Ево шта кажу Срби који су емигрирали или то планирају � :: Drustvena hronika ~ Obrazovanje ~ Zaposlenje ~ Finansije

Ево шта кажу Срби који су емигрирали или то планирају – ШТА (СВЕ) ФАЛИ СРБИЈИ. И не, није у питању САМО НОВАЦ
13. фебруара 2019. у 17:04
0
Share on Facebook
Tweet on Twitter

tweet

Отишли су из Србије у потрази за послом, већим платама и генерално бољим животом. Сличне разлоге наводе и они који планирају да своју будућност ускоро наставе у некој другој држави. Шта би то у Србији требало да се пормени да млади људи, али и целе породице, остану овде и буду срећни?
отишли су из србије
Фото: Блиц / РАС Србија

Држава покушава да заустави „одлив мозгова“, а у складу са тим јуче је одржан и први састанак Координационог тима за праћење токова из области економских миграција. Министар рада Зоран Ђорђевић изјавио је, поводом података ОЕБС о томе да је Србију од почетка овог века напустило око 654.000 људи, највише младих између 15 и 24 године, казао је да су емиграције „питање свих питања“- како да опстанемо, задржимо и вратимо младе.

Да ли ће и шта тим поводом моћи да уради овај тим за спречавање одлива мозгова, који ће о том питању расправљати свака два месеца, једино време може да покаже. До тада, ми смо питали оне људе који су отишли или ће то учинити ускоро шта то у Србији треба да се промени како би се вратили или остали овде. Ово су њихове приче.
Слађана Јанковић (50), Немачка

– Из Србије сам отишла одавно, али исто бих и сада урадила. Циљ ми је био да нађем адекватно запослење и створим будућност за породицу. Иако нисам знала језик, нити имала искуства, убрзо по доласку у Немачку отворило ми се више опција него икада пре у мојој домовини. Оно што су пропратне ствари и предности које сам тек касније примећивала, јесу уређеност државе, чистоћа, поштовање закона и слично. Овде сам схватила да само и искључиво својим радом можемо све постићи, али једино ако нам држава пружи могућности за то – прича поносна мајка и бака Слађана Јанковић.
отишли су из србије
Слађана је с породицом напустила Србију у потрази за бољим живтом / Фото: Приватна архива

Она признаје да је некада носталгична, али да су шансе да се икада врати у Србију минималне.

– У Србију бих се вратила једино када би се ствари значајно промениле, када бих могла од једне плате да издржавам породицу и уживам у животу, када одлазак у ресторан не би био луксуз резервисан само за повлашћени слој друштва, када ми не би пола плате одлазило на рачуне, а остатак развлачила до следеће, када не би само са везом могли да завршите преглед у здравственим установама у пристојном року и када лекови не би били недоступни већини становништва због висине цена – рекла је Слађана.
Марија Стојковић (28), Немачка

Марија је из Лапова у Немачку испрва отишла због љубави, да би касније, створивши породицу, схватила да не жели да децу одгаја у држави у којој нема будућности, а каква је према њеном мишљењу Србија.

– У Србији нема посла и то је највећи проблем, привреда пропада, а цене су катастрофалне. Држава се не бори за људе, не мисли на народ, не помаже им се на адекватан начин – сматра Марија.

Она додаје да је потребно да се уведу ред и дисциплина, да се народ научи поштовању закона и значају испуњавања својих обавеза.
отишли су из србије
У Немачку отишла због љубави а повратак јој није у плану / Фото: Приватна архива

С друге стране, објаснила је она, држава не може само уводити забране, док грађанима не понуди алтернативу како би правилно поступали, а опет задовољили своје жеље и потребе.

– Примера ради, ако је забрањено пушење на јавним местима, испред треба да стоји пиксла где може да се испуши цигарета и баци опушак. Ако треба да знамо да се отпад не баца на улици, онда би требало да ставе канте за смеће по улицама. Стално се прича о опадању наталитета, а труднице и породиље су угрожене, немају никакву заштиту и још у приватном сектору ризикују да остану без посла, уколико затрудне – рекла је Марија Стојковић.
Небојша Јевтић (30) и Катарина Ћирковић (27), Холандија

Небојша Јевтић и његова будућа супруга Катарина Ћирковић планирају да ускоро започну нови живот у Холандији. Премда су свесни неизвесности и потешкоћа које ће им то донети, сагласни су да у Србији нема напретка, а да са тренутним условима живота не могу основати породицу и живети нормално.

– Планирамо да идемо јер је посао боље вреднован и радници су цењенији. За исти посао си боље плаћен, али имаш и боље услове рада. Посао је једини разлог због којег планирамо да одемо, јер колико год да је новац пролазна и небитна ствар, капиталистичко друштво наш напредак условљава њиме – рекао је Небојша.
отишли су из србија
Небојша с будућом супругом планира живот у Холандији / Фото: Приватна архива

Љубав према својој држави не крију, те наводе да би радо остали овде, али да би систем какав је тренутно, требало мењати из корена.

– Остали бисмо када би се закон поштовао, када би услови рада били једнаки за све, када би постојала већа слобода. Код нас је све условљено, а онда када испуниш тај услов, баш тада нешто ново искрсне. Не можеш отићи на одмор, а да то не надокнадиш касније – закључују Небојша Јевтић и Катарина Ћирковић.
Вељко Живановић (27), Немачка

– Први и главни разлог због кога сам одлучио да дођем у Немачку је тај што после студирања на Високој школи струковних студија у Земуну нисам могао да добјем посао са својим звањем. Тада није било регулисано питање признавања високе школе, не знам за данас. Људи масовно завршавају, а касније не могу да се запосле или раде са звањем средње школе. Само студирање је веома тешко, поготово за људе који су истовремено и запослени – испричао је за Блиц Вељко Живановић, младић који већ три године ради и живи у Гелзенкирхену, у Немачкој.
отишли су из србије
Вељко у Немачкој ради три године и тамо је нашао све што му је овде недостајало / Фото: Приватна архива

Вељко истиче да је веома жалосно што Србија и даље не препознаје значај високе школе, док је иста у Немачкој препозната и цењена.

– Овде не морате да страхујете да нећете наћи посао. Оно за шта сте се усавршавали, то ћете и радити. Одговарајућих позиција има и то у целој држави. Можда ћете некада морати да промените место становања, али ћете увек радити свој посао – наводи Вељко.

Као додатне разлоге за одлазак у Немачку наводи и сам квалитет живота. Такође, како каже, све установе обављају свој посао правовремено и на адекватан начин, сви излазе у сусрет људима и свесрдно помажу.

Ипак, Вељко признаје да би се у Србију вратио само због своје породице, али када би овде имао адекватно плаћен посао на позицији коју је својим образовањем завредио.
Невена Антић (32), Швајцарска и Немачка

Иако је раније већ радила у Немачкој и Швајцарској, Невена се до сада увек враћала у своју земљу. Ипак, како наводи, све је ближе одлуци да заувек оде са својом породицом, не би ли им обезбедила боље услове живота и будућност какву заслужују.

– Повремено сам радила у Немачкој и Швајцарској, тамо сам певала. Како сам имала плаћен стан, могла сам сачувати нешто новца. Плате су значајно веће, за исти посао, будете вишеструко награђени. До сада сам ишла само повремено на месец, два, али сада планирам да одем и да се усталим на једном месту, највероватније у Немачкој – каже Невена.
отишли су из србије
Невена је решила да својој деци пружи могућности какве заслужују / Фото: Приватна архива

Она додаје да је ову одлуку донела због деце, како би им отворила могућности за нормалан живот, али да је на њима да касније одлуче где ће живети.

– По занимању сам медицинска сестра и настојаћу да нађем запослење у струци. Мајка и остатак породице су већ у Немачкој, а како сам годинама ишла тамо, осећам се пријатно и мислим да бих се лако снашла – прича Невена.
Миљан Микић (24), Аустрија

Студент мастер студија Факултета политичких наука у Бечу (Аустрија) Миљан Микић отворено је исказао незадовољство животом у Србији, те је без премишљања навео разлоге због којих је одлучио да студира ван земље, али и због којих би свој живот желео да започне у некој другој држави.

– Најпре, школовање у Србији је постало узалудно и додатни повод за подсмех, теоријски смо научени једно, а живот у Србији и пракса нам говоре сасвим друго, за време нашег школовања партијска мрежа контаката постаје све гушћа и шира, а наша могућност за запослење све мања – каже Миљан и додаје да је разлог више што током школовања немамо могућности за стицање практичног знања, а да је бављење својом струком постало мисаона именица.
отишли су из србије
Миљан сматра да му његова земља тренутно не може пружити оно што је потребно / Фото: Приватна архива

– Са просечном платом у Србији не могу да приуштим себи основне потребе, док Европа то одавно нуди, објашњава он, наводећи да не може да оде у продавницу, а да се притом не загледа у цену сваког артикла. Конкурса за посао готово да нема, а невезано за област рада, најбољи СиВи је партијска књижица – закључује Миљан Микић.

Много тога, каже, треба променити из корена да би се неко ко је већ осетио начин живота у Европи вратио.

– Разлике између Србије и Европе се мере годинама, ако не и деценијама. Треба кренути од моралних категорија, враћањем достојанства и поштења у систем вредности, па тек онда прећи на свакодневне проблеме. Пре свега мислим на веће цењење завршене школе јер то младу особу највише боли и одвраћа од своје земље. Затим, на однос послодавца и радника, који не сме бити толико удаљен, но много приснији и ближи. Такође, радник овде мора бити много поштованији и цењенији – сматра Миљан, истичући да никада није искључио опцију повратка у своју земљу, али да му тренутно она не може пружити оно што је потребно.
Никола Михајлоски (21), Немачка па ипак Србија

Док млади незаустављиво одлазе из Србије, Никола је решио да се врати у своју домовину, објашњавајући да нигде није као у Србији, те да ништа не може надоместити даљину драгих људи и пријатну и срдачну атмосферу, каква само код нас постоји.

– Отишао сам у Немачку са циљем да видим да ли је стварно тако као што причају – да су плате веће, да се лакше зарађује, те да је живот лепши и бољи него у Србији. Када сам отишао, ништа није било једноставно каквим се испрва чинило. Људи не прихватају нас са стране, никога свога нисам имао, све је било другачије – рекао је Никола Михајлоски.
отишли су из србије
Никола Михајлости: Нигде није као у Србији / Фото: Приватна архива

Он наводи да то што Србија нема велике плате и што мораш баш да се потрудиш да би остварио своје снове, то није потпуно немогуће. Оно што је најбитније, каже Никола, јесте лични осећај, пријатност, а то ми овде имамо, јер су људи пријатнији, искренији, бољи у сваком смислу. Из тог разлога, после мање од годину дана, он је решио да се врати и покуша да нешто направи и створи у својој држави.

Сања Дабић, Блиц
http://hronograf.net/2019/02/13/evo-sta-kazu-srbi-koji-su-emigrirali-ili-to-planiraju-sta-sve-fali-srbiji-i-ne-nije-u-pitanju-samo-novac/
Smile