Rat bi po­čeo u Pla­vu
V. Ka­dić, 18. novembar 2006

- AK­CI­JA cr­no­gor­ske po­li­ci­je "Or­lov let" ko­ja je spro­ve­de­na 9. sep­tem­bra (dan uoči pr­vih iz­bo­ra u ne­za­vi­snoj dr­ža­vi), ka­da je na pro­sto­ru Tu­zi i Ma­le­si­je uhap­še­no vi­še oso­ba osum­nji­če­nih za pla­ni­ra­nje te­ro­ri­stič­kih ak­ci­ja u Cr­noj Go­ri i za­ple­nje­ni rat­ni re­kvi­zi­ti, ovih da­na do­ži­vlja­va na­sta­vak.
Me­di­ji su ob­ja­vi­li iz­vo­de iz dnev­ni­ka ko­ji je po­li­ci­ja pro­na­šla, a na­vod­no ga je pi­sao An­ton Si­na­štaj, je­dan od osum­nji­če­nih, u ko­jem be­le­ži pla­ni­ra­nje oru­ža­ne po­bu­ne Al­ba­na­ca na pro­sto­ru Ma­le­si­je, Pla­va, Gu­si­nja i Ro­ža­ja. Ar­se­nal na­o­ru­ža­nja oče­ku­je se da stig­ne sa Ko­so­va, kao i mo­bi­li­za­ci­ja oko 300 voj­ni­ka za Ma­le­si­ju.
Dnev­nik po­či­nje upra­vo pla­ni­ra­njem rat­nog su­ko­ba (ko­ji je tre­bao da iz­bi­je u av­gu­stu), gde je za pr­vu fa­zu tre­ba­lo na­ba­vi­ti "20 mi­tra­lje­za, ba­ca­ča mi­na, zo­lja, trom­blo­na, snaj­pe­ra i mi­li­on me­ta­ka". Rat je tre­ba­lo usred­sre­di­ti na Tu­zi, a u po­kret uklju­či­ti i Bo­šnja­ke. Za­pi­sa­no je i to da u Pla­vu i Gu­si­nju po­sto­ji ja­ka "snab­de­ve­na gru­pa" ko­ja je na se­be pre­u­ze­la oba­ve­zu da za­poč­ne puc­nja­vu, da bi po­sle ne­ko­li­ko sa­ti rat po­čeo na pro­sto­ru Ma­le­si­je.
Kao pr­vi ci­lje­vi na­vo­de se ka­ra­u­le, sta­ni­ca po­li­ci­je i mo­sto­vi. Pre­ma na­vo­di­ma u dnev­ni­ku, za ovu ak­ci­ju pri­pre­ma­lo se 12 ge­ne­ra­la i oko 100 mla­di­ća, dok bi čla­no­vi nji­ho­vih po­ro­di­ca u me­đu­vre­me­nu bi­li sme­šte­ni u apart­ma­ni­ma u Ti­ra­ni "pla­će­nim od fon­da UČK". Kao voj­ni ko­man­dan­ti na­vo­de se Ze­ke Dže­vat Ha­kji­tia, Et­hem Če­ku i Na­im Ma­ljo­kuš. U dnev­ni­ku Si­na­štaj pi­še o su­sre­tu sa ge­ne­ra­lom Spi­ri But­ka, ko­ji mu je u Ti­ra­ni iz­lo­žio eks­po­ze za voj­nu stra­te­gi­ju na pro­sto­ru Cr­ne Go­re.
- On se pred­sta­vio kao ge­ne­ral ko­ji je pri­pre­mao rat na Ko­so­vu, Ma­ke­do­ni­ji i u Pre­še­vu, Bu­ja­nov­cu i Me­dve­đi, na­vo­de­ći osam ge­ril­skih ta­ča­ka Pod­go­ri­ca, Tu­zi, Plav, Gu­si­nje, Ro­ža­je, Bar, Ul­cinj i Kra­ji­na - na­vo­di se u dnev­ni­ku.

ZA­PLE­NjE­NO ORUŽ­JE
U ope­ra­ci­ji "Or­lov let" uhap­še­no je 14 osum­nji­če­nih za pla­ni­ra­nje te­ro­ri­stič­kih ak­ci­ja. Po­li­ci­ja je sa­op­šti­la da je ta gru­pa pla­ni­ra­la da se u te­ro­ri­stič­ke ak­ci­je uklju­če i biv­ši pri­pad­ni­ci pa­ra­voj­nih for­ma­ci­ja sa Ko­so­va.
Je­dan deo od­u­ze­tog oruž­ja pro­na­đen je u ku­ća­ma osum­nji­če­nih, dok je naj­ve­ći deo bio sa­kri­ven u jed­noj pe­ći­ni u me­stu Po­pra­ti u Ma­le­si­ji.


Izvor: Novosti

Bela kuća čeka ženu
Dubravka SAVIĆ, 18. novembar 2006

Od stalnog dopisnika VAŠINGTON
         

     "Mislim da je Hilari Klinton fantastičan kandidat. Mislim da može da pobedi, ali ja se nadam da neće. Ne slažem se sa njom gotovo ni po jednom pitanju, ali niko ne može da je potceni. Ona može biti vrlo ozbiljan kandidat za predsednika.
Ocene poput ove koja o nekadašnjoj prvoj dami Hilari Klinton govori kao o “izvanrednom” kandidatu za predsednika SAD, čuju se više godina iz redova američkih demokrata. Ali, kada ove laskave reči dođu preko globalne američke TV stanice “Foks” od potpredsednika SAD Dika Čejnija, u trenutku kada se sveže reizabranom senatoru Njujorka Hilari Klinton, otvara put kandidature na izborima za predsednika SAD 2008. godine, onda ovakva ocena poprilično dobija na težini.
Amerika, kažu analitičari, još nije sazrela za ženu-predsednika, posebno kada je reč o tako kontroverznoj osobi kakva je Hilari Rodam Klinton. Politička karijera nekadašnje prve dame nije očekivana. U vreme skandala bivšeg predsednika SAD Bila Klintona sa stažistkinjom Monikom Levinski njegova supruga je proživela teške trenutke i teško se moglo i naslutiti da će ona dostići takve uzlete: dva uzastopna senatorska mandata i to u Njujorku. To ukazuje da bi upravo Hilari Klinton mogla da stavi građane SAD na probu da li da u Belu kuću po prvi put pošalju ženu. Najzad, Klintonova je ne bez razloga, proglašena za jednu od pet žena na listi najuticajnijih ličnosti na svetu “Tajm” magazina.
Usredsređivanje na pitanja ekonomskog razvoja - upravo ono zbog čega je njen “grešni” suprug predsednik Klinton ostao u lepom sećanju Amerikanaca - i preuređenje vojske, kao i timski rad sa lokanim republikanskim zvaničnicima i nekim od najkonzervativnijih članova Senata, isplatio se liberalnom demokrati Hilari Klinton u Njujorku. Njen rejting je skočio, ne samo među demokratama, već i mnogim republikancima. Klintonova je upravo “muški” odnela pobedu u trci za Senat i njen sledeći korak sada je usmeren na povratak u Belu kuću u kojoj je kao prva dama provela osam godina. Ako se vrati ovog puta biće to da bi postala - šef, prvi ženski gazda Bele kuće.
Mogućnost prve kandidature žene za predsednika u istoriji SAD predmet je spekulacija američkih medija od oktobra 2002. godine. U demokratskoj partiji Klintonova figurira kao najjači kandidat ispred Edvardsa, Gora i Kerija. Istovremeno, Klintonova se smatra jačim kandidatom demokrata nego što je bio Keri 2004. godine i Gor 2000. godine.
Neka ispitivanja javnog mnjenja u SAD primećuju da bi imala više uspeha ako bi u trku ušla sa devojačkim prezimenom Rodam. Ali, uz obaveznu ružičastu ekonomsku perspektivu kakvu je nekad Bil Klinon pružao Amerikancima.
Seksualni skandal Bila Klintona koji se iz Ovalnog kabineta Bele kuće proširio širom zemaljske kugle 1998. godine, tadašnja prva dama je ne samo stoički izdržala već ga i okrenula u svoju korist. Hilari Klinton, koja do tada nije uživala velike simpatije Amerikanaca, optuživana za hladnoću, uticaj na muža i proračunatost, zahvaljujući “grešnom” suprugu zadobila je jedino što joj je nedostajalo - naklonost američkog naroda. Na tom talasu je zaplovila u senatorske vode.
Danas tvrdi da je joj je Bil Klinton - savetnik:
- To je neka vrsta rotacije posla. Najpre se Bil fokusirao na svoju karijeru, sada je red na mene. Bil me podržava i otkriva mi “trikove”, on je moj najbolji savetnik, kao što sam se i ja trudila da budem njegov dok je obavljao predsedničku dužnost - kaže ona.
Umesto razvoda posle Klintonovog skandala sa “plavom haljinom” Monike Levinski tadašnja prva dama, kako opisuje u autobiografiji “Živa istorija” za koju je dobila rekordni avans od osam miliona dolara, odlučila je da ostane uz čoveka za koga posle svega kaže da je “najzanimljivija, najenergičnija i najživlja osoba” koju je ikad srela i koga, kako tvrdi, i dalje - voli.
Uspešni advokat Hilari Klinton je počela, kaže, razgovor sa budućim predsednikom SAD 1971. godine i posle više od trideset godina oni i dalje razgovaraju na tu istu temu.   
   Možda kao bivši i budući predsednik SAD?


“BILARI”
Prozvana “gospođa Mao”, Hilari Klinton se smatra najmoćnijom prvom damom od vremena Eleonore Ruzvelt. Prva je među prvim damama SAD sa postdiplomskim studijama, ima sopstvenu karijeru, ušla je i sama u politički život i bila prva žena izabrana za američki Senat iz Njujorka.
Klinton je često tokom kampanje govorio da birači dobijaju “dvoje po cenu jednog”. Mnogi su ih smatrali kopredsednicima i zvali ih “Bilari”.
 

Izvor: Novosti

Duh iz boce
kosi Ruse
Branko VLAHOVIĆ, 18. novembar 2006

Od stalnog dopisnika MOSKVA

Masovna trovanja alkoholom u 14 ruskih oblasti od kojeg su hiljade ljudi u kratkom roku postajali žuti zbog toksičkog hepatitisa aktualiziralo je ,,večnu temu,, šta i koliko ko pije u toj velikoj zemlji. Ruska policija je utvrdila da su svi ,, požuteli,, pili alkoholne rastvore koji su bili namenjeni za druge svrhe, od industrije do pranja automobilskih stakala pa do antispetika.
Policija je podnela čak 533 krivične prijave. Za samo prvih devet meseci policija je oduzela više od 2,5 miliona litara etil-alkohola. Pohapšeno je 68 banditskih grupa koje su zarađivale na trovanju ljudi. Zatvoreno je 772 ,, pogona,, za flaširanje alkohola koji nije bio za piće ali se on ipak prodavao onima koji vole da potegnu a nemaju para.
Posle crnih vesti iz Rusije stranci se obično pitaju zašto Rusi piju otrov. Pitanje je tim više opravdano jer je u sadašnjim ruskim prodavnicama zaista veliki izbor votke. One bolje marke u skupoj ambalaži, koje su napravljene od najkvalitetnijeg i odlično filtriranog alkohola koštaju čak i skuplje od viskija. Ima takvih votki koje u prodavnicama koštaju više od 50 dolara. Međutim, takve votke piju samo oni sa dubokim džepovima. Dakle, u Rusiji se od lošeg pića truje samo sirotinja.
Prosečna cena votke za ,, široke narodne mase,, kreće se od 65 do 70 rubalja za pola litre, što je oko dva evra. Surogati koje prodaju bezdušni ljudi koštaju od 15 do 20 rubalja za litar.
Prema proceni eksperata ,, samogon,, tj votku napravljenu u domaćim uslovima kao i razne druge opasne alkohole od kojih se može otrovati u Rusiji pije oko 15 miliona ljudi. To je četvrtina radno sposobnog stanovništva. To tvrdi predsednik Nacionalne alkoholne asocijacije Pavel Šapkin.
Tvrdnje antikomunista kako se pijanstvo raširilo u vreme SSSR-a jer ljudi nisu imali gde da troše zarađene pare nisu tačne jer se pilo i u vreme carske Rusije. Nisu pomagali ni monopoli na proizvodnju votke.
Ko je barem jednom bio u Rusiji na slavljima ili u gostima mogao je da primeti da se tamo drugačije pije nego kod nas i u južnoj Evropi. Rusi i drugi severni narodi koji piju votku koja je bez ukusa i mirisa ne merače je već piju na iskap. Tu naviku menjaju polako oni koji prelaze na vina i konjake.



PREDSEDNICI

Staljinovi saradnici i gosti su tvrdili da je ,, hozjain,, voleo da opija ljude sa kojima je sedao za stolom. Očito je da je verovao u onu latinsku ,, in vino veritas,,. On je inače pio crna gruzinska vina. Hruščov i Brežnjev su pili votku. Andropov je bio bolestan pa je retko pio alkohol. Njegov proteže Mihail Gorbačov je simbolično pio i u njegovo vreme je posečeno mnogo vinograda.
Prvi predsednik Rusije Boris Jeljcin nije imao mere u piću.
Sadašnji predsednik Rusije Vladimir Putin voli da popije kriglu piva. Votku i vino simbolično gucne na prijemima kad digne zdravicu...

Izvor: Novosti

Заоштравање „турског питања”
Рок Брисела за Анкару
Аустрија тражи суспензију преговора о чланству Турске у ЕУ, уколико ова задржи тврд став према Кипру


Турска, иако званична кандидаткиња за чланство у Европскoj унији, добила је у најновијем извештају Европске комисије горе оцене чак и од земаља западног Балкана које на лествици формалног напретка ка ЕУ за њом далеко заостају. Зато што није признала Републику Кипар, једну од 25 чланица ЕУ, и отворила своју територију за њене бродове и авионе – а то је, иначе, био услов да уопште почне преговоре о чланству у Унији – влада у Анкари се изложила опасности да ти преговори буду „замрзнути” средином децембра, на самиту европских лидера у Бриселу. Предлог је на министарском састанку ЕУ изнела Урсула Пласник, шефица аустријске дипломатије.

Турска се, у међувремену, посвађала и са другом земљом ЕУ, Француском, која је од владе у Анкари затражила да призна турски геноцид над Јерменима 1915. Турска је узвратила раскидом војних уговора са владом у Паризу, са којом је иначе имала веома блиске војне везе, и од које је куповала знатне количине оружја, јавиле су светске агенције.

Турској се замера и што није довршила реформе у области заштите грађанских слобода и права мањина, а нарочито што није укинула злогласни члан 301 Кривичног закона, на основу којег су кажњавани и затварани многи слободоумни писци и новинари.

Све мања подршка

Нерасположење житеља ЕУ према пријему Турске, које је и раније било упадљиво, због оваквог понашања турских власти само се повећало, нарочито у Француској, Немачкој (чији се политичари, међу којима и канцеларка Ангела Меркел, најгласније залажу за „привилеговано партнерство” уместо пуноправног чланства Турске у унији), и у Аустрији. Како показује управо објављено истраживање Амбасаде Турске у Бечу, чак и када би Турска испунила све политичке и економске критеријуме за чланство у ЕУ, већина Аустријанаца (58 одсто испитаника) била би против њеног уласка, пре свега због „кипарског питања”. Супротно очекивањима, чак 60 одсто анкетираних изјавило је да муслиманска вероисповест не сме бити препрека за пријем Турске у ЕУ.

Јасно је, дакле, да непризнавање владе у Никозији и затварање турских лука и аеродрома за кипарске Грке представља главну кочницу за напредак Турске ка ЕУ. А ипак, турски министар иностраних послова Абдулах Гул изјавио је ових дана да „Турска неће пристати на уцене у вези са спором око подељеног Кипра, као што то нисмо чинили ни у прошлости”, и да ће рестрикције укинути тек кад ЕУ повуче санкције уведене Турској кипарској републици. Главни турски преговарач са ЕУ Али Бабакан сматра да би преговоре ипак требало наставити јер би „пауза у том процесу имала негативне последице не само за Турску и Европску унију, већ и цео регион”, а комесар ЕУ за проширење Оли Рен верује да још постоји шанса да се „избегне неспоразум” у односима ЕУ и Турске. Његов земљак, фински министар иностраних послова Ерки Туомиоја, који би требало да у име Финске, као председавајућег ЕУ, извести о њеним посредничким напорима да се реши „кипарски проблем”, изјавио је, међутим, да решење „још није на помолу”. И високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност Хавијер Солана рекао је да „нема охрабрујућих знакова из Турске” у овом тренутку.

Став САД

У расправу о могућем прекиду преговора Брисела и Анкаре укључио се и моћни прекоморски савезник Турске, САД, који, судећи по изјавама неких високих дипломата из Вашингтона, сматра да је ЕУ „дволична” у случају Турске. Метју Бирза, задужен за европска питања у државном секретаријату, за британски „Гардијен” је изјавио да ЕУ, у ствари, никад није изричито навела рок до којег Турска мора да отвори своје луке и аеродроме за кипарске Грке, и да је октобра прошле године, кад је Турској дато „зелено светло” за почетак преговора о чланству у Унији, Брисел намерно користио нејасну терминологију да би чланицама ЕУ оставио могућност да према Анкари поступају „како им се ћефне”.

Амерички председник Џорџ Буш прошлог месеца је био изричит. „У интересу је САД да Турска постане чланица ЕУ”, рекао је Буш, подсећајући да Турска, као кључни савезник у НАТО-у и умерена муслиманска земља, представља важан мост ка Западу.



Izvor: Politika / Александра Мијалковић

SAMIT LIDERA DRZAVA AZIJSKO - PACIFICKE EKONOMSKE SARADNJE!

U Hanoju glavnom gradu Vijetnama, pocinje 14. samit lidera 21 drzave okupljene u Azijsko-pacificku ekonomsku saradnju (APEC), uz ucesce americkog predsjednika Dzordza Busa i ruskog Vladimira Putina.
  Ocekuje se da ce na marginama ovog susreta dvojica lidera objaviti da su postigli bilateralni sporazum kojim se otvara put Rusiji za clanstvo u Svjetsku trgovinsku organizaciju.
Lideri azijsko-pacifickih zemalja razgovarace u naredna dva dana o borbi protiv terorizma, nuklearnom programu Sjeverne koreje, nacinima za nastavak prekinutih razgovora u okvirima STO, prijedlogu za stvaranje sire regionalne zone slobodne trgovine, energetici i problemu globalnog zagrijavanja.

Izvor: Srna

Rusiji otvaren put u STO
Hanoj -- SAD i Rusija potpisale bilateralni sporazum koji Rusiji otvara put za ulazak u Svetsku trgovinsku organizaciju.

Dokument su potpisali predstavnica SAD za trgovinu Suzan Švab i ministar Rusije za ekonomski razvoj German Gref, u okviru samita država Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje, koji se tokom vikenda održava u glavnom gradu Vijetnama.

Članstvo u STO bi za Rusiju, koja je veliki izvoznik nafte i gasa, značilo slobodniju trgovinu, više mogućnosti za ruske kompanije da prodaju robu na svetskom tržistu, a veliko tržište u Rusiji moglo da postane atraktivnije za strana preduzeća.

Sporazum sa SAD je ključ za ulazak Rusije u grupu 149 članica STO, a ruskoj ekonomiji, koja sada ostvaruje 1.000 milijardi dolara godišnje, mogao bi biti podsticaj sličan onom koji je imala Kina kada je u STO primlejna KIna, 2001.

Izvor: B92

 POTPISAN SPORAZUM KOJI OTVARA PUT ULASKU RUSIJE U STO

Ruski ministar za privredni razvoj i trgovinu German Gref i američki trgovinski predstavnik Suzan Švab potpisali su u Hanoju protokol o uspešno završenim bilateralnim pregovorima dve zemlje za pristupanje Rusije u Svetsku trgovinsku organizaciju [STO].

Zajedno sa protokolom Rusija je potpisala dodatni prilog kojim se obavezuje da će u oblasti zaštite intelektualne svojine usavršavati zakonodavrstvo i poštovanje propisa, a preostaje potpisivanje još nekoliko priloga koji se uglavnom tiču fitosanitarne kontrole.

Ministar Gref je posle potpisivanja protokola rekao da Rusija namerava da uloži maksimalne napore da stvori uslove za zaštitu intelektualne svojine. 'Ovo je istorijski trenutak, koji vraća Rusiju na tržišne principe funkcionisanja privrede i omogućava joj punopravnu konkurenciju na svetskom tržištu', rekao je Gref.

Prema Grefu, administracija Sjedinjenih Američkih Država je 'uzela na sebe obavezu da garantuje kvalitet prehrambenih proizvoda u Rusiju u skladu sa međunarodnim normama a zauzvrat je Rusija dozvolila uvoz i kontrolu životnih namirnica po američkoj proceduri, čime je postignut sporazum koji zadovoljava obe strane'.

Ruski minitar je, takođe, rekao da su se dve zemlje dogovorile o snižavanju dažbina na lekove, odeću i obuću, proizvode elektronske industrije. Prema dogovoru, Rusija će smanjiti dažbine na uvoz stranih automobila u proseku sa 25 na 15 odsto i aviona sa 20 na 10 tokom sedam godina od momenta priključenja STO.

Švab je rekla da Vašington namerava da usvoji zakon o normalizaciji trgovinskih odnosa dve države, dodajući da svaka nova zemlja koja se priključi STO može da koristi sve pogodnosti kao i zemlje koje se u Organizaciji nalaze od 1948. godine. Postignuti sporazum podleže ratifikaciji u ruskom parlamentu, a Gref je najavio da će usaglašavanje multilateralnih sporazuma trajati približno još osam meseci i da bi Rusija mogla da se učlani u STO 2007.


Izvor: RTS

 BUŠ I HU RAZGOVARALI O SEVERNOJ KOREJI

Američki predsednik Džordž Buš u razgovorima sa predsednikom Huom Đintaom u Hanoju, pozvao je Narodnu Republiku Kinu da izvrši pritisak na Severnu Koreju da odustane od programa nuklearnog naoružanja.

'Kina je izuzetno važna država i Sjedinjene Američke Države čvrsto veruju da kroz saradnju možemo pomoći rešenju problema kakvi su Severna Koreja i Iran', rekao je Buš predsedniku Huu, tokom razgovora na marginama dvodnevnog samita država Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje [APEK].

Iako Hu nije eksplicitno spomenuo Severnu Koreju, portparol ministarstva spoljnih poslova NR Kine Liu Đintao saopštio je da je kineski predsednik u razgovorima sa američkim kolegom pozvao na 'mudrost i strpljenje' u rešavanju nuklearnog pitanja Pjongjanga.

Buš je takođe naglasio potrebu da članice Ujedinjenih nacija poštuju rezoluciju Saveta bezbednosti kojom je Severnoj Koreji uvedena blokada finasijskih sredstava i stavljen embargo na uvoz oružja.

Rojters je pominjući portparola Lijua, preneo kako je delegacija NR Kine izrazila oprez u pogledu rezolucije i istakla da njen sadržaj ne treba da bude 'proizvoljno tumačen', kao i da ona ne treba da bude 'proširena'.

Zvaničnik Nacionalnog saveta za bezbednost Bele kuće Dejvid Mekormik izjavio je posle sastanka da su se lideri dve države dogovorili oko 'pravca i novih koraka' u pogledu Severne Koreje, ne otkrivajući detalje, prenela je britanska novinska agencija. Tema razgovora dvojice državnika bili su i problemi u oblasti trgovinske razmene izmedju SAD i NR Kine.

Ovogodišnji trgovinski deficit SAD sa NR Kinom preti da nadmaši prošlogodišnji rekord od 220 milijardi dolara. Tim povodom je predsednik Hu izneo podatke prema kojima je američki izvoz u Kinu porastao za 35 odsto u prvih sedam meseci ove godine, naveo je Rojters.


Izvor: RTS

Liberman: Likvidirati lidere Hamasa


Potpredsednik izraelske vlade Avigdor Liberman izjavio je da bi Izrael trebalo da likvidira vodje Hamasa, da ignoriše umerenog palestinskog lidera i odustane od medjunarodnih mirovnih pregovora.

Liberman je rekao da Palestinci nisu zainteresovani da osnuju svoju državu, već da unište Izrael. On je ocenio da Izrael treba da odustane od ranijih prelaznih mirovnih sporazuma.

Prema njegovim rečima, ti sporazumi, medju kojima je i onaj iz Osla, doveli bi do "nove runde nasilja, mnogo krvavijeg, a na kraju i do dublje blokade". "Oni su pretnja za našu budućnost", ocenio je Liberman.

Za Mahmuda Abasa, koji je 2005. izabran za šefa palestinske uprave, rekao je da je "nesposoban lider koga treba ignorisati", i dodao da bi Izrael trebalo da se oštrije odnosi prema pripadnicima Hamasa i Islamskog džihada, posebno prema njihovim vodjama.

"Oni treba da nestanu, da idu u raj, svi oni, i tu ne može biti kompromisa", naveo je on.
Liberman je ocenio i da "Izrael treba da preuzme kontrolu nad prelazom kod Rafe i nad filadelfijskim koridorom", zonom duž granice pojasa Gaze s Egiptom, za koju Izrael tvrdi da preko nje Palestinci krijumčare oružje iz Egipta.

Desničar Avigdor Liberman je izjavu dao u trenutku kada se rivalske palestinske frakcije Hamas i Fatah bliže dogovoru o formiranju vlade nacionalnog jedinstva. Palestinski lider Mahmud Abas, iz Fataha, izrazio je nadu da će koalicioni sporazum omogućiti nastavak mirovnih pregovora izmedju Palestinaca i Izraela.

Izraelski premijer Ehud Olmert prošlog meseca je pozvao Libermana u vladu da bi učvrstio poljuljanu koalicionu vladu, koju je oslabila vojna intervencija Izraela u Libanu. Avigdorova partija - Izrael naš dom - ima 11 poslanika u parlamentu koji broji 120 mesta.

Avigdor Liberman, rodjen u Moldaviji, uživa izuzetno veliku popularnost medju brojnim imigrantima u Izraelu, koji su u tu zemlju došli iz bivšeg Sovjetskog Saveza.

Olmert je nastojao da se distancira od Libermana, i izjavio da je posvećen mirovnom planu koji podržavaju SAD, a koji predvidja stvaranje nezavisne palestinske države.

"Njegovi (Libermanovi) komentari su samo njegovi. Oni ne odražavaju izraelsku politiku", istakla je Olmertova predstavnica za medije, Miri Ejsin.

Izvor: MTS-Mondo

Indija testirala projektil srednjeg dometa


Indija je uspešno testirala projektile srednjeg dometa, koji mogu da nose nuklearne glave i imaju domet do 300 kilometara, izjavio je zvaničnik ministarstva odbrane.

Projektili Pritvi ispaljeni su u Bengalski zaliv sa probnog poligona u Čandipuru, u istočnoj državi Orisa, rekao je taj zvaničnik, koji nije želeo da mu se navede ime.

Indija je testirala projektil tri dana posle sličnog testa u Pakistanu, kada je ispaljen projektil Gauri, koji takodje može da nosi nuklearnu glavu, a koji je poznat i pod nazivom Hatf 5.

Ovaj test je bio "rutinski" i "deo je odbrambenih vežbi", naveo je neimenovani zvaničnik, a prenela indijska agencija PTI.

Indija i Pakistan, bivše britanske kolonije, od sticanja nezavisnosti 1947. godine, vodili su tri rata, od toga dva zbog Kašmira

Izvor: MTS-Mondo