Kriptovaluta...

Варуфакис: То што нам раде зове се тероризам



Грчки министар финансија Јанис Варуфакис оптужио је кредиторе за „тероризам“, дан уочи референдума на ком ће се грађани изјашњавати о предлозима поверилаца.
„Оно што раде са Грчком има име — тероризам“, рекао је Варуфакис за шпански дневник „Мундо“.

„Оно што Брисел и Тројка данас желе је да победи ’да‘, како би могли да понижавају Грке“, казао је грчки министар финансија, а преноси АФП.

 




Опширније: http://rs.sputniknews.com/evropa/20150704/3038135.html#ixzz3exJAuwIr

Ekonomista iz Ljubljane: Nas Slovence su uveravali da SFRJ živi na naš račun, sad Nemcima isto kažu

BIZNIS00:09, 05.07.2015.Autor: Agencija TANJUG
 
Pošalji e-mail
Odštampaj tekst
A
Mencinger je ocenio da je Evropska unija sada tamo gde je Jugoslavija bila 1985. godine i dodao: Kao što su Slovence tada uveravali da svi u Jugoslaviji žive na naš račun, sada nemački političari uveravaju sve da su Grci lenjivci koje izdržavaju Nemci
joze mencinger
Joze Mencinger, Foto: Reuters
BEOGRAD - Slovenački ekonomista Jože Mencinger ocenio je da su Grci, na neki način, pred dilemom "bolje rat nego pakt' - ako prihvate "rat", odmah su u velikim problemima, a ako prihvate "pakt" - nastavlja se mrcvarenje koje ne donosi zaokret. Mencinger je u intervjuu Politici, uoči današnjeg reforenduma, rekao da kažnjavanjem Grčke Evropa pokorava radikalnu levicu i da bi na tom izjašnjavanju o ponudi kreditora emocijama zaokružio "ne", a da bi kao ekonomista izabrao "da".

Mencinger je ocenio da je Evropska unija sada tamo gde je Jugoslavija bila 1985. godine, kada se, kako je rekao, još mogla spasiti da je postojala volja.

"Kao što su Slovence tada uveravali da svi u Jugoslaviji žive na naš račun, sada nemački političari uveravaju sve da su Grci lenjivci koje izdržavaju Nemci", kaže Mencinger. On je rekao i da u vreme raspada Jugoslavije, kada je bio ministar u vladi Slovenije, nije bio nacionalista i da nije verovao u san o samostalnoj Sloveniji. Poredeći slučaj Grčke s raspadom SFRJ, Mencinger je rekao da bi "odlazak Grčke iz EU bi, ekonomski gledano, irelevantan za Evropu, dok je odlazak Slovenije iz Jugoslavije bio ekonomski značajan".

"A što se Slovenaca tiče, mi smo u Jugoslaviji bili republika sa dosta prava, dok smo u EU samo provincija. Izgubili smo sve atribute države kao ekonomskog subjekta. No, za sve to krivim samo slovenačku politiku, koja se već deset godina udvara evropskim vlastima", poručio je Mencinger. Mencinger je rekao i da nikad nije verovao u budućnost evra, koji se, kako kaže, pretvorio u najveću pretnju EU. "Grčka kriza je pre svega politički problem.

Evropske vlasti se plaše širenja 'levog radikalizma', pa će učiniti sve da Grčku disciplinuju. To im je važno da bi birače u Španiji držali u strahu i da bi sprečili sumnje u njihove institucije i njihovu politiku", smatra Mencinger. Mencinger je rekao da smatra da Evropu, posle ove, čekaju nove krize, zbog ogromne likvidnosti u finansijskom sektoru i nelikvidnosti u nefinansijskom sektoru. Mencinger je ocenio i da je politika stezanja kaiša glupa, jer je, kao prvo, kriza nastala u privatnom finansijskom sektoru, a za nju su okrivili javni sektor, dok se rešenje traži u smanjenju socijale i na teret siromaha.

"Drugo, problem savremenog sveta nije ponuda nego tražnja. Nije problem proizvoditi već proizvode i usluge prodati. Raskorak između suviše male tražnje i velike ponude ne može se rešiti štednjom, jer ona dodatno smanjuje tražnju. Treće, preporučuje se povećanje efikasnosti i konkurentnosti, što još povećava ponudu i nezaposlenost. Ako to rade svi, onda to vodi u ekonomski kanibalizam", zaključio je Mencinger za "Politiku".

varufakis je olos...i kriminalac... 

Grčka kriza, ili kako uništiti Sirizu

01/07/2015 od Nebojša Katić

Ima nečeg čudnog, opasnog i gotovo kockarskog u načinu na koji je „Trojka“ (Evropska komisija, Evropska centralna banka i Međunarodni monetarni fond) mesecima pregovarala sa Grčkom. Čini se da su pregovori odavno prešli sa terena ekonomije na teren politike, ako su na terenu ekonomije ikada i bili. Trojka kao da više želi da uništi Sirizu, nego što bi da rešava finansijsku krizu Grčke i da predupredi potencijalno teške posledice koje ta kriza može imati na stabilnost evro zone i evropskih ekonomija.

Bez ikakvog sentimentalizma valja ponoviti – za ekonomsku krizu Grčke koja traje od oktobra 2009., odgovorni su pre svega Grci i njihovi kreditori[1]. I jedni i drugi su platili, ili plaćaju cenu neodgovornosti.

U martu 2012. usvojen je reprogram kojim je grčki dug smanjen za oko 105 milijardi evra (oko 54% BDP-a) i to je najveći apsolutni otpis dugova u finansijskoj istoriji. Za privatne kreditore cena je bila paprena. U tom reprogramu, u tzv. „šišanju“ kreditora, strani privatni investitori su izgubili oko 65 milijardi evra, dok je ostatak otpao na domaće kreditore. Time je i struktura kreditora promenjena, pa je učešće privatnih kreditora svedeno na samo 20 procena u ukupnom grčkom dugu. Preostalih 80 procenata Grci danas duguju stranim javnim institucijama – evropskim državama i fondovima, Evropskoj centralnoj banci, MMF-u i sl.. Iz ugla dužnika, takva struktura poverilaca je mnogo nepovoljnija od one u kojoj dominiraju privatni kreditori.

Ročna struktura grčkih dugova je takođe promenjena, rokovi otplate su produženi i pomereni u daleku budućnost, s tim da poslednje tranše dugova dospevaju za naplatu tek 2054. godine. Kako se ubrzo pokazalo, taj reprogram je došao prekasno, i uprkos visini otpisa, dug je i dalje ostao neodrživo visok. Visina javnog duga se danas kreće oko 177 procenata BDP-a, dok je na kraju 2008. iznosio oko 109 procenata.

Reprogram iz 2012. godine je zahtevao od Grčke oštru politiku budžetske štednje. Danas su Grčka i njeni građani prisiljeni da plaćaju visoku cenu ugodnog života koji je finansiran jeftinim kreditima protekle decenije. Grčka je 2014. godinu završila sa BDP-om koji je za oko 26 procenata realno niži od njihovog BDP iz 2007. godine, dok je realna potrošnja opala za trećinu. U istom periodu je stopa nezaposlenosti sa 8.4 procenta skočila na 26.5. To su strašne ekonomske činjenice iza kojih stoji i mučna ljudska drama velikog broja Grka.

Upravo u pomenutim ciframa se krije i suština grčke drame. Kada je pod pritiskom kreditora Grčka prihvatila gorku medicinu, građanima je objašnjeno da će posle kraćeg perioda žrtvovanja uslediti oporavak. Do oporavka nije došlo i grčke muke su se nastavile[2]. Šok terapija bez rezultata i beznadna agonija bez kraja porodile su, gotovo niotkuda, Sirizu. Ona je ostvarila veliku izbornu pobedu obećavajući da će se izboriti za novi, mekši aranžman sa Trojkom, da će okončati politiku surove štednje, da će podstaći privredni rast i Grčku izvesti iz krize.

Nema sumnje, a danas je to još vidljivije nego juče, neiskusna Siriza je precenila svoju pregovaračku poziciju. Jedini adut koji je Siriza verovala da ima, počivao je na eventualnom strahu Evropljana od cepanja evro zone i od nove destabilizacije finansijskog sistema koji bi započeo bankrotom Grčke. Igranje na tu kartu je bila jedina strategija koju je Siriza imala, a istini za volju, nikakvu drugu nije ni mogla imati.

Na drugoj strani stola, Siriza se suočila sa iskusnim, koordiniranim i surovim pregovaračima. Od prvog dana je bilo jasno da se sa Grcima ne pregovara, već da im se uslovi diktiraju i da se njihovi argumenti ignorišu. Još gore, i naoko zbunjujuće, Trojka nije ni krila da se upravo tako i samo tako „pregovara“.

Mediji su se postarali da svetsku javnost upoznaju sa svim detaljima pregovaračkog procesa. U tom izveštavanju, grčki pregovarači, ali i Grci en gros, često su izvrgavani ruglu. Neiskusni lideri Sirize su ponekad svojim izjavama i gafovima i sami olakšavali takvu vrstu medijske satanizacije. Ukratko, evropska javnost je strpljivo pripremana da podrži tvrd, beskompromisan stav prema Grčkoj, bez obzira na eventualne posledice[3]. Čak je i u nevažnim, marginalnim državama van evro zone, poput Srbije na primer, mehanizam medijske diskreditacije Sirize u punom pogonu.

Na globalnoj sceni Siriza je sama, bez saveznika, bez podrške ali i bez jasnog i ubedljivog ekonomskog plana. Sva je prilika da ni lokalni centri moći, od velikog biznisa do grčke Centralne banke ne podržavaju Sirizu. Ne bi bilo iznenađenje ni da ove strukture već poodavno i diskretno paktiraju sa Trojkom.

Finansijski pregovori sa Grčkom vode se po sličnoj matrici po kojoj su vođeni politički pregovori sa Srbijom 90-tih. Nejasni su razlozi zbog kojih je Grčka ovako grubo i javno ponižavana. Nejasno je i zbog čega se pregovori koji bi morali biti odmereni, diskretni, strpljivi i sklonjeni od očiju javnosti, gotovo pornografski guraju na prve strane novina.

Grčkim pregovaračima nije ponuđen častan izlaz, niti je učinjen i najmanji ustupak koji bi pomagao da im se spasi obraz. I poruke koje se šalju grčkoj javnosti lišene su bilo kakve empatije i razumevanja za muke kroz koje nacija prolazi.

Jedino logično objašnjenje bi moglo biti da se na primeru Grčke javno i glasno trenira strogoća, da se uspostavljaju nova pravila ponašanja i da se šalje jasna poruka onim glasačima koji bi da podrže nove pokrete poput Sirize. Kao da Evropa, za primer, kažnjava Grke zbog toga što su glasali za „pogrešnu“ stranku.

Centri moći su odlučili da je politika stroge štednje jedini put i da se takav put ne sme dovoditi u pitanje. Građani se moraju navikavati na novo vreme i nova pravila koja uspostavlja veoma moćna i bogata manjina. Sve da je Siriza i imala bolji program od onoga koji je prezentiran, sve da je i prezentacija tog programa bila ubedljivija no što je bila, teško je poverovati da bi ishod po Grke bio drugačiji.

Izaći u susret Sirizi i tražiti rešenje u nekakvom kompromisu pretilo bi da ojača slične pokrete u Evropi, poput Podemosa, na primer. Malo je poznato i da je veliki uspeh Škotske nacionalne partije dobrim delom vezan za njenu politiku suprotstavljanja programu štednje koji se sprovodi u Velikoj Britaniji. Nema sumnje da bi i eventualni uspeh Sirize veoma osnažio sve one pokrete koji se bore protiv politike brutalne budžetske štednje i da bi time ugrozio sve tradicionalne i etablirane političke partije. U tom strahu su manje-više ujedinjene i levica i desnica.

Ako je ova linija rezonovanja tačna, onda Siriza ne sme proći, od politike oštre štednje se neće odustati, pa makar se rizikovala i stabilnost evro zone, pa makar se svet rušio.

Gledano iz evropskog ugla, najavljeni referendum u Grčkoj je zapravo dobrodošao. Ako do referenduma dođe, ako Grci budu glasali za mere koje traži Evropa, taj ishod će biti ravan izglasavanju nepoverenja Sirizi, i značiće njen kraj ili bar političku marginalizaciju. Ako Grci budu glasali protiv predloženih mera, mediji će objasniti svetskoj javnosti da je reč o trijumfu ludosti i neodgovornosti, pa tvrdoglave i lenje Balkance treba pustiti niz vodu. Uzgred, nije previše važno što u trenutku kada se (i ako) bude glasalo na referendumu, evropskog predloga neće ni biti, pošto je on istekao 30. juna.

Pred Grčkom je period neizvesnosti, novih muka i verovatno žestokih unutrašnjih konfrontacija. Za Grčku nema dobrog ishoda, a vreme će pokazati i da li je oštra politika prema Grčkoj bila od kakve koristi Evropi.

ŽRTVENI JARAC "Situacija u Grčkoj je problem i za Srbiju"






Tanjug   | 05. 07. 2015. - 09:40h | Komentara: 7
Programski direktor Centra za međunarodnu saradnju i održivi razvoj Nikola Jovanović rekao je danas da za Grke neće biti dobrog ishoda referenduma jer nema više manevarskog prostora.

On je rekao da je Grčka veliki problem i za Srbiju jer je trebalo da bude ekonomski motor razvoja ukazujući da sada koridor od Soluna do Mađarske gubi na značaju.

- U slučaju da prihvate ponuđeno, aktuelna vlada će biti u problemima jer sa njom niko više ne želi da razgovara i nema nekog velikog izbora - ocenio je Jovanović.

 

On je kazao da u Evropi, pre svega u Nemačkoj, postoji raspoloženje da se na primeru Grčke drugim članicama EU pokaže kako ne treba da se radi.

- U slučaju da se na referendumu odbiju predložene mere poverilaca, to bi značilo obustavu dalje pomoći, a Grčka bi bila žrtveni jarac - smatra Jovanović.

On je naglasio i da Grci nemaju prese za štampanje svoje novčane jedinice drahme, koje su morale da budu uništene pre ulaska u Evropsku uniju.
 
- Ako izglasaju ne, imali bi nove probleme, proglasili bi bankrot ali ne bi imali dobre partnere za izlazak iz Unije. Svi bi učinili da izlazak bude što bolniji i to je vrlo opasna opcija - kaže Jovanović.

Ukoliko se Grci, uprkos Ciprasovim pozivima, opredele za ponudu i uslove poverilaca, to bi kako najavljuju u evrozoni značilo pregovore po novim pravilima, a prethodno bi članice evrozone morale da se saglase sa produžetkom pregovora.

- Svi se slažu da je potreban treći paket pomoći Grčkoj, ali niko više ne želi da pregovara sa Ciprasom. Mislim da postoji određena volja da se Grčka pustu niz vodu, a ako pruhvati uslove, ne postoji spremnost da joj se olakša život - smatra Jovanović.

Jovanović kaže da je Cipras pogrešio što je tražio da Grčka bude presedan, a ne specijalni slučaj i dodaje da je više krivaca za dug koji Grčka trenutno ima.
 
- Prvo, kriva je stara grčka elita jer je korumpirana, izgrađena je neefikasna država, a krediti su išli u pogrešne projekte. Od 2010, kriva je Evropa zbog programa pomoći, a kriva je i Ciprasova vlada jer ništa konkretno nije uradila i pogrešno je pregovarala - smatra Jovanović.

On je ukazao i da je Grčka veliki problem za Srbiju jer je trebalo da bude ekonomski motor razvoja.

- Koridor od Soluna do Mađarske sada gubi na značaju, a geostrateški Grčka u problemu je loša vest za Srbiju - zaključio je programski direktor Centra za međunarodnu saradnju i održivi razvoj.

U SUSRET GREFERENDUMU 8 zabluda o grčkoj krizi

V. Filipović   | 04. 07. 2015. - 21:34h  izmena vesti 09:33h | Foto: AP, Reuters, Profimedia, Shutterstock   | Komentara: 0
Grčka je 30. juna i zvanično postala prva moderna država koja je propustila da isplati ratu spoljnog duga Međunarodnom monetarnom fondu. Dalja saradnja evropskih kreditora i države Grčke zavisiće od volje naroda, koji će u nedelju doneti konačnu odluku. Ipak, podjednaku važnost kao i rezultat referenduma ima i pitanje: šta posle? Različita nagađanja i mišljenja, kako stručnjaka tako i laika svakodnevno se gomilaju. Grčka kriza dodatno je otežana različitim zabludama koje vladaju, a vezane su za rezultat referenduma.

1. Izlazak iz evrozone je neizbežan
Propuštanjem uplate rate duga na račun MMF, Grčka je ispisala jednu novu, za neke pozitivnu, a za neke negativnu stranicu istorije. Nakon toga, spekulacije o napuštanju/izbacivanju iz evrozone postaju sve glasnije. Ipak, koliko god je epilog referenduma moguć u nekoliko potpuno različitih varijanti, "Grexit" je sve samo ne sigurna stvar.  Čak je i Mario Dragi, predsednik ECB izjavio da "neplaćanje dela duga ne znači da će Grčka biti izbačena iz evrozone". Dakle, kraj scenaria grčke krize još uvek nije napisan.

2. Grčka je jedini krivac za dužničku krizu
U ovo može da poveruje samo neko ko apsolutno nema nikakvih dodirnih tačaka sa sistemom kreditiranja. Ma, sa ekonomijom uopšte. Grci snose veliki deo odgovornosti, jer, budimo iskreni: višedecenijsko uzimanje novca, bez jasne strategije kako će isti vratiti, je udžbenički primer neodgovornosti. Međutim, Trojka u sastavu MMF, ECB i EK svesno je upumpavala abnormane količine novca u grčku ekonomiju. Kao zemlja koja je decenijama bila pod diktaturom vojne hunte, Grčka ni u ludilu taj novac ne bi odbila. Ogroman procenat novca od kredita bio je raspoređivan mahom po stranim (najviše nemačkim) bankama, koje su taj novac odavno i višestruko naplatile. Ali, na papiru pored imena Grčke i dalje stoji 320 milijardi evra duga. Dakle, krivicu snose i jedni i drugi: Grci, koji su mogli da kažu: "ne, nećemo tolike pare jer nemamo predstavu kako ćemo ih vratiti", i kreditori koji su svoju "velikodušnost" mogli da rasporede na znatno veći broj daleko ugroženijih zemalja u kojima hiljade ljudi svakodnevno umire od gladi. Samo, u Africi nema toliko banaka.


3. Grčka se sigurno vraća na drahmu
Evroskepticizam buja, i to je činjenica. Usled te buntovničke atmosfere, često se povratak drahme kao valute spominjao kao već "gotova stvar". Ipak, ponovno usvajanje drahme je sve samo ne sigurno. Iako na prvi pogled to deluje kao logičan korak, nije. Da u Evropi ne vlada jedinstvena valuta, to bi bilo moguće. Ovako, s obzirom da Grci nemaju ama baš nikakvu kontrolu nad monetarnom politikom Starog kontinenta, povratak na drahmu vodio bi u hiperinflaciju, vrtoglavo variranje cena sa bezbroj nula... Nešto što su stanovnici Srbije, nažalost, dobro upamtili. Dakle, zaključak je da bi napuštanje evrozone u nekoj varijanti moglo da pomogne u oživljavanju klinički mrtve grčke ekonomije, ali da standardna procedura devalvacije sopstvene valute u ovom specifičnom slučaju nije izlaz iz problema.

4. Evrozona će doživeti nepopravljivu štetu ukoliko Grčka izađe
Tesno povezane na nekoliko načina, države evrozone na čelu sa Nemačkom svakako će doživeti ozbiljan udarac i pre svega lični poraz ukoliko Grčka izađe iz sistema evra, ali daleko od toga da će se zbog toga evrozona raspasti. Sigurno je da bi se zajmodavci oprostili od novca koji su decenijama ranije sa ushićenjem upumpavali u Grčku, ali nije baš da su zemlje evrozone sirotani koji nemaju za hleb. Najveći rizik i štetu evrozona bi doživela ukoliko bi se Grčka nakon izlaska iz iste stabilizovala i stala na noge. To bi moglo da podstakne i druge dužnike (spomenućemo samo Italiju, Španiju i Portugal kao najveće) da razmotre sličan scenario. Ali, te pretpostavke su na "dugačkom štapu".

5. Letovanje u Grčkoj više nije moguće
Finansijski kolaps, prazni rafovi, nestašica hrane, lekova i ostalih osnovnih potrepština samo su deo jedne, pomalo netačne slike koja se forsirala najviše u Velikoj Britaniji, kao zemlji koja u Grčkoj ima najveći broj turista. Situacija nije sjajna, daleko je od takve, ali nije ni toliko crna. Prva stvar, 60 evra dnevno sa bankomata ne važi za kreditne kartice stranaca. Dakle, nijedan turista neće ostati bez para i samim tim mogućnosti da kupi vodu i hranu. Hoteli i privatni smeštaji na grčkim ostrvima su skoro popunjeni, a nove ture turista dolaze i odlaze. Život nije stao, more i sirtaki su i dalje tu.
 
6. Referendum je najpametnije rešenje
Oko ove stavke postoji začkoljica i potencijalna opasnost od pogrešnog shvatanja. Referendum kao takav predstavlja nepobitno najdemokratskiji način odlučivanja. Ipak, konkretno grčki referendum nije baš "običan". Prvo, da bi neko kompletno razumeo šta sve obuhvataju opcije "DA" i "NE", potrebno je ozbiljno, fakultetsko znanje iz ekonomije. S obzirom da je većina Grka sve samo ne skup ekonomskih stručnjaka, epilog referenduma zavisiće od ljudi koji ne razumeju baš najbolju temu o kojoj glasaju, što ih ostavlja ranjivim prema političkom uticaju, kako premijera Aleksisa Ciprasa, tako i njegovih protivnika i evropskih kreditora. Narod je zbunjen i u panici, i samo želi prekid agonije. Međutim, nema tačnu predstavu šta koji odgovor donosi, a šta odnosi.

7. Grčka se može oporaviti bez reformi
Ne može. Izašli ili ostali u evrozoni, Grci moraju da shvate da je dosadašnjem načinu života i politici došao kraj. Zamislimo za trenutak da dug nestane. Preopterećeni javni sektor, ogromne penzije i plate bi grčku ekonomiju veoma brzo ponovo povukli na dno, u novi dužnički mulj. Jednostavno, toliko veliki prihodi Grka uzrokovani su stranim novcem, a ne nekom briljantnom ekonomskom politikom. Reforme su neophodne. Najbolje bi bilo da ih Grci sami sprovedu, s obzirom da su one koje predlažu kreditori u sukobu sa zdravim razumom.

8. Gore od ovoga ne može

Nažalost, može. Čak je i veća mogućnost da se, bez obzira na rezultat referenduma, stvari drastično pogoršaju pre nego što Grčka ugleda svetlost na kraju tunela. Put oporavka, sa ili bez evrozone, je izuzetno dugačak i posut trnjem.


Izvor: Blic

Volimo Grcku kako je ona volela nas devedesetih

Trendovi na Tviteru , od 6. juna do danas :

     http://topsy.com/analytics?q1=%23%CE%BD%CE%B1%CE%B9%20OR%20%23nai%20-%23oxi%20-%23%CE%BF%CF%87%CE%B9%20-%23%CF%8C%CF%87%CE%B9&q2=%23%CE%BF%CF%87%CE%B9%20OR%20%23oxi%20-%23nai%20-%23%CE%BD%CE%B1%CE%B9%20OR%20%23%CF%8C%CF%87%CE%B9&q3=%23yolo&via=Topsy

     

they say no...