Gandža marš 2007 :: Drustvena hronika ~ Obrazovanje ~ Zaposlenje ~ Finansije

Опијум за масе

Десничарске организације негирају да су хтеле да организују “контрамитинг” против марихуане, мада, “док десетина хиљада српских мученика на Космету немају хлеба да једу, групица безумника хоће да парадира Београдом зато што не може слободно да се дрогира”

Не говори узалуд Небојша Пајкић да је једини десничар у Србији. Јер, по мишљењу овог професора Факултета драмских уметности марихуана не само да је спојива са десницом већ је и неопходна. “У мистичком и у езотеријском смислу марихуана је врло битна, уосталом наркотици имају велики значај у свим ритуалима”, каже Пајкић.
У складу са таквим односом према индијској конопљи, и у Београду је требало да се одржи “Марш марихуане” илити “ганџа марш”, како су га назвали. Али, услед страха од “екстремних десничара” марш је отказан. Дакле, постоје и неки десничари који не гледају благонаклоно на ову занимљиву биљку. Или не постоје? Које су организације заправо против оваквог марша, ко је своје противљење намеравао да искаже методом “шаком у главу” и ко се кога и због чега уплашио?
Прво треба рећи да је у Београду пре две године, већ одржан један “ганџа марш”, а шетња педесетак љубитеља “перолаких дрога” прошла је незапажено. Иначе, циљ ових маршева који се, од 1999, прве суботе у мају одржавају у стотинама градова широм света је укидање прохибиције конопље и омогућавање њене, како кажу, легалне медицинске, индустријске, уживалачке и духовне употребе.

Ове године су промотери марша организације “Qубитељи конопље” и “Вутра. орг” очекивали око хиљаду људи на скупу. Али, према речима представника организације “Вутра.орг”, који “из безбедоносних разлога” није желео да открије своје име, одустали су због притиска полиције (упозоравања да ћемо бити одговорни за све инциденте) али и претњи “неких нацистичких организација”. “Потпуни хаос унело је извештавање појединих медија, посебно једног од њих, који су сталним најавама да се спрема насиље уједињених српских националиста изазвали такав страх да, на пример, неколико мојих пријатеља из Сплита који су овим поводом већ били стигли у Београд нису смели да изађу из својих хотелских соба”, каже. Тек се после испоставило да организације које су потписници саопштења којим се “дувачима” обећавају батине или су непостојеће или су демантовали да имају било какве везе с тим.

“Саопштење” које је читано у медијима и у ком се каже да је “недопустиво величање пошасти као што су наркоманија и хомосексуализам” потписали су “Уједињени српски националисти” или поименце организације: “Национални строј”, “Крв и част”, “Коначни обрачун”, “Гарда цара Лазара”, “Српске двери” и “Образ” а наведено је да су подршку дали и Коста Чавошки, Синиша Вучинић и Горан Давидовић.
Коста Чавошки, професор Правног факултета, демантовао је да има било какве везе са овом (непостојећом) групом док је “Милошевићевом четнику” Синиши Вучинићу вероватно добро дошло да се неко и њега сети. Горан Давидовић је један од актера насилног инцидента на новосадском Филозофском факултету, након којег је зарадио надимак “Фирер”, због кога намерава да тужи све медије који су га тако ословљавали јер он, тврди, нема никакве везе ни са Хитлером нити са његовом идеологијом.
Нико од наших саговорника не зна ништа о наводној организацији “Уједињени српски националисти”. Од шест набројаних, активне су само две последње набројане организације. “Национални строј” би требало да чине новосадски нацисти (сви ухапшени приликом познатог инцидената негирали су да чланови те иначе нерегистроване организације) док се појам “Крв и част” везује за “скинхедсе”. Живописна “Гарда цара Лазара” је свеже основана, док за “Коначни обрачун” не знамо ни да ли је уопште основан, мада се може претпоставити да је име преузето од Хитлерове речи ‘ендлезунг’ коју је користио за решење “јеврејског питања”. Остају, дакле само “Двери” и “Образ”.

“Двери” су настале 1999. као лист студената Филозофског факултета. “Тада су на факултету постојали јуловски и отпорашки савези студената. Ми смо сматрали да не треба да будемо ни са једнима већ да покушамо да студентима представимо неку трећу, аутентичну националну опцију. Мада, од почетка наша прича није уопште политичка већ културолошка и духовна”, каже Бошко Обрадовић, главни уредник часописа “Српске двери”.
Упркос томе, ова организација се често повезује са нацистичким идејама и покретима. “Оптуживати за фашизам српски народ који је толико пострадао од фашизма и који је подигао први покрет отпора против фашизма у Европи, дрскост је највећих могућих размера”, каже Обрадовић. А “Двери” добијају такве етикете, каже, да би се компромитовале идеје које заступају. “Неке медијске куће овде живе од наметнутих медијских матрица и кад год покушамо да релативизујемо на пример њихову тезу о геноцидном српском народу, добијемо одговор у виду етикете да смо нацисти, антисемити, да кршимо људска права... И како на то да одговарамо?”

Главни уредник “Двери” каже да његова организација не сматра да је “марихуана марш” добар али да ће свој став објаснити путем трибина, сајта, а да никакво насиље не долази у обзир. Саопштење “Уједињених српских националиста” види као одличан начин да се искомпромитује идеја уједињења националних организација. “Медији су пуни некакве 'Гарде цара Лазара'. Па сваком ко види како изгледа та 'Гарда' згади се идеја и родољубља и саборништва и заједничке борбе за Косово и зато се такве организације праве.”
У књизи “Политика и образ” Небојша Крстић 1993. развио је идеју оснивања “православне и националистичке организације” какав је отачаствени покрет “Образ”. Деведесетих су “образовци” деловали кроз истоимени часопис (за који је 1995. један текст написао и Војислав Коштуница) а после погибије оснивача Крстића ова организација губи на значају. Тренутно је председник “Образа” историчар Младен Обрадовић, који каже да је “Образ” сада усамљен на позицији “православне деснице”. Основна идеја “Образа” је, вели, борба за јаку националну државу Србију.

“Због дезоријентисаности наше политичке елите протраћили смо читав век и од једног од угледнијих европских народа направили народ с којим се сви спрдају. И све то зато што смо партијске интересе стављали испред националних”, каже Младен Обрадовић. Он сматра да су нам странке донело зло и да би прелазно решење у укидању страначког система могло да буде формирање дводомне скупштине у коме би само један дом чинили представници политичких партија.
Иначе, у “Образ” могу да се учлане људи до 27 година старости, просек година је тек нешто изнад 20 а организација има и свој Национални савет који има саветодавну улогу а у коме седи, на пример, и академик Коста Чавошки. Покојни глумац Данило Лазовић, такође је био члан овог Савета. Иначе, личности у које се куне “Образ” су Свети Сава, Карађорђе, Wегош, владика Николај Велимировић, Димитрије Qотић, Дража Михаиловић, Милан Недић и Радован Караџић.

На питање да ли је икад “дувао” (користио марихуану) Младен Обрадовић се штрецнуо. “Далеко било. То је као да ме питате јесам ли безбожник или комуниста.” Ни “Образ”, каже, није потписао оно саопштење “Уједињених српских националиста” али је, у петак, кад се већ заролала ствар послао своје саопштење у коме пише да “док десетине хиљада српских мученика на Космету немају хлеба да једу, а о слободи могу само да сањају, групица безумника хоће да парадира Београдом зато што не може слободно да се дрогира”. “Образ” је, при том позвао све да се спречи “још једна саблазан у Београду”.
Међутим, на Тргу Републике, у суботу 5. маја у заказано време није било баш много “образоваца”. Као ни припадника набројаних “ултрадесничарских” организација. Такође, они који су “чекали” тамо кажу да је тек понеки “чудни лик” бојажљиво и брзим ходом прошао преко Трга. “Било је нас десетак који смо били у мајицама са провокативним натписом 'Мир за слободу, главу за Космет', још доста наших са стране и девојке 'Деце Србије'. Нико више”, прича Владица Симоновић Симона, некадашњи вођа навијача “Црвене звезде” (“делије”), данас припадник “Фамилије српских навијача”.

“Фамилија” је, каже, дошла да не дозволи да се такав догађај одигра у Београду. “Ово је најава геј параде. Као сад су ти 'дувачи' тако организовани па праве протест. Не, ово је припрема за нешто. И поента је спречити такве ствари”, каже Симона.
На питање да ли је он некада пушио марихуану, бивши вођа са “Севера” одговара: “Свако од нас је некада имао 15 година. Али државу зато и не воде деца од 15 година. Када дођеш у неке године схватиш шта значи држава, породица, вера и у складу са тим се понашаш.”

Иначе, његова организација је почела као “навијачка прича” (“хтео сам да тим момцима објасним да не треба да буду безумна војска ко зна каквих фудбалских мешетара”) да би сада прерасла у нешто шире. Радили су кампању подршке Милану Гуровићу кад је овом кошаркашу због тетоваже забрањен улазак у Хрватску а сада припремају “Видовдански марш”. Наиме, 14. јуна испред Патријаршије патријарх српски Павле требало би да им да благослов за марш кроз целу Србију, да би после 12, 13 дана пешачења стигли у Косовску Митровицу. Симоновић очекује да се његовој групи прикључи велики број људи, посебно из унутрашњости Србије јер је “Београд постао метросексуални град а Србија чудно ћути”.
“Видовдански марш” поред “Фамилије” организују још две организације: “1389.” и “Деца Србије”. Ова друга има педесетак чланова, углавном девојака које су биле присутне на Тргу Републике у суботу у циљу да спрече “ганџа марш“. Ана Јовановић је студент економије која је у суботу била спремна и да се физички обрачунава с “дувачима”. “Ми смо желеле да покажемо да постоје млади људи који знају ко су и одакле су, који знају шта је држава и вера и којима главни циљ није да што пре побегну из ове земље”, каже Ана.
Покрет “1389.” постоји од 2004. године, чине га углавном млади људи. “Кад ако не сад” и “Шта сте овог месеца урадили за отаџбину”, слогани су овог покрета који као и други, њему слични у први план истичу национализам и православље. Поред ових покрета постоји још значајан број слично оријентисанијаних организација као што је рецимо Покрет “Светозар Милетић” из Новог Сада.

Овде никако не треба заборавити да су наше највеће навијачке групе “делије” и “гробари” изразито националистички оријентисане а занимљиво је приметити да и све већи број поп – рок музичара има сличну оријентацију. Све је почело још почетком осамдесетих и култним албумом београдске групе “Идоли”: “Одбрана и последњи дани”, па се може рећи да су Влада Дивљан и Срђан Шапер, а и Небојша Крстић, повезавши православље са рокенролом покренули нешто што уопште нису намеравали. Две деценије касније на албуму “Између истока и запада”, песме Николаја Велимировића певају “Партибрејкерси” уз подршку Маргите Стефановић (ЕКВ) и још неких значајних имена наше музичке сцене. Такође, неколико истакнутих група пре свих “Бјесови” из Горњег Милановца али и “357” па и “Рибље чорбе” идентификују се као групе које кокетирају са национализмом и православљем.
Све ово говори да овакви или слични покрети имају значајан потенцијал у данашњем српском друштву и да би могли постати део догађаја много битнијих него што је требало да буде овогодишњи београдски “ганџа марш”.

Домаћица и сканк

Законски, нема поделе на лаке и тешке дроге, каже Драган Ракић, начелник одељења за сузбијање наркоманије у Министарству унутрашњих послова. У жаргону, лаким дрогама се сматрају марихуана и хашиш и судска пракса показује да те дроге повлаче мање судске казне.
Полиција је, каже Ракић, у току 2006. године запленила приближно 290 кг марихуане као и 22 кг хероина и 3,5 кг кокаина. Полиција до података долази оперативним радом, прислушкивањем телефона главних дилера или преко оперативне везе преко сарадника. Нема случајне заплене. Аутомобил претресамо само кад имамо информацију.
Марихуана на нашем тржишту углавном је домаће производње, која се сади у близини река, или на тераси и у саксијама за кућну употребу. Такође, има много и “албанке”, марихуане која преко Скадарског језера и Црне Горе, из Албаније стиже у Србију. У последње време на нашем тржишту може се наћи и сканк, марихуана гајена у вештачким условима, која углавном долази из земаља Бенелукса и која је знатно јача од природне “траве”.

Izvor:NIN