Грчка снижава минималну плату за 22 одсто
   PDF    Штампа    Ел. пошта
уторак, 28. фебруар 2012.

АТИНА –Влада Грчке је данас договорила велико кресање минималне плате, што ће додатно снизити животни стандард радника с ниским примањима, јер Атина почиње да спроводи мере које захтевају њени међународни кредитори у замену за други пакет за спасавање од 130 милијарди евра.

Одобрено је кресање минималних плата, што ће погодити раднике који већ ионако трпе после више од четири године дубоке рецесије, пошто је влада усвојила серију мера које су прошле седмице одобрене у парламенту, изјавио је један неименовани владин званичник.

Снижењем минималних плата, које ће бити озакоњено без потребе за даљим усвајањем у парламенту, стандардна минимална месечна плата од 751 евра биће снижена за 22 одсто. За запослене млађе од 25 година то кресање ће бити још драстичније и износиће 32 одсто.

Уз то ће бити уведено замрзавање плата у јавном сектору све док стопа незапослености, која сада достиже 21 одсто, не опадне испод 10 одсто, пренела је агенција Ројтерс.

Упоредо са захуктавањем грчког законодавног процеса ради испуњавања буџетских обећања, премијер Грчке Лукас Пападимос ће се у среду састати са председником Европске комисије Жозеом Мануелом Барозом пред самит ЕУ 1. и 2. марта.

Грчка је под снажним притиском да предузме хитну акцију после низа неиспуњених обећања у последње две године да ће скресати буџетске издатке и реформисати разрушену економију.

Постоји, међутим, растућа бојазан да ће поновни резови угушити сваку наду у опоравак и онемогућити смањење јавног дуга који достиже 160 одсто бруто домаћег производа (БДП).

„Европска унија је већ схватила да не можемо ићи напред само са строгим мерама штедње, потребан нам је раст”, указао је портпарол владе Пантелис Капсис у једној емисији на Мега телевизији.

Грчки парламент треба да данас касније гласа о новој рунди кресања буџетских издатака за 3,2 милијарде евра (4,3 милијарде долара), отпочињући тиме овонедељну серију гласања о пакету строгих мера штедње.

Циљ тих мера, које ће из буџета за одбрану срезати 400 милиона евра, смањити оперативне трошкове министарстава за 15 одсто и скресати пензионе трошкове за 386 милиона евра, је да грчки буџетски дефицит у 2012. сведе на 6,7 одсто БДП.

Као резултат тих кресања, месечне пензије у јавном сектору изнад 1.300 евра биће смањене 12 одсто, док ће такозване допунске пензије изнад 200 евра бити срезане чак до 30 одсто.

Пензије у јавном сектору су већ биле снижене 10 одсто у оквиру мера, усвојених 2010. у замену за први пакет иностране помоћи за спасавање Грчке од 110 милијарди евра.

Америчка агенција за кредитне рејтинге „Стандард енд Пурс” је у понедељак снизила дугорочни кредитни рејтинг Грчке на „селективни банкрот” после прошлонедељног споразума о свопу обвезница којим се инвеститори у грчке обвезнице приморавају на губитке.

Европска централна банка је била приморана да понуди хитну помоћ грчким банкама после тог снижења рејтинга којим је ЕЦБ била приморана да обустави прихватање грчких обвезница као колатерала приликом осигурања зајмова од те банке.

„То неће имати никакав утицај на функсионисање економије”, рекао је један званичник који је желео да остане анониман.

(Танјуг)

Глас Русије: Грчка може већ данас да банкротира
   PDF    Штампа    Ел. пошта
среда, 29. фебруар 2012.

Последњи сати су постали веома драматични за Грчку. Група поседника грчких дужничких обвезница је тражила јуче од Међународног удружења за размену активима и дериватима (International Swaps and Derivatives Association, ISDA) да оцени статус грчких хартија од вредности.

Одлука ISDA се очекује најкасније у 17.00 GMT данашњег дана. Није искључено да ће већ сутра пасти пресуда да је Грчка банкротирала. У том случају ситуација на светском тржишту може да постане неконтролисана, јер нико не зна тачно ко и у којој мери поседује грчке хартије од вредности.

Јубилеј са магловитим перспективама

28. фебруара 2002. године у 12 земаља ЕУ завршен је оптицај националних валута. Наредног дана, 1. марта – драхме, франци, марке и друге монете постале су део прошлости. Евро је постао једина унутрашња јединица за обрачунавање валутног савеза. Десет година касније скоро половина становника зоне евра признаје да осећа носталгију за својим валутама и крије негодовање због немоћи власти ЕУ да изађу на крај са дужничком кризом.

За протекле године број земаља где је евро сменио локалне валуте скочио је до 17. Последња се у јануару 2011. године валутном савезу приближила Естонија. Ипак дужничка криза која се разбуктала означила је крај даљег проширења зоне евра. Земље које су раније сањале да што пре постану чланови привилегованог евроклуба узеле су „тајм-аут“. Власти неких непридружених, на пример Чешке, назвале су увођење евра неуспешним економским експериментом. Мада још пре неколико година слични смели испади на рачун Брисела чинили су се фантастиком.

Од тренутка увођења 1999. године, евро се предастављао као универзално средство за борбу против старих болести Европе. Јединствена валута требало је да минимализује инфлацију, да олакша живот туристима и бизнису, да доведе у ред буџетску политику. Последњу тачку регулисали су строги Мастрихтски критеријуми – дефицит буџета не већи од 3%, а државни дуг не мањи од 60% унутрашњег бруто производа. Ипак политика је превладала економску сврсисходност и чланови зоне евра су постали Грчка, Италија и Шпанија, чији су буџетски показатељи били далеко од узорних. Данас за ове грешке треба да плати локомотива зоне евра, Немачка, где скоро трећину становништва чине евроскептици. Ових дана чак министар унутрашњих послова Немачке Ханс Петер Фридрих отворено је позвао Атину да спозна сврсисходност иступања из зоне евра. Коментар финансисте Александра Лапутина:

- Криза у зони евра се, пре би се рекло, не продубљује, већ еволуционира. Размере проблема су већ приближно јасне. Друго је питање што решење ових проблема не може да буде тренутно, већ ће се развући годинама. Да ли то значи да ЕУ може да дође поново до марки или драхми? То су два различита питања. Једна је ствар доћи до тога да јаке земље иступе из зоне евра. Друга је ствар са слабијим земљама. Ипак сматрам да ни једно ни друго није повољно члановима ЕУ. Зато бих разматрао перспективе евра као више или мање стабилне. А повратак националним валутама је вероватно најгора варијанта.

По мишљењу експерата, руководство ЕУ и поједине земље треба сада да израде нову стратегију развоја зоне евра. У многоме то је било учињено крајем 2011. године, на самиту шефова ЕУ било је објављено о буџетско-пореској реформи у оквиру зоне евра. На јануарском самиту било је потврђено решење да се усвоји буџетски пакт. На тај начин вероватноћа повратка ка националним валутама зависи од одлучности земаља зоне евра да спроводе структурне реформе, сматра економиста Алексеј Горјајев.

- Све зависи од тога колико слабе земље – Грчка или Португалија, Шпанија – могу дисциплиновано да се придржавају својих обавеза према бездефицитном буџету. Без тога, перспективе јединствене валуте су магловите. Уз то неопходно је схватити каква правила игре треба да постоје за све земље које чине ову зону. Треба спроводити врло тешке у социјалном погледу реформе. И Грчкој и другим европским земљама предстоји предузимање болних корака.

(Глас Русије)

Britanska kovnica za izradu novčanica sprema se za štampanje drahme
I.F. | 18. 05. 2012. - 23:45h | Komentara: 0

Novinari lista “Tajms of London” razgovarali su sa zaposlenima u kompaniji De La Rue, jednoj od malobrojnih na svetu koja je u stanju da napravi veliku količinu novčanica koje se ne mogu falsifikovati.

Rukovodstvo kompanije, koja štampa funte i evre, tražilo je od “zaposlenih u proizvodnji da obezbede zaštitne znake za upotrebu na novim banknotama, kao i staru kolekciju bakarnih kalupa koji su se koristili za vodene žigove”.


Analitičar Pol Džons izjavio je za agenciju Rojters da je moguće da će biti potrebni dodatni štampači ukoliko oni u Grčkoj nisu u stanju da odštampaju potrebnu količinu novca.

Blic

Grčki turizam trpi zbog ekonomsko-političke neizvesnosti
Tanjug | 18. 05. 2012. - 23:02h | Komentara: 0

Broj rezervacija evropskih turista za ovo leto u Grčkoj smanjen je posle neuspelih parlamentarnih izbora održanih 6. maja zbog neizvesnosti u pogledu ekonomske i političke budućnosti zemlje.

Za razliku od prošlogodišnje uspešne sezone kada je broj turista u Grčkoj povećan za 9,46 odsto na 16,4 miliona a zarada za 9,5 odsto na 10,6 milijardi evra, ova godina će, sudeći po dosadašnjem trendu, biti sumorna za grčke turističke radnike, prenela je francuska novinska agencija Frans Pres.


"Posle održavanja parlamentarnih izbora 6. maja, došlo je do smanjenja obima rezervacija za 50 odsto. Razlog za to je politička nestabilnost", objašnjava Jorgos Drakopulos, generalni direktor udruženja turističkuh radnika Grčke SETE, dodajući da ponovljeni izbori tek slede 17. juna, što se poklapa sa početkom letnje sezone.


"Mnogi hotelijeri ulažu velike napore, ali u pitanju je nešto sasvim drugo, to jest bezbednost i odnos kvaliteta usluga i cena", smatra Drakopulus.


U Nafpliju, lučkom gradu na Peloponezu, rezervacije su posle izbora gotovo zamrle, posle pada rezervacija od 25 do 30 odsto od januara ove godine, što turistički predstavnik Pantagiotis Moriatis tumači ne samo kao posledicu krize u kojoj se zemlja nalazi od 2010, već i nezapamćenog broja štrajkova i demonstracija koji su se održavali u srcu glavnog grada Atine.
 

Broj rezervacija francuskih turista za Grčku smanjen je za 30 odsto, u Austriji za 13 odsto, ali na iznenađenje mnogih, broj rezervacija nemačkih turista je nepromenjen u odnosu na prošlu godinu kada ih je bilo 2,5 miliona.

Blic

човек уплати аранжан за јун у фебруару, Грчка, преко неке филијале немачке туристичке агенције бемлига шта тачно ... прошле године све прошло као по лоју, решио да иде на исто место и ове године ... сав кеш унапред, прође јефтиније наравно.

Звони телефон љубазна госпођа објашњава ... проблем са хотелом, са овим са оним, може ли нека замена за варијанта 1 варијанта 2 варијанта 3 ... све наравно скупље ...

Пуцају браћа Грци по шавовима само тако ... ми ће кокако кокице гледамо како ЕУ грца ... док се исто не деси и нама ...

Gotovi su oni...jos se suska da ce najverovatnije dobiti ona riba sto je protiv mera stednje najvise glasova.

kažu da će biti jeftinije letovanje 

Austrijanci za izlazak Grčke iz evrozone

Tanjug    | 21. 05. 2012. - 10:13h | Komentara: 1
BEČ - Velika većina Austrijanaca smatra da bi Grčka trebalo da se vrati svojoj nacionalnoj valuti - drahmi.

Istraživanje javnog mnjenja instituta “OGM” pokazalo je da čak 71 odsto Austrijanaca podržava istupanje Grčke iz evrozone, a samo 21 odsto podržava ostanak Atine u zoni zajedničke evropske valute.
 
“Odbijanje pomoći Grčkoj i želja za istupanjem Atine iz evrozone nisu bili nikada tako visoki”, objasnila je Karin Cvrtila iz “OGM-a”.
 
Austrijanci su mišljenja da su već dovoljno plaćali za Grčku i da su dalje finansijske pomoći očigledno beskorisne.
 
Pitanje da li Grčka treba da zadrži evro ili se vrati svojoj staroj valuti izazvala je burnu diskusiju i među ekspertima u Austriji.
 
Novi šef Instituta za više studije (IHS) Kristijan Kojšnih, na primer, se zalaže za istupanje Grčke iz evrozone, i to brzo.Prema njegovom mišljenju povratak na drahmu vodilo bi ka devalvaciji valute za oko 50 odsto, što bi drastično poboljšalo konkurentnost, smanjilo uvoz i podstaklo izvoz.

Izvor: Blic

Austrijancima bi bilo najbolje da cute. Da nije Grcke, odavno ne bi imali kome da izvoze svoje dugove i time kupuje vreme!

Bilo bi zanimljivo da Grci dignu sve depozite, sto realno, sto imaginarno! : ) Ako uvedu drahmu, to znaci da bi se trgovina svela na granice unutar Grcke. Logicno bi bilo da povuku svaki euro iz banki.

Zajebace ih ovi iz Evropske Banke, samo jos ne znam na koji fazon.

Evropska Centralna Banka, je nadlezna za sve nacionalne banke i po zakonu, ne postoji mogucnost da se novac izdaje, a da nije kredit. Ono sto medjutim mogu da urade je da urade tzv "oprost duga". Ali, zaista bih to zeleo da vidim : ))) Ni da im oproste 200% duga, opet bi se sve svelo na isto : ))

Četiri scenarija za budućnost Grčke

Suočeni sa velikom verovatnoćom da na novim izborima u Grčkoj 17. juna većinu mesta u parlamentu dobiju stranke koje se protive merama štednje, Evropska komisija i Evropska centralna banka prave vanredne planove za slučaj izlaska zemlje iz evrozone.

U intervjuu za belgijski list “De Standard”, Karel de Huht, komesar za trgovinu, izjavio je da ti planovi treba da svedu na minimum domino-efekat u EU. Međutim, Hose Manuel Gonzales-Paramo, član izvršnog odbora ECB, rekao je da se banka energično zalaže za ostanak Grčke u evropskoj porodici. Tokom krize u evrozoni Brisel je tvrdio da želi ostanak Grčke, ali je zahtevao od Atine da poštuje preuzete obaveze o smanjenju potrošnje.
 

- Danas, službe Evropske centralne banke i Evropske komisije proučavaju krizne scenarije. Završnica je počela, a kako će se završiti, ne znam - poručio je De Huht, iako nije otkrio pojedinosti tih planova, koji se prave u Briselu i Frankfurtu, sedištu Komisije, odnosno ECB.
 

I mnogi svetski ekonomisti i analitičari uveliko razmatraju posledice rastanka Grčke i evrozone. Volfgang Minhau, analitičar londonskog “Fajnenšel tajmsa”, iznosi četiri moguće varijante za budućnost Grčke.
 

I američka banka “Džej-Pi Morgan Čejs” ima tri scenarija ishoda grčke krize.

Prvi predviđa pobedu partija centra i nastavak pregovora sa EU, MMF i ECB (takozvanom trojkom). Evro bi u tom slučaju vredeo 1,3 dolara. Prema drugom scenariju, Grčka bi odustala od obaveza po dugovima, ali bi ostala u evrozoni. U tom slučaju bi kurs evra opao na 1,2 dolara. Treći scenario predviđa izlazak Grčke iz zone evra. Tada bi evro vredeo svega 1,1 dolar i investitori bi počeli da povlače kapital iz evropske ekonomije.

 

SCENARIO 1
Tokom desetogodišnje depresije vlada će sprovoditi reforme i smanjivati rashode u skladu sa zahtevima EU i MMF-a. Grčka će biti u recesiji i dužničkoj klopci, budući da će se potencijal njene ekonomije smanjivati brže od oporavka njenog rasta. Mada bi to na papiru moglo biti uspešno u ekonomskom smislu, takva taktika će gotovo sigurno pretrpeti neuspeh i okončati se trijumfom radikalnih partija. Na taj način će Grčka, ispunjavajući programe EU i MMF, dobiti 10 godina depresije, neizbežni izlazak iz evrozone i rušenje demokratije i dolazak totalitarnog režima, što je najgori od svih mogućih scenarija. 

 

SCENARIO 2
Najbezbolnija varijanta je ekonomski bankrot. Vlada Grčke bi štedela i sprovodila reforme sve dok njen budžet ne dospe u suficit. Vlada bi zatim objavila bankrot ili bi, u krajnjem slučaju, počela pregovore s EU i MMF-om o izmeni uslova paketa finansijske pomoći. Grčka bi u tom slučaju čak mogla i da ostane u evrozoni, a dugovi bi joj bili otpisani.

 

SCENARIO 3
Grčka odbacuje sve postignute sporazume, na šta bi EU i MMF odgovorili prekidom finansiranja. Ako bi Grčka jednostrano izašla iz programa pomoći, čekao bi je bankrot po svim njenim dugovima, ali bi vlada i dalje morala da štedi jer bi budžetski deficit ostao veliki, a ako bi pri tom želela da i dalje ostane u evrozoni, pitanje je da li bi druge članice mogle da je primoraju da napusti monetarnu uniju. U sporazumima EU nije predviđena situacija da se neka zemlja isteruje iz evrozone.

 

SCENARIO 4
Grčka neodložno izlazi iz evrozone, a vlada objavljuje bankrot u najskorije vreme. Njena konkurentnost bi u početku rasla, ali bi ubrzo sva dostignuća potonula u političku krizu.

Izvor: B92