Svi oni idu na grbacu gradjana Srbije kao socijalni slucajevi. Placacemo tek mnoge gluposti koje su se desavale tokom 90-tih.
Narocito je ovo licemeran potez zapadne "demokratije" koja je primala svakoga ko je pljunuo po Srbiji zbog "ugrozenosti ljudskih i politickih prava" kada je Milosevic bio na vlasti a sada nam ih "velikodusno" vraca.
Dragi jevropejci sada se vi borite sa ovom posascu a ne da se zalegne po grbaci gradjana Srbije.

i zasto su nase dileje pristale da prime i ove s Kosova??

Niko nije pristao. Oni su "drzavljani" Srbije i moraju da se vrate u maticnu drzavu-a to je Srbija.
A to sto su pljuvali po majcici Srbiji je neka druga prica.
JBo bih im svim mamu maminu gancijevsku i sipstarsku.
A sipci velike"demokrate" nece da ih prime na Kosovo.
Izem ti zapadne standarde "demokratije".

pa ako je Srbija nek idu u onaj dio odaklen su dosli
na Kosovo
a ako ga smatraju vec nezavisnim nek ih opet tamo posalju odande su dosli...

   Politika
  Sudbina prisilnih povratnika
Iako nema formalnu obavezu da finansijski pomaže proces readmisije, Brisel ima interes da predupredi ponovni talas ilegalnih migracija građana Srbije u zemlje EU 
 
Ko je u obavezi da pomogne prinudnim povratnicima u Srbiju
(Foto M. Melka)

 
Kada se Kadrija Mehmedović, pre dve godine, „dobrovoljno” vratio sa porodicom iz Nemačke u Srbiju, posle desetogodišnjeg boravka u toj zemlji, „jer su bile iscrpljene sve pravne mogućnosti da tamo dalje ostane”, osetio je na sopstvenoj koži kako je teško ponovno uključivanje u sredinu iz koje je odavno otišao. Samo za prevod školskih svedočanstava, kako bi njegovo dete ovde nastavilo školovanje, morao je da da stotinu evra, a obnova ličnih dokumenata, čija je važnost bila istekla, bila je toliko komplikovana da je zbog toga morao da dođe iz Novog Pazara u Beograd.

Zato je odlučio da pomogne onima koje je zadesila ista sudbina i osnovao je u Novom Pazaru nevladinu organizaciju za pomoć povratnicima iz evropskih zemalja. Posla ima puno: od ukupnog broja onih koji dolaze nazad u Srbiju, više od polovine vraća se, kako tvrdi, u Sandžak. Tada oni imaju „status redovnog građanina, a ne znaju ni gde treba da idu ili šta da rade”.

Mehmedovićeva priča samo je sažeta slika onoga s čime će se Srbija narednih godina sve češće suočavati, budući da je pre nekoliko dana potpisan jedinstveni sporazum o readmisiji, na osnovu kojeg će zemlje

Evropske unije vraćati sve naše državljane koji tamo borave bez urednih dokumenata.

Procenjuje se da će u zemlju biti vraćeno od 50.000 do 150.000 ljudi (podaci ni u samoj EU nisu sistematizovani, a ovo je procena Saveta Evrope). Iako će taj proces teći postepeno, na osnovu detaljnog proveravanja svake pojedinačne molbe, ipak se zna da će ta obaveza prihvata predstavljati znatan finansijski teret za ovu državu: među povratnicima biće veliki broj Roma, ali i drugih koji su, uglavnom, siromašni i kojima je po povratku u zemlju pomoć i te kako potrebna.

 – Ugovori o readmisiji, pa i onaj koji je pre nekoliko dana Srbija potpisala sa EU, takvog su karaktera da nadležnost MUP-a, praktično, prestaje na aerodromu. Oni povratnike prihvate, utvrde njihov identitet i pogledaju putne listove i – od tada ti ljudi su slobodni da idu kuda hoće. Problem je u tome što oni vrlo često ne znaju gde treba da idu ili nemaju gde da idu – objašnjava nam i Vladimir Petronijević, koordinator u nevladinoj organizaciji Grupa 484, koja je, inače, iz evropskog fonda namenjenog migracionoj politici, dobila „značajna sredstva” za svoj projekat, kojima će biti pružana i pravna pomoć ljudima koji se vraćaju u zemlju, zatim, psihosocijalna pomoć, ali i organizovani kursevi jezika i data podrška pokretanju tzv. malog biznisa.

Evropska unija do sada nije, prema njegovim rečima, izdvajala značajnija sredstva za reintegraciju povratnika iz zemalja zapadne Evrope. S obzirom na to da je činjenica da jedinstveni sporazum o readmisiji ne ustanovljava obavezu EU da novčano podrži reintegraciju u ovdašnju sredinu, a da je to, u stvari, materija koja se rešava u razgovorima između Evropske komisije i naših državnih organa, Petronijević kaže:

– Vrlo je važno da naša država predoči Evropskoj uniji činjenicu da uspešna reintegracija povratnika u srpsko društvo nije mogućna bez finansijske podrške EU. A to, sa druge strane, znači da država mora da ima jasne programe reintegracije tih ljudi.

Ima porodica koje su vraćene iz evropskih zemalja prethodnih meseci, a smeštene su na opštini Palilula, koje su toliko siromašne da mi pokušavamo da pribavimo odeću i ogrev kako bi ovu zimu, naprosto, preživele – navodi Zorica Živojinović, takođe koordinator u ovoj nevladinoj organizaciji.

EU se „na određeni način obavezala” da će pomoći prilikom povratka tih ljudi u našu zemlju, odnosno prilikom njihove socijalne i ekonomske reintegracije, nezvanično saznajemo iz krugova bliskih Vladi Srbije. Uostalom, to je svojevremeno preneo i Zoran Martinović, član srpske delegacije u pregovorima o sporazumu o viznim olakšicama i readmisiji, navodeći da je EU ta finansijska sredstva obećala od iduće godine.

Istini za volju, ona to ne mora da čini, jer je svaka država obavezna da primi svoje državljane koji ilegalno borave na teritoriji drugih zemalja na svoju teritoriju.

– Ali, ako je neko godinama bio integrisan u zapadnoevropsko društvo i sada se prisilno vraća u sredinu u kojoj ne postoji sistemska podrška njegovom povratku, on će tražiti načine da se vrati tamo gde je dugo bio integrisan. Onda će se opet, kao iregularni migrant vratiti na teritoriju zemalja EU – poručuje Petronijević i naglašava da je ta vrsta „cirkularnih migracija”, odnosno novog talasa neregularnih migracija, realna pretnja za EU. Zbog toga on smatra da će ona morati da pronađe određeno finansijsko rešenje za projekte reintegracije povratnika.

Činjenica je, međutim, da je ta pomoć do sada nerado pružana. Kako saznajemo, na osnovu bilateralnih sporazuma o readmisiji sa 15 zemalja EU, zaključivanim od 1996. godine do danas, evropske zemlje nisu želele da pruže pomoć za reintegraciju povratnika, izuzev Švajcarske, koja se jedina formalnopravno bila obavezala da će to činiti, onda Luksemburga i, donekle, Nemačke.

Švajcarska sredstva, dobijena u vreme SRJ, nisu, inače, odlazila neposredno, u ruke povratnika, ali su iskorišćena u sektoru socijalne zaštite, tako da su na posredan način odlazila i tim licima. Upućeni pamte i da je vlada Luksemburga imala jedan program koji je podrazumevao podizanje farmi i mlekara na severu Crne Gore i u Raškoj oblasti. Ali reč je o pojedinačnom programu, a ne o sistemskom pristupu.
Biljana Čpajak
[objavljeno: 06.10.2007.] 
 
 
 
 

Taj Kadrija je još jedan sisač fondova. 

Šef kancelarije UNHCR-a u Beogradu Lenard Kocalainen o readmisiji
Azilante s Kosmeta ne vraćati u Srbiju

BEOGRAD - Visoki komesarijat za izbeglice UN smatra da ljude koji su s Kosova otišli u zemlje zapadne Evrope ne bi trebalo vraćati u centralnu Srbiju prema ugovoru o redamisiji, ukoliko za to ne postoje jaki razlozi, izjavio je juče Tanjugu šef regionalne kancelarije UNHCR-a u Beogradu Lenard Kocalainen.

- Naš stav je da evropske zemlje, pre svega Rome, ali i druge koji su sa Kosova, ne vraćaju ovde (na područja centralne Srbije), osim ako ne postoje jaki razlozi zbog kojih ne smeju da se vrate u ranija prebivališta - rekao je Kocalainen.

Povodom najave skorog donošenja zakona o azilu i bojazni da će Srbiju zapljusnuti veliki broj azilanata, on je rekao da „nema potrebe da se preteruje sa brojkama“ i da ne treba očekivati „dramatičan broj“ povratnika. Kocalainen je ukazao da će povratnici koji se vraćaju po osnovu ugovora o readmisiji biti pod brigom Vlade Srbije.

- Kancelarija za ljudska i manjinska prava i Ministarstvo rada i socijalne politike već su napravili dogovor čiji je cilj koordinisanje aktivnosti na zbrinjavanju tih ljudi, u čemu će pomoći i međunarodne organizacije - objasnio je on.

Prema podacima UNHCR-a, u 2006. godini 20.000 ljudi sa Kosova i Metohije podnelo je zahteve za dobijanje azila u zemljama Evrope.

Kocalainen je ukazao da su Romi, koji se opredeljuju kao Aškalije ili Egipćani, budući da govore albanski, „mnogo bliži Albancima“ i da nemaju problema pri povratku na Kosovo.

- Ne postoji tačan broj, odnosno podaci o broju Roma povratnika, ali taj broj nije veliki kao što se priča - rekao je Kocalainen, podsetivši da je u Srbiju (bez Kosova) po bilateralnim ugovorima o readmisiji potpisanim sa 16 država do sada dolazilo oko 4.000 do 5.000 ljudi godišnje. Centar za azilante, koji će ubuduće biti pod jurisdikcijom državnih nadležnih organa i službi, završen je u Banji Koviljači i očekujemo da zvanično bude otvoren 1. novembra - naveo je Kocalainen.

predlog zakona o readmisiji 'stigao' u parlament
Tanjug - Пре 6 сати

BEOGRAD - Ukoliko Skupština usvoji Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o readmisiji, Srbija će biti u obavezi da prihvati svakog svog državljanina koji ne ispunjava zakonske uslove za boravak u zemljama EU, predviđeno je tim sporazumom.

Predlogom zakona o potvrđivanju Sporazuma o readmisiji, koji je stigao juče iz vlade u parlament, predviđeno je da naša zemlja preuzme obavezu da primi i supružnike i maloletnu decu tih građana, kao i njihovu vanbračnu decu.

ovo mi je najjace u vezi primanja onih koji su kroz Srbiju prosli a nemaju veze s nama
sto ih ne posalju odande odakle su pobjegli