Детаљан лични осврт на рад, учинак и дело Владана Милојевића у ФК Црвена Звезда.
Од звезда до трња
У недостатку квалитетних фудбалских тренера, чији је дефицит у Србији очигледан, појавило се пре неколико година име Владана Милојевића, чији таленат је наговештен од почетка рада у Чукаричком и који се издвојио, за разлику од већине колега у Србији, јер се код њега примећивала жеља и воља да се надмаши рутинска учмалост, инерција и летаргија. Превазишао је домаћу средину, напустио Србију, напредовао у каријери, забележио позитивне и запажене резултате у Грчкој који су га препоручили за повратак у Србију, у којој је за његов развој једини логични избор који се подразумевао као нови изазов била Црвена Звезда.
На почетку мандата, од самог старта сезоне 2017/18. препородио је игру Црвене Звезде коју је модернизовао и усавршио и обезбедио Црвеној Звезди идилу која је трајала неколико месеци за време којих је систем игре који је креирао и организовао деловао као уређени механизам, којем није недостајало ни лепоте у игри ни учинка у резултатима- Црвена Звезда је освојила титулу првака Србије, први пут, после 26 година ''презимила'' у Европи и родила се нада код навијача, да ће се захваљујући ветру у леђа који је био најава промена, наставити успон. На таласу саопоуздања и позитивне интеракције, успон који се осећао у ваздуху је преобраћен у одушевљење после обезбеђивања првог учешћа у Лиги Шампиона после дуготрајне паузе од сезоне 1991/92. Предводећи са клупе Црвену Звезду, у тешкој групи, забележена је победа над Ливерпулом од 2:0 у Београду, која је врхунац успеха Црвене Звезде и српског клупског фудбала од нестанка и распадања СФРЈ, пошто је касније сам Ливерпул освојио ЛШ. После те победе, од које се очекивао замајац за ново захуктавање и за нови напредак, наступа летаргична инерција у домаћем првенству и благи пад на међународној сцени са којом шеф стручног штаба, играчи, као и управа нису могли да се изборе иако је, упркос недостацима који су били очигледни и приметни још у пролећној полусезони домаћег шампионата 2019. године, екипа још једном надмашила своје могућности и други пут узастопно се квалификовала за учешће у ЛШ.
Отада, међутим, наизглед изненада, наступа низбрдица јер шеф стручног штаба Владан Милојевић своју филозофију почиње да прилагођава играчима уместо да се фудбалери прилагођавају филозофији свог тренера. Као што смо приметили у последњој утакмици ове сезоне, на опроштају од евро-сцене, могу се уочити и проблеми са дисциплином у игри екипе, док изгледа да се и сам тренер заситио пошто је очигледно да део проблема потиче и од њега, као на пример попуштање ауторитета, недостатак храбрости у поставци тима, бојажљивост и опрез и зихерашка тактика, која је нарочито нервирала навијаче у вечитим дербијима, који су појачавали утисак о манама самог шефа стручног штаба. Кредит код навијача којим је задужио Црвену Звезду у 2,5 сезоне је девалвирао јер, уместо искоришћавања кредита у персоналну и професионалну надоградњу, напредак и учење (нису проблем сами порази у ЛШ, који су се нанизали, и то неколико убедљивих, који су за клуб какав је Црвена Звезда ипак бламажа, из сваког пораза се може нешто научити, али то није био, нажалост случај јер је исте или сличне грешке понављао), у самој завршници текуће полусезоне је инвестиран у рецесију, док се сам тренерски пут Владана Милојевића у Црвеној Звезди може описати преиначењем изреке коју су користили стари Латини: Преко звезда до трња.
Тако се временом, игра Црвене Звезда која је започела прогресијом у првих годину и по дана мандата актуелног шефа стручног штаба, наставила рутинском летаргијом и жабокречином у домаћем шампионату, анемичном инерцијом која је била довољна за освајање домаћих титула без напредовања у пролећном делу домаћег првенства 2019. године да би се завршила, упркос обезбеђеном вођству на табели домаћег првенства на крају јесење полусезоне рецесијом и кризом, ћорсокаком коју ни тренер ни играчи не могу да превазиђу неколико месеци у континуитету на међународној евро-сцени. Та хронична рецесија носи у себи опасност, клицу која прети да породи реверзибилан процес регресије и поништи претходни позитиван ефекат и учинак са почетка мандата нашег тренера. И, зато је потребна нова промена, рад на себи у корист Црвене Звезде, борба са самим собом јер само човек који победи своје мане и савлада своју сујету и слабости остварује циљ какав заслужује победник-успех и једногласни аплауз без оспоравања.
Владан Милојевић је несумњиво задужио Црвену Звезду, али су његови претходни резултати последњих месеци у сенци утиска да је почетни ентузијазам избледео и да се уморио од Црвене Звезде, оптерећен недостатком мотивације за даљи рад. Зато, ако је одлучио да напусти нашу клупу после завршетка јесење полусезоне, заслужио је на опроштају подршку и разумевање од навијача Црвене Звезде јер је био активан учесник консолидације клуба којем је, предводећи га као тренер, омогућио оно што није нико од његових претходника у периоду од 25 година, практично 3 титуле првака Србије у низу, 2 учешћа у Лиги Шампиона и једно европско ''пролеће''. То је његово завештање наследнику.
« Poslednja izmena: 13. Dec 2019, 13:22:29 od Odbojkaš »
Ma covek uradio vise nego dovoljno. Mi imamo jedno prolece u LE i dva ucesca u LS. Ako ga trazi neko ozbiljniji verovatno ce otici jer i zasluzuje bolje. Npr covek je protiv Olimpijakosa lepo postavio takticki i to se drzalo do neke mere. Al ja kazem, ove godine su problem pojacanja. I tu bi neko trebalo da odgovara. Makar Mrkela ako niko vise jer ako uspes da uradis losiji posao od Iglice Ilijeva onda zasluzujes otkaz.
« Poslednja izmena: 13. Dec 2019, 13:29:08 od marko 284 »
"Oni koji su vešti u borbi, ne obuzme ih bes. Oni koji su vešti u pobedi, ne obuzme ih strah. Zato mudri pobeđuju pre borbe, dok se neznalice bore da bi pobedili"
Нажалост, било је и грешака, чија је цена скупа, као на пример увођење Жандера против Олимпијакоса, бојажљива тактика у мечевима против Партизана, која није ничим оправдана јер смо имали бољи и квалитетнији тим, приметио сам да нема напретка и да Владан Милојевић занемарује стручно усавршавање, да се и дисциплина у игри екипе пореметила(случај Марин, извођење једанаестерца против Олимпијакоса), што код навијача изазива разочарање, јер се очекује да се лествица, из сезоне у сезону, подиже, нарочито у Европи, а када изостају резултати и када се нанижу убедљиви порази, навијачи се осете понижено....
Ne igra on bojazljivo nego je covek koji igra defanzivni fudbal. Ima takvu filozofiju. Igra takvu taktiku. I jedan je od boljih koji igra takav fudbal. Sto vrv nije lepo za oko..ali izabacio je brdo favorita tako. Doduse uz mnoogo srece. Ali defakto izbacio. Mene on podseca na Simeonea iz Atletiko madrida. Covek igra 0-2 protiv svih favorita i izbacuje ih.
Problem je nastao ove sezone..sto su se prale pare preko tomanea i ostale brace..koji su barabar sa nasim superligaskim igracima. U principu..Miloje je neko ko i Radonjic. Ne ide mi na kurac uopste cak mi i gotivan. Za razliku od komedijasa Grofa ili alfa seljacinu Lalatovica.
Milojevic je u najmanju ruku bio i ostao dobra reklama za Zvezdu.
“Držite se svog osećanja ispravnosti, svoje unutrašnje etike, čak i kada je teško ili opasno, ili kada ljudi smatraju da ste čudni. Ta čudnovatost vas izdvaja!"
„Budite čovek po svaku cenu. Ako treba, platite koliko košta. Neka to bude najskuplja stvar u vašoj kući. Niko nema veće obaveze prema sebi nego da bude i ostane čovek."
У првој сезони је играо офанзиван фудбал, и то истовремено ефикасан за гледање и користан по резултатима, затим је променио филозофију, која је такође донекле доносила резултате. Иронија је да у сезони када доживљава највеће критике од навијача, када се упореде резултати у двомечима, Црвена Звезда била боља од Копенхагена, Јанг Бојса и Олимпијакоса, односно од 7 екипа са којима се укрстила, само су у крајњем исходу бољи били Бајерн и Тотенхем....
"Čitam šta se sve piše oko stranaca. U neki stvarima se slažem, u nekima ne. Dovodili smo ih sa ciljem da se kvalifikujemo u grupno takmičenje Lige šampiona ili Lige Evrope. Većina njih, četvorica od petorice, igrali su u kvalifikacijama i imali značajnu ulogu. Kanjas je zabeležio skoro sve mečeve, do povrede u grupi izgledalo je kako smo očekivali. Sa Garsijom i Tomaneom smo zadovoljni. Žander je imao dobrih momenata, ali dogodilo se ovo sa rukom u Atini. Ne bih trebalo osuđivati, penale promašuju velika imena svetskog fudbala i koliko god nas bolelo igre rukom se dešavaju", istakao je Mrkela.
Da li je Tomane podbacio u Atini?
"Ne slažem se. Odigrao je dobru utakmicu protiv Olimpijakosa, ne može promašen penal da stvori konačan utisak. Zamenjen je zbog povrede, ima problem s primicačem. Poseduje puno poverenje stručnog štaba i ljudi u klubu", kazao je funkcioner Zvezde.
Kakav je plan oko Van la Pare?
"Doveden je na kraju prelaznog roka, najmanje je pokazao. Radi se o dobrom igraču, još nije uspeo da se adaptira i nametne. Nije prošao ni pripreme. Na kraju sezone ćemo imati sastanak. Uradićemo kompletnu analizu, u odnosu na potrebe kluba donećemo odluke oko ostanaka ili odlazaka", smatra Mrkela.
Odluka o Žanderu biće doneta tek na kraju.
"Na kraju ćemo da napravimo analizu. Žander ima poverenje u smislu igračkih kvaliteta, ali videćemo kakve posledice po njega ostavlja ova situacija koja se napravila posle igranja rukom. Ne bi trebalo da mu se 'skida glava'", kazao je sportski direktor kluba iz Ljutice Bogdana.
Da li i u političkoj sferi postoji kolonijalno potčinjavanje? Nekome se može i to pričiniti. Ali, kada Šreder ili Bler savetuju vladu, to nikako nije čin najcrnjeg ponižavanja nacije i ruganje žrtvama iz 1999. To nije ni tragična slika države koja je izgubila svako samopoštovanje. Ne, to je manifestacija mudrosti, dubokog političkog uvida i afirmacija realpolitike kakva nije viđena još od vremena kneza Miloša. Srbija je, nema sumnje, na pravom putu.
Brate malo neke realnosti očekujem, ajde ne moramo baš ovako da uvijamo u oblandu, zajebali smo stvar, usrali smo motku, natrpali smo roster, opteretili ekipu i trenera, nismo pogodili pojačanja, nismo našli bekove, nismo našli centralnog, jebi ga dešava se, zima je pred nama pokušaćemo da ispravimo greške, to da kaže pa da uošte imam želju da ga saslušam...
Pavkinjo dao gol na centaršut- GOBELJIĆA! Budite u pripravnosti većeras moguće neki zemljotres da nas omlati....
Evo šef neće da priča o polusezoni, špekulacije kreću za 3,2,1....
Da li i u političkoj sferi postoji kolonijalno potčinjavanje? Nekome se može i to pričiniti. Ali, kada Šreder ili Bler savetuju vladu, to nikako nije čin najcrnjeg ponižavanja nacije i ruganje žrtvama iz 1999. To nije ni tragična slika države koja je izgubila svako samopoštovanje. Ne, to je manifestacija mudrosti, dubokog političkog uvida i afirmacija realpolitike kakva nije viđena još od vremena kneza Miloša. Srbija je, nema sumnje, na pravom putu.
Tema: 
