Било како било руски Ирбис-Е на Су-35БМ је веома ефикасан протв стелт авиона. Пре свега има велику антену, импулсна снага је 20kW (вероватно највећа снага на било ком радару ловачке авијације, F-22 има око 12 kW према неким изворима премда тачни подаци нису објављени, остављам могућност да има и више), електронско скенирање у комбинацији са механичким покретањем антене даје велико покривање ваздушног простора, велика процесорска моћ, велика фрекфентна агилност, отпорност на ометање је велика, одличан софтвер то све даје изузетно квалитетно решење против стелт авиона.

Неко ће већ рећи - да али то је PESA.
Да слажем се, донекле, пре свега то је хибридно решење, један трансмитер и око 1000 пријемних модула тако да је осетљивост антене иста као код AESA радара. То јест сопствени шум радара је изутетно мали стога је ниво детекције исти а то је веома битно.

Због тога што користи електронске TWT цеви као појачиваче овај радар има већу енергетску ефикасност, мање се греје, има већу снагу него еквивалнетан AESA за дати тип авиона.
Једноставно полупроводнички појачивачи имају ефикасност од 25% а TWT цеви 50%. Капацитет хлађења је ограничен стога за дати тип авиона TWT појачивачи ће увек имати већу снагу, а снага је увек битна поготово за откривање стелт авиона.

Наравно да PESA има недостатака у односу на AESA и то ћу оставити другима да пишу опширније, али ти недостаци су пре свега немогућност мултифункционалности, коришћење сопственог радара као ометача, за систем везе, и као радара у исто време, ту су наравно и стварање компликованих облика радарског зрачања, то све стоји.

Свакако да је AESA перспективнија али и PESA поготово као хибридно решење у облику Ирбиса-Е има свој низ предноси поготово за коришћење против стелт авиона. Велика снага уз одличан софтвер често може имати предности над мање снажним AESA радарима.

izbor radara u mnogome zavisi od namene aviona . iako u poslednje vreme pokushavaju da naprave jedan_avion_za_sve u praksi to nije ni moguce ni isplatljivo .

- ako pravite avion koji ce pre svega da deluje u dubini protivnichke teritorije ,logichno je da idete na koncept tipa F-22 ili F-35 , s tim da onda i AESA radar logichno ulazi u takvu koncepciju zbog mogucnosti istovremenog rada na vishe frekvencija i ogranichenih emisija . tipichan primer bi bio F-22 koji ulazi na teritoriju protivnika i pali radar samo kad im se dovoljno priblizi ,a podatke dobija od AWACS-a ili drugog F-22

- ako pravite avion za PVO sopstvene teritorije ,zelecete neshto shto moze da "propali" kroz bilo koju formu stealth-a pa i neke ogranichene forme aktivnog ometanja (mada je ovo manje verovatno nad svojom teritorijom) . u tom smislu , velike mashine sa velikim PESA radarima i odgovarajucim raketama ,poput Su-30 i MiG-31 , predstavljaju idealno reshenje .

- siromashnim i malim zemljama oba tipa navedenih aviona predstavljaju prevelik izdatak . njima je potreban mali i relativno jeftin avion  koji ne mora da ima veliki domet ili kapacitet ,ali mora da bude u mogucnosti da koristi moderene rakete . ono shto je imperativ je preuzimanje meta od zemaljske kontrole ,poshto zbog cene i malog gabarita njihov radar nece moci da ima veliki domet . u tom smislu ,avioni ovih zemalja ce verovatno josh  duze vreme koristiti mehanichko pokretanje antene radara .

Ovo sto si opisao lici na Mig 21 sa savremenijim raketama i elektronikom, mada je to vec otpad

Слажем се. Добар пример таквог малог радара је Жук-МЕ за МиГ-29 СМТ.

Што се тиче ометања... у принципу и PESA радари са TWT појачивачима могу да раде у режиму више фреквенција истовремено и у режиму скакања фреквенција јер су TWT појачивачи широкопојасни. Наравно и излучујући елементи на антени морају бити широкопојасни.

И код таквих радара сигнал може имати компликовану, псеудо случајну форму, тако да је ефикасност активног ометања смањена.

Све зависи од процесорске јединице и квалитета софтвера код радара и наравно синтезатора сигнала.

Недостатак TWT појачивача су већи ниво отказа (у односу на полупроводничке појачиваче) и трошкови одржавања.

Ехем морам да се исправим и PESA радаре је могуће користити за систем везе, као ометач итд. само је код AESA то лакше извести.

u principu ,svaki transmiter "proizvodi" samo jedan uzan opseg frekvencija u jednom trenutku . postoje nachini da se to to promeni ,ali placa se cena u spektralnoj raspodeli snage - deo energije se izgubi na nekim sporednim frekvencijama koje nisu korisne.

prednost AESA radara je shto ima mnogo transmitera i moguce je prilichno precizno podeliti njihove uloge i opsege u kojima ce raditi (osmatranje ,akvizicija cilja ,ometanje ,komunikacija ) bez velikih gubitaka .

Слажем се.
Само да додам нека моја запажања. Сваки излучујући елемент на AESA антени се састоји од појачивача, померача фазе, атенуатора и неких логичких кола. И то је све.

У сваком радару био то обичан радар, PESA или AESA сигнал се ствара у синтезатору сигнала. То је одвојена јединица. Сигнал који створи се спроводи на излучујуће елементе на антени.

Код PESA  као и класичних радара тај сигнал се прво спроводи у један велики појачивач, било полупроводнички било TWT. Појачани сигнал се даље спроводи компликованим таласоводима до излучујућих елемената на антени.

Код AESA рададара таквих компликованих таласовода нема. Упрошћено речено сигнал се до излучујућег елемента спроводи једноставнијим таласоводом (нпр. танким коаксијалним каблом) и онда се појачава директно на елементу. Од елемента зависи фаза, амплитуда и снага сигнала али елемент не може самостално да створи сигнал, тај сигнал добија са другог места, добија од синтезатора сигнала.

У том смислу неке епохалне разлике нема.
Код PESA на излучујућем елементу постоји само померач фазе, док код AESA постоји и појачивач.

Да би радар радио на више фреквенција истовремено или имао више функција он мора да има и неколико синтезатора сигнала чији сигнал се спроводи до антене или дела антене.

AESA је ту у предности јер није потребан компликован лавиринт пресуризованих таласовода, довољан је само танки коаксијални кабл тако да је могуће на пример поделити површину антене на 4 дела и са 4 синтезатора сигнала разаслати различити сигнал тако да од једне антене практично имамо 4 антене које раде 4 посла у исто време.

Код PESA је то мало теже постићи, понављам, јер он барата појачаним сигналом а тај сигнал захтева гломазне таласоводе, али нијe немогуће и код PESA постићи  мултифункционалност поготово код хибридних решења као што руски Ирбис-Е. Наравно код AESA је много лакше.

У сваком случају најважнији део било ког радара је синтезатор сигнала (или више њих), јединица за дигиталну обраду и пре свега софтвер а не тип антене.

koliko sam ja shvatio ,svaki od modula AESA radara (a ima ih vishe hiljada) sam proizvodi nosecu frekvenciju -odnosno svaki bi mogao da radi nezavisno ako bi imao sopstveni izvor napajanja  . npr :

The F/A-22's AN/APG-77 radar is an active-element, electronically scanned (that is, it does not move) array of around 2000 finger-sized transmitter / receiver modules. Each module weights ca 15g and has a poweroutput of over 4W.

http://www.f-22raptor.com/af_radar.php

sam informacioni signal se naravno proizvodi na drugom mestu i njime se modulishe noseca frekvencija ,ali koliko sam ja shvatio svaki element AESA radara proizvodi nezavisno od drugih svoju nosecu frekvenciju ,naravno u okviru parametara svojih oscilatornih kola .

otuda bi radar sa 2000 elementa teoretski mogao da radi na 2000 razlichitih frekvencija .

Не не. И ја сам тако прво мислио али када сам мало проучио материју видео сам да то није тако. Синтезатори су веома компликовани уређаји, нема шансе да стану на тако мали простор (неколико квадратних центиметара) колико је расположиво на сваком модулу.

На модулу се налази појачивач, атенуатор и померач фазе.

imash neki link ?