on je tu bitan koliko i lanjski sneg. kinezi jednostavno imaju pirej u saci i oce da ga spoje sa srednjom i zapadnom jevropom kako bi izvozili svoju robu na eu trziste expresno i jevtino. gradili bi i da je adolf na vlasti.
kad je neko mudo neka im zatrazi pare za bilo sta drugo. naravno, nista od toga...

Kada su strateski projekti u pitanju itekako je vazan partner 



Ima i toga.

Objavljeno: 15. septembar 2014. u 20:01 /

Potpredsednica Vlade Srbije Zorana Mihajlović izjavila je da svaki dan odugovlačenja u nabavci energenata znači veći rizik od energetske nestabilnosti, veće troškove uvoza i otvara prostor za mešetare i energetske zelenaše.

zorana- mihajlovic- sns

Ona je u intervjuu Blicu istakla da Srbija već duže od decenije nije energetski bezbedna zemlja u sektoru gasa, nafte i u elektorenergetici.

„Srbija je u energetskoj krizi, samo mi se čini da to niko ne govori“, izjavila je Mihajlovićeva. Ona je podsetila i na poplave koje su direktno ugrozile stabilnost EPS-a, ali i na krizu u odnosima Rusije i Ukrajine.

„Na to nismo mogli uticati, ali smo mogli da gradimo nove elektroenergetske kapacitete. Međutim, Srbija već tri decenije nije izgradila novu elektranu“, izjavila je Mihajlovićeva.

Srbija gas dobija samo iz pravca Rusije, što znaci, kako je navela, da nas svaki prekid u snadbevanju direktno ugrožava.

„Upozoravala sam da je neophodan brzi dogovor oko ispumpavanja vode iz kopova i uporedo sa tim hitna nabavka uglja. Lakše je i jeftinije svaki dan dopremiti železnicom potrebne količine uglja i skladištiti na deponijama i time smanjiti potrebu za uvozom struje“, izjavila je potpredsednica Vlade.

(Tanjug)

*A dok je bila u toj fotelji sve je bilo sjajno

nece da se zamere eu...

moramo da se solidarisemo...znaci da se smrznemo...

srecom pa zivim u sumi na admin granici

Vujović: Za smanjenje plata i penzija do 10 odsto

Ministar finansija Dušan Vujović izjavio je večeras da će Vlada Srbije u narednim danima da izađe s predlogom mera uštede u budžetu, i dodao da se zalaže da smanjivanje plata u javnom sektoru i penzija ne bude veće od 10 odsto, a kako kaže, moguće je da bude i manje.



Vlada je apsolutno saglasna oko paketa mera, rekao je Vujović gostujući na RTS-u, i dodao da u vladi postoje "klasične balkanske nesuglasice, jer svako štednju vidi kod drugih, a ne kod sebe".

Najveći deo ušteda će, kako je rekao, biti kao i uvek na platama i penzijama.
"Fiskalni savet je govorio da je potrebno smanjiti 15 odsto linearno, neki supominjali i 20 odsto. Moja procena je oko 10 odsto. Rekao sam pre mesec dana da smanjenje neće biti ni dinar preko toga, ali pokusasavamo da čak bude i manje. Premijer i ekonomski tim vlade će narednih dana o tome razgovarati i doneti konačnu odluku da li će biti linearno ili će poštovati potrebe najsiromašnijih", rekao je Vujović.

Upitan da li se zalaže za linearno ili progresivno smanjenje zarada, odgovara da je linearno, odnosno svima za isti procenat, lakse, ali s druge strane, dodaje, kod nas postoji element socijale.

"Trudićemo se da one koji se nalaze blizu egzistencijalnog minimuma povredimo što manje. Svi će biti povređeni, a bilo bi dobro da teret ovog smanjenja više snose oni koji su bogatiji i koji to mogu da priušte zarad boljitka društva", rekao je Vujović.

On je ocenio da je potrebno u vladi, ali i u javnim preduzećima da se postigne svest o tome da oni koji imaju najveće plate štede više, a oni koji imaju manje štede manje. Vujović je u tom smislu naveo i primer EPS-a koji ima, kako je rekao, skoro dva puta veće plate od proseka Srbije.

"Tako bismo svi zajedno postigli nivo efikasnosti koji imaju uspešne zemlje, da imamo fiskalni deficit koji će biti pod našom kontrolom, ne više od 2,5 odsto BDP-a, i dug čiji će udeo u BDP-u početi da pada", kazao je on.

Prema njegovim rečima, cilj vlade je da najpre štedi tamo gde najmanje boli, a gde boljim ponašanjem možemo da se uštedi. Tako se, kaže on, ne štedi mnogo, ali je jako važno da se dobro odnosimo prema sredstvima.

"Želimo da uvedemo 10 odsto štednju na materijalima i gorivu koji se troše u državi i u javnim preduzećima. Želimo da štedimo na svim merama gde se ne ponašamo domaćinski, gde spadaju i pojedine subvencije koje ne daju efekte. U poljoprivredi, na primer, dajemo subvencije do 100 hektara, a oni što imaju toliko zemlje su bogati i ne zaslužuju subvencije", rekao je ministar finansija.

On je naveo i da se Železnicama Srbije daju subvencije koje ne daju efekte, i vlada će ih, kako kaže, vezati za performanse te firme.

Vujović je podsetio da vlada već mesec i po dana radi na planu ušteda, odnosno i šire od toga, na planu kompletne fiskalne konsolidacije koji obuhvata period od tri godine, a u 2015. je kako kaže, potrebno uštedeti oko 750 miliona evra i to na strani rashoda.

"Ovo je krajnji trenutak da dobrovoljno krenemo u uštede o kojima se priča već više godina. Iako bi i sada na osnovu likvidnosti koju imamo mogli da nastavimo da se ponašamo po starom i da nikoga ne povredimo, to bi u perspektivi bio put koji nije održiv na duži rok. Tada bi fiskalni deficit i javni dug toliko porasli, da ne bismo više bili zemlja koja je solventna", rekao je Vujović.

Minimalna cena rada

Upitan šta će vlada presuditi oko minimalne cene rada, budući da je održan sastanak sa sindikatima i poslodavcima, on je istakao da šansa za povećanje postoji, ali ne za 20 odsto.
"Privreda ne može da podnese povećanje minimalne cene rada od 20 odsto koliko su tražili sindikati. Neko povećanje dolazi u obzir, ali ako uzmemo u obzir da je BDP pao ove godine, te kretanje ostalih plata koje su stagnantne, situaciju na tržištu rada i naše perspektive i fiskalnu konsolidaciju, mislim da bi bilo realno očekivati povećanje od oko šest, sedam odsto, ne više", rekao je Vujović.

Preuzeto sa ...

Deficit će biti visok, 700 miliona neće mnogo pomoći

Saradnik Ekonomskog instituta u Beogradu Mahmut Bušatlija ocenio je danas da će budžetski deficit u Srbiji biti veoma visok i da željene uštede od 700 miliona evra u javnom sektoru "neće bogzna kako" pomoći da se taj deficit smanji, već je potrebno da se pronađu i druga rešenja.

 - Pre svega, mora se računati na to da se poboljša prihod budžeta i da se definitivno ova država odluči da težište oporezivanja sa rada pređe na kapital. Da oni koji su na ivici zakonitosti, ili ispod te ivice, zarađivali grdne pare, a od milja ih zovemo tajkuni, malo učestvuju u poreskom sistemu ove države -  rekao je Bušatlija.

Bušatlija je dodao da ti ljudi najmanje plaćaju, iako dosta duguju, ali da se uvek nadje razlog da se njima reprogramira dug.

Premijer Srbije Aleksandar Vučić ocenio je juče na sednici Vlade da se u budžetskom sektoru troši više nego što se zaradjuje i da je u narednoj godini, radi finansijske konsolidacije, potrebno uštedeti 700 miliona evra.

Bušatlija je rekao da nije moguće proceniti da li ta planirana ušteda od 700 miliona evra može da se ostvari samo smanjivanjem penzija i plata, jer nije poznato za koliko će plate i penzije da budu smanjene, pošto se u javnosti licitira raznim iznosima.

Preuzeto sa ...

Pa vidi se da si iz sume!

jesi vidovit ko podguzna muva

19.09.2014 Beograd

Strane banke "šišaju" Srbe

Građani Srbije plaćaju duplo veće kamate kada su u pitanju gotovinski krediti u odnosu na susede, pre svega Hrvatsku i Federaciju Bosne i Hercegovine.

Tako su kod kamate na keš zajmove od 15,80 do 22,50 odsto na godišnjem nivou na dinare i evre, a u okruženju od 6,90 do 9,50 odsto na kune i evre, kao i na konvertibilne marke i evre. Kada je u pitanju Republika Srpska kamate su kao i u Srbiji veće i minimalna iznosi od 15 do 21,25 odsto na godišnjem nivou. Takođe, i iznosi za zaduživanje su znatno veći u Hrvatskoj i BiH, nego u Srbiji i RS.

Poredili smo kamatne stope u bankama iz Italije, Nemačke i Francuske. Uporedili smo iznose u njihovim ćerkama u Srbiji, Hrvatskoj, Republici Srpskoj i FBiH. Za nenamenski kredit u Hrvatskoj rok otplate je do 180 meseci, a u FBiH gotovinski zajmovi mogu da se otplaćuju i do 240 meseci. Kada je u pitanju naknada za obradu ovih pozajmica, ona iznosi od 1,30 do dva odsto od odobrenog iznosa, a kod nas je najmanje duplo veća i kreće se čak do 3,50 odsto.

Bankari i dalje imaju isto objašnjenje za ovakvu situaciju, kao i pre krize i u vreme krize, da su skupi izvori za plasiranje kredita, visok rizik zemlje i velika obavezna rezerva koju izdvajaju kod NBS. To je stara priča, kako kažu analitičari, koja više ne može da bude objašnjenje za enormno visoke kamatne stope, već je uzrok što kod nas i pored 30 banaka nema - konkurencije.

Ukoliko građanin FBiH uzme gotovinski kredit od 20.000 konvertibilnih maraka ili 10.000 evra, odnosno 1.190.000 dinara sa rokom otplate od sedam godina i efektivnom kamatom od 9,45 odsto, rata će iznositi 300,88 konvertibilnih maraka, odnosno oko 150 evra. Obrada kreditnog zahteva je 1,75 odsto. Vođenje kreditnog računa je jedna konvertibilna marka.

Ukoliko naš građanin u banci, koja nosi isto ime u našoj zemlji, uzme zajam od milion dinara, koliko maksimalno može da se zaduži, sa rokom otplate od 84 meseca i kamatom od 19,20 odsto na godišnjem nivou, dakle gotovo tri puta većom kamatom, mesečno će otplaćivati 37.762 dinara ili oko 350 evra. Obrada kredita je 3,50 odsto. Mesečno održavanje računa 190 dinara.

Zatezna kamata koju banke u Hrvatskoj i BiH zaračunavaju ukoliko se kredit ne otplaćuje je 12 odsto godišnje, kod nas je duplo više.

Banke koje posluju u Srbiji, u zemljama u regionu svoje klijente rangiraju po određenim kategorijama, koje se kreću od 1a do 1d do 3e nivoa, sa polisom osiguranja, i na osnovu toga formiraju kamate za njih. Tako se kamata za gotovinski zajam kreće od 4,75 za građane koji imaju najveći rejting, odnosno klijenti su banke koji dobro servisiraju svoje obaveze, imaju stabilna primanja, štednju... do 12,69 odsto za klijente koji nisu sigurni, a ukoliko ova poslednja kategorija položi depozit od 20 odsto dobija kamatu od 9,10 odsto. Kod nas ovakva klasifikacija ne postoji.

izvor: Večernje novosti