Ne samo cene ...odrzava se proizvodnja...i smanjuje kvalitet proizovda...taj trend je poceo od drugog svetskog rata na ovamo...pre toga su proizvodi uglavnom bili zasnovani na potrebi...i reklama je bila usresredjena na karakteristike..funkcionalnost...dugovecnost...tako neke osobine...sto je danas redak slucaj...tu se pojavljuju i prve marketinske agencije...itd...

To je slucaj (ne samo) sa hranom. Kazu da je u svetu "problem gladi"!? Da, jeste glad jeste problem, zbog cega? Zbog toga sto evropljani i severnoamerikanci bace milione tona hrane i onda nabijaju cenu, ne bi li odrzavali krug potrosnje. Slicno je i sa popularnim "gedzetima". Ovo ne ide uzivo na RTS ili CNN, pa je verovatno zbog toga nebitno...

Sve sto se proizvede, mora da u odredjenom vremenskom periodu dozivi kvar, kako bi ocuvalo novcanu sirkulaciju i napajalo postojeci ekonomski sistem. Ovaj nacin manipulcije trzista se zove plansko zastarevanje. Uglavnom, kada istekne garancija, vas/nas "gedzet" ce poceti da "baguje".

Druga manipulacija trzietm se naziva: Stvaranje djubreta. Bez obzira da li ti nesto stvarno  treba ili ne, PR agencije, tim psihologa i menadzera ce se potruditi da ti poture sve ono zbog cega "ces se osecati bolje". Tako se prave "zastarele stvari i uredjaji", odnono djubre i otpad. Naravno, samo da bi kupovao jos, jos i jos.

Evo za ove ljubtelje robotike...ameri napravili...stvarno izgleda kao nesto sto moze da te spasi...

Pa prvo ce da traze nesto sto moze da te ucmeka, vise se isplati 

Stvarno uliva poverenje...

preuzeto sa:  http://www.e-novine.com/drustvo/43977-Pobunite-jednom.html

Hoće li knjiga od tri evra srušiti sistem pohlepe?

Pobunite se već jednom

[/img]
Tražimo nove mlade: Stefan Hesel poziva na pobunu

Pobunite se! (Indignez-vous!), brošura Stefana Hesela, heroja francuskog pokreta otpora, potukla je sve knjižarske rekorde u Francuskoj. U njoj autor poziva Francuze, ali i sve građane sveta da se suprotstave egoističnoj, neodgovornoj moći tržišta i novca u odbrani pravih vrednosti savremene demokratije

Tanana knjižica od svega petnaestak stranica teksta. Autor je relativno nepoznati 93-godišnjak. Žanr – nešto poput filozofskog traktata, političkog manifesta, proglasa. Reklo bi se – dovoljno za totalni izdavački promašaj. Međutim, ne. Radi se o izdavačkom fenomenu.

Knjižica koja košta tri evra za samo tri meseca prodata je u 600.000 primeraka, a upravo je iz štampe izašao nov tiraž od 350.000 primeraka. Prvo izadanje štampano je u 8000 primeraka, ali je uspeh bio toliki da je Pobunite se! izbila ne samo na prvo mesto bestseler liste, već je u drugi plan potisnula novelu Karta i teritorije Mišela Uelbeka, prošlogodišnjeg dobitnika Gonkurove nagrade. Ljudi neretko kupuju i po desetak komada odjednom, poklanjajući je prijateljima i rođacima, uvereni da je Heselov borbeni optimizam vredniji od cele kutije prozaka.

Pa šta to ovaj energični, otmeni, dostojanstveni, skromni 93-godišnjak poručuje u svom apelu građanima? Usprotivite se, budite ljuti i mirno se borite za ono u šta verujete! Borite se za socijalnu demokratiju u svetu, u kome i politika i demokratija gube kontrolu i poštovanje. "Želeo bih", kaže on, "da svako od nas, svako, pronađe razlog za bunt. To je neprocenjiv dar kada vas nešto natera da se ražestite, kao mene nekada dolazak nacizma. Onda postajete borbeni, čvrsti i posvećeni. Postajete deo velikog istorijskog pokreta… a taj pokret vodi ka većoj pravdi i većoj slobodi". Hesel smatra da je opsednutost Zapada sve većim sticanjem bogatstva odvela svet u krizu, koja jedino može biti rešena radikalnim skretanjem sa politike "uvek više" u svetu finansija, ali takođe i u nauci i tehnologiji. Krajnje je vreme, kaže on "da etika i suštinska ravnoteža prevladaju".

U svom apelu, ovaj veliki humanista insistira na tome da je ravnodušnost najgora moguća opcija, koja čini da čovek ostaje bez jedne od suštinskih ljudskih odlika - sposobnosti da se pobuni i angažuje. Hesel ukazuje na dva velika izazova sadašnjeg kompleksnog sveta: prvi – ogroman jaz koji postoji između veoma siromašnih i veoma bogatih, a koji ne prestaje da se uvećava; i drugi – ljudska prava i stanje planete, koja izazivaju ozbiljnu zabrinutost i zahtevaju angažman. Pritom, on insistira da se samo udruženim snagama i isključivo mirnim putem, bez nasilja, mogu postići promene.

Hesel poručuje građanima, a posebno mladima, da otvore oči i gledaju oko sebe, jer će tako pronaći mnoge teme koje opravdavaju njihov bes – kao recimo tretman imigranata, status ljudi bez papira, položaj Roma, prava najugroženijih slojeva stanovništva, što bi zatim trebalo da ih od promišljanja odvede ka ozbiljnoj građanskoj akciji. Pobuni!

Stefan Hesel je rođen u Nemačkoj. Bio je heroj pokreta otpora, preživeo je mučenja i koncentracione logore, a nakon rata postaje advokat za ljudska prava i diplomata. Jedan je od autora Univerzalne povelje o ljudskim pravima Ujedinjenih Nacija, a autor je i više knjiga.

Iako, sem u grubim crtama, ne definiše polja delovanja, niti propisuje lekove za izlazak iz političke i ekonomske krize u kojoj se nalazi svet, njegova knjižica je s pravom doživela neverovatan uspeh i već je prevedena na nekoliko jezika. U svetu bez ideologije i pravih vrednosti, u kome vlada tiranija tržišta, pohlepa i otimačina, jedan ovakav humani apel izvesno je pogodio nerv mnogih ljudi. Prvo, podsetio ih je da put ka progresu vodi kroz bunt i neposlušnost. Drugo, ukazao je na potrebu društvenog angažmana, ne samo u odbrani osnovnih ljudskih prava – od prava na rad i socijalnu zaštitu, već i u borbi protiv sve većih socijalnih razlika, ugroženih ljudskih prava, neravnopravnog statusa manjina. I, konačno, istakao je da pravedniji i humaniji svet možemo stvoriti samo zajedničkim naporom.

Treba reći da je Hesel naveo i to da je glavni razlog njegove lične indignacije nerešeno pitanje Palestine, odnosno agresivna politika Izraela u pojasu Gaze što je, imajući u vidu njegovo jevrejsko poreklo, izazvalo mnoge kontroverze i napade.

Iako je knjiga objavljena u Francuskoj i pre svega se obraća Francuzima, ona je možda najmanje potrebna njima. Jer Francuzi su poznati po svojoj građanskoj neposlušnosti, po svojoj spremnosti da nezadovoljstva izražavaju kroz proteste i bunt. Po svojoj organizovanosti, hrabrosti i solidarnosti da se izbore za očuvanje postojećih i osvajanje novih sloboda i prava. Tako je Heselov apel došao samo kao dodatni podsticaj i neka vrsta potvrde njihovog dosadašnjeg društvenog angažmana.

Ali, šta je sa drugima? Sa nama? Mi se ponašamo kao da živimo u zemlji u kojoj demokratija cveta a blagostanju kraja nema, a ne u zemlji u kojoj vladaju beda, laž, korupcija, socijalne nepravde, u kojoj ogroman broj ljudi ne radi, veliki broj jedva preživljava ili živi ispod granice siromaštva. Rečju, u državi u kojoj je građanin na svaki način zgažen. Bezvredan.

Mi smo besni, nezadovoljni, poniženi, ali ne radimo ništa da stanje promenimo. Zadovoljavamo se time što nekoliko hrabrih ljudu svojim oštrim perima ili javnim nastupima sekciraju aktuelnu vlast i tako spasavaju našu savest i dostojanstvo. Mi nismo sposobni da organizujemo ili podržimo bilo kakvu akciju. Nismo sposobni za solidarnost.

Upravo zbog toga ovako i živimo. Promene se neće dogoditi same od sebe. Za njih treba sami da se izborimo. Nama je potreban Hesel i njegova lekcija iz građanske hrabrosti i neposlušnosti.

"Dajte mi kontrolu nad valutom u nekoj zemlji i uopste me nije briga za zakone u toj zemlji." Nathan Meyer Rothschild

    Ko je pratio seriju "Sopranovi", mozda je zapamtio kratku i jasnu definiciju sistema, u kom mafija opersie, kako funkcionise "njihova stvar" (piramida), koju je dao glavni sef, koja kaze odprilike ovako: "Lova ide prema gore, a sranja idu prema dole". Analogija sa citavim ekonomskim sistemom na planeti Zemlji je jasna i vrlo ocigledna. U samoj sustini, radi se o mafijaskom sistemu, porodicama koje alatima kontrolisu masineriju, odrzavaju je i kvare prema potrebi. Jos nesto pada u oci: U gangsterskim filmovima, glavni likovi obavezno nose skupa odela, razbacuju se akademskim titulama. Jos jedna analogija sa raznim "strucnjacima", "politicarima", "menadzerima" itd...

[/img]


Ja se nadam (naravno-bez razloga) da se na ekonomskim skolama neko pita: Kako je moguce da svetski dug raste svake sekunde nekoliko stotina miliona dolara? Do koje granice ce to rasti? Zbog cega to raste? Zasto to niko ne pita cenjene profesore i akademike?  Sta oni, kog Djavola, rade? Cemu sluze skole? Sudeci prema nekim zanimljivim clanovima, skole sluze za sticanje "znanja, vestina i sposobnosti". Kojih znanja, kojih vestina i kojih sposobnosti? Oportunizam je najstariji zanat...zaboravite prosituciju...mada, dodje mu na isto.

Svaki covek, na Zemlji, je ovog trenutka optrecen dugom od oko 7 000 dolara, sa tendencijom stabilnog rasta ove cifre. Rodis se, dugujes 7 000+ dolara. Dobrodosli na zurku.

Da li je neko pitao sve te ljude, mene, tebe da li zelimo da se zaduzimo? Koliko znam-nije! Ako neko ima druge informacije, zamolio bih da objavi! Kome se taj novac duguje?

Secate se Poljske od pre par godina? Za vreme najvece krize, Poljaci nisu usli u recesiju, vec su belezili privredni rast....Sta su uradili? Jednostavno su otpisali 20% neotplativih kredita, drugim recima-poklonili su novac ljudima. I onda se tim divnim momcima i devojkama iz rukovodstva (sada bivseg) srusio avion, secate se one pogibije skoro citavog poljskog drzavnog vrha? Da, desava se, padne avion tu i tamo, nemojmo to posmatrati kao "Teorija zavere".... Zasto? Zato! (???) Pepeo pepelu, prah prahu, novac nama! Kraj.

Sta cemo sa Kenedijem? Ne verujem da se iko od nas seca tog uvek nasmejanog gospodina i njegovog poslednjeg puta u Dalas? Znate sta je bio njegov "greh"? Uradio je sledece: Odstampao je gotovo 5 milijardi dolara, sa natpisom "United States Note". Do tada je na novcanicama pisalo "Federal Reserve Note". Time je izbrisao (odnosno pokusao, znamo da nije uspeo) javni dug SAD, koji je nastao izdavanjem novca drzavi, uz kamatu, stvorenog iz nicega, od strane privatne institucije FED, koja je u vlasnistvu nekolicine privatnih lica.

[/img]

Znajte sledece: Kada "strucnjak" ili zadrigli politicar na TV-u "objasnjava" ekonomiju tako da to ni bogotac ne moze da razume, znajte da vas tog trenutka laze. Da li sa namerom ili iz neznanja (prica sto mu kazu savetnici), to je druga stvar. Taj jezik ekonomije, koji je se komplikuje sa namerom, da ga niko ne bi shvatio, postoji da bi sakrio prevaru, pljacku, zlocin i kriminal, koji je sistem!


p.s.
Sta je skola danas?
[/img]

[/img]

Pozdrav svima!


   Vec neko vreme pokusavam da shvatim zbog cega ljudi tako strasno podrzavaju sistem, koji ih unistava? To uopste nije jednostavno pitanje. Kao da....kao da ih je sramota, stid kada kazu da sistem ne valja, kao da je kritika sistema rezervisana samo za "mlade i neiskusne", za "cudake", za "manjine", za "potlacene", za "andergraund", za "marginalizovane", za... sada su se setili novog izraza, za "Teoreticare zavera". Svako bi hteo bolji zivot, ali da se ne odrice svoje ustaljene kolotecine, svako bi hteo promenu, ali promenu na nekom drugom, svako bi hteo da se izrazi na svoj, jedinstven nacin, da kritikuje ali da to bude "drustveno prihvatljivo", kako sada to zovu-politicki korektno (ne, politicka korektnost ne znaci da je u redu pljuvati i pricati gluposti po svemu sro ne razumes, samo da bi "izasao" izvan okvira nekakve "politicke korektnosti". To se zove idiotluk).

   Svakako, u psihologiji verovatno postoji izraz, dijagnoza ovakvog ponasanja, gde posmatrana individua zeli promenu postojeceg stanja ali da zadrzi stare navike i radi sve ono sto je radila i pre. Mozda je dovoljno reci da se radi, kratko i jasno o ludilu.
 
   Ali, kako se uopste radja taj sukob izmedju zelje da se nesto promeni sa jedne strane i prakse i ostvarenog sa druge? Ako bi uzeli za primer mrava koji hoda (trckara) po lopti, koju mi obrcemo oko njene ose, mrav bi svakako imao utisak da je presao jako veliku razdaljinu, iako, u stvari on stoji u mestu. Sve dok mrav to ne uvidi, ne postoji mogucnost da se izbavi iz zvrcke koju smo mu priredili. Zapostavimo sad mrava i njegov "problem" na kratko, zasigurno mravu njegova situacija deluje krajnje cudno, ali ne zna sta se desava....slicno je i sa covekom.

   Kontrolori, da bi bili u mogucnosti da kontrolisu, moraju da imaju iza sebe odrdjene mehanizme. Kada covek kontrolise mrava na lopti, dovoljno mu je samo to sto je mrav preplasen i sto pokusava da "pobegne". U situaciju, kada covek pokusava da ostvari kontrolu nad drugim covekom (ili grupa ljudi  nad drugom grupom), svakako mehanizmi (poluge kontrole) moraju biti dosta slozeniji, kako bi kontrola uspela.

   Mrava pogoni strah, kod coveka je takodje strah kljucan za usesnu kontrolu, potreban ali ne i dovoljan uslov. Lucenjem velike kolicine hormona stresa, kortizola, ljudski organizam, pogotovo u vreme "moderne" civilizacije je stalno na granici pucanja. Stres vise nije prirodni, odbrambeni mehanizam coveka, vec sada stanje stresa prelazi u patologiju. Kako bi se ovo stanje, kranjeg esktrema stabilizovalo, ljudima se nudi zabava. Pogledajte samo kako se strasno trude da nas zabave! Kada ljudski organizam u toku vrlo kratkog vremenskog perioda ima velike oscilacije, amplitude ponasanja, kada organizam u vrlo kratkom vremenskom periodu ima jako velika lucenja hormona, organizam se jako brzo zamara, jer su sokovi koje dozivljava preveliki. Zamoren organizam treba odmor, a ne akciju, treba san, a ne razmisljanje.

[/URL][/img]


    Pored zabave, tu su i "ozbiljne teme", kojima nas mediji obasipaju, kojima se usmerava nacin misljenja velike mase ljudi. Njihova razmisljanja su skoncentrisana na tzv kutiju, sve sto je izvan kutije je "neprikladno". Treba postavljati pitanja, tako kazu, ali nemoj da pitas ono sto se ne pita, ne pitaj "gluposti", ne smes da pitas npr. profesora ekonomskog fakulteta, kako je moguce vratiti dugove u sistemu novca u obliku duga. Ako to pitate, rizikujete da ostanete dozivotni student ekonomije (ili ce te barem studirate "dovoljno dugo").

    Posle ovako "kraceg" uvoda, koji je obuhvatio samo jednu tackicu citave price, ostavljam vam konkretan problem, koji mozete postaviti profesorima ekonomije, ako se neko javi sa resenjem, rado cu se prepisivati:

////Posmatrajuci drzavu srbiju, sa godisnjom inflacijom od oko 13%, obezvredjivanje novcane mase je vise od 60% na period vremena od 15 godina. Buduci da Srbija nema dotok stvarnog novca, vec samo novca koji je dug, a osnovica za kamate je ~30%, uzmimo da je kamata "samo" 6%, to znaci da se oko 4% postojece mase novca trosi samo za kamate, zbog povecanja mase novca. Dodamo li inflaciju od 13%, dolazimo do zakljucka da ostvarujemo gubitak oko 17%!! Sta to znaci za jedno drustvo u ovakvom sistemu? Koliko vremena ima jedno takvo drustvo, pre nego sto (ekonomski) propadne? ( Svakako cu kontaktirati gospodina ministra Krstica)////

Naredni set pitanja, koji je takodje bitan, koji sam vec postavljao, resio sam da ponovim:

-Kako, na koji nacin se dug moze vratiti u sistemu koji pociva na novcu u obliku duga?
-Na koji nacin novac ulazi u sistem?
-Da li prvo nastaje kredit ili depozit?
-Kako multipliciranje novca u bankama utice na rast dugova, recesije, rast kamata, inflaciju?
-Kako objasniti da dug raste i kod drzava koje imaju suficit platnog bilansa?

Dalje:
-Ako zarada drustvenih subjekata dolazi od deficita proracuna, a deficit proracuna se popunjava kreditima (dugovima), usled deficita platnog bilansa, na koji nacin je moguce izaci iz duznickog ropstva?
-Ako jedna drzava, koja ima suficit platnog bilansa, ostvaruje ustedu (zaradu), na koji nacin se ta usteda (zarada) te drzave odrazava na zaradu (ustedu) druge/drugih drzave?
-Ako je sva novcana masa u opticaju dug, a kamate na taj novac nisu usle u opticaj, kako je moguce ikad vratiti dug?


   

 


елем...погледај ово

http://www.imdb.com/title/tt0979263/?ref_=fn_al_tt_1

http://www.imdb.com/title/tt1955162/?ref_=fn_al_tt_1

Ne znam za tebe ali mene vise muci ona matematika odozgo, ne bilo ti zapovedjeno da nabacis neki komentar u vezi toga : ))
Trudicu se da objavim eventualni odgovor gospodina Krstica licno ili njegovog kabineta.

Hvala za linkove : )
Prvo sto upada u oci je ovo "BBC" ; ) Nadam se da ce BBC jednog lepog dana odluciti da emituje i dokumentarce tipa "Tajne Oza", "Zeitgeist" ili npr "American dream" ili "Gospodari novca". To bi bilo zanimljivo doziveti : )

Pogledao sam 1. deo ovog linka sto ima 3 dela. Da li treba neko obrazlozenje, moje vidjenje ili...? : )
Nekako mi se cini da se radi o porucenom dokumentarcu. Dzon Nes je (sudeci prema vikipediji) dobio za svoju "Teoriju Igre" Nobelovu nagradu za ekonomiju : )) Ova nagrada, iz oblasti ekonomije, je totalno besmislena i sluzi samo jednoj svrsi. Naravno, treba psomenuti i da se ova nagrada (za ekonomiju) direktno sponzorise od strane svedske centralne banke ; ) Dobro to je slucajno...banke su institucije koje zele dobro ; )

Evo, i ja tebi da poklonim par linkova, pa pogledaj:



"Prof. dr. ekonomije" i drugi "strucnjaci", za ovakve argumente naprosto nemaju kontrargumente : ) Najbolje je to sto argumente da su banke prevarne isntitucije i da je citav monetarni sistem zasnovan na prevari, iznosi dvanaestogodisnja devojcica : )


Tajne Oza, dokumentarac Bila Stila:


Empathic Civilization: Jeremy Rifkin