Little shop of horrors

I'm reading the newspaper and waiting for the sun
turning the pages just to hear this lovely sound
and while I looking for you I see
the face in mirror, I can't believe
trying to catch you, but you sleep awake
I know, I'm only dreaming

Greatest soft and darkness truing to get up
hold on everything be on you'll better
in my mind fall never change the weather
can you help me soldier madder?

Truing to come your steps but you are passing by
I know, I can record nice in thinking of your smile
lay on stopping my face goes down
and that my mind is turn around
hoping you jear but there's no sound
I know, I'm only dreaming

Greatest soft and darkness truing to get up
hold on everything be on you'll better
in my mind fall never change the weather
can you help me soldier madder?

Liverpool

Nevreme, bezimo ispred oblaka,
u kapima se prelama tvoja odluka,
nalazis pravo mesto,
dubinu ulaza i ja vec znam.

(I pokusavam) I pokusavam,
(izvan vremena) van vremena,
(kao uspavan) kao uspavan,
poljupcem spasices dan.

Leto se topi na pesku obala,
uzimam sve, bekstvo jos nisi probala,
prepoznajem novo vreme,
visinu starih zidova i znam.

(I pokusavam) I pokusavam,
(izvan vremena) van vremena,
(kao uspavan) kao uspavan,
poljupcem spasices dan.

Penjem se satima, pravim se da znam,
plovim po sumnjama, jos jedan dan.

Verujem iako nema razloga,
zabavlja te svaka od novih uloga
i nalazim bolja mesta,
u tisini smisljam novi plan
(u samoci ja sam samo...
samo sam sam)

Ljubav ubija

Govorim reci,
cujem te kako zoves,
govorim reci koje znam.

Ne slusam vise,
ja ne pamtim nista vise,
govorim reci koje znam.

Pretvaram dane
u kratku igru senki,
pretvaram noci u strah.

I ne gledam vise,
ja ne mislim nista vise,
pretvaram noci u strah.

Smejes se dugo,
od mene se osmeh odbija,
mi trajemo dugo
i znam da ljubav ubija.

Zatvaram oci
i ostajem iza tebe,
zatvaram oci i znam.

I ne brinem vise,
ne osecam nista vise,
zatvaram oci i znam
(govorim reci koje znam).

I ponekad samo
nervi popuste,
i ponekad te samo
zamolim za pilule.

Sapucem reci,
cujem te kako zoves,
sapucem reci koje znam.

Kao da je bol i kao da je san,
kao da je rec i kao da je dan,
kao da smo tu i kao da se zna,
kao da je strah i kao ti i ja.

Ljudi sa meseca

jasno je govoris o stvarima
vidim tvoje lice i nista ne cujem
citam sve sto si napisala
filmovi pred spavanje
pomaze

metropola usporava
to je tvoj glas
poslednja stvar
dvostruki obrtaj
kruzenje svemira
prepustanje
tvojim senkama
zavera vremena

ti si jedina osoba koju oduvek znam
mi smo poslednji ljudi ti i ja
ti si jedina osoba koju oduvek znam
mi smo poslednji ljudi sa meseca

Mediteran

Sunce zalazi, poslednje senke pred mrak,
stoje svi satovi, vreme se obnavlja
i stvari se same slazu,
od pogleda pravimo znak
i price su u kolazu,
cekamo,
sklapam svoj san
i sastavljam dan.

Dolazi i lepo je,
sa palube gledam talase,
dolazi, cujem je,
reci ce:
more je tako mirno,
kao moja ogledala.

Modri odsjaji u mapama sazvezdja,
nevidljivi putevi, dopusti da otkrivam,
i stvari se same slazu,
od pogleda pravimo znak
i slike su u vitrazu,
cekamo,
sklapam svoj san
i sastavljam dan.

Dolazi i lepo je,
sa palube gledam talase,
dolazi, cujem je,
reci ce:
more je tako mirno,
kao moja ogledala.

Meg Ryan blues

Ona je, ona se pretvara,
ona ce, ona pokusava,
ona me samo ponekada,
ona dobro zna.

Mozda se, mozda je sigurna,
mozda me samo proverava,
mozda ce kao u snovima,
ona dobro zna.

Rekla je:
hajde, kazi sve,
sada dok pada,
hajde,
rekla je.

Ona je, ona se sakriva,
ona ce, ona zaboravlja,
ona me samo ponekada,
ona dobro zna.

Nazirem sve nove zavere,
biram broj i menjam prezime,
i tako tonem sve do dna,
al' ne znam da li ona zna...

Nauci me da govorim

nauci me da govorim
(u ogledalu)
nemam sta da promenim
(mene cuvaju)
kao slucajno ja sam sakrio
nisam zeleo da znas
koliko imam godina kada se spusti zavesa
kako lutka izgleda posle tudjih dodira

hteo bih da izgubim
(svoje oblike)
da se samo uplasim
(tvoje logike)
izgleda opet uspeva
sasvim se dobro pretvaram
da je kao pogresno sve sto se nije desilo
da kao nisam nasao sve sto nije potrebno

pravi grad se gasio
nije bilo obicno
ipak nisam cekao dok se jako ljuljalo
ne znam sta sam mislio
ne znam sta sam rekao

Ne dozvoli

I ne dozvoli da tvoje suze obrise on
ili neko drugi
i ne dozvoli da tvojim mislima vlada on
pa valjda znas da tebi treba neko ko
mnogo, mnogo voli
a budi sigurna, to nije on

Ja znam da je tesko
pa, to svako zna
al' sve ce proci
na kraju ostajem ja

Ne vidim zasto smo tu

stao sam iza nje i pitam se
vreme je nevreme za zivljenje
ova noc nije za san
nebo me izvlaci van

tada sam
otkrivam
zavicaj
tihi plac
ne vidim zasto smo tu

ona me otima, a nema me
sve zvuke pretvaram u cutanje
postajem star kao mrak
vracam se, trazim njen trag

tada sam
otkrivam
zavicaj
tihi plac
ne vidim zasto smo tu

Nemirni ljudi

svi nemirni ljudi izlaze iz pamcenja
sa suprotne strane, a bez suvisnih glasova
ne slusam reci i brojim ih zbog slogova
zidovi imaju poruke za predgradja

izbegavam obicne, umorne i naporne
putujem, zelim i putujem, al' ne stizem
nedeljom zovem i napamet znam brojeve
ucim tvoj nacin i cudne su navike