него...баш ме интересује где је јанко веселиновић у роману "хајдук станко" из 1896 године употребио реч "бошњак" 

тамара калитерна-седи један
а можеш и да се простреш па да се сними неки аматер генгбенг....бар би неке користи било

    

Ovo ni Srbijanka ne bi pipnula 

браћа нигери све деру   они не питају

Религија у политици

Изјава премијера Норвешке Јенса Столтенберга „да циљ напада Андреаса Брејвика нису били људи већ жеља да упозори Норвежане и читаву Европу на опасност да би Норвешка могла дапостане муслиманска колонија” веома је индикативна. Акт Брeјвика је, без сумње, сулуд. Тако да овде нећемо расправљати о њему већ о чињеници коју је премијер Норвешке истакао.

Сетимо се да је и немачки  канцелар Ангела Меркел 10. 10. 2010. изјавила „Покушаји да се у Немaчкој изгради мултикултурно друштво потпуно су пропали”. Да је циљала на муслимане видело се одмах када је председник Немачке Кристијан Волф морао да изјави да је ислам део Немачке, као јудаизам и хришћанство. Све то не би било изречено да анкете не показују да је 30 одсто становника Немачке тада мислило да је земља претрпана странцима.

То није случајно дата изјава већ добро промишљен потез, јер је то поновио и премијер Британије. „Британски премијер Дејвид Камерон рекао је данас да се мултикултурализам у Британији показао неуспешним и да би га требало заменити јасним осећајем националног идентитета који је отворен за све.” Да не би било никакве сумње на кога се мисли, премијер Камерон је био врло директан. „Он је најавио оштрији став према групама које промовишу исламски екстремизам, наговестивши да ће бити смањена издвајања из државне касе муслиманским организацијама које не чине ништа да би се супротставиле екстремизму.”

Камерон је то изјавио 5. 2. 2011, четири месеца после Меркелове, када је имао сасвим довољно времена да размисли о последицама њене изјаве. Својим ставом је потврдио да је Меркелова у праву и да то исто важи и за његову земљу. На крају, да је мултикултурализам пропао и у Француској, изјавио је и председник Француске Републике Никола Саркози 10. 2. 2011. И да би став био јасан, и он је то изјавио због ислама, истичући да се мора створити „Француски ислам, а не ислам у Француској”.

Све то показује да је религија на велика врата ушла у политику, ако је икада и излазила из ње? Друго је питање зашто је деценијама понављана флоскула да се политика и религија ме смеју мешати. Сада, када се види да се религија и политика не могу одвојити, важно је одговорити на питање зашто се тако погрешило. Заблуда да се политика и религија не смеју мешати последица је уверења које влада у европској нетеолошкој религиологији. А оно је засновано на нетачном   схватању религије које су имали француски просветитељи од Монтескјеа до Русоа.

Они су религију прогласили последицом неразвијености и непросвећености. Предвиђали су да ће религија постепено нестајати са растом развијености и просвећености. Ту трагичну заблуду видео је њихов земљак Алексис де Токвил (1805–1859). Он о томе каже: „Филозофи 18. века врло су просто објашњавали поступно слабљење вере. Верски жар, говорили су, мора се гасити што се више увећава слобода и просвећеност. Незгодно је само што се чињенице не слажу са том теоријом.”

Европска јавност је имала да бира измећу Токвила и просветитеља – и погрешила је. Али као да је време давало за право просветитељима. Од Токвилове смрти религиозност је опадала чак и у САД. Али све је то трајало до краја Другог светског рата. САД су из њега изашле јаче него икад. Стандард је растао, просвећеност такође, али паралелно са њима и религиозност. Од краја рата до краја 20. века број религиозних је у САД стално растао, а њихов утицај на политику посебно. То је кулминирало победом Џорџа Буша млађег.

Он каже да се за сваку одлуку питао шта би Христ учинио. То није могло да не да свој одраз у науци, тако да су у оквиру ИПСА (Међународно удружење за политичке науке) и ЕЦПР-а (Европски конзорцијум за политичка истраживања) створени истраживачки комитети за проучавање политикологије  религије. Колики је био отпор политиколога према проучавању религије види се из података да су Комитет 43 у ИПСА формирала два активна римокатоличка свештеника. Они су људи са световним титулама, такође, али и свештеници. Углавном да се политикологији религије посветила дужна пажња, сигурно би се трагични догађај у Норвешкој теже десио.

*Члан управног одбора Комитета 43 за политикологију религије ИПСА

др Мирољуб Јевтић
објављено: 08.08.2011.

http://www.politika.rs/rubrike/Sta-da-se-radi/Religija-u-politici.sr.html

Policija priznala da je koristila duži put do Utoje


OSLO - Norveška policija je priznala da je koristila duži put nego što je bilo neophodno kako bi došla do mesta pucnjave na ostrvu Utoja, gde je ubijeno 69 ljudi, javila je danas norveška televizija NRK.

Policija je oštro kritikovana jer joj je trebalo sat vremena da dođe do ostrva, koje se nalazi na oko 40 kilometara od Osla.


Prema izveštaju norveškog javnog servisa, policija je ka ostrvu mogla da krene sa tačke koja je od mesta pucnjave udaljena 670 metara, ali je umesto toga došla sa mesta udaljenog 3,6 kilometara.


Zvaničnik policije iz Osla Johan Fredriksen izjavio je da se ispostavilo da mesto gde su policajci ušli u male čamce nije bilo odgovarajuće.


Fredriksen je, međutim, odbacio spekulacije da je izbor rute uzrokovao kašnjenje policije.


On je kazao je policija koristila mnogo brže čamce i tako uštedela 10 minuta.
Od trenutka kada je policija obaveštena o pucnjavi na Utoji do hapšenja Andersa Beringa Brejvika prošlo je skoro sat vremena.


NRK je na svom sajtu postavio video snimak na kojem se vidi kako policija ulazi u mali čamac koji se zatim, prema navodima televizije, napunio vodom zbog velike težine policajaca.

 

Izvor: Blic

Brejvik vraćen na ostrvo da opiše pokolj

Norveška policija odvela je Andersa Beringa Brejvika na ostrvo Utoju, kako bi na licu mesta bila obavljena rekonstrukcija zločina od pre tri sedmice, kada je on na tom ostrvu pobio 69 ljudi.



Na jednoj od fotografija sa rekonstrukcije, koje je preneo dnevni list "VG", prikazan je Brejvik u poziciji kao da puca na nekog u vodi, prenosi Rojters.

 Norveška policija potvrdila je da je rekonstrukcija zločina izvršena juče, a da će kasnije danas na brifingu biti navedeno više detalja o tome.

 List "VG" preneo je da je Brejvik u pratnji naoružanih čuvara, obučen u pancir i sa lancima oko nogu, vodio istražitelje po ostrvu tokom osmočasovne rekontrukcije događaja.

 Ostrvo Utoja je zatvoreno za posetioce od 22. jula, kada je Brejvik tu pobio 69 ljudi, podsetio je Rojters.

Izvor: Mondo

Brejvik sa ostrva zvao policiju više puta?

Posle obavljene rekonstrukcije masakra koji je Anders Bering Brejvik počinio 22. jula na ostrvu Utoja, norveška policija je potvrdila navode o tome da je tokom napada primila nekoliko poziva verovatno od samog napadača.



Policijski tužilac Pol-Fredrik Hjort Krabi potvrdio je ove navode koji su se pojavili tokom vikenda u norveškim medijima, ali nije želeo da kaže kako je policija na pozive reagovala.

 Kako piše norveški dnevnik "Aftenposten", Brejvik je nekoliko puta rekao da će se predati i tražio je od policije da ga pozove, što, međutim, nije učinjeno, prenosi AP.

 Hjort Krabi je potvrdio i navode iz medija o tome da je, nekoliko dana nakon masakra na ostrvu, obavljen rendgenski pregled napadača, jer se strahovalo da je progutao eksplozivnu napravu ili uređaj za aktiviranje eksploziva na daljinu.

 Policija je strahovala da će ubica pokušati da se raznese eksplozivom tokom prvog sudskog saslušanja tri dana nakon masakra ili da aktivira bombu na drugom mestu.

 "Rendgenski pregled je brzo obavljen i nismo ništa pronasli", kazao je Hjort Krabi.

Rekonstrukcija zločina na ostrvu u blizini Osla, koja je obavljena u subotu, trajala je osam sati, uz stroge mere bezbednosti preduzete kako bi se onemogućilo ubici da pobegne, ali i sprečila moguća osveta zbog ubistava koje je počinio.



Brejvik je išao istom putanjom kao tokom dana masakra i pucnjave i objašnjavao šta se tada desilo uz što je manje moguće mešanje policije, kazao je Hjort Krabi i dodao da je policija sve snimila, a da će se taj materijal iskoristiti na sudu.

 Norveški mediji, pored toga, pišu da postoji mogućnost da je sam Brejvik snimio delove zločina koji je počinio, a tužioci su ranije rekli da pokušavaju da pronađu njegovu kameru.

 Brejvik je 22. jula, par sati pre masakra na ostrvu Utoja, gde je ubio 69 osoba, većinom tinejdžera, aktivirao eksploziv u centru Osla i usmrtio osmoro ljudi.

Izvor: Mondo

интересантно

Norveški monstrum imao još jednu bombu


OSLO - Anders Brevik, koji je prošlog meseca u Norveškoj usmrtio 77 osoba, imao je pripremljenu i drugu bombu koju, na sreću, nije upotrebio, objavila je norveška televizija NRK.

Druga bomba imala je između 1.000 i 1.500 kilograma eksploziva i bila je jača od one koju je Brevik aktivirao u
centru Osla, kada je poginulo osam osoba.

 

Stručnjak za bombe norveške policije Per Nargard procenio je da je aktivirana bomba imala oko 1.000 kilograma eksploziva.

 

Norveški sud saopštio je ranije danas da će i drugo saslušanje Brejvika biti održano iza zatvorenih vrata i, kao "uznemirujući" odbacio zahtev optuženog da na suđenju nosi smoking.

 

Brejvik će se u petak pojaviti na sudu drugi put od kada je uhapšen 22. jula, neposredno pošto je, u dva napada, ubio 77 ljudi - kako bi se ustanovilo da li, posle četiri nedelje, može da ostane u samici.


Kao i uoči prvog Brejvikovog pojavljivanja na sudu 25. jula, tužioci su i sada tražili da se proces odvija iza zatvorenih vrata, kako bi ga onemogućili da komunicira sa eventualnim saučesnicima, čije je postojanje nagovestio.


"Sud je doneo ovu odluku, jer policija još nije donela definitivni zaključak da li je optuženi tokom dva napada imao saučesnike", saopštio je sudija Ugo Abelset, objašnjavajući zašto ni predstavnici medija ni drugi posmatrači neće moći da sede u sudnici tokom saslušanja.


Pošto je uzalud zahtevao da se na prvom saslušanju u julu pojavi u "uniformi", Brejvik je ovoga puta tražio da na suđenju nosi neku vrstu smokinga, najverovatnije masonske uniforme u kojoj je pozirao na fotografijama postavljenim na internetu pre napada, preneo je AFP.


Njegov advokat rekao je, međutim, da je Brejvik na ovaj način želeo da pokaže poštovanje prema sudu, s obzirom da "je smoking jedna od najformalnijih vrsta odeće za muškarce".


"U svetlu izuzetne ozbiljnosti ovog slučaja, takva odeća bila bi uznemirujuća, uvredljiva i provokativna", rekao je sudija i dodao da je "uobičajena odeća sasvim dovoljna da pokaže da on sudski proces shvata ozbiljno".


Brejvik (32) je 22. jula, par sati pre masakra na ostrvu Utoja, gde je ubio 69 osoba, većinom tinejdžera, aktivirao eksploziv u centru Osla i usmrtio osmoro ljudi. Policija još traga za njegovim eventualnim saučesnicima, iako je verovatnije da je Brejvik napade izvršio sam.

Izvor: Blic

Komisija potvrdila da je Brejvik nesposoban za zatvor


Sedmočlana medicinska komisija u Oslu prihvatila je danas izveštaj u kome se tvrdi da je masovni ubica Anders Brejvik mentalno poremećen i nesposoban da služi zatvorsku kaznu.

U izveštaju dvojice psihijatara koji su radili sa Brejvikom navodi se da je on psihotičan, zbog čega će umesto na zatvorsku kaznu verovatno biti upućen na lečenje, prenela je agencija Rojters.


Optuženi Brejvik pojaviće se pred sudom u aprilu iduće godine kada će nadležni sudija okružnog suda u Oslu moći da zatraži novo veštačenje u slučaju da ne bude zadovoljan sadašnjim.


Brejvik je priznao da je 22. jula ove godine aktivirao bombu u prestonici Norveške koja je ubila osam ljudi a nešto kasnije tog dana je masakrirao 69 osoba u omladinskom kampu Laburističke partije.

Izvor: Blic