Politicari ce sve da uniste zbog necega sto ne vredi nista

Зато што је она економиста аналитичар и она тако каже. Поговора без.

I sta kazes kao ekonomski analiticar cime bi Srbija trebalo da se bavi .... 

Izvini nisam znao da si ekonomski analiticar, ne znam zasto sam pretpostavio da si mozda ekolog, metalurski  ili  rudarski inzenjer 

Trka za 180 milijardi dolara: investitori se otimaju za naftu iz Aleksinca


Pet kompanija u poslednjih godinu i po dana snažno lobira u Vladi Srbije da dobije posao eksploatacije uljnih škriljaca u Aleksincu. Procena jedne od njih da bi se od nafte iz tog nalazišta moglo zaraditi i do 180 milijardi dolara objašnjava zašto se pismima o namerama nude našem ministarstvu zaduženom za rudarstvo, traže sastanke i nude opcije kako najviše da zaradimo. U tim pismima ili na sastancima pokušavaju jedni drugima da podmetnu nogu, tvrde da znaju da je onom drugom namešten posao ili da se vrši pritisak na državu.


Prema saznanjima „Blica“, pisma o namerama vlasti su dobile od investicionih fondova „Hator“ i „Zao star“, estonskih kompanija „Eesti energija“ i VKG, kao i od NIS-a, odnosno „Gaspromnjefta“.


Na pitanje da li se investitori tuku pred njegovim vratima za ovaj posao, državni sekretar u Ministarstvu životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja Žarko Dragosavljević kaže za „Blic“ da ne bi rekao da se tuku, ali ističe da je dobro što je interesovanje veliko.


- Nema pritisaka ni sa jedne strane, iskreno. Postoji samo interesovanje - tvrdi Dragosavljević.

 


Prema njegovim rečima, država još nije odlučila na koji način će uvesti strateškog partnera u posao jer nema novca da sama nabavi tehnologiju i eksploatiše škriljce. Dragosavljević objašnjava da je osnovna ideja da država bude većinski vlasnik u novoj naftnoj kompaniji, a koliki će odnos udela biti, „zavisiće od onoga što možemo dobiti na tržištu“.


Na pitanje da li će partner biti biran tenderom, državni sekretar kaže da Vlada razmatra nekoliko opcija - međudržavni sporazum, tender ili organizovanje konzorcijuma zainteresovanih kompanija.


- Možemo da napravimo tender, ali ako u tenderu navedemo tačno koju tehnologiju hoćemo, onda ćemo izbor suziti na samo jednog ponuđača - ističe Dragosavljević.


On potvrđuje saznanja „Blica“ da je pet kompanija zainteresovano za uljne škriljce, uz napomenu da se interesuju i druge kompanije. Dragosavljević potvrđuje i da su sa svim zainteresovanim kompanijama održani sastanci.


U pismu o namerama „Zao stara“, britansko-ruskog investicionog fonda, u koje je „Blic“ imao uvid, navodi se da su tadašnjem ministru energetike Petru Škundriću pisali još u aprilu 2010. Vladi su se ponovo obraćali i u julu i avgustu iste godine, da bi sastanak sa Dragosavljevićem imali u septembru. Nakon toga „Zao“ je sačinio predlog.



Njihova ideja je da Srbija emituje akcije novoformirane kompanije na Londonskoj berzi i da njihovom prodajom dobije sredstva bez kamate. To bi zahtevalo pripremu niza dokumenata, na osnovu kojih bi dalje mogla da pregovara s kompanijom iz Estonije, Velike Britanije ili bilo kojom drugom.

„Ukoliko Srbija ne sačini takva dokumenta, u ozbiljnoj je opasnosti da njena nalazišta budu potcenjena, a ugovori za eksploataciju mogli bi da budu potpisani i na ozbiljnu štetu Srbije. Proces uvođenja na listu značiće da uljni škriljac mora da bude ispravno vrednovan. Bilo koja strana zainteresovana za eksploataciju moraće da prihvati tu vrednost. Da bi eksploatisala škriljce, bilo koja kompanija moraće da pregovara s kompanijom koju će kontrolisati Vlada. Neće biti moguće vrednovanje rezervi po ceni nižoj od realne vrednosti“, navodi se u ponudi.


Ono što je u celom pismu upadljivo jeste stalno pominjanje Estonije i estonske kompanije, da bi u jednom delu bilo pomenuto da je „kompanija iz Estonije bila aktivna u istraživanju i da sada vrši pritisak na Ministarstvo da pristupi razvoju projekta“.

 

Dragosavljević kaže da ne vidi da Estonci vrše pritisak.


- „Zao staru“ smo tražili da kažu koju tehnologiju imaju. Oni su rekli da nemaju tehnologiju već da nude berzu. Složili smo se u razgovoru da najbolju tehnologiju imaju Estonci, što ne znači da posao treba raditi sa Estonijom, Kinom ili Brazilom. Ali s kim treba raditi? - pita se Dragosavljević i dodaje da jeste ministar Dulić nedavno išao u Estoniju i bio u poseti „Eesti energiji“, ali da je to učinjeno da bi se upoznao s njihovom tehnologijom.


Kada je reč o ponudi „Zao stara“, Dragosavljević ističe da je reč o interesantnom modelu, ali i o modelu koji do sada kod nas nije primenjen. Na pitanje da li to znači da Srbija neće ići na berzu, državni sekretar odgovara:


- Moguća je i ta opcija, ali znači mnogo duži period uspostavljanja partnerstva. Ako budemo išli na tender, i to će uslovno trajati dugo jer je potrebno nekoliko meseci za tender - smatra Dragosavljević.


Na pitanje da li to znači da je Vlada bliža opciji direktnog odabira partnera, Dragosavljević odgovara sa: „Ne, prosto razmatramo opcije. Početkom naredne godine Vlada će odlučiti.“

 

Računica „Zao stara”

 

    Fond „Zao star“ procenio je da bi dobit od sirove nafte bila 60 milijardi dolara tokom celog veka eksploatacije
    Ako bi naftu odmah prerađivali u derivate, dobit bi bila dva do tri puta veća, odnosno iznosila bi 120 do 180 milijardi dolara
    U zajedničkoj kompaniji Srbija bi imala od 90 do 95 odsto vlasništva
    Direktni troškovi proizvodnje bi tokom 10 godina bili 40 milijardi dolara


Dragosavljević ističe da su saznanja države da najbolju tehnologiju ima Estonija.
- Oni su iskazali interesovanje i poslali pismo o namerama. Imamo i interesovanje NIS-a. Naravno da je dobro za nas kao državu da NIS vidi sebe u tom projektu - smatra Dragosavljević.


S druge strane, u pismu o namerama investicionog fonda „Hator“, u koje smo takođe imali uvid, stoji da je taj fond s Kajmanskih Ostrva spreman da u roku od 90 dana obezbedi novac za izradu studije izvodljivosti eksploatacije škriljaca, ali ako se Vlada Srbije neopozivo pismeno obaveže da taj posao dodeli njima.

 

„Hator“ čeka


Dragan Milutinović, partner investicionog fonda „Hator“, priča za „Blic“ da ni posle jedanaest meseci od kada je resornim ministarstvima poslato prvo pismo namere, zvaničan odgovor nije stigao.
- Prvo pismo namere poslali smo u februaru, a nakon toga našu ponudu smo prosledili na više od 30 adresa, između ostalog ministarstva energetike, ekonomije i regionalnog razvoja, SIEPI. Zvanično, nismo dobili odgovor - kaže Milutinović i dodaje da su u pismu jasno stavili do znanja da su spremni na svaki dogovor.

Izvor: Blic

Даће људима неку лову они ће то оберучке прихватити пошто је овде просечна плата 10 до 15 хиљада...

Ministarstvo: Nafta iz uljnih škriljaca od 2016.


Javni poziv za izbor strateškog partnera za eksploataciju i preradu uljnih škriljaca u Aleksincu trebalo bi da bude raspisan u 2012. godini, izjavio je danas državni sekretar za rudarstvo Zlatko Dragosavljević koji je najavio i da bi Srbija od 2016. ili 2017. mogla dobijati naftu iz uljnih škriljaca.

Eksploatacija i prerada uljnih škriljaca u Aleksnicu jedan je od strateških projekta u rudarstvu Srbije, rekao je državni sekretar Dragosavljević.

 

Kako je izneo Dragosavljević, cilj je uspostavljanje strateškog parnerstva sa nekom svetskom kompanijom koja ima najbolje tehnologije, iskustvo u toj oblasti, ali i čija je tehnologija ekološki najprihvatljivija.
 

Pisma o namerama pet potencijalnih partnera

Dragosavljević je naveo da je resorno ministarstvo do sada dobilo pisma o namerama pet potencijalnih strateških partnera, ali da ima još zainteresovanih kompanija.


Pisma su stigla od investicionih fondova „Hator“ i „Zao star“, estonskih kompanija „Eesti energija“ i VKG i Naftne industrije Srbije (NIS).

"Nije nam ideja da taj posao radi isključivo investitor, već da se taj posao radi zajedno sa domaćom kompanijom, odnosno da se uspostavi zajedničko preduzeće," rekao je Dragosavljević i dodao da bi pravo na eksploataciju trebalo da bude ulog domaće kompanije u zajedničko preduzeće.


Državni sekretar je podsetio da Javno preduzeće za podzemnu eksplaotaciju uglja (JP PEU) "Resavica", odnosno Aleksinački rudnici koju su u sastavu JP PEU, trenutno izvode geološka istraživanja u aleksinačkom basenu.


Do kraja godine će biti završena prva faza istraživanja, kako bi bile utvrđene tačne rezerve škriljaca u jednom delu aleksinačkog basena i očekuje se da do kraja 2011. JP PEU "Resavica" preda elaborat o rezervama oko 400 miliona tona uljnih škriljaca, objasnio je državni sekretar.


Dragosavljević je procenio da bi, sa realizacijom takvog projekta posao moglo da dobije oko 1.500 ljudi.

 

Dragosavljević: Prerada škriljaca ispunjava ekološke standarde EU


Državni sekretar je povodom učestalih mišljenja da prerada uljnih škriljaca nije u potpunosti ekološki opravdana, ukazao da se ta sirovina već dugo prerađuju u Estoniji koja je zemlja članica Evropske unije (EU), što znači da ispunjavaju propisane ekološke standarde EU.


Dragosavljević je napomenuo da se prilikom proizvodnje nafte iz uljnih škriljaca ne koristi voda, pa ne dolazi do emisije ugljen-dioksida, već nastaje samo pepeo čija je emisija, kako je istakao, otprilike jednaka onoj koju sada proizvode domaće termoelektrane.


Dragosavljević naveo i da je, prema procenama kompanija iz Estonije koje se dugo godina bave tim poslom, proizvodnja nafte iz uljnih škriljaca isplativa već pri ceni nafte od 60 do 70 dolara po barelu.


Državni sekretar je naveo i da Narodna Republika Kina i Brazil, takođe, imaju veliko iskustvo u preradi uljnih škriljaca iz kojih mogu da se dobijaju i struja i gas.
Procenjuje se da u aleksinačkom basenu ima 2,1 milijardu tona uljnih škriljaca iz kojih je moguće dobiti oko 200 miliona tona nafte.

Izvor: Blic

Svi vi koji podrzavate ovo treba da se preselite u Aleksinac kada/ako pocne eksploatacija. Svaka pametna drzava se razvija na osnovu proizvodnje a ne na osnovu crpljenja sopstvenih resursa, to je isto kao zlato iz kuce. Ono se poslednje prodaje.

Пда, јасно... Ја не знам ни ко уопште данас копа нафту, гас, угаљ, руде метала итд... Појма немам откуд нам то. Кажу Бразил копа нафту, а велика земља у експанзији, са огромним привредним растом... то сигурно не може бити тачно. Кина исто...  Индија своје ресурсе не пипа. Француска, Немачка, Британија, Италија, Норвешка немају никаква налазишта.

Кажу Шведска највећи извозник цинка у Европи?! Ма то нииииикако не може бити тачно, Шведска је паметна земља, она не користи своје ресурсе....

Једино она килава Америка копа нафту у Тексасу, ал она је скроз сјебана.

Obojica ste u pravu 

Zemlja koja svoju privredu i razvoj bazira samo na eksploataciji sirovina je osudjena na propast, jer ce te sirovine kad tad nestati (osim u slucaju Rusije    ...ja mislim da tamo nema kraja nicemu  ), a njihova privreda ce ostati  osakacena bez priliva od eksploatacije sirovina koje su ih pokretale.
Sve Africke zemlje su dobar primer za to (Nigerija mi prva padne na pamet u tom smislu), kao i dobar deo Bliskoistocnih zemalja, koje pokusavaju da nesto naprave sa turizmom, ali da sa turizmom imaju tu kolicinu novca i takvu privredu ce moci kad ja postanem kapetan Srpske intergalakticke flote.
Samo privrede koje se baziraju na visokim tehnologijama, IT sektoru, jednom recju na inteligenciju i pamet, ce uvek biti jake, vitalne i prilagodljive! Zasto?...zato sto je pamet sirovina koja ne moze da nestane i mozes da je eksploatises kolko volis

I zato je Orfanelin u pravu 

Sa druge strane, trebas biti kompletan idiot i bolid, pa da sedis na nafti, rudama, vodi i gledas u te milijarde i milijarde dolara, a ne izvadis ih iz zemlje, pretovirs u dolare i investiras u stvaranje privrede koja ce se bazirati na visokim tehnologijama, IT sektoru, jednom recju na inteligenciju i pamet, jer ce takva privreda uviek biti jaka, vitalna i prilagodljiva 
E sad, visoko razvijene zemlje eksploatisu svoje sirovine na taj nacin sto taj novac posle investiraju u svoju visoko teholosku privredu i obrazovanje, ove druge eksploatisu svoje sirovine na taj nacin sto taj novac trose na tekucu potrosnju, luksuziranje, korupciju i bahanalije poludelih seika.
Pa su onda visoko razvijene zemlje poznate po automobilima, racunarima, univerzitetima, elektronici, a ove druge su poznate po nafti i bahanalijama.

Zato je buki u pravu 

SVe u svemu, ako novac od te nafte potrosimo pametno, onda trebamo da prekopamo ceo Aleksinac!