučaju likvidacije novinarke Ane Politkovske (ubijena prošlog meseca u Moskvi), preuzela je specijalna britanska antiteroristička jedinica. Litvinjenko i njegova porodica stavljeni su pod prismotru.

Italijan Mario Skaramela, s kojim se Litvinjenko sastao kobnog 1. novembra, izjavio je juče da je obojici nekoliko dana pre toga prećeno smrću putem i-mejla. Skaramela je novinarima potvrdio da se sreo sa Litivnjenkom onog dana kada mu je pozlilo.

U međuvremenu, pravu misteriju predstavljaju način i supstanca kojom je otrovan. Doktori su utvrdili da je u pitanju talijum, otrov bez mirisa i ukusa koji se koristi za uništavanje miševa. Međutim, ekspert za toksikologiju profesor Džon Henri tvrdi da je, osim talijumom, Litvinjenko otrovan i radioaktivnom suspstancom:

„To nije sto odsto talijum. Moguće je da je Litvinjenko otrovan radioaktivnim talijumom koji se brzo razgrađuje u organizmu i čije je tragove nemoguće pronaći. To daje novu dimenziju u ovoj aferi. Radioaktivnost oštećuje koštanu srž i broj njegovih belih krvnih zrnaca pao je na nulu“, rekao je, istakavši da se stanje Litvinjenka ne popravlja.

Pre susreta sa Skaramelom u suši baru, Litvinjenko se sastao sa starim poznanikom iz Rusije. To je Andrej Lugovoj koji je radio sa Borisom Berezovskim, milijarderom i tadašnjim zamenikom sekretara Saveta za bezbednost Rusije.

Lugovoj se nalazio u obezbeđenju Berezovskog i najmanje jednom ga je pratio na opasne pregovore sa čečenskim separatistima. Bio je i šef obezbeđenja ORT-a, ruskog TV kanala čiji je vlasnik Berezovski. Na pomenutom sastanku Litvinjenka i Lugova bio je još jedan čovek po imenu Vladimir koga Litvinjenko, kako je rekao, ne poznaje. Sva trojica našla su se u jednom londonskom hotelu i pili su čaj.

Boris Berezovski, koji od 2000. godine živi u Britaniji, u ponedeljak je posetio Litvinjenka u bolnici. Litvinjenko u suši baru dobio od Skaramele dokument u kojem se pominju ljudi umešani u ubistvo novinarke Ane Politkovske.

A. P. - J. S.
Raspituju se i Amerikanci

Američka administracija će tražiti od vlade Velike Britanije informacije o trovanju Litvinjenka. To je novinarima u Vašingtonu saopštio zvanični predstavnik Stejt departmenta Tom Kejsi. „O tome smo čitali u štampi isto kao i vi i pošto je Litvinjenko britanski državljanin, mi pokušavamo da stupimo u vezu s britanskom vladom da bismo saznali kakvim informacijama oni raspolažu“, istakao je Kejsi. Dodao je da u vezi sa ovim slučajem SAD za sada ne planiraju da se obrate zvaničnicima Rusije.

Izvor: Press