Kuba je u ekonomskoj blokadi od strane SAD. Sa EU ima skoro potpuno normalnu trgovinu (EU je nametnula Kubi samo neku vrstu diplomatske blokade). Ono sto se namece kao glavni problem na Kubi i zbog cega Kubanci imaju tako "drugaciju" drzavu je zbog nemogucnosti stranih privatnih banaka da otvaraju filijale na Kubanskoj teritoriji. To pravilo je do skora vazilo i u Kini. Sada su privatne banke pustile pipke i u Kini, tako da prvi put kada Kina oslabi sa izvozom, nema joj pomoci. Svakako, dug u Kini raste kao i u svakoj drzavi.

Kakva je ovo relacija? Nisam siguran da razumem!?

Budzetski deficit, kod zemalja koje imaju uvoz/deficit (ili manji izvoz od uvoza) u spoljnotrgovinskoj razmeni, se jedino moze popuniti kreditima, sto opet tera u jos veci dug, jer da bi subjekti drzave (koja ima deficit) bili pozitivni, drzava mora da srlja u dugove da pokrije te troskove. Svakako, i drzave izvnoznice srlaju u dugove, ali se dugovi stvaraju na drugi nacin, slican.

Ekonomski sistem danas je najpravicniji nego ikad u ljudskoj istoriji. Svakom po zasluzi. Jedino nesposobni ne umeju to da vide.

Ma to i ja pricam sve vreme. Sta bre oni tamo, 80% ljudi na planeti zivi na manje od 4$ dnevno? kako ih nije sramota 

Pozdrav! Nadam se malo ozbiljnijoj analizi u buducnosti sa tvoje strane! 

I to im je mnogo, a kad im se deli sirotinja, sve to spiche na oruzje, drogu i kurve. Posto da zarade ne umeju i nece, da su umeli i hteli ne bi bilo prvobitno na tom mestu da im se deli sirotinja.
Nisu potrebne dublje analize.

Ponovo nepoznavanje elementarnih ekonomskih pojmova. Budzetski deficit jeste kada su budzetski rashodi veci od budzetskih prihoda. Ono o cemu ti govoris je spoljnotrgovinski platni bilans jedne zemlje, koji moze biti negativan a da drzava ostvaruje budzetski suficit, i obrnuto. Budzetski deficit ne mora a priori da bude los, ukoliko su sredstva iskoriscena adekvatno i donosice znacajne prilive kroz direktne strane investicije ili znacajno razviti odredjene proizvodne sektore u buducem periodu i uticati na povecanje budzetskih prihoda.

Ovo je klasika, neoliberalna teza, u sustini velika zabluda, totalno neodrziva....


mkocovic79
Vidi, pametni ljudi se trude da naprave odrziv sistem, a ekonomisti se trude da ocuvaju neodrziv sistem i da sluze sistemu u nedogled. Ja sam vec pitao, da li na ekonomskom fakultetu postoji katedra za "zaglupljivanje i antiLogiku"? Po svemu sudeci, mora da ima najveci broj kandidata....

Spoljnotrgovinski platni bilans moze da se definise kao deficit u trgovini sa inostranstvom (deficit u spoljnotrgovinskoj razmeni). Sa druge strane, deficit u budzetu je nedostatak u budzetu! Hajde sad ovako.....navescu te da ukpiras gde si pogresio!

Znaci, da podjemo redom:

Ti kazes da spoljnotrgovinski platni bilans (st.p.b. u daljem tekstu), moze biti negativan, a da drzava ostvaruje suficit u budzetu? Ok, moze. Logicno, sledece pitanje koje se postavlja je "Koliko dugo i, sto je nabitnije, koje su posledice?"   !!!

I ti mozes neko vreme da trosis stednju, ali ne mozes u nedogled.

Da li ti je poznata sledeca jednakost:

Proracunski deficit=stednja (profit) + deficit st.p.b.           ???

Sta se vidi iz ove jednakosti? Sta znaci ova jednacina za zemlje uvoznice? Sta kaze teorija makroekonomije o porastu bdp-a? Javi se, pa cemo nastaviti.

Jos nesto, pitanja, na koja niko ne odgovara, a koja se ticu svih ljudi na Zemlji, na koja neoliberalni ekonomisti nemaju nikakav razuman odgovor, a koja sam postavio:


8. Kako prevazici duznicku krizu u sistemu kreditnog novca? : )))

Ma to i ja pricam sve vreme. Sta bre oni tamo, 80% ljudi na planeti zivi na manje od 4$ dnevno? kako ih nije sramota 

Pa pogledas sev. Koreju, zive od donacija al malo malo zveckaju oruzjem i raketama na koje spice ono malo para sto zarade...
Ili neko africko pleme gde zive u kolibama a sirovine koje izvezu pretvore u Mercedese za poglavicu, njegov dvorac i licno obezbedjenje

Ima onaj nas sto je probao da napravi auto na vodu...negde u kaliforniji zivi...pa je odleteo u vazduh....

Naravno da je značajan gep između uvoza  i izvoza neodrživ dugoročno gledano(spoljnotrgovinski deficit), ali ja ti ukazujem na činjenicu da iako u tvojoj priči ima i neke logike moraš da naučiš terminologiju. Budžetski deficit i spoljnotrgovinski deficit su dva različita pojma. Recimo, prilikom povećanja (nedržavnog) uvoza povećava se uvozna strana spoljnotrgovinskog bilansa, ali se istovremeno povećavaju budžetski prihodi od carina (gledajući budžetske prihode i rashode). Država ima mehanizme da kontroliše uvoz upravo carinama i kursom, kojim će ili podsticati izvoz ili podsticati uvoz, ili držati u optimalnoj ravnoteži što je i najbolje dugoročno gledano. Danas je potrošač u centru pažnje i ne bi bilo korektno da država na polju gde je nekonkurentna npr. tehnički proizvodi kod nas, drži ogromne carine i na taj način radi direktvno protiv svojih građana koji bi onda morali svi da kupuju domaće računare ili televizore, uz dužno poštovanje EI Nišu i ostalima. Opet, postoje oblasti gde su visoke carinske stope preporučljive, kojima se štiti domaća proizvodnja, kod nas su to npr. prehrambeni proizvodi, građevinska industrija i dr.