Hehe, pa i ja se tešim time da je svoj kratki život proveo lepo, iako nikad nije imao devojku.  Niti dečka.

Danas je krenuo jednom da me ujede pa sam se obradovala.

Zdele mu ja tepam, ime mu je Zdeslav. 

Ljudovi, hvala vam na podršci, divni ste. 

Kad nazovem mamu, prvo pitam kako su mačke.
Mama danas baš reče..."Evo nešto crkoše od patnje za tobom, jeli su samo 5 puta.Boli ih rep za tebe."
A meni milo, znam da su dobro.
To kako se životinja zavoli je neopisivo. Većinu ljudi koje volim ne volim ni približno kao moje mačorce.

Zato i jeste utešno da, jednog dana, kada odu na svoj drugi svet, ostane lepa uspomena i na njih i na nas same, kako smo bili dobri, požrtvovani i puni ljubavi.

e zato ja posle moje Micane vise ljubimca necu ni da uzmem u razmatranje... zato sto mi je otislo pola zivota i pola srca sa nekim ko je bio bolji od svakog coveka koga danas poznajem (sem moje majke) ..

svaka cast ljudima koji menjaju ljubimce ko carape..

Nije to menjanje kao čarape, bez osećaja i mere.
Kada mi je nestao prethodni mačor, godinu dana nisam imala mačku u kući. Onda sam shvatila koliko mi nedostaje da ih volim i da me vole...pa sam nabavila mače. Drugo mače sam našla na ulici, nisam ga mogla tamo ostaviti.

Ne seeeri da si mu instalirala i vorkraft.       Šalim se. 

Zdenko, Zdeslav... 'esam ti rekao da ćemo ga upamtiti... vidiš.. 


Nekad i jeste. 
http://www.southparkstudios.com/clips/154654/dog-suicide


A zeznuto je to sa kućnim ljubimcima, svaka vama ljudi čast.  Bez zezanja.
Ja sam do sad imao samo ribice i neku žukelu... da sam imao pravog kućnog ljubimca koji mi je preminuo ne znam kako bih podneo. Ne vežem se preterano za ljude, al' se izuzetno vežem za neke stvari koje mi mogu pružati bezuslovnu ljubav. (zelenim se al' sam ozbiljan, još nisam preboleo svoje staro ćebence što ga više nema xD )
Verovatno bi slično bilo i sa ljubimcem nekim.

Inače, to je sjajna stvar za malu decu... jedan od načina da bolje upoznaju i razumeju život i smrt, još od malih nogu... al' bitno je da se odnose prema ljubimcu kao prema pravoj odgovornosti a ne samo kao igrački.

Rekoh već, da se stavi na kantar sva sreća i radost koje mi je mali čupavac doneo, mnogo ih je više od tuge i bola koji prate bolest i smrt. Jednostavno, vredi.

Sa činjenicom da je bolestan i da će uskoro umreti se već nekako mirim, jer sve je to prirodno i normalno i pitanje vremena. Ne mogu ništa učiniti, samo prihvatiti.

Neko vreme ne želim da imam ljubimca jer imam utisak da bi to bila nekakva emotivna kompenzacija (što i nije loše, nabavim novog patuljastog hrčka i dam mu ime Zdeslav II; ako je životinja voljena, a ja sa njom srećna, nema u tome ničeg lošeg), ali koja bi išla na štetu uspomene na ovog malog. Ali imaću u životu, kad ovo odbolujem, još ljubimaca, jer su velika duševna hrana i nepresušan izvor životne radosti koji hranimo svojom ljubavlju.

ima takvih ljudoi...moja komsinka iz sela, uginuo joj pas...posle 2 dana dosao drugi. Poginula maca , dosla druga
Ja sam Bebu ostavila kod mame...sad je matora , jakooo. Oslepela je skroz, a mama misli i da je udario slog jer joj je jedan kapak spusten. Sreca moja pa nisam tamo da gledam kako ce da ugine. Ili samo da je nadjem, jer macke imaju obicaj da se sklone i uginu same.
Kad sam bila mala imala sam malu cupavu sivu macu i mog psa Bonija. I jedno i drugo je otrovao smrdljivi ogavni pokvareni komsiluk svinje i kokoske im pocrkale da Bog da ....Zasto? Odkud znam, samo je vet rekao da su otrovani , u hrani je video da ima otrova.

Sad imam Zuleta rotfajlera i Asa americkog staforda. I jednog i drugog volim do ludila. Plakala sam za mackom i psom danima,sanjala da ih nalazim ispred vrata, za Novu godinu ispod jelke pozelela da se vrate. Ako mi ovu dvojicu neko pipne...jebo je cvorka.Za pretnju se pobrinuo moj cale koji je izasao na ulicu i rekao:" Ako saznam ko mi je ubio psa i macku detetu ubicu ga na mestu" ..niko se nije javio al' nam kuci ne prilaze

ma idi... dan danas cmi se pricinjava kako otvara vrata glavom i tapka onim njenim sapicama po parketu 

ovde na cosku, komsija imao godinama predivnog rota, bio maza cudo jedno, ali i zajeban, kad je trebalo ... uglavnom dobar je cuvar bio ... mnogo smo se vezali... i pre godinu dana sretnem tog komsiju, kaze mi otrovali mu psa, uginuo je ... pa ko vam je otrovao psa, kaze ova decurlija narkomani sto se skupljaju na stepenicama pored njegove kuce... zato sto je zvao policiju 

I sad on zna ko mu otrovao psa, a ne moze im nista ... i svaku noc su mu od prozora na 6 metara ...

Pa ja bih uzela sataru, izasla napolje uz ratnicki poklic... pa ko ziv ko mrtav .. da su mi psa ubili 

E zato meni ne treba davati zivotinje ... jer ih cenim mnogo vise nego ljude 

@ bambina sorry zbog hrcka  

Ne bih ni ja imao srca da ga uspavam, ako si vec tako odlucila cuvaj ga pa sta ispadne

Greota jebia....
Odnesi ga kod jos nekog veterinara,uporedi misljenja i izaberi najbolje...
Ako je jedino preostalo da ga uspavas..uspavaj ga,dok jos igleda normalno po cemu ces da ga pamtis,a i bolje to nego da nedaj boze pocne da mu bude teze i teze