Pozdrav svima!       

      "Ruka koja daje, je uvek iznad ruke koja prima." Razmislite o ovome. Ko daje, a ko prima, u ovom slucaju dugove!?

        Citava istorija obiluje primerima, pokusaja porobljavanja ljudi i citavog poznatog sveta putem sile. I, kao po pravilu, svaki se zavrsavao neuspehom, svi veliki diktatori i tirani, totalitarni rezimi su propadali, lupali su glavom od zid. Ako su/smo nesto naucili iz istorije, onda je to da je nemoguce ovladati ljudima putem sile, ma koliko ona surova i brutalna bila, jer se na kraju sve svodi na princip bumeranga.

        Nemci su 2 puta pokusali da pokore svet silom, nije im uspelo. Sada se to radi na drugaciji nacin. Nije slucajno to sto Nemacka za vreme najvece krize, belezi najveci ekonomski rast. Treci put su uspeli bez i jednog opaljenog metka.

      Rekao bih nesto o Centralnom bankarstvu. Centralne banke, u stvari, nisu nista drugo nego banke komercijalnih banki. Treba ih posmatrati kao delo bankara, koji su stvorili Centralno bankarstvo radi olaksanog biznisa. Uloga centralnih banki, nije nista drugacija od uloge "nizih" banki -komercijalnih banki (novac se pozajmljuje komercijalnim bankama uz dug (kamatu), sav novac u opticaju potice od strane Centralne banke....), jedina razlika je ta sto Centralna banka ne zelenasi subjekte drustva direktno! Karakteristika Centrakne banke je referentna kamatna stopa, prema cijoj vrednosti se uskladjuju vrednosti drugih kamata.

      Posto komercijalne banke, vracaju novac uz kredit Centralnim bankama, svakako, kamate kojima komercijalne banke penale subjekte drsutva, moraju biti visa od referentne kamatne stope, kako bi posao trgovine novcem bio pozitivan.

      Ukoliko primate platu, znajte da je novac dosao  od strane NBS-a, a ako radite u drzavnim firmama, novac dolazi iz budzeta, jer se vlada drzave zaduzila u komercijalnim bankama, cesto i u inostranstvu.

      Gde je problem? Zasto sam ovo napisao? Razmotrimo situaciju, koja ljudima predstavlja problem u razumevanju: Ako drzavu svedemo na 2 lica, Ziku i Peru, a komercijalne banke zamenimo samo jednom NBS, Pera ode do NBS-a, uzme kredit od 400 000din, sa referentnom kamatnom stopom od 10%. To isto ucini i Zika, uzme kredit od 400 000din. Sta imamo? Imamo situaciju gde su i Pera i Zika uzeli novac od NBS-a, sa odredjenom kamatom i stvorili nov novac u opticaju u iznosu od 800 000din. Kada, posle odredjenog perioda, na naplatu dospeju krediti i kamate, sasvim je jasno da jedan od Njih (ili Pera ili Zika) nece biti u mogucnosti da otplati dugove, jer jednostavno, NBS nikad nije ni unela kamate u opticaj. I Pera i Zika, mogu da vrate ukupno 800 000, odnosno jedan od njih dvojice ce vratiti citav dug, a drugi ne!

      Postoji i mogucnost da i Pera i Zika uzmu dugove u razlicitim periodima, npr jedan uzme u Junu, drugi u Julu, pa se medjusobno dopunjuju. Medjutim, problem beskonacnog i sve veceg duga ne nestaje, samo se odlaze. Posledice su te da i Pera i Zika moraju da rade za sve vecu platu, kako bi isli u korak sa, na ovaj nacin stvorenom inflacijom. Raste dug, raste inflacija.

      Koga zanima, moze pogledati na jutjubu, dokumentarni film Debtocracy (vladavina duga).

    Kriza u svetu je uvek postojala (to je definicija kreditnog novca, novca kao duga, da stvara neprekidne probleme i siromastvo, beskrajan dug), nista veca i nista manja nego danas, kada je u pitanju ekoenomija. Jedina razlika je ta sto danas svetlo jace sija....kao kada bi vi otisli u mracan podrum i cini vam se-podrum kao podrum, nista novo, a onda upalite svetlo i vidite gomilu pacova. Ta svetlost koja omogucuje pravi uvid u stanje u podrumu je danas razmena inforacija, odnosno internet, odnosno tehnologija. Naravno, postoje razne dez/informacije, sto mozda i nije tako lose!?

    Najveci broj ljudi dozivljava ekonomiju danas (tzv "slobodno trziste") kao jedan prostor na kom se desavaju nekakve odredjene radnje u cilju razmene dobara i zarade i razmene novca. Po pravilu, preovladava jako verovanje da novca ima za sve, samo je potrebno da se novac zaradi. Ovo, ne samo sto nije moguce (matematicki dokazano), vec je i nepozeljno. Slobodno trziste je, pre svega, trgovina velikog kapitala, preko ledja malog coveka, koji se drzi u stanju blazenog neznanja i duboke anestezije.

    O cemu danas svi politicari i ekonomisti i drugi "strucnjci" levo, desno, gore i dole pricaju? Pricaju o investicijama. Pojam, koji je zvuci nekako spasonosno, na zalost, totalno je suprotno od toga.

    Sta su u stvari nove investicije? Nove investicije predstavljaju novo, masivno zaduzivanje, kako bi se u opticaj neke drzave pustio nov novac. I, ovo svakako odlaze krizu, ali bez greske, kada do krize dodje, ona postaje sve gora. Spoljni dug raste, a nema mogucnosti otplate jos veceg duga.

     Sta se desava? Kada dodje do investicija, javlja se ogroman dotok novca, potom se taj isti novac, koji je opterecn kamatama, godinama (decenijama) mora vracati i izvlaci se iz neke drzave. Misn Impasibl! U kreditnom sistemu novca, ocekuje se zarada, a kamata za vracanje realno nema, ne postoje!! To jedino znaci da ce neko morati u bankrot. Ne moze se zaradjivati i vracati dug (kada pricamo na nivou drzava). Stednja (profit) postoji samo u periodu investiranja, kao i pri direktnom kreditnom bumu banaka. Dolazimo u situaciju da je novac od investicija ili neciji profit ili dobit drzave putem poreza. Zbog ovoga dolazi do skoka BDP-a i politicari, kao i ekonomski "strucnjaci" obozavaju ovaj deo investicijskih igara, jer onda zare i pale, imaju argument da BDP raste. Medjutim, niko ne prica, sta ce se desiti kada dodje vreme za naplatu!??

    Nadalje, strane investicije su mac sa dve ostrice, jer, porast stranih investicija, kao i suficit u platnom bilansu sa inostranstvom ima karakteristike emisije novca. Medjutim, ono sto svi precutkuju je da se ovim razvija daleko veci unutrasnji dug (multipliciranje novca), kao i spoljni dug, odnosno dugovanje za razvoj. Pre ili kasnije, citava prica puca!! Zasto puca? Mogu pojasniti...

    Slicno ovome, ljudima se puni glava o nekakvoj "stednji". Stednja vodi u pad zaposlenosti, pad BDP-a, slabije se puni drzavni proracun. Prema tome, svaka sledeca godina je sve gora i zahteva ponovnu stednju, igranka bez prestanka.

    Sta znaci "stednja"? Svi pricaju "stednja ovo, srednja ono...". Sta je u stvari stednja? Stednja je ono cudo, kada je prihod veci od rashoda. drzave sa vecim uvozom od izvoza, stvaraju profite subjektima drustva, tako sto se zaduzuju u inostranstvu (kroz kredite). Tako da, ako vi stedite, to znaci da se vasa drzava zaduzila za te pare i da je drzava vise duzna, nego sto vi imate ustede : )))) Simpaticno, zar ne? Naravno, ovo vuce za sobom citav lanac problema u drustvu... I drzave izvoznice prave beskrajne dugove, ali na drugaciji nacin!

U sumi, procenite sami!

Javicu se...

     Velika laz

      Ispricana hiljadu puta, postaje istina, cak, sta vise, postaje nacin funkcionisanja, jer se dogadja globalno i podrzana je kroz pisane zakone, maskirajuci svoju pravu prirodu. Odprilike, ovako stoje stvari danas, kada je svetska ekonomija u pitanju. Kao ljudska delatnost, koja ima najvise uticaja na ljude i medjuljudske odnose, ekonomija daje konacnu rec i kreira poredak stvari.

      Sad ce neki od vas da se pitaju, sasvim opravdano "Kako je to sve moguce? Kako je moguce da su ljudi citavo vreme obmanjivani da svako moze da zivi od svog rada i slicne stvari? Kako je moguce da prevara postaje sistem?" Naravno, ovo su samo neka od pitanja, koja se svakako postavljaju sa razlogom.

      Imamo situaciju takvu da se kroz nekakvo "slobodno trziste", koje je unapred forimrano (u smislu ko prodaje, a ko kupuje, uvoz-izvoz), koje je nista drugo do trziste na kom se veliki kapital medjusobno pomaze i dopunjuje, formirajuci oligopol bankarskih kartela, energetskih giganata (naftne kompanije) podpomognutih savremenim komunikacijskim kompanijama, stvarajuci svoja pravila igre.

      Tvrdnja, da se glavni neprijatelj covecanstva ne krije u tamo nekoj banci, korporaciji, politickoj ideologiji ili slobodnom trzistu, vec u neznanju i  anesteziji velikog broja ljudi, njihovoj neobavestenosti i nezainteresovanosti je vrlo tacna tvrdnja. Prethodno nabrojani pojmovi, su samo instrumenti kojima se ljudi drze u neznanju, poluge kojima se teret (neznanje) dize.

      Iako, mozda deluje da je ova tema otvorena sa ciljem da se pljuju banke, to nije tacno. Banke su, takodje instrumenti, institucionalizovane knjigovodstvene agencije, koje sve sto rade je da evidentiraju dugove, a ko je kome zaista duzan i da li uopste ima smisla o tome govoriti, u situaciji kada se dugovi mere desetinama triliona necega, procenite sami!? Dakle, banke dopunjuju na probleme i prave ih vecim, ali nisu banke kao banke sistem! Danasnji sistem (i mnogi prethodni) je ideja, ideja prema kojoj je moguc beskonacan rast u konacnoj sredini, ideja prema kojoj je moguce vratiti nesto sto ne postoji (kamate), ideja prema kojoj je novac alfa i omega, smisao postojanja, gde su pohlepa i megalomanija pozeljni vrednosni faktori.

      Ako mislite da je citav svet duzan bankama, to nije tacno, na "vrhu" svake banke je fizicko lice ili vise njih. Jedni imaju novac, drugi imaju dugove. Pa sta je lose u tome? Nista, osim sto duznici pokusavaju da vrate nesto sto ne postoji, a to sto ne postoji vremenom raste i samo raste, pa je zbog toga samo vracanje (dugova) nemoguca misija, mozete stvoriti u glavi sliku psa koji juri svoj rep. Priznacete da sve to ipak, moze daleko bolje!?

      Naravno, problematika ovakve igre, kreditni novac (novac kao dug), na konkretnoj drzavi ima daleko pogubnije posledice.

      Kamata je oruzije, daleko ubojitije od svake vojske, princip po kom ovi koji imaju, stvaraju jos vise, a ovi koji nemaju gube sve vise. Odnos ovih koji imaju i ovih koji nemaju je odprilke 4:96(%).

      Besmisao ove price je kulminirao 2008. godine kada su se privatna dugovanja zamenila javnim i to, naravno od strane drzave. Slicno se radi u Grckoj, povecavaju javni dug, kako bi se sacuvali depoziti (privatni novac), odrzavajuci privid ravnoteze pasive i aktive (depoziti i dugovi).

      Nastavicu!

Zavrsna scena iz filma "Od sumraka do svitanja". Mnogi ce da se pitaju kakve veze ima postavljena slicica sa ovom temom? Mozda i nema, ali iznecu moje vidjenje, to je moja licna asocijacija, mozda i poruka filma, ako je uopste ima? Traziti poruku u necemu, sta to znaci? Pa znaci da ako trazis dovoljno dugo dlaku u jajetu, sasvim sigurno ces je pronaci....

Nastavimo....proces od sumraka do svitanja je jedan ciklus, koji se ponavlja, dan smenjuje noc i obrnuto. Na slici (filmu) se vidi drevni hram Azteka, kojem, iz zemlje viri samo vrh, tako da se sama gradjevina ne prepoznaje, vidi se vozni park automobila i tockasa kako sa pocetka proslog veka, tako i modernijih vozila, drveni tockovi kocija, Indijanski totemi, gomila krsa. Da, pogodili ste: Mi smo tu vec dugo i smejemo vam se u brk! : ) Igramo se sa vama i vasim emocijama, koristimo vase slabosti i neznanje za nasu licnu korist. Mnogi pre vas su ovde zavrsili : )

Znaci, rekao sam da se radi o ciklusu. Ciklus moze biti i zivot na dug, kao sto je danas slucaj, kao sto je bio slucaj mnogo puta u istoriji. Ciklus. Taman dodje do kraja, pa pocne ponovo. Sto smo blizi letu, to je sledeca zima sve bliza...

Zasto ne bi vazilo i ovo: Sto vise radite, to pravite sve veci dug, koji je neotplativ! Apsurd, glupost ili genijalnost, prosudite sami! Napravljen je upravo takav sistem, koji se ponavlja, u ciklusima, sistem koji puca u velikim ratovima, kada dodje do tacke zasicenja.

1929. godina. Zasto su se ljudi tada bacali sa krovova zgrada? Zasto su milioni ostajali bez icega, postajali socijalni slucajevi? Zasto, kada posla ima, fabrike su tu, tehnologija je bila tu, kako je moguce da su ljudi umirali od gladi (i jos uvek umiru)? Posla uvek ima i bice, sto je dobra vest, ali moramo se otarasiti biznisa!!

Da se vratim na 1929. godinu....zasto se desila ta godina (u smislu velike ekonomske krize)? Bankari i iskusni ekonomisti to vrklo dobro znaju, ali se o tome ne prica ; ) Da bi se desila tako velika kriza, moralo je doci do:
1. Novac je ulazio u opticaj samo kao kredit (dug),
2. Nije postajao deficit drzavnog budzeta.

Novac je bio privatno vlasnistvo, odnosno vlasnici novca su bile privatne banke, a "vlasnici" dugova obicni ljudi. Na taj nacin su se, obicni ljudi vrlo lako razvlascivali od svoje imovine. Na kraju ciklusa, sav novac ide bankama, odnosno njenim vlasnicima, jer, ne zaboravimo, novac je dug, dug je novac, vracanjem svih dugova, ostali bi bez novca u opticaju!

I tada, kao i danas su banke "govorile":  "Ne moze se ziveti na dug!". Ali zasto niko ne pita sledece: "Ako se ne moze ziveti na dug, zasto ste onda izglasali zakon po kojem novac moze jedino uci u opticaj kao dug?" : )))

Videcete, banke ce za koju godinu, ponoviti proces iz perioda 1929. godine. Zaustavice izdavanje kredita, a postojeci novac mora biti vracen bankama, jer je "njihov" : )))

Zapravo, ova kompresija i upumpavanje novca u banke je i dovela do Velike depresije 1929. godine. U tri godine, sav novac u opticaju je bio umanjen za oko 1/3. Novac se vracao bankama.

Znaci, rekoh, ljudi su hteli da rade, sirovine, fabrike, posao, sve je bilo tu, ali nije bilo novca u opticaju kloji bi podrzao sve to! Kako je to moguce? Ako ekonomija (danasnja i prosla, novac kao dug), kako kazu, sluzi svima, samo ako zelis da radis, kako je onda moguce da se proces rada prekine na gotovo citavoj planeti?

Ovakvi ciklusi se moraju prekinuti. U stvari, ne moraju, ali sve ima svoju cenu, a neke cene se ne placaju novcem!

Izmena.

Zasto je nemoguce da svi zive od svog rada?

Vec sam pisao o tome na ovoj temi, pa bih zeleo samo malo da se podsetimo: Radi se o tome da sama priroda kreditnog novca to ne dopusta. Kao primer naveo sam Peru i Ziku koji uzimaju kredite od banke i time ubacuju u opticaj nov novac, koji je opterecn kamatama, a te iste kamate nisu pustene u opticaj. Sta to znaci? Rekli smo da to znaci da ce ili Pera ili Zika u procesu vracanja dugova morati da bankrotira. Ili, postoji i ta mogucnost da jedan od njih dvojice, kako bi vratio stari dug uzme novi kredit. Upravo to se desava danas u svetu. Dakle, na stari dug se dodaje novi dug i tako se stvaraju, kroz kamate porobljeni ljudi, koji toga nisu ni svesni.

Naravno, Peru i Ziku pomnozite sa 3,5 milijarde, a banku sa par miliona i dobicete jasnu sliku. Kada posmatramo problem kreditnog novca, u okviru jedne drzave, njeni subjekti mogu da vrate dugove, ako i samo ako se drzava zaduzuje u inostranstvu, odnosno ako nema primarnu emisiju novca!!

I zemlje izvoznice i zemlje uvoznice prave neotplativ i beskonacan dug, ali se taj dug formira na drugaciji nacin kod jednih, odnosno kod drugih. Time, zemlje izvoznice imaju privid dobrog ekonosmkog stanja.


Problem Eskontne kamatne stope

Eskontna kamatna stopa je, najjednostavnije kamatna stopa po kojoj centralna banka izdaje novac poslovnim bankama.

Oni koji prate ovu temu ce se sad zapitati "Cekaj, zar nisi rekao da se poslovne banke zaduzuju u inostranstvu?". I, potpuno se sa razlogom pitaju ovo. Tako je, to je tacno...ali samo u teoriji : )))    (Dakle, samo u teoriji se poslovne banke zaduzuju kod centralne banke)

Naime, zbog velike kamate kojom centralne banke penale poslovne banke (naravno, ovo je sve dogovor i radi se sa namerom, dogovorom bankara), poslovne banke se okrecu kreditima u inostranstvu. Primer: po podacima NBS-a, eskontna kamatna stopa je 11,75%, dok recimo americki FED izdaje dolare uz 0.3% kamata, a Evropska Centralna Banka eure uz 1.1% kamata : ))

Pre svega, zahvaljujuci visokoj eskontnoj kamatnoj stopi, ljudi se drze u poodredjenom polozaju, prave ekonomske okupacije!



U sledecoj poruci cu opisati povezanost valutne klauzule i smisao postojanja iste, koji se precutkuje! Takodje, reci cu par reci o fiksnom i klisnom (situacija u srbiji) kursu i povezanosti stanja kursa sa uvozom odnosno izvozom!!

Do citanja, budite dobri! : )

да цитирам ајфилјуа : "све што се десило морало се десити и све што ће се десити мораће се десити"

тако да...млатиш празну сламу

@85Kristal Nego, ako nije tajna, koliko ti zaradjujes na mesecnom/godisnjem nivou na osnovu svog poznavanja ekonomije?

: ))) To se ne pita, a i nema potrebe da se time bavis, nisam ja tema. Nadam se uskoro nekoj observaciji, pitanju ili komentaru teme sa tvoje strane!?

Drugo, mene ova ekonomija ne zanima, niti tvrdim da poznajem citavu stvar, radi se o prevari (gle cuda, nazvase je "ekonomskom naukom"), samim tim dosta toga je skriveno, zanima me samo deo ekonomije, vezan za regulaciju novca, ne mislim da sam postao ista mudriji i pametniji spoznavanjem problema. Kao mrav koji hoda po lopti, a ti je okreces, tako da mrav nikako ne moze da sidje sa lopte, e taj mrav, to su tiljudi danas, totalno nesvesni. Mene zanima, do kojeg je stupnja to sve otislo!?

Kad ljudi koji ne mogu u jednom trenutku da vrate kredite, pa misle da su oni za to krivi i sistem ih ubedjuje da je to tako, a ne shvataju da i vracanjem kredita njihov dug raste : )) To je prevara par ekselans.

Ono sto vladari planete pokusavaju da ucutkaju jesu nove ideje i ljudi koji su idealisti, odnosno oni koji su odbacili novac kao najvisu vrednost i one koji imaju mogucnost da izazovu "njihov" sistem vrednosti!!! Ne treba ti novac da bi razmisljao i bio kreativan. Toga se najvise plase, usmeravaju ljude da misle unutar kutije, da se bave politikom i ucmaloscu sistema, jer su tako sigurni.

No, ostavimo se moralnih dilema i vratimo se temi.

Проблем са тобом је што идеализујеш тај неки свијет којем тежиш. Вјероватно да си млад, и идеализовање иде са младошћу и оно нас покреће, али кад се илузије разбију, то може да те уништи, а опасност расте што су илузије веће.