Neznam tacno da li sam u ranijem toku ove teme napisao svoje misljanje ali moja generacija tj dreadnot rece sve tako da tu nemam sta da kazem.
Umesto komentara citiram reci coveka koji je rekao moje misljenje

kako se, recimo, ne desi da idu dva homo.. ili sta već, ulicom i u medjusobnom razgovoru dodju na temu kako oni u stvari nikad nece imati svoju decu, i onda jednom od njih padne na pamet da je sve to mozda pogrešno jer Bog i priroda nisu stvorili takva ponasanja kao prirodna. Onda se onaj drugi slozi sa tim da je zaista mučna istina da nikada neće imati svoju decu... i onda, tako ojadjeni pomisle: pa sta bi se desilo da svi ljudi zive kao mi..? vrlo brzo, za nekoliko generacija, čovečanstvo bi nestalo sa lica Zemlje i ostale bi samo gole stene, okeani i sl.
sve smo već rekli, onoliko puta..

Homoseksualizam nije izbor vec nagon. Igra hormona i nedovoljno testosterona u intrauterinom razvoju muske bebe dovodi do formiranja mozga koji je negde izmedju muske i zenske strukture, tako da novorodjeni, u periodu seksualnog osvescivanja prakticno nema mnogo izbora vec se ponasa onako kako je u toku razvoja "programiran" - kaze jedno istrazivanje...

skroz se ne slažem sa pomenutim istraživanjem, ali ni slučajno

Slaganje ili ne slaganje nema nikakve veze sa cinjenicama ili dokazima. Ako zelis da zivis u svojim ubedjenjima, samo tvoj problem...

Tacno je da smanjenje muskih hormona stvara osobu da bude nesto drugo nego kako ona izgleda,manjak muskog hormona testosterona od muskarca pravi zenu,a takodje zena koja ima povecan hormon testosteron postaje blagovremeno musko u dovoljnim kolicinama...stoga neke zene imaju pojacanu maljavost,ili grub glas...a dalje i da ne govorim o sexualnoj orijentaciji!!!!!

Da li postoji drzava u kojoj su dozvoljena usvajanja dece u gay brakove?

Posto je Amerika bolesna nacija,ne bi me cudilo da oni to dozvoljavaju!!!!

sve je stvar izbora, ostalo su opravdanja.

Kako funkcionisemo kad je privlacenje sexualne prirode u pitanju? Da li se rukovodimo nekom nasom odlukom ili saznanjem koje nam je usadjeno vaspitanjem da je ta ili taj par za nas? Ne, vec nam proradi telesna hemija na planu koji je totalno odvojen od svesti. Igra hormona i instikata upravlja nas prema osobi koju nase telo dozivljava kao pogodnog partnera. Cak ista osoba moze u jednom trenutku da nas ostavi ravnodusnima, a u drugom, ako promeni par detalja na sebi i uklopi se u neku podsvesnu matricu "idealnog partnera" pokrene sve mehanizme i osetimo zudnju za njom. Problem kod homoseksualizma je taj da su receptori "pobrkali loncice", te ceo organizam homoseksualne osobe reaguje svim mogucim pozitivnim reakcijama seksualnosti na osobu istog pola - ako je u pitanju muskarac, onda seksualnom zeljom, erekcijom, nagonom za polnim spajanjem (ili podavanjem, ako je pasivan), jednom recju potpuno isto kao kod heteroseksualne reakcije. Cista hemija koju ne mozemo da menjamo. E, sad, pitanje je da li se boriti protiv nje? Mozda, da bi zadovoljili drustvene norme, da bi bili prihvaceni kao "normalni" u drustvu ili sacuvali glavu u nekim kulturama, ali uz trajne psihicke posledice od najbanalnijeg nezadovoljstva, preko konflikata i frustracija - citava paleta. Kazu da su bas najizrazitiji homofobicari poterncijalno homoseksualni, ali se panicno plase te svoje strane. Uostalom, svi mi imamo i muske i zenske hormone u sebi, pa smo, teoretski, svi potencijalno homoseksualni, samo je pitanje balansa. Kod vecine onih koje nazivamo "normalni" balans je tipican za pol, pa je i ponasanje adekvatno. Kod onih drugih nema pitanja izbora vec samo urodjenih nagona. Naravno, ovde je rec samo o cistom homoseksualizmu, posebnu kategoriju cini pomodarski homoseksualizam, mada bi se i tu dalo raspravljati koliko savremeni nacin zivota degradira muskost muskaraca, a presicenost cula svakakvim sadrzajima trazi nove senzacije...