NBS dala preliminarno odobrenje do ispunjenja uslova
„Ro­jal gru­pa”, čije je sedište u Abu Da­bi­ju, stiže i u Beograd (Foto J. Petrović)

Na bankarskom tržištu Srbije uskoro bi mogla da počne da radi banka iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, jer je Narodna banke Srbije juče dala preliminarno odobrenje za osnivanje njihove „Mirabanke”. Izvršni odbor NBS juče je dao preliminarno odobrenje za osnivanje banke koja će poslovati pod imenom „Mirabank, akcionarsko društvo, Beograd”, čime je završena prva faza u postupku osnivanja ove banke.

– Od 2008. godine ovo je prva grinfild investicija u bankarskom sektoru Srbije. Nakon ove, sledeća faza je davanje dozvole za rad banke. Osnivač je deo međunarodnog konglomerata poznatog kao „Rojal grupa”, čije je sedište u Abu Dabiju, Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE). „Rojal grupa” je počela sa radom krajem devedesetih godina prošlog veka, a danas je jedna od najvećih kompanija i investicionih holdinga u UAE, prisutna u državama Bliskog istoka, SAD, Evrope, Azije, Afrike i Južne Amerike. Čini je oko 80 malih, srednjih i velikih preduzeća u kojoj je više od 15.000 zaposlenih u svetu. Ova grupa ulaže u različite privredne i javne subjekte u sektorima koji uključuju finansije, proizvodnju, nepokretnosti, ugostiteljstvo, obrazovanje, zdravstvenu zaštitu, tehnologiju i medije – navodi se u saopštenju centralne banke.

Identični podaci koje je NBS navela o osnivaču nove banke na našem tržištu mogu se naći i na sajtu „Rojal grupe”, uz dodatak da je prvi čovek ove investicione grupe Njegovo visočanstvo šeik Tahnun bin Zajed Al Nahjan. Interesantno je da Evropa nije navedena kao prostor gde je do sada investirala „Rojal grupa”.

Inače, pre godinu i više dana, kada je tada prvi potpredsednik vlade Aleksandar Vučić najavljivao veće investicije iz UAE, bilo je govora i o tome da će ovde banku osnovati tamošnja Prva zalivska banka. Na sajtu „Rojal grup” ova banka je navedena kao njihov partner.

NBS je saopštila i da nakon dobijanja preliminarnog odobrenja, osnivač može u ime banke u osnivanju obavljati samo poslove koji se odnose na ispunjenje uslova neophodnih za dobijanje dozvole za rad banke i za upis u registar, nakon čega će moći da otpočne sa redovnim poslovanjem na teritoriji Republike Srbije.

Prema Zakonu o bankama ulog za osnivanje banke je deset miliona evra.

J. R.
objavljeno: 19.08.2014.
Politika

Objavljeno: 21. avgust 2014. u 19:09

SKUPSTINA-VLADA
Demarš EU Srbiji stigao je danas u Vladu Srbije, potvrđeno Beti i Tanjugu u Vladi Srbije. U Briselu nema potvrde da je Beogradu upućen zvanični demarš.

Za sada nema detalja na šta se demarš koji je Vlada Srbije kako se navodi dobila niti na šta se tačno on odnosi.

U sedištu EU u Briselu Tanjugu nisu mogli da potvrde da je Srbiji upućen demarš. Ni novinaru Bete niko u Briselu nije mogao to da potvrdi. Premijer Aleksandar Vučić održaće sutra konferenciju za novinare povodom demarša EU, saopštava kabinet premijera.

Vučić će konferenciju za novinare održati u podne u Pres sali Vlade Srbije, u Nemanjinoj 11.

U Delegaciji EU u Srbiji odbili su da komentarišu ovakvu najavu konferencije za novinare, naovdi Tanjug. Javnosti nije zvanično poznato zbog čega je EU uputila demarš niti kada. Demarš u diplomatskoj praksi predstavlja oštru reakciju na preduzimanje izvesnih mera u spornom pitanju.

Očekuje se da će premijer Vučić sutra govoriti o očekivanju EU da zemlje kandidati, među kojima je i Srbija, neće iskoristiti ruske uzvratne sankcije EU kako bi preuzeli mesto evropskim izvoznicima hrane na ruskom tržištu.

Osim kandidata za ulazak u EU, među kojima je i Srbija, ali i „naročito Turska“, tu su i Brazil, Argentina, Urugvaj i Švajcarska.

Kako je objavila agencija Beta, pozivajući se na izvore iz Evropske komisije u Briselu, taj stav su prošlog petka jasno stavili do znanja šefovi diplomatija EU, iako se gledano s čisto pravnog međunarodnog stanovišta, od kandidata za članstvo ne može tražiti da zaustave svoje kompanije, izvoznike hrane, koje bi želele da udovolje većoj tražnji ruskih partnera.

„Zvaničnici u Komisiji su hteli da naglase da je to ‘više pitanje morala i solidarnosti’ s EU, uz opasku da su ministri EU poručili da je cilj evropskih sankcija Rusiji da se ‘hitno izdejstvuje političko, održivo rešenje’ za ukrajinsku krizu“, objavila je Beta.

(B92)

Koje oni komplekse imaju od nas....brate mili...

Objavljeno: 22. avgust 2014. u 11:58

Teško je biti oštar prema Srbiji zbog izvoza malina u Rusiju, kad Francuska prodaje ratne brodove, ali Srbija će na kraju morati da se osloni na evropski put kako bi zaštitila svoju kandidaturu za članstvu u EU, piše danas britanski Ekonomist u članku pod naslovom „Podeljena lojalnost. Srbija razapeta između starog saveznika, Rusije, i EU“.


List piše da će premijer Aleksandar Vučić nastaviti da pokušava da zadovolji i Rusiju i EU, a da će mu Zapad opraštati sve dok ne pravi probleme na Kosovu, i prenosi mišljenje Dimitra Bečeva sa Londonske škole ekonomije koji kaže da je teško biti oštar prema Srbiji zbog izvoza malina u Rusiju, dok Francuska prodaje ratne brodove.

Srpske spoljnopolitičke dileme, navodi list, lepo su prikazane u nedavnoj karikaturi vodećeg političkog karikaturiste u Srbiji – Koraksa: premijer Srbije Aleksandar Vučić svira klavir u isto vreme, sa jedne strane sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel i ruskim predsednikom Vladimirom Putinom sa druge.

Ovim rečima počinje članak britanskog Ekonomista u kojem autor navodi da za srpsku vladu ukrajinska kriza predstavlja samo dodatak političkoj kakofoniji.

Srbija se u martu uzdržala od glasanja u UN o potvrdi teritorijalnog integriteta Ukrajine, posle ruske aneksije Krima. Kao zemlja kandidat za članstvo u EU našla se na udaru snažnih kritika svojih partnera zbog toga. Zvanično, razlog za uzdržanost bilo je to što je Srbija imala samo prelaznu vladu.

Ali stvarni razlog bio je to što nije želela da uznemiri svog tradicionalnog saveznika – Rusiju, ističe autor.

- Otada Srbija očajnički pokušava da udovolji obema stranama. Sada je srpska vlada jasna, kao što Kosovo treba da bude deo Srbihe, tako i Krim treba da bude deo Ukrajine. Ali, veliki deo štampe i brojni Srbi rusofili se sa time ne slažu.

Na veb sajtu sa kontaktima za one koji žele da se bore na strani proruskih snaga u istočnoj Ukrajini piše da „oslobođenje“ Kosova nije moguće bez oslobođenja Novorusije, kako proruske snage zovu svoju teritoriju, piše list i dodaje da broj Srba koji se bore u Ukrajini verovatno ne premašuje 100, ali se „o njihovim podvizima naširoko izveštava“.

Vučić ih naziva plaćenicima koji nanose štetu Srbiji. Pokrenut je i zakon prema kojem je učestvovanje u sukobima u inostranstvu suprotno zakonu. To se odnosi i na srpske drzavljane Albance i Bošnjake, koji i učestvuju u borbama u Siriji i Iraku, navodi Ekonomist.

Ipak srpski vojnici i dalje se obučavaju i sa ruskim vojnicima i vojnicima NATO.
U članku se navodi i da zemlje kandidati za članstvo u EU treba da usklade svoju spoljnu politiku sa EU. Zbog toga je Crna Gora uvela sankcije Rusiji. „Ali, Srbija je odbila da to uradi: to bi prouzrokovalo ogromnu štetu, grmi ruski ambasador u Beogradu“.

Sada Brisel poručuje da srpska vlada ne sme da izvlači korist iz ruskog embarga na poljoprivredne proizvode iz EU. Hrvatske kompanije pogođene tim embargom navodno istražuju mogu li da svoje proizvode prodaju kao srpske, menjajući etikete, piše list.

Energetika je, kako navodi, još jedan izvor napetosti. Perspektive projekta Južni tok, gasovoda kojim bi se gas iz Rusije izvozio u EU, a prelazio i preko Srbije, godinama je svetlucao kao fatamorgana. Taj projekat doneo bi radna mesta i novac kao i gas onim delovima zemlje kojima je potreban. Sada nije jasno da li će do njega ikad doći. Pod pritiskom Evropske komisije bugarska vlada je upravo obustavila svoje učešće u projektu.

Ako lidere EU iritira Srbija, onda iritira i Ruse. Ruski Gaspromnjeft ima 51 odsto deonica u NIS-u, a 11. avgusta je obelodanjeno da policija istražuje privatizaciju NIS iz 2008. Vučić je s tim u vezi rekao da Rusi shvataju da je reč o unutrašnjem pitanju. Ali, očigledno je da su Rusi besni, piše Ekonomist i podseća da su oni govorili da su dobili izvanredne uslove za taj ugovor nakon što su stali na stranu Srbije zbog Kosova.

Vraćajući se na karikaturu s početka teksta, autor kaže da će Vučić nastaviti da pokušava da zadovolji i jednog i drugog pijanistu. Sve dok ne pravi probleme na Kosovu, Zapad će mu opraštati, kaže Dimitar Bečev iz Londonske škole ekonomije za Ekonomist.

On naglašava da je teško biti oštar prema Srbiji zbog toga što prodaje maline Rusiji, kada Francuska prodaje ratne brodove.
Ipak, Srbija na kraju mora da se osloni na evropski put kako bi zaštitila svoju kandidaturu.

U međuvremenu, većina od ukupno 160 ukrajinskih vojnika koji su na Kosovu u sastavu snaga NATO se povlači. Imaju hitnija posla nego da pomažu u zaštiti kosovskih Srba, zaključio je Ekonomist.

Opaska Bečeva da je teško biti oštar prema Srbiji zbog toga što prodaje maline Rusiji, kada Francuska prodaje ratne brodove, odnosi se na planove zvaničnog Pariza da ne odustane od prodaje Moskvi nosača helikoptera „Mistral“.

Francuski ministar spoljnih poslova, Loran Fabijus, krajem jula odbacio je kritike upućene Parizu zbog namere da Moskvi isporuči nosač helikoptera „Mistral“, naglašavajući da „postoji pravilo da se potpisani i plaćeni ugovori moraju poštovati“.

- Ugovor sa Rusijom o isporuci ‘Mistrala’ potpisan je 2011. Njegov potpisnik nije aktuelna vlada, ali nema veze. Postoji pravilo da se potpisani i plaćeni ugovori moraju poštovati – izjavio je tada šef francuske diplomatije za radio Frans Inter.

Vašington i London su žestoko osudili nameru Francuske da isporuči nosač helikoptera Rusiji. Američki predsednik, Barak Obama, izrazio je žaljenje što Pariz nije doneo odluku o suspenziji potpisanog ugovora, preneo je AFP.

Francuski predsednik Oland je nešto ranije izjavio da će prvi ratni brod „Mistral“ biti isporučen Rusiji u oktobru, kao što je ugovorom predviđeno, ali da će odluka o drugom brodu „zavisiti od ponašanja Moskve u ukrajinskoj krizi“.

(Tanjug)

I. A. - B. J. | 26. 08. 2014. - 21:55h | Komentara: 14

Direktorka JKP-a „Objedinjena naplata“ Jelena Stojanović potvrdila je da je direktor niškog Vodovoda i narodni poslanik Dejan Andrejević (SNS) posle pisanja „Blica“ platio dugove.

Prema nezvaničnim saznanjima „Blica“, redovna dugovanja su izmirena juče.
- U “Objedinjenu naplatu” je došao brat Dejana Andrejevića i platio kompletan redovan dug - rekao je izvor „Blica“.


Stojanovićeva je rekla da Andrejević ima ugovor o otplati duga za komunalije, te da je dugovao nekoliko rata po tom ugovoru, kao i za redovnu potrošnju.


Kako je naš list pisao, Andrejević je ugovorom prihvatio otplatu duga za komunalije od oko 438.000 dinara za stan koji se zvanično vodi kao vlasništvo njegove majke u kome on živi, ali nije plaćao redovno ni rate ni tekuću potrošnju.


- On je preuzeo dug na ime majke, a rate mu se skidaju sa ličnog dohotka jer je urađena administrativna zabrana. Po tom ugovoru koji je na snazi bile su sporne dve ili tri rate. Sve to su izmirili, tako da nema više duga po ugovoru - rekla je Stojanovićeva za naš list.


Ona je potvrdila da je Andrejević dugovao dva računa i za redovnu potrošnju, koju ne plaća preko administrativne zabrane, već uplatama na šalteru, ali da je i to namireno.


U SNS, čiji je Andrejević poslanik, bili su šokirani da ne plaća redovno komunalije, a Zoran Babić, šef poslaničke grupe, rekao je da takvo ponašanje bruka čitavu stranku.

(Blic online)

 

taj majmun ima platu oko 200k dinara samo u vodovodu

Taman da vrati finansijeru za svoje racune 

И шта сад кад је платио дуг?
Никакве санкције,никаква истрага,наставља да буде посланик и директор водовода?

Ima bruku u medijama. A puca mu kais zbog toga 

Ma da je jedini, ni po jada.....

pa naravno a postenom coveku za dug od 2000dinara odma nakace privatne krpelje,i kako to da njemu nisu do sada izvrsitelji to naplatili,mozda je reko ko vule onomad za telefon da nema dobru platu pa nemoze da plati