Дужан као Грчка :: Politicki ~ Geopoliticki forum

Zašto bi povratak na drahmu bio loš scenario za Grčku

V. F. | 05. 07. 2015. - 12:17h izmena vesti 12:43h | Foto: AP, Reuters
Premijer Grčke Aleksis CIpras izjavio je da Grčka planira da ostane u sistemu evra, kakav god rezultat referenduma bio. Međutim, to neće zavisiti samo od njega, te je povratak na drahmu, iako malo verovatan, još uvek jedna od opcija.

Drahma bi za Grčku mogla da bude najgori mogući scenario
Uvođenje nove valute predstavlja veoma težak i bolan proces, naročito za zemlje kojima se smeši bankrotstvo, piše Business Insider.

Primeri Istočne Nemačke i njeno usvajanje marke, raspada Čehoslovačke 1993. i uvođenje krune, pa čak i stvaranje samog evra rezultat su dugogodišnjeg planiranja i podrške vodećih svetskih sila. Grčkoj je utoliko teže jer bi poovratak na drahmu mogao da dođe bez ikakvog prethodnog plana.

Istorija pokazuje da bi ponovno uvođenje drahme predstavljalo ogroman izazov za Grčku. Vlada Aleksisa Ciprasa našla bi se pred teškim zadatkom, s obzirom da nije poznato ima li Grčka administrativni kapacitet da se relativno brzo prebaci na novu valutu.

Iako blaga većina Grka na referendumu planira da zaokruži "ne" i odbije prihvatanje reformi međunarodnih kreditora, čak 81 procenat anketiranih stanovnika izjasnilo se da želi ostanak u sistemu evra.

Dva teška pitanja

Zamislimo za trenutak da je povratak na drahmu neizbežan. Grčki bankarski sistem je u potpunosti zavisan od Evropske centralne banke, koja bi u jednom od potencijalnih scenarija mogla da se povuče ukoliko narod na referendumu bude odbacio nastavak saradnje sa kreditorima. U takvoj situaciji, država bi morala da stvori novi monetarni sistem u kojem bi drahma zamenila evro, kako ekonomija ne bi potpuno stala.

Države koje menjaju valutu suočavaju se sa dva ključna pitanja: Kako uvesti nove novčanice i kovanice, i drugo, šta raditi sa bankovnim računima, dugovima i ostalim finansijskim instrumentima iskazanim u staroj valuti.

Uvođenje nove valute traje otprilike šest meseci, a ponekad i do dve godine. Umetnici i dizajneri prvo moraju da naprave nacrt novčanice, bezbednosni stručnjaci da kreiraju zaštitu od falsifikovanja, poput vodenih žigova i posebnog mastila, dok zvaničnici finansijskih institucija moraju da projektuju koliko apoena je potrebno svakoj od banaka.

- Jedna od najkomplikovanijih tačaka ovog procesa je uspostavljanje efikasne distribucije i omogućavanje da nova valuta bude dostupna svuda - kaže Boris Raguz, koji se nalazio na čelu Centralne banke Hrvatske 1993. godine, nakon raspada Jugoslavije.

Nepoverenje u novu valutu

Problemi će biti prisutni i kada banka počne sa izdavanjem novog novca. Zbog neophodnog vremenskog okvira za distribuciju novih apoena i kovanica, dve valute, i stara i nova, morale bi da postoje istovremeno nekoliko meseci (u najboljem slučaju).

Čak iako bi banke momentalno mogle da se prebace na novu drahmu, radnje bi i dalje prihvatale obe valute, a možda čak samo evro, u slučaju da trgovci ne budu imali poverenja u novu drahmu.

Drahma i evro bi najverovatnije počele odnosom 1:1, ali to bi ubrzo moglo da se promeni.

Evro je stvoren 1999. godine, ali je naredne tri godine postojao isključivo u virtuelnom smislu, i bio korišćen za elektronske finansijske transakcije. Tek 1. januara 2002. godine apoeni jedinstvene evropske valute pojavili su se na tržištu, iako su stare valute korišćene do kraja marta te godine.

Ono što dodatno otežava situaciju Grčkoj jeste činjenica da bi se promena valute desila bez ikakvog prethodnog planiranja (za razliku od npr. evra, čije je uvođenje pažljivo planirano nekoliko godina).

Pored toga, za razliku od ostalih valuta koje su odbačene nakon uvođenja evra, sa pojavljivanjem drahme evro svakako ostaje glavna valuta Starog kontinenta, bez obzira na dešavanja u Grčkoj.

- Čim se ljudima džepovi budu napunili drahmama, jedva će čekati da ih se otarase - kaže Jakob Kirkegard, jedan od čelnih ljudi Peteson Instituta za međunarodnu ekonomiju u Vašingtonu.

Još jedna komplikacija biće ta da će mnogi uvoznici zahtevati da im Grci plaćaju u evrima, a ne u drahmama koje će imati jako malu vrednost u međunarodnim okvirima.

Ludek Nidermajer, koji je bio na čelu Centralne banke Češke kada je ta država 1993. godine uvodila svoju valutu krunu, izjavio je da su i Češka i Slovačka neko vreme nakon razdvajanja bile izolovane. Grčkoj je teže jer je ona kao država daleko integrisanija u evropsku ekonomiju, zbog čega joj je daleko komplikovanije da se iz iste izdvoji.

Ključna stvar jeste poverenje u novu valutu. To je nešto što su i Česi i Slovaci imali, a što Grcima svakako nedostaje.

- Ukoliko uvedete novu valutu koju niko ne želi, započinjete posao na veoma loš način. Savetovao bih Grcima da prestanu sa razmišljanjem o napuštanju evra, jer bi se takva politika završila jako loše po njih. Trenutno u Evropi ne postoji alternativa za evro - rekao je Nidermajer.

Iako uvođenje drahme deluje kao jedna veoma radikalna mera, daleko od toga da je nemoguća, naročito ukoliko se u obzir uzme jutrošnja izjava predsednika Evropskog parlamenta Martina Šulca.

On je jasno poručio Grcima da neće moći da koriste evro ukoliko građani na referendumu odbiju saradnju sa međunarodnim kreditorima.

- Evro im neće biti dostupan kao sredstvo plaćanja ukoliko izglasaju NE. A onog trenutka kada neko uvede novu valutu, on izlazi iz evrozone. Zbog toga se nadamo da će građani ipak glasati drugačije - poručio je Šulc.

Izvor: Blic