snas'o sam se, hvala svejedno...

Cisto objasnjenja radi... studiram za inzenjera elektrohemije i stoga imam prilicno detaljan pristup svemu sto u sebi ima kretanje elektrona, a na ETF-u i slicnim visokoobrazovnim ustanovama se ne ulazi toliko u detalje (kineticku energiju elektrona, raspodelu brzina/momenata sila i impulsa/kolicine naelektrisanja i kretanja cestica...), u skladu s tim, imam poteskoca u tacnom shvatanju pojava u provodnicima...
Hvala svima u svakom slucaju, sledece nedelje imam novi test pa se javljam sa novim problemima

cek bre zar nemate fiziku,ovo su osnove kvantne mehanike

Savremeni digitalni instrumenti skoro iskljucivo mere napon, a struju mere tako sto je propuste kroz neki vrlo mali ali stabilni otpor i onda opet mere struju na njemu.

Heh, svi bi odmah odgovore, za juce po mogucstvu 
Ako se budes bavio elektronikom, linearni stabilizatori ce ti itekako trebati.

Kolo koje si dao je relativno prosto. Grecov spoj (diode D1 do D4) pretvaraju naizmenicni napon u jednosmerni, odnosno sinusoidu koja ima negativne i pozitivne napone prevodi u sinusne "impulse" koji su samo veci od nule. Ovi pune elektrolitski kondenzator C do maksimalne vrednosti tog napona. Ovo je tzv. tank-kondenzator.

Sustina stabilizacionog efekta je sledeca. Kljucna komponenta je redni tranzistor T2 koji je neki veci tranzistor (tzv. "snagas", namenjen da propusta vece struje i disipira toplotu, pa se na njega montira hladnjak). Potrosac koji vezujes spolja (Rp, skroz desno na semi) opterecuje kolo i "vuce" neku struju. Ona mora prolaziti kroz T2. Naponski razdelnik koji cine R1-Rr-R2 "prati" izlazni napon, odnosno on je neka "slika" istog (njegova umanjena vrednost) i koristi se da vrati informaciju nazad u kolo i obezbedi stabilan napon na izlazu.

Tokom rada, potrosac Rp menja struju koju vuce, odnosno Rp varira u radu a treba mu konstantan napon. Kada se Rp smanji (vise optereti stabilizator), on povuce vecu struju iz tacke 11, sto onda uzrokuje blagi pad napona u toj tacki. Tada pada napon i u tacki 9 odnosno 8 (baza T1), pa onda tranzistor T1 postaje manje provodan jer mu je napon baza-emiter manji (imajuci u vidu da mu je emiter na konstantnom naponu koji diktira zenerica DZ). Kako je sada napon Vbe (baza-emiter napon T1) manji, manja mu je i kolektorska struja (koja tece odozgo nadole kroz T1). E sada, ovde je sustina: kada kolektor T1 "uzima" manje struje od one koja dolazi kroz R3, vise ce da ostane za bazu T2, pa ce onda i T2 biti vise provodan. Odnosno, T2 ce pojacati svoju kolektorsku struju (onu koja tece od kolektora ka emiteru T2, dakle jaku struju koja, na kraju, napaja potrosac Rp).

Zbirni efekat svega navedenog je da, kada potrosac Rp (skroz desno na semi) povuce vise struje, on malo obori napon na izlazu, ali se opisanom povratnom spregom obezbedjuje da se onda, preko T1, pojaca struja T2 i onda T2 obezbedi jacu struju potrosacu i tako kompenzuje ono sto je Rp povukao (i odrzava napon na izlazu manje-vise konstantnim).

Uloga Rd je manje-vise jasna, on sluzi da napaja zenericu DZ i drzi napon na njoj konstantnim. R3 obezbedjuje struju koja se raspodeljuje izmedju T1 i T2 (Kirhof za struje, ona mora negde da ode, ili u T1 ili u T2) i tako obezbedjuje regulacija izlaznog napona u tacki 12. Rr je podesiv da bi se podesili optimalni parametri za rad kola; elektrolitski kondenzator C na izlazu ima neku veliku vrednost i sluzi isto kao "tank kondenzator" da smanji (kompenzuje) nagle varijacije napona u tacki 11. Rp je takodje prikazan da se moze zakaciti i na tacku 3, ali onda je to napajanje potrosaca bez regulacije.

Talasnost (ripple)? Pa, ocigledno, napon na izlazu stabilizatora ne moze biti idealno konstantan, ipak ce malo da varira jer se kolo napaja trafoom na 50 Hz. Kad se to ispravi grecom, postoje male varijacije kako se kondenzator dopunjujuje prilkom dostizanja amplitudne vrednosti napona na sekundaru trafoa. Talasnost je mera kolke su te promene (oscilacije) napona. Sto je veci kapacitet tank-kondenzatora, manji je ripple (talasnost) ali je kondenzator gabaritniji i skuplji, sporije se puni i vise opterecuje kolo za punjenje. Ako se potrosac Rp veze spojem tacaka 3 i 2, onda je talasnost veca jer nema regulacije, a ako se 3 i 2 ne spoje, vec se spoje 4 sa 5 i 11 sa 12, onda je potrosac vezan u kolo za regulaciju (koje je malopre opisano kako radi) i onda je talasnost (oscilacije izlaznog napona kojim se potrosac napaja) daleko manja.

Ovo je, inace, osnovno kolo linearnog stabilizatora. Prakticna kola ove namene su daleko slozenija, imaju zastitu od preopterecenja, kratkog spoja, pregrevanja i sl. Linearni regulatori sa ovom semom se odavno vise ne prave, oni se mogu nabaviti kao integralna kola (LM317 za podesiv izlazni napon ili npr. 7805 za fiksan izlazni napon of 5V, 7812 za 12 volti i sl.). U novije vreme se koriste SMPS, odnosno "switching mode" regulatori koji su daleko slozeniji ali i efikasniji u iskoriscenju energije. Linearni regulatori, poput ovog sa tvoje seme, daleko od toga da su napusteni, jer ih switcher-i ne mogu uvek zameniti, ali ih polako zamenjuju low-dropout regulatori. O tom -- potom, kad savladas osnove.

A šta ako se menja napon na ulazu?

Mislite kod naponskog regulatora? Napon na ulazu bi trebalo da je manje-vise konstantan jer je diktiran sekundarom trafoa ciji primar je uvek na istom naponu mreze (220 VAC, u novije vreme prelazimo na 230 VAC). Pad napona sekundara se desava samo ako se preoptereti trafo.

Svaki regulator ima neki minimalan "dropout voltage" dakle najmanju razliku napona koja mora postojati izmedju ulaznog (neregulisanog) DC napona i izlaznog (regulisanog) napona koji treba da obezbedjuje. Ne sme manje od toga, jer onda regulator ne moze da radi. Za tipicno korisceni LM317, taj napon se krece priblizno od 2 V do 2,5 V, zavisno koliku struju treba da daje. Posto gro struje prolazi kroz deonicu kolektor-emiter rednog tranzistora - snagasa (na semi je to T2), onda se razlika ulaznog i izlaznog napona nalazi izmedju njegovog kolektora (tacka 5) i emitera (tacka 6). Kako struja tece upravo u tom smeru (od 5 ka 6), a to je velika struja (koja napaja potrosac), izlazi da se sva ta razlika disipira kao toplota na T2. Snaga te disipacije je ocigledno P=(V5-V6)*I. Posto I nije mala struja, taj tranzistor mora biti snagas (namenjen za vece struje i disipacije) i mora imati montiran odgovarajuci hladnjak.

E sad, Vase pitanje: sta ako je V5 manji? Ako je toliko mali da je V5-V6 ispod "dropout voltage" kolo prestaje da radi kako treba. Inace, ako je V5 preveliki, onda je disipacija nepotrebno velika, odn. tranzistor se jako puno greje bez potrebe i kolo je neefikasno. Inace, ako V5 varira u razumnim granicama (odabrali ste trafo tako da mu je na sekundaru napon pod nominalnim opterecenjem dovoljan da je V5 dovoljno vise od V6, ali ne previse), onda je sve u redu. Dakle, ako V5 malo i padne, to nema bitnijeg uticaja na izlazni napon (varijacija mu je minimalna). Izlazni napon se moze izracunati tako sto se sabere napon zenerice Dz plus Vbe tranzistora T1, pa se na to doda napon sa razdelnika R1-Rr-R2. Ocigledno, u tom proracunu se ne pojavljuje ulazni napon.

Pre svega, zahvaljujem na odgovoru iako nije baš ono što me je zanimalo. Objašnjenje u prethodnoj poruci o delovanju kola na promene izlaznog napona uzrokovanog promenom opterećenja bar mislim da mi je jasno, ali zanimalo me je kako radi u slučaju da se napon na ulazu menja nevezano za opterećenje potrošača, nego na primer usled promene mrežnog napona. Šta će u tom slučaju da se poveća i smanji da bi izlazni napon ostao konstantan?

Cela uloga stabilizatora napona je da obezbedi (uglavnom) konstantan napon na izlazu (sa nekom malom talasnoscu) dok god napon na ulazu ne padne ispod neke kriticne vrednosti koja onda onemogucava kolo da radi (neregularan rezim). Taj kriticni DC napon je projektovani izlazni napon plus minimalni dropout napon kola (postoji u datasheet-u komponente, npr. LM317). U regularnom rezimu rada, ulazni napon nema uticaja na izlazni: zato sam i objasnio da izlazni napon, kada se izracuna kako sam napisao, u svojoj jednacini nigde nema ulazni napon. Odatle sledi da ulazni napon, u regularnom rezimu, nema uticaja na rad stabilizatora. Ako se, medjutim, ulazni malo poveca (u duzem periodu), onda ce se malo vise grejati redni tranzistor (mislim da je i to jasno iz mog prethodnog objasnjenja) jer se na njemu disipira snaga jednaka vecoj razlici napona ulaza i izlaza, puta struja koja tuda ide (a koju odredjuje potrosac, koliko ce da povuce). To je za dugotrajne promene napona.

Kratkotrajne nagle promene napona (spajkovi) na ulazu se uglavno vrlo malo vide na sekundaru trafoa jer je trafo "trom" (jezgro skladisti energiju koju sekundar preuzima). Medjutim, te male promene na sekundaru "pegla" tank-kondenzator koji i ima tu ulogu -- da spreci nagle velike promene napona na ulazu koje bi poremetile rad kola. Dakle, brze promene ulaznog napona "peglaju" trafo (kao induktivna komponenta sa uskladistenom energijom u jezgru) i tank-kondenzator (sa uskladistenom energijom u svom elektricnom polju, tj. razdvojenom naelektrisanju koga ima dovoljno da "popuni" i "ispegla" promene).

Na kraju, ako ocekujete velike spajkove napona, potrebno je dodati zastitu (npr. avalanche diodu, gasni disruptivni zastitni element, ili ako su promene retke, varistor (npr. neki iz JVR serije)). Ali ovde vec zalazimo u razlike izmedju stvarnih elektronskih kola i ovih "skolskih".

Hvala!