Ti možeš da se ubiješ i u tome je sloboda izbora...

Možeš da radiš šta hoćeš, ali kad tad ćeš odgovarati za to. Ukoliko želiš da ne odgovaraš "ne smiješ" izazvati ni uzrok toga.

Пирокс,
Сваки чин је могуће злоупотребити, па и овај. Уосталом, ни камера није смишљена за снимање филмова за педофиле, па се користи и у ту сврху. Али, са јасним и строгим законским правилима и, назовимо тако, комисијом која доноси одлуку је ли будући покојник при чистој свести, или минимални рок који неко треба да проведе у коми да би се уопште о таквој одлуци расправљало, могућност злоупотребе би се смањила.

decky999, немој на мене да пројектујеш своје илузије и страхове...  

Овде дискутујемо о једном етичком проблему и његове 2 гране: да ли је исправно желети еутаназију (по мени је то одустајање од живота, губитак наде, постојање суицидалних мисли ...) или пружити некоме еутаназију ( по мени је то убиство)

Ја верујем у живот, односно у Животодавца, тачније у вечни живот, јер истински живот не познаје смрт, одвајање од оних којих волиш и који тебе воле... Тамо где је Бог, наш извор живота, ту не може бити смрти. Смрт је и дошла као последица прекида заједнице са Богом, а у Господу Исусу Христу смо поново добили прилику да обновимо изгубљену заједницу и јединство...

Дакле, нема страха од смрти!

Лепо је што бринеш за мене и захвалан сам ти на томе, али да те умирим ( не као у Точку времена  ), докле год сам у Христу и чиним вољу Божију, нико и ништа ме не може застрашити.
Ко може да нас отргне од љубави Божије?
Љубав надмашује све поноре, па и понор смрти!
Љубављу живимо, љубављу и постојимо, тачније само они који воле и који су вољени изистински постоје  (надам се да нисам прећерао, ако јесам, исправите ме  )
 

Ali Deki odustajanjem, samoubistvom bilo ono lično ili uz asistenciju drugih, se gubi jedan dragocen element spoznaje.

Zamisli ženu koja se poraqđa u ogromnim bolovima. Čim se porođaj okonča ti bolovi prestaju i sva njena pažnja se usredsredi na dete. Slično je i sa rođenjem karaktera koji ne traži lakša rešenja. Neprocenjiva je dobit od toga.

E drugo je pitanje održavanja u životu na aparatima nekog ko neće biti sposoban da živi bez aparata.

Trebalo bi uvesti sistem kao i sa doniranjem organa. Dok je čovek  zdrav treba da donese odluku da li, u slučaju da mu se desi nešto i da bude priključen na aparate (bez kojih nemože da živi) želi da tako vegetira ili želi da ga isključe.
Stvar izbora.