Pricaj mi o tome. Kod nas na selu je cista zavist, nista to..da mogu da kradu i da se okupljaju. Nego odakle njima novca za takvog kera? A ja ga, bre,uzelaiz legla , otpisao ga ovaj majmun sto ih uzgaja...Imao inficirane oci a on nije hteo da se "bakce i ulaze u njega a tek se ostenila kucka" ..skot smrdljivi 
Ja ga naravno znam i napusim ga a on mi pokloni psa
I ja ulozim novac u njega, stavljala mu kapi kao bebi, spavao u mojoj sobi, volimo se kao Romeo i Julija 

Marko i jasikasi 

Ne izgleda on normalno već nedelju dana, ali se igra i jede, a to znači da ne pati.
Tumor je sigurno u pitanju jer nije reagovao na terapiju antibioticima.
Rekoh već, čim vidim da pati, nosim ga. Ali još se igra, danas videh da visi naopačke sa kaveza, to je vratolomija za koju bogme treba snage. Još se on drži, ali pažljivo ga posmatram pa čim vidim da je izgubio snagu i da se samo muči... idemo. 

Ako mogu nešto pomalo bezosećajno da kažem ...

Trebalo bi uvek imeti 3 ljubimca i više, i kapirate nastavak priče. Da ne pravim sad neke ozbiljnije paralele.

ja sam imala brdo maca u zivotu i svaku sam volela do ludila, vezujem se za zivotinje a veliki sam emotivac.
za svakom sam preplakala barem po tri dana a i posle toga ostanem da patim. Najteze mi je bilo kada mi je jedna macka, opasno inteligentna otisla od kuce da bi uginula. Nju nisam prebolela nikada i odmah posle nje sam uzela macu sa ulice ne bih li svu ljubav istresla na nju, ali Buca je ostala Buca...

ako volis zivotinje jako, to ti je kao da izgubis clana porodice

Danas je moj mali krzneni prijatelj uginuo.

Jutros sam ga videla kako spava (proverila disanje), a popodne je bio u istom položaju, samo što više nije spavao.
Nisam imala snage da ga sama iznesem iz kućice i položim u mali improvizovani kovčežić, pa je B to uradio.
Izgledao je kao da spava, tuga jedna.  Pretpostavljam da je umro u snu i da se nije patio. To mi donosi malo olakšanje.

Onda smo ga odneli, u tom kovčežiću, na jedno jako lepo mesto tik pored Dunava i sahranili u smiraj dana. Stvarno je bila onako svečana i tužna atmosfera, tišina i sunce koje zalazi. Našli smo mesto ispod jedne tužne vrbe i tu ga sahranili, gde je zemlja još vlažna. Smaram sa ovim detaljima, ali želim da zapamtim što više toga, pa sad na neki način vodim dnevnik.

Nema ga tek tri sata, a svaki put kad hoću da pogledam ka njegovom kavezu srce hoće da mi iskoči. Nema više ni kaveza, ničega, samo gomila knjiga na tom mestu. Najgore mi je što više nikad neću videti njegovu predivnu njuškicu i pametne velike crne oke. I neću čuti kako vrti kolut kao blesav i kako stalno nešto gricka u kavezu. Ipak, ma koliko bilo teško, osećam i malo olakšanje, jer sad znam da sigurno ne pati i da neće više nikada ni patiti. Jedino gore od smrti jeste neminovno iščekivanje iste, tako da kontam da je najgore prošlo. Još ''samo'' da se naviknem da to da ga nema.

Ipak se završilo bolje nego što si mislila.Nije se mučio i uginuo je voljen, sit i srećan.
Imao je lepši život nego što će mnogi ljudi ikad imati.

I ja tako razmišljam i malo mi je lakše. Takođe, nisam ja ta koja je odlučila kada mu je vreme, već je priroda obavila svoje. Mnogo puta sam zamišljala kako će izgledati taj trenutak, ali bilo je lakše nego što sam pretpostavljala. Tako tiho, mirno, spokojno. Sad je na lepšem mestu valjda.

Jeste..ne brini.

 

Jebiga citam, citam, citam... htedoh bas da napisem da su hrčci jaki, zivahni i da ce poziveti jos dugo... i htedoh to da napisem al djavola

Mozes da kupis novog i tako te nekako uvek podseca na uginulog prijatelja... svi su oni isti, zavoleces i tog novog kao i starog

A isto sam vezan za zivotinje... volim ih i divim im se do imbecilnosti... ali ipak nemam uslove da drzim bilo sta posto sam u stanu.
U selu imam dzukca koji je stigao kod mene tako sto se kerusa, koja uvek bleji ispred kevine firme, okucila i keva pokupila malog i donela ga... sad je veliki... ima bar... pa ne brojim ali bar 3 godine kako je u selu. I uvek je srecan kad me vidi... cale ga neki put zaveze jer pogazi svo svece i onda cvili, laje... hoce da se igra tako da, dok je vezan, uvek sedim pored njega a on isplazi jezik i kao da se smeje

Imao sam i dva jazavicara... ludaci bili... jednog ubila lisica, kako kazu komsije... a drugi uginuo prirodno.

A najvise mi bilo zao sarplaninca... jer valjda zbog toga sto sam ga imao pa bar 7 godina... bas mator bio... i dan danas se secam kad smo cale i ja pravili za njega kucicu dok je imao par meseci... pa ima sigurno 15-ak godina od tad... zvala se Tina. "Srecom" pa nisam video niti jednu smrt bilo sta da sam imao... sem ribica.

Isto tako ne volim kad se kolje svinja... a dodjem do oborceta... onako pred klanje... pogledam... i znate ono kad se svinjce ukoci i gleda te... a meni ga zao jer znam da ce ga seku kroz par minuta.