Pozdrav.
Ima li neko neke materijale o topljivim osiguracima. Kako niskonaponskim tako i srednjenaponskim. Kako se pravi selektivnost, kako se pravi i koji su oblici topljive niti, koji osigurac i gde se upotrebljava (za zastitu transformatora, baterija kondenzatora itd.) Potrebno za diplomski.

Mozda ovaj link (tu imas o svim vrstama osiguraca)



Nego jel moze meni neko da pomogne.

Uvodimo struju u neki objekat i sada mi je potreban program u kom moze da se napravi sema cele mreze za ceo objekat.
Jel zna neko?

Imam jos jedan problem. Potrebna mi je sema od nekog ili vremenskog tajmera ili sta vec imate. Znaci, kada se ukljuci neki aparat treba da se zajedno sa njim ukljuci neki rele koji ce da bude aktivan oko 3 sekunde i zatim da se iskljuci i da se vise ne pali dok npr. ne nestane struje, pa kada dodje opet da se upali i traje tri sekunde i ugasi se. Ja mislim mozda neki rele a ispred njega da bude neki kondezator i dok se on ne isprazni da rele bude aktivan, a kada se isprazni da se ne puni do sledeceg paljenja. Napon je 220 V.

Ovo mi je hitnije od onog programa gore. Molim vas odgovorite mi sto pre. Jako mi je hitno!!! 

Google: NE 555 circuits.
Evo jednog od linkova.

http://www.kpsec.freeuk.com/555timer.htm

Tebi treba 555 u monostabilnoj konfiguraciji.

Ja mislim da NE 555 kada dobije signal salje na izlaze struju sve dok ne dodje do zadnjeg pina, kada dodje onda taj zadnji pin resetuje i sve opet krece iz pocetka da salje struju. Ne znam kako si zamislio.


Radi se o jednoj klimi koja kada se upali ne krece ventilator u unutrasnjoj jedinici, nego mora da se jedno dugme drzi ukljuceno oko 3 sekunde da bi struja iz jednog kondezatora pokrenula taj ventilator. I onda se iskljuci taj prekidac i vise se ne dira. Problem je sledeci, kada nestane struje a nikog nema kuci a klima je ostala upaljena, vent. u unutrasnjoj jedinici nece da se pokrene i onda se spoljnja jedinica cela zaledi. Treba mi neki automat, koji kada dodje struja da automatski pusti struju iz kondezatora.

To je modifikovana klima koja nema daljinski nego ima kontrolnu tablu.

Dobro je rekao g. Piculino, NE555 je univerzalni tajmer koji se uglavnom koristi u dve konfiguracije: astabilnoj (gde proizvodi četvrtke) i monostabilnoj (gde proizvodi samo jedan impuls, odnosno drži izlazni naponski nivo neko vreme koje se određuje vrednostima otpornika i kondenzatora). Njime možete uključivati relej. Na stranici koju je citirao, imate šemu pod naslovom "555/556 Monostable". Nažalost, nemam sada vremena da smislim gotovu šemu, ali je ona relativno prosta pa ćete malo eksperimentisati. Kao prvo, treba Vam neko niskonaponsko DC napajanje za celo kolo. Zatim ide tajmer sa NE555 vezan kao monostabil. Iza toga bi išao tranzistor, kako bi bilo moguće pouzdano napajati kalem releja, jer integrisani izlazni stepen NE555 je relativno slab pa nisam siguran da bi mogao da pogoni relej. Konačno, treba dodati zaštitnu diodu na primar releja, koja je neaktivna u toku rada kola, izuzev kada se javi spajk napona na kalemu releja (kada mu se prekine struja), da provede tu struju bezbedno kroz sebe, da ne ode da spali tranzistor. Naravno, relej mora imati karakteristike koje odgovaraju potrošaču (pre svega dovoljna struja i napon).

Ok. Molim te kada budes imao vremena da mi postavis celu semu. Znaci kada upalim klimu treba iz kondezatora struja da krene na motor da bi ga pokrenula. Hvala. Sad jos samo sema. Gledao sam onaj link ali bolje bi bilo da mi malo pojasnite tj. da mi stavite semu i sve ce mi biti jasno.

Pa ako već moram da smislim šemu, onda mi je jednostavnije da ne koristim NE555 zbog načina okidanja. Mislim da ste ovako nešto hteli kada ste izneli prvobitnu ideju:



Nisam ga isprobao, samo sam ga simulirao. Morate ga probati na protoboard-u i preciznije podesiti vremensku konstantu R2C2. Ovo kolo radi tako što, puneći kondenzator C2 kroz R2, napon na C2 polako dostiže fiksan napon zener-diode X2 od 5.1 V. Kada ga prebaci, komparator X1A zakoči izlazni tranzistor Q1 koji snabdeva kalem releja. Zenerica X1 je 9.1 V, a obe su model BZX55C. Evo dijagrama simulacije:



Kao što vidite, potencijal (napon) čvora 6 (crvena) raste dok ne prebaci fiksan napon čvora 13 (bela), nakon čega napon čvora 14 (ljubičasta) naglo pada i koči tranzistor Q1. Neophodno je da naponi u tački 13 i tački 5 budu regulisani zenericama, zbog talasnosti koja se javlja u naponu napajanja pa bi, da nije toga, tačka okidanja imala oscilacije. Sa leve strane šeme, generator SIN je zapravo sekundar trafoa koji spušta napon sa 220 V na 12 V, dok četiri diode okolo predstavljaju Grecov spoj (možete ga nabaviti kao gotovu komponentu). C1 je malo veće vrednosti, zbog toga što kalem releja ume da povuče veću struju (mislim da je dovoljan 25V elektrolit, da se ne bacate u veći trošak). Ovde je taj kalem modelovan samo svojom otpornošću R1 (uzeto je 250 oma, ali to će zavisiti od Vašeg izbora releja). Dioda D2 je obavezna i služi kao zaštita od spajka napona kada se isključuje kalem (možete uzeti npr. 1N4007). Tranzistor mora biti takav da može da obezbedi dovoljnu struju za relej (npr. uobičajeni 2N3904 je jeftin, a obezbeđuje do 200 mA). Otpornik R3 ne utiče na rad kola pri punjenju jer je napon na zenerici X1 fiksiran, pa se brzina punjenja C2 reguliše samo vremenskom konstantom R2C2; R3 služi da bi kondenzatori mogli da se isprazne kako bi kolo ponovo moglo da radi kada se isključi pa se, posle nekog vremena, ponovo uključi -- to pražnjenje nije tako brzo, dakle kolo neće odmah biti spremno za novi ciklus. Kolo X1A je uobičajeni, jeftin operacioni pojačavač sa jednostrukim napajanjem LM358. Pošto u kućištu ima dva OP-a, pročitajte njegov datasheet i vežite neiskorišćene nogice prema tom uputstvu. Trebalo bi da, sa datim parametrima, struja kalema releja bude ovakva:



x-osa predstavlja vreme u sekundama. Još jednom naglašavam da morate preciznije podesiti vremensku konstantu R2C2 jer naročito C2 ima velike tolerancije što bitno utiče na trenutak okidanja.

Brate resio sam na jednostavniji nacin. jednostavno sam uzeo kondezator i stavio ag izmedju nule i jacih namotaja, i dok se kondezator ne napuni on salje struju u jace namotaje. Kada se napuni jaci namotaji vise nisu aktivni i sve normalno radi. Kada nestane struje kondezator se isprazni i moze ponovo da pokrene unutrasnju jedinicu. Hvala vam na trudu, ali ovo je mnogo jednostavnije.

Pozdrav svima. Zanima me da li je moguce unimerom odrediti da li je zica nula ili uzmljenje? Tj, da li ce postojati razlika u naponu izmedju faze i nule, i faze i uzemljenja? Takodje me zanima koja je tehnika najbolja za odredjivanje nule i uzemljenja. Hvala unapred.