Потражи на Гуглу под "Microwave Frequency Synthesizers".

ok , upravo citam ovo :

http://www.phasematrix.com/Articles/2733E_MWRF_PM_ePrint_noPW.pdf

i vidim da uredjaj nije toliko gabaritan ,iako ukljucuje kutiju i portove ,kao ni ovaj

http://www.phasematrix.com/Spec_Sheets/DS_FSW_0010.pdf

U principu sintezator signala direktno  na modulu nije  losa ideja ali ja do sada nisam video ni jedan AESA  radar  u X dijapazonu  koji to ima.  Dimenzije modula su oko 15x1.5x1.5  cm. To je veoma mali prostor. Za sada ne moze sve da  stane а da performanse budu jednake ovim vecim sintezatorima.

Ono sto buducnost nosi jeste mozda nesto ovako. Bice ukinut pomerac faze i atenuator i zamenjen sa DDS (direct digital synthesizer). Za sada performanse ovakvih sistema znacajno zaostaju za klasicnim sistemima.
http://ieeexplore.ieee.org/iel5/8891/28113/01257034.pdf?arnumber=1257034

Na internet forumima i wikipediji kolaju mitske price o sposobnosti AESA, te svaki modul moze da radi na zasebnoj frekvenciji itd ali to pre svega nema smisla. Kada bi svaki modul emitovao drugaciji signal to ne bi bio radar nego veliki izvor suma. Da bi antena radila svoj posao, dakle fokusirala i elektronski pomerala radarski snop, grupa elemenata na anteni mora da emituje isti signal ali fazno pomeren. Upravo to pomeranje faze omogucava usmeravanje radarskog snopa.

Ono sto je na AESA lakse izvesti nego na PESA jeste da se antena podeli na nekoliko delova na primer 4 i da svaki deo emituje drugaciji signal te da prakticno imamo 4 odvojena radara jedna pored drugog a sve na istoj anteni.

Ali bi zato imali 4 sintezatora signala za ta 4 odvojena dela.

Evo procitaj na primer ovaj rad. Nigde ne pominju sintezator signala na samom modulu. Samo pojacivace.
http://amsacta.cib.unibo.it/496/1/G_10_05.pdf

Ili na primer ovaj rad:
http://www.mptcorp.com/whitepapers/wp011tilearrays2.pdf

problem je mozda shto su ta dva rada iz 2003 ,a koriscenje DDS u AESA radarskoj tehnologiji je relativno skorijeg datuma :

http://ieeexplore.ieee.org/xpl/freeabs_all.jsp?arnumber=4720914

ovaj dokument iz 2001 pominje DDS na svakom modulu kao neku buducnost  :

http://www.acq.osd.mil/ip/ip2/docs/radar_study_5-3-01.pdf

a ovaj patent iz 2004 vec govori o tome kao o trenutnom stanju :

http://www.freepatentsonline.com/6778138.html

a i ovde se pominju neki mali DDS-ovi za upotrebu bash u avijaciji :

http://www.craneae.com/products/microwave/images/Microwave_Capability.pdf

-------------------------------------------------------------

sve u svemu ,mislim da necemo znati dok se ne dokopamo nekog apg-77 

Хвала за линкове. Посебно за "Radar Industrial Base Study".

Као што рекох када мини синтезатори постигну перформансе великих синтезатора биће постављени на модул али до сада не видех ни један радар у Х дијапазону (центиметарском) који тако нешто има. Можда такви синтезатори и постоје али их успешно крију.

Са друге стране за радаре у дециметарском опсегу ово је сасвим изводљиво јер је расположива запремина за модул знатно већа, око 1000 пута већа...

Предности синтезатора на модулу су чистији сигнал, мање шума итд. оно што су започели са појачивачем завршиће са синтезатором. Једноставно када се елиминишу таласоводи добија се чистији сигнал.

Но ипак једна ствар мора да буде јасна, то не значи да ће сваки модул радити на различитој фреквенцији и слично. Технички би било изводљиво али не би имало смисла. Једноставно сви модули на антени (или група њих ако се одлучи да један део антене ради засебан посао) морају стварати (емитовати) исти сигнал али фазно померен да би ствар уопште функционисала.


Антена има само 8 елемената и не пише у ком је дијапазону.


Најбитније ту не пише, како направити моћни синтезатор мале величине за антену у центиметарском дијапазону. Ово друго је мање више познато.


Али су опет превелики. Димензије су 7.25 x 4.5 x 1.34 инча док је простор на Х антени типа 5 х 0.5 х 0.5 инча. Димензије практично морају бити сведене на димензије оловке а да особине буду једнаке овим већим.

Американци интезивно раде на смањивању димензија. Погледај ово:
http://www.darpa.mil/mto/programs/tfast/index.html

"The Technology for Frequency Agile Digitally Synthesized Transmitters (TFAST) program's ultimate goal is to develop high frequency digital synthesizer and related circuits with high dynamic range, low phase noise, low direct current (DC) power, and wide bandwidth."

Могуће. Постоји 4 генерације APG-77. 
Можда ове најновије имају тако нешто али нигде нисам прочитао тврдњу да је синтезатор директно на модулу. Амери воле да се хвале, вероватно би трубили целом свету о томе или можда крију. Ко ће га знати.

Уосталом та врста радара са DDS на модулу се зове "Digital radar".

Дакле да резимирамо постоје 3 врсте антена са електронским померањем радарског зрачења.

1. PESA код којих се појачан аналогни сигнал доводи на елемент где му се помера фаза
2. AESA код којих се аналогни сигнал доводи на елемент где се појачава и помера фаза
3. Digital radar код којих се дигитални сигнал доводи на елемент где се конвертује у аналогни и појачава.
Ево и слике. (На њој се додуше не налази PESA)




Неко додуше може да тврди да  "Digital radar" потпада под AESA али то не би било фер јер је технолошки скок толико велики да заслужује посебну ознаку. По мени је AESA антена сличнија PESA јер барата аналогним сигналом.

Код дигиталног радара чак и пријемник на модулу има ADC, дакле сигнал се одмах конвертује у дигитални. Заиста огроман технолошки скок!

Има један одличан чланак по том питању.
http://www.spectrumsignal.com/publications/beamform_primer.pdf

А није ни ово лоше:
http://www.globalsecurity.org/space/systems/sbr-dbf.htm


Погледај и ово. Thales прелази са AESA на Digital radar.
http://ieeexplore.ieee.org/xpl/freeabs_all.jsp?arnumber=4782200

Или ово: FROM ACTIVE MODULES TOWARDS DIGITAL RADAR
http://www.see.asso.fr/htdocs/upload/1031_sem-active-progr.pdf

Koja terminologija...Koja tehnika...Koja nauka....

Zanimljiva oblast za proucavanje.

I komlikovana!

Битна карактеристика стелт авиона је и AESA радар који може да ради у прикривеном стелт моду LPI (Low Probability of Intercept Radar). 

Ево и неколико слика  AESA радара Жук-АЕ компаније Фазотрон. (Прошле године је прошао државна испитивања и проглашен je оперативним. Да ли ће руска војска имати воље да га уведе у употребу, то је друго питање).
До сада је произведено 2 примерка. Овај радар је направљен за МиГ-35 специјално за индијски тендер.









Ово је ППМ (пријемно предајни модул) руског проузвођача Микран. Да би смањили цену, Руси су изабрали 4-канални приступ чиме је површина модула постала већа те је постало могуће користи цивилну електронику која би опслуживала сва 4 канала. Тиме су избегли велике трошкове око развоја специјализованих чипова. Ово је иначе тренд у свету. Све што су могли узели су комерцијално.
Микроталасна електроника је од произвођача "Macom" (сада www.cobham.com).

Узели су 2 програмабилна чипа ALTERA за управљачку логику, флеш меморију и један чип AD6333 компаније Analog Devices.

Микроталасна електроника је базирана на GaAs технологији и састоји  се од појачивача, малошумних појачивача, померача фазе, атенуатора, комутатора итд.

Снага појачивача је 5W по каналу. Укупно има 680 канала (170 четвороканалних модула) дакле снага радара је 3.4kW што је сасвим пристојно.

Радар је прошао летна испитивања и показао је пристојне резултате.
Циљ површине 5 м^2 детектује на 130км.

Као поређење радар Фазотрон Жук-МЕ са МиГ-29СМТ са механички покретаном антеном циљ површине 5 м^2 детектује на 120 км што је слично али је зато снага тог радара 6kW.

Дакле AESA на 3.4 kW побеђује "механички" радар снаге 6 kW.

Излучујући елементи су радијалног облика и премда њихов фреквентни опсег није тако широк као код вивалди антене (која се примењује на западним AESA) ипак је прилично широк. Однос највеће и најмање фреквенције је 2. Што дозвољава опсег од 6 до 12 GHz. Читавих 6 GHz.
Са друге стране оперативни фреквентни опсег радара је 1 GHz што даје укупно 100 централних фреквенција (сваки ширине 10MHz) што је значајно више од 16 централних фреквенција радара претходне генерације. (На пример Барса на Су-30МКИ и Жук-МЕ са МиГ-29СМТ).
Опсег иначе и не може бити много велики јер је условљен растојањем између излучујућих елемената на антени.

Информације долазе из фазотрон журнала, специјално издање за Aero India 2007 који може да се скине са интернета и једне PPT презентације одавде http://narod.ru/disk/13488280000/Phazotron17.09.09.pps.html
Мноштво информација има и овде.
http://www.missiles.ru/AESA_ph_5.htm

Е сада има једна интригантна ствар. У Фазотрон журналу који ја имам "PhazotronMagAI07_full.pdf" недостају 2 најбитније стране, 14. и 15. страна.
Нисам 100% сигуран али изгледа да се на сваком модулу обавља аналогно дигитална конверзија пријемног сигнала.

Текст на 16. страни почиње овако: "into a digital form. Digitized general signals from each module come to the digital inputs of the multi-channel processing unit."

Друга интригантна ствар јесте микроталасна електроника. Премда се на овој слици налази модул који користи руску микроталасну електронику, из Фазатрон журнала се може закључити да радар користи америчку микроталасну електронику јер Микранова није отишла у масовну производњу.
Или можда и јесте.
То до краја није разјашњено. Микран је мала фирма - лабораторија и нема капацитете за серијску производњу.

Све у свему Руси су уз помоћ "штапа и канапа" (обичне цивилне електронике) направили прилично моћан AESA радар. 

Čisto poređenja radi, našao sam ove podatke na jednom stranom forumu:


Napomena da je AN/APG-80 jedini AESA radar od gore pomenutih i da proizvođač tvrdi da ima duplo većudaljinu detekcije cilja od AN/APG-68 V7.
Takođe napominjem da se diskutuje oko toga da su navedene daljine detekcije američkih radara za cilj veličine 1 m2, a ne 5 kako je navedeno u magazinu, što bi za posledicu imalo daleko veće daljine otkrivanja za veće ciljeve.

Treba napomenuti i radarski odraz modernih aviona kako bi se znalo koji radar na kojoj daljini može da detektuje ove avione: