Дојче веле: Европске милијарде у грчким беспућима            
субота, 21. јул 2012.

Тешко је проценити колико новца из Европске уније намењеног опоравку Грчке нестане у мутним каналима. Осим тога бирократија и мањак контроле отежавају истрагу. Али, неки примери показују да је пуно проневера.



Радило се о једном од најспектакуларнијих али и најспорнијих процеса протеклих година у Грчкој. Крајем јуна девет професора и високих намештеника Универзитета Пантеон из Атине осуђено је на високе затворске казне. Особље универзитета је осуђено јер су деведесетих проневерили осам милиона евра намењених науци и истраживањима. Новац Европске уније завршио је на приватним рачунима професора. Да ствар буде гора, оптужени су делимично играли и важне политичке улоге. Тако је некадашњи ректор Димитрис Констас предводио грчку делегацију при Савету Европе.

У грчким медијима се већ дуже време провлаче пикантни детаљи ове афере. Тако је књиговођа универзитета возио Ферари а новац намењен науци трошио се на луксузна уређења викендица оптужених. Упркос свему, оптуженима немају осећај кривице. Они додуше признају превару али тврде да су за њу одговорни други и да је процес против њих политички мотивисан. Оптужени су најавили да ће се жалити против пресуде и да ће ићи до Европског суда за људска права. Једно је међутим сигурно: случајеви попут афере Пантеон само су врх леденог брега. Годинама су средства из Брисела завршавала у мутним каналима а њихово праћење је, због гломазне бирократије, готово немогуће.

Не постоји преглед издатака

Али новац нестаје бестрага не само у подручју науке него и привреде. Како пише дневни лист „Та Неа“, од 1989. па до данас се из ЕУ у Грчку слило преко 90 милијарди евра економских потицаја. Но добар део овог новца је пропао или у бесмисленим или једноставно непостојећим пројектима. Некадашњи државни секретар у Министарству економије Јанис Цукалас и данашњи члан Европског парламента тврди да до дан данас не постоји уверљива студија о томе где је завршио новац из европских фондова. „Сигурно, ако погледате све те ауто-путеве, подземне железнице и аеродроме постаје јасно да се нешто и учинило, што је и добро за ову земљу. Ал нигде не постоји преглед укупних издатака и прецизног стања у којем се налазе пројекти“, закључује Цукалас.

Маштовити маслинари

Најбољи пример за нетранспарентне пројекте су многобројне задруге маслинара, посебно на острву Криту. Ове задруге су деценијама род приказивала много већим од стварног како би побрале што више новца из фондова ЕУ. Доказ за то није могуће наћи јер још увек не постоје ефикасни контролни механизми када су у питању пољопривредне субвенције. Грчки маслинари су тако годинама објављивали извештаје која је могла контролисати само управа задруге. Но за то, како пише дневник „Та Неа“, често није било воље ни мотивације.

Аутори: Јанис Пападимитриу / Ненад Крајцер

(Дојче веле)

 

Odavno poznato to sa maslinama, isto ko i u Spaniji, uzimali subvencije uvek za najmanje deset puta vise stabala nego sto imaju 

Samaras:Grčka u "Velikoj Depresiji"

Atina -- Grčka je u „Velikoj depresiji“ u kakvoj su bile Sjedinjene Američke Države 1930-tih, rekao je premijer Andonis Samaras bivšem predsedniku SAD Bilu Klintonu.

Samarasov komentar je usledio dva dana uoči dolaska u Atinu grupe međunarodnih poverilaca koji insitiraju na daljim merama štednje ukoliko Grčka koja se povija pod teretom masivnog spoljog duga od preko 360 milijardi evra, namerava da dobije dalju finansijsku pomoć i izbegne haotični bankrot.

Očekuje se da grčki ukupan domaći proizvod (BDP) do kraja 2012. opadne za petinu, u petoj uzastopnoj godini recesije, pod uticajem povećanja poreza, smanjenja troškova i plata shodno zahtevima dva paketa pomoći koje su joj dali Evropska unija (EU) i Međunarodni monetarni fond (MMF).

Nezaposlenost je u Grčkoj dostigla rekordnih 22,6 odsto u prvom kvartalu ove godine.

Grčka mora do 2014. da smanji svoj budžetski deficit ispod tri odsto BDP, sa 9,3 odsto koliko je iznosio 2011, što zahteva dodatnih 12 milijardi evra u smanjenjima troškova i višim porezima, povrh 17 milijardi koliko su iz budžeta uštedele dosadašnje vlade.

Grčka želi da joj kreditori omoguće dve dodatne godine kako bi ostvarila budžetski cilj i izvegla još dublje ekonomsko propadanje, no ovi se protive takvoj ideji Atine jer bi to značilo još veću finansijsku pomoć prezaduženoj zemlji.

Grčka je od proleća 2010. primila preko 240 milijardi evra kredita uz veliki oprost duga.

Klinton je na sastanku sa premijerom Samarasom kritikovao grčke kreditore da se preterano usredsređuju na štednju.

Grčka bi verovatno lakše mogla da otplati svoj dug ukoliko bi prvo ostvarila privredni oporavak, kazao je Klinton.

Klinton je došao u Grčku da promoviše Helensku inicijativu koju su pokrenuli biznismeni grčkog porekla koji žive u inostranstvu.


Izvor: B92

Nemačka: Grčka treba da isplaćuje plate u drahmama

Tanjug    | 23. 07. 2012. - 11:17h | Komentara: 50
Grčka bi trebala početi da polovinu svojih penzija i plata državnih službenika isplaćuje u drahmama kao deo postepenog izlaska iz evro zone, citiran je danas generalni sekretar Hrišćansko-socijalne unije (CSU) Aleksander Dobrindt.

On je u više navrata ponovio da bi Grčkoj bilo bolje van evrozone, prenosi agencija Rojters.

"Što se tiče Grčke, sa njom smo stigli do kraja puta. Više ne sme biti dodatne pomoći. Zemlja koja ne želi da ispuni dogovorene uslove, ili nije u stanju da to učini, mora dobiti priliku van zone evra", rekao je on za nemački list "Velt".

CSU je često kritikovala evropske pakete pomoći upućene Grčkoj, ali njegovi komentari ukazuju na stepen nezadovoljstva Nemačke u pogledu neuspeha zvanične Atine da ispuni reformske ciljeve dogovorene u okviru paketa pomoći, u vrednosti od 130 milijardi evra.

"Postepeni povratak na staru valutu je bolji za Grčku od naglog prelaska. Ukoliko bude imala drahmu kao paralelnu valutu, to će joj omogućiti da ostvari ekonomski rast", rekao je on.

On nije objasnio kako bi Grčka uspela da se delimično vrati na staru valutu, a da to ne izazove previranja na finansijskim tržištima.

Inspektori iz takozvane "trojke", Evropske komisije, Evropske centralne banke (ECB) i Medjunarodnog monetarnog fonda (MMF), stigli su prošlog utorka u Atinu, kako bi se fokusirali na nove mere štednje Grčke, vredne 11,7 milijardi evra, koje bi ta zemlja trebalo da sprovede u periodu od 2013-2014. godine.

Izvor: Blic

Vlada Grčke ukida desetine javnih organizacija

Vlada Grčka je u utorak objavila "spajanje i ukidanje" dvadesetak javnih organizacija radi smanjenja budžetskih rashoda, što zahtevaju poverioci - Međunarodni monetarni fond i Evropska unija.

"U okviru restruktuiranja države, Vlada počinje prve fuzije i ukidanje dvadesetak organizacija da bi smanjila rashode i učinila ih efikasnijim", piše u saopštenju Ministarstva za reformu uprave.

 

Ministarstvo kaže da osoblje ukinutih ili spojenih organizacija - ukupno 5.256 zaposlenih, "neće biti otpušteno, već premešteno na druge poslove".

 

Od 15 organizacija ostaće devet, a pet, uključujući Fond za upravljanje arheološkim iskopavanjima, biće ukinuto i njihov posao inkorporiran u odgovarajuća ministarstava.

 

Cena rada tih organizacija, dotiranih iz državnog budžeta je 40 miliona evra.

 

Ministarstvo priprema studiju radi "procene svih organizacija finansiranih iz budžeta, a prvi rezultati će biti do kraja avgusta i tada sledi udruživanje stotina organizacija", piše u tekstu.

 

Stručnjaci trojke poverilaca: EU-ECB-MMF, od ponedeljka u Atini detaljno razmatraju finansijske knjige grčke države radi utvrđivanja procene prekoračenja i kašnjenje u sprovođenju plana fiskalnog prilagođavanja.

 

Dolazak trojke je deo redovne revizije državnih finansija, potrebne da bi se nastavila isplata kredita evrozone i MMF. U krizi bez presedana više od dve godine, Grčka je obećala da će restrukturirati upravu i funkcionisanje države da bi ograničila rasipanje javnog novca.

Izvor: Blic

Samaras: Grčka na nogama do 2014.

Atina -- Grčki premijer Andonis Samaras obećao je da će izvući zemlju iz recesije za 18 meseci, uprkos prognozama da će ekonomija te države ove godine opasti sedam odsto

Samaras je, takođe, naglasio da će "što pre bude moguće" sa međunarodnim kreditorima pokušati da sklopi sporazum koji će za dve godine, odnosno do 2016. godine produžiti rok za smanjenje troškova i reforme, što je ključni uslov da Grčka dobije neophodne zajmove iz inostranstva.

Zahtev za produženje rokova ne pozdravljaju evropske vlade, a grčki kreditori su više nego ogorčeni zbog odlaganja i neispunjavanja obećanja u Atini.

Premijer Grčke je poslanicima iz svoje konzervativne Nove demokratije rekao da njegova mesec dana stara koaliciona vlada mora da demonstrira da poštuje i može da primeni obaveze iz paketa pomoći.

Grčki premijer je istakao da bi ekonomija zemlje u ovoj godini mogla da opadne više od sedam odsto, čime bi ukupni pad u poslednjih pet godina bio 20 odsto.

On je, međutim, utvrdio da vlada može da vrati Grčku na stazu rasta "početkom 2014. godine".

Samaras je, takođe, rekao da su "neodgovorni" strani političari koji javno govore da će grčki program mera štednje propasti, navodeći da su oni upravo ti koji "čine šta mogu da (Grčka) propadne".

Zamenik nemačke kancelarke Filip Resler u nedelju je upitao da li Grčka može da ispuni uslove za dobijanje dalje međunarodne pomoći, dodajući da je ideja o njenom napuštanju zone evra "prestala da bude strašna".

Predstavnici EU, Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Evropske centralne banke (ECB) počeli su inspekciju grčkog programa štednje, razgovorima sa zvaničnicima Ministarstva finansija.

Očekuje se i da predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo ove nedelje poseti Atinu i razgovara sa Samarasom.


Izvor: B92

Šef grčke vojske podneo ostavku

Atina -- Načelnik generalštaba grčke vojske podneo ostavku samo nekoliko sati pre sastanka saveta za odbranu na kojem će se oceniti rad visokih vojnih oficira.

General pukovnika Konstantinosa Ziaziasa (57) imenovala je prethodna socijalistička vlada u novembru 2011. godine, a Ministarstvo odbrane i vojska nisu želeli da komentarišu vest o njegovoj ostavci, preneo je AFP.

U Grčkoj se svake dve do tri godine imenujuje novi načelnik vojske, i uobičajeno je da nova administracija postavi svog kandidata kada dođe na vlast.

Vladajuća tročlana koalicija preuzela je dužnost u junu sa ciljem da izvede zemlju iz recesije i omogući lakše uslove za pozajmice EU i MMF.

Grčka se suočava sa pritiskom kreditora da uvede dodatno smanjenje troškova uključujući i vojni budžet i plate pripadnicima oružanih snaga.

Izvor: B92

Grčkoj će dug biti oprošten?

Atina -- Sledeći korak u drami spašavanja Grčke od stečaja je poseta predsednika Evropske komisije Žoze Manuela Baroza Atini.

On nosi drugi mogući plan za oprost duga. To bi evropske poreske obveznike moglo da košta mnogo.

Prema pisanju nemačkih listova, bankrot Grčke je sve izvesniji. Nemačka, ali i neke druge zemlje nisu više spremne da vladi u Atini na raspolaganje stavljaju dodatne kredite.

Barozo će zato sa grčkim premijerom razgovarati o malom broju opcija koje su još ostale kako bi se ova zemlja spasila od bankrota.

Službenici Evropske unije koji žele da ostanu anonimni kažu da je grčki dug nepregledno visok i da se u Grčkoj u poslednjih četiri meseca nije dogodilo praktično ništa. Naprotiv, Grčka se udaljila od cilja.

Dug se ne može umanjiti čak ni drugim paketom pomoći iz fondova za spas vrednim 130 milijardi evra, ni oproštajem duga privatnih poverilaca.

Kao jedina preostala šansa ostaje da se Grčkoj oprosti dug. Privatni poverioci su već odustali od velikog dela svojih zahteva, a sada bi na redu bili državni poverioci kojima Grčka duguje oko 200 milijardi evra.

Na kraju bi te kredite, ukoliko dođe do oprosta duga, trebalo da plaćaju zapadni poreski obveznici.

Istovremeno, ekonomisti Siti grupe kažu da su izgledi da Grčka napusti evrozonu u idućih 12 do 18 meseci sada narasli na oko 90 posto. Oni čak u svom izveštaju navode da će Grčka napustiti evrozonu već 1. januara sledeće godine.


Izvor: B92

Grčka najavila iznajmljivanje 40 ostrva
Tanjug | 13. 09. 2012. - 00:54h | Komentara: 0

Fond za razvoj aktiva Republike Grčke odredio je 40 nenastanjenih grčkih ostrva koja mogu biti iznajmljena na rok do 50 godina, sa ciljem privlačenja dodatnog novca radi smanjenja državnog duga. Površina tih ostrva varira od 50 do 300 hektara, prenela je agencija Blumberg.

Površina nenastanjenih grčkih ostrva varira od 50 do 300 hektara

- Ona se iznajmljivanjem na 40-50 godina mogu preurediti u prvoklasna turistička odmarališta - izjavio je direktor fonda Andreas Tarancis, ali nije precizirao koja su to ostrva.


- Izdvojili smo ostrva sa lepim reljefom, smeštena u blizini kopna, sa dobro razvijenom infrastrukturom - rekao je Tarancis, dodavši da je izbor izvršen vodeći računa o nacionaloj sigurnosti, objavljeno je na Internet strani Vesti.ru.


- Važeće zakonodavstvo nam ne dozvoljava da ih jednostavno prodamo, a mi to ionako ne želimo - istakao je Tarancis.


Vlada Grčke je poručila fondu da privuče 50 milijardi evra do 2020. uz pomoć upravljnja državnim aktivama sa ciljem ispunjavanja uslova evropskih kreditora i ostanka Grčke u zoni evra.


Izvor: Blic