Evo par opakih fotografija koje pokazuju kako to tamo zaista izgleda...

izvornik " The Atlantic ",današnji datum, kompilacija : Alan Taylor ( ovde )

Zao mi je pandura jer i oni su istom sranju kao i ova deca.. a moraju da rade "svoj posao" inace nema ni leba..

isto kao i kod nas, isto jebeno sranje ..

    Razlike izmedju XIX i XX veka bice mizerne u poredjenju sa promenama koje ce se desiti do kraja naseg veka.
    Ovo je tek pocetak.

U Atini je papren zivot, moj zet je sa platom od par hiljada evrica krpio kraj sa krajem, sada jedva zaradi hiljadarku i zivio kao bednik...tako da sve ovo ima samo narod da natera da do temelja sruse zgradu skupstine, vlade sta god

Piromani su se najbolje proveli 

Razbijanje mitova o "lijenim" Grcima

Tijekom aktualne ekonomske krize akumulirali su se brojni mitovi, "lijeni Grci" samo su jedan u nizu. Tako imamo mitove o skandinavskim modelima, islandskim rješenjima, njemačkoj produktivnosti itd.
Svi ti mitovi imaju nešto zajedničko - njihova svrha je stanovnike diljem Europe (i svijeta) što konkretnije udaljiti od sagledavanja stvarnog procesa koji se upravo odvija.
U tim nastojanjima eksploatira se temeljna ljudska potreba za razumijevanjem u kombinaciji s modernim pristupom "brzog razumijevanja".
Danas, kada ekonomsku krizu u većoj ili manjoj mjeri osjećaju gotovo svi stanovnici, nameće se potreba za shvaćanjem, prodiranjem u srž problema i elevacijom osjećaja zbunjenosti koji je zavladao.

O mitovima i njihovim učincima

Tada nastupaju jednostavni, kratki i pitki mitovi - kao "adekvatna objašnjenja" koja bi trebala zadovoljiti široke narodne mase.
Što je "objašnjenje" kraće i jednostavnije, brže se prenosi - kao nekakav virus, virus koji ima fatalne posljedice za šire razumijevanje ekonomske depresije u koju tone europski kontinent.
Sloboda govora je divna stvar i na nju se oslanjamo kada želimo svoje misli plasirati u vanjski svijet, no odgovornost za ono što govorimo također bi morala postojati.
Neznanje nije opravdanje - biti suučesnik u kontaminaciji cijelog društva s neutemeljenim mitovima znači biti direktno odgovoran za tragične posljedice u koje ponire krivo informirano društvo.

Zbog raspačavanja otrovnih mitova cijeli ljudski rod je propatio nebrojene nepravde, sukobe i genocide, u 20. stoljeću možda više no ikad.
Mit kako "narodi Afrike nisu sposobni upravljati sami sobom" doveo je do brutalne kolonizacije. Mit o "nedostatku demokracije" doveo je do zločinačke invazije na države kao što su Irak, Afganistan i Libija. Mit o krivnji cijelog jednog naroda doveo je do nacističkog pakla i Holokausta u kojem su stradali milijuni nedužnih Židova.
Mit o "sveprisutnom terorizmu" od 2001. drži nas u okovima agresivne politike koja bi nas mogla gurnuti ravno u bezdan novog svjetskog vojnog sukoba.
Svi ti mitovi, bili mali ili veliki, bili agresivni ili suptilni, svi zajedno tvore bolesni konsenzus na temelju kojega široke narodne mase dopuštaju, progledavaju ili čak sudjeluju u nepravdama.

Mit o "lijenim Grcima" možda je naštetio grčkom narodu više no ijedna mjera štednje ili surovi pritisak koji dolazi od strane MMF-a, Europske centralne banke, Europske komisije itd.
Raspačavanjem takvog mita narodu Grčke se uskraćuje ono što im je u ovim trenucima od najveće moguće važnosti - solidarnost, međunarodna i međunacionalna solidarnost.

Već sutra bi "kuriri mitova" mogli osjetiti bolnu nepravdu na vlastitoj koži, ali tada će već biti prekasno.

Kratki proces demistifikacije

Kao i slučajevima svakog drugog neutemeljenog mita, rušenje istog nikada nije izvedivo kontra-reakcijom, već isključivo kontra-argumentima.

MIT O LIJENOSTI

Kao prvo, razmotrimo detalj vezan uz utrošak radnih sati po glavi radnika.
Opsežno istraživanje centra OECD (Organisation for Economic Co-operation and Development) pokazuje kako grčki radnik godišnje radi 2,109 sati i nalazi se u samom vrhu ljestvice. Jedina država u kojoj radnici rade više je Južna Koreja (2,193 radnih sati godišnje).
Za usporedbu, u Njemačkoj radnik godišnje radi samo 1,419 sati, u Nizozemskoj svega 1,377.
Referenca: http://stats.oecd.org/Index.aspx?DataSetCode=LEVEL



MIT O MANJOJ PRODUKTIVNOSTI

Netko bi mogao pokušati osporiti date brojke dovodeći u pitanje "produktivnost" i "efikasnost" utrošenih radnih sati.
Ipak, to već spada u sivu zonu nacional-šovinizma, radnik u grčkom uredu može provesti pola radnog vremena ne radeći ništa, samo surfajući internetom, no isto može biti i slučaj u Njemačkoj.
S druge strane, ako se vrednuje produktivnost u odnosu koliko 1 sat rada stvara konkretne monetarne vrijednosti, onda je na tim listama gotovo uvijek na prvom mjestu država Luksemburg - zbog specifičnost industrije (bankarstvo, financije itd).
Produktivnost radnika direktno je vezana uz samu infrastrukturu zemlje, vrstu industrije i politički utjecaj (kao ključan element u snazi izvoza).
Detaljno istraživanje o učinkovitosti radnika i korelaciji s dostupnom infrastrukturom provedeno je na sveučilištu Stanford pod naslovom "Why Do Some Countries Produce So Much
More Output per Worker than Others?" ("Zašto neke države proizvode toliko više vrijednosti po glavi radnika od drugih?") - cijeli link: http://www.stanford.edu/~chadj/pon400.pdf

MIT O RANOM ODLASKU U MIROVINU

Vrijeme odlaska u mirovinu također je snažan mit koji se pokušava nametnuti kako bi se grčki narod optužio za glavnog krivca velike ekonomske krize.
Prema podacima istraživačkog centra Eurostat, Grci u prosjeku odlaze u mirovinu sa 61,7 godina, što je više nego u Njemačkoj ili Francuskoj.
Cijelo istraživanje: http://epp.eurostat.ec.europa.eu/cache/ITY_OFFPUB/KS-SF-07-097/EN/KS-SF-07-097-EN.PDF
(napomena: Grčka se nalazi pod oznakom "EL" - kratica za grčki naziv "Helenska Republika", na grčkom jeziku "Elliniki Dimokratia")

Prema drugim istraživanjima (novijeg datuma), broj godina za odlazak u mirovinu još je i porastao. Kako prenosi Spiegel, u prosjeku grčki radnik danas odlazi u mirovinu s 61,9 godina, dok je ta brojka u Njemačkoj 61,8 godina.
Izvor: http://www.spiegel.de/fotostrecke/fotostrecke-68269-2.html



MIT O OGROMNOM JAVNOM SEKTORU

Nadalje, često se govori o "ogromnom" javnom sektoru u Grčkoj, što nije ništa drugo nego samo još jedan mit.
Prema istraživanju centra International Labour Organisation (ILO), u državnoj službi u Grčkoj radi 22.3% radne snage. Za usporedbu u Francuskoj je ta brojka 30%, u Nizozemskoj 27%, u Švedskoj 34%.
U Britaniji 20% radi u javnom sektoru, u Njemačkoj 14%.
Iz tih brojki je jasno kako Grčka spada ispod prosjeka.
No, bitno je napomenuti kako 300,000 radnika u grčkom javnom sektoru radi na "privremeni" ugovor što znači da su uskraćeni za brojne beneficije i radnička prava.

Detaljne informacije o javnom sektoru u Grčkoj:
Publikacija istraživačkog centra McKinsey & Company: http://www.mckinsey.com/locations/athens/GreeceExecutiveSummary_new/
pdfs/Executive_summary_English.pdf

Sveučilište Oxford:
http://www.sant.ox.ac.uk/seesox/pdf/IordanoglouPatronageand
PublicEmployment.pdf

Komparacije javnog sektora (OECD iLibrary)
http://www.oecd-ilibrary.org/docserver/download/fulltext/4211011ec027.pdf?expires=1329394672&id=id&accname=guest&
checksum=C895395B3A60AE2B8981BFB8B7D4347E



MIT O NEMARNOSTI I NEDOSTATKU REGULATIVA

Njemački list Spiegel također donosi nekoliko detalja koji upućuju da je priča o "lijenim" Grcima stvar mita, a ne stvarnosti.
Tako se navodi kako PDV u Grčkoj iznosi 23%, u Njemačkoj 19%, a u Španjolskoj 18%.

Grčka je također uvela visoke poreze na prodaju goriva i cigareta, a uveden je i tzv. "porez na luksuz" koji iznosi dodatnih 10% u slučaju kupnje skupih automobila, jahti itd.

MIT O SLOBODNIM DANIMA I GODIŠNJEM ODMORU

Mitovima itekako pridonose političke strukture koje imaju direktan interes u demoniziranju grčkih radnika. Tako je njemačka kancelarka Angela Merkel izjavila kako su "narodi južne Europe više zainteresirani za odmor nego za rad".
Još jedan mit - jer na temelju istraživanja koje je proveo Eurofound (Europska zaklada za poboljšanje života i radnih uvjeta) u prosjeku španjolski i portugalski radnik godišnje koristi 22 dana odmora, grčki radnik jedan dan više, ali zato prosječni njemački radnik na odmoru godišnje provede čak 30 dana.
(http://www.eurofound.europa.eu/)

GRAFIKA: zakonski minimalan broj slobodnih dana


MIT O "POGREŠNOM NACIONALNOM KARAKTERU"

Još jedan notoran primjer blaćenja grčkih radnika prenosi britanski kolumnist Michael Burke za list The Guardian (link: http://www.guardian.co.uk/commentisfree/2011/jun/20/greek-mythology-boris-johnson-debt-crisis).
U svojoj kolumni prenosi izjavu londonskog gradonačelnika, Borisa Johnsona, koji je izjavio : "Kad bi samo Grci promjenili svoj nacionalni karakter i otkrili skandinavsku vjeru u državu zajedno s njemačkom ambicijom, katastrofa bi se mogla izbjeći".

Povodom te izjave Michael Burke je zapisao kako londonski gradonačelnik, na oprezan način, ponavlja ksenofobične mitove protiv Grka čiji je jedini argument "tako se priča".

"Istina je potpuno drugačija - grčki radnici imaju najveći poslovni pritisak od svih zemalja Europske Unije - tko kaže? Pa sama Europska Unija", ističe Michael Burke i prilaže poveznicu na istraživački centar europske institucije "Relationships Foundation": http://www.relationshipsfoundation.org/Web/Content/Default.aspx?Content=122
Po svim točkama istraživanja, grčki radnici nalaze se u daleko najgorem položaju od svih zemalja Europske Unije.

GRAFIKA: Opterećenost grčkih radnika je najveća u EU (rad vikendima, rad nakon radnog vremena, utjecaj opterćenja na obitelj itd.)


MIT O KORELACIJI RADA I BOGATSTVA

Njemačka je bogatija od Grčke, ali ta činjenica nema nikakve veze s količinom uloženog rada. Države nisu bogate zato što njihovo stanovništvo "mnogo radi" - upravo suprotno, što je država siromašnija, stanovništvo radi više.
Podizanje takta rada ne dolazi se do većeg osobnog bogatstva, niti državnog bogatstva.
Diljem svijeta djeca rade u tvornicama, rudnicima (kao primjerice u Bangladešu), moglo bi se konstatirati kako takve populacije rade najviše - i to je istina, ali rade najviše zato jer su najsiromašniji.
Isto kako bogati pojedinci izrabljuju siromašne, tako i bogate države izrabljuju siromašne.

Što se tiče Njemačke - kako se stanovnici Njemačke više bogate, sukladno tome i manje rade, što je vidljivo i iz istraživanja ekonomskog centra FRED (direktan link: http://research.stlouisfed.org/fred2/graph/?g=3W5)

GRAFIKA: prosječan broj godišnjih radnih sati njemačkog radnika u periodu 1970-2010



http://www.advance.hr/vijesti/razbijanje-mitova-o-lijenim-grcima/

---

 
Текст преносим без превода.

Макс Кајзер: Једино решење за Грчку је револуција или државни удар
   PDF    Штампа    Ел. пошта
петак, 17. фебруар 2012.

У гостовању уживо на ТВ станици Russia Today (RT), познати финансијски аналитичар Макс Кајзер, коментаришући актуелно стање у Грчкој, описао је тамошњу ситуацију као безизлазну и рекао да једино решење види у револуцији или некој врсти државног удара.

Кајзер је објаснио своје виђење како је уопште дошло до тога да се Грчка данас налази у тако тешкој финансијској позицији. Један од најутицајнијих финансијских аналитичара данашњице, тренутно води емисију „The Keiser Report“, која се емитује сваког другог дана на РТ. Радио је и емисије за BBC, Ал-Џазиру и Press ТВ а пише редовну колумну за „Huffington Post“. Од почетка финансијске кризе његов утицај стално расте. Кајзер упозорава да криза посебно погодује богатима, који се у тим околностима, због потпуног недостатка регулатива и закона, још више богате.

Следи слободни транскрипт његовог гостовања у вестима РТ са убаченим секцијама које објашњавају неке од поменутих термина.

РТ: Грчка је још једном на ивици. Народ испољава свој бес због нових резова на којима инсистира ЕУ. Јавни транспорт и друге службе су парализоване због дводневног синдикалног штрајка. Протестанти у Атини сукобљавају се са полицијом, неки бацају камење и молотовљеве коктеле. Влада и опозиција пристале су на захтеве међународних кредитора, али кредитори сада траже „потврду“ тих програма пре него што се Грчкој да финансијски пакет од 130 милијарди евра. Парламент би требало да усвоји мере ове недеље, али неке мање странке у коалицији најављују да неће подржати овај план (план је касније усвојен, а интервју са Кајзером је направљен пре тога, прим. прир.).

РТ: Макс, реци нам шта ће се догодити ако се поједине странке у грчком парламенту не сложе са овим планом и Грчка остане без финансијског пакета?

Кајзер: Прво, имајте на уму да је цео пројекат ЕУ покренула Немачка са циљем да на задња врата оствари уједињење Источне и Западне Немачке. Сада, кад је Немачка уједињена, креће се Европом и пљачка туђу имовину од држава као што је на пример Грчка. Грци су нови Јевреји – ако хоћете, а ово је финансијски холокауст, који спроводи Немачка.

РТ: Кажете финансијски холокауст, који спроводи Немачка. Добро, али некима се чини да Немачка, Европска комисија, ММФ, Европска централна банка, еврократе у Бриселу – како сви они заправо форсирају кредите са високим каматама другим чланицама ЕУ и затим им само стежу омчу око врата. Да ли је ово заправо део оне старе приче како богати постају још богатији?

Они форсирају токсичне дугове[1] већ десет година, тј. од саме имплементације евра. Управо због тог разлога, како је сад потврђено, Голдман Сакс на Волстриту приказивао је лажне податке о грчкој економији, само зато да би се Грчка могла укључити у еврозону. Ово су све унапред испланирали јер Немачка је веома добро знала да ће се једног дана све распасти, а они ће бити ту да покупе комадиће. Немачка ће финансијски напасти Грчку, Португалију, Шпанију. Ово је „Четврти рајх“, све се ово већ веома дуго кувало. Упозоравам на тај проблем у својој емисији већ дуго времена. Немачка сада у рукама има све карте и игра бриљантно.

РТ: Одобривши мере штедње, Грчка је пристала на смањење плата, пензија, поделиће отказе за 15.000 радника. Како Грчка уопште може да повећа свој економски раст уз све ове резове? Ствари једноставно немају смисла.

Нема никакве могућности да Грчка може економски извући из ове ситуације у којој се налази. Они су на путу према „коначном решењу“ а ММФ ће бити власник железничких пруга и вагона којима ће Грке одвозити на „коначно решење“. То се покушава направити грчком народу.

РТ: Постоје неки наводи који казују како би приватни кредитори могли да пристану на смањење потраживања чак и до 70 одсто. Чак и ако би пристали на тако нешто, јасно је да ниједан кредитор после тога више неће хтети да посуђује новац Грчкој знајући да га чекају велики губици. Зар то не значи да је Грчка на неки начин већ банкротирала?

Кредитори који ће номинално пристати на губитке... Прво, сав њихов новац већ је осигуран у тзв. „Credit Default Swap“[2] тржиштима. Они ће од посуђивања новца Грчкој зарадити. Без обзира шта ће се догодити, они уопште не преузимају ризик. Зато Грчка и јесте у овако дубоким проблемима – сав тај токсични дуг, чије је потраживање распоређено по банкама широм света у Немачкој, Британији, САД... Целокупни износ мораће да врати Грчка, тј. грчки народ мора да врати сав тај токсични дуг. Тај токсични дуг уопште није настао у Грчкој, него у другим државама, које су искористиле Грчку као сметлиште за одлагање токсичних дугова. Сада желе да Грци плате с каматама те дугове које су им пребацили. Наравно, грчки народ једноставно не може да исплати те дугове и зато ћемо бити сведоци финансијског холокауста.

РТ: Грчки политичари настоје да задовоље све ЕУ захтеве, али, сада када јесу, кредитори само желе још. Да ли ће убудуће долазити са још нових захтева?

И ову и прошлу грчку владу поставили су банкари. Владу која је тренирана у Чикагу на истом месту где је тренирана и Кристин Лагард (шефица ММФ; прим. прир.). Грци нису имали репрезентативну владу већ дуго времена. Они морају да се угледају на неке елементе Арапског пролећа – морају да покрену револуцију, морају да замене ову владу, морају да постану самодовољни и да поновно врате државну независност на начин да изведу неку врсту државног удара.

РТ: Још само једно питање за крај – наоколо се појављују бројне теорије завере о томе како еврократе у Бриселу успевају да форсирају овакве кредите? Неки људи већ помињу породицу Ротшилд и неке друге „произвођаче новца“. Има ли икакве истине у свим тим теоријама завере?

Не ради се овде о теоријама завере, већ о потпуном недостатку владавине права и закона. Видели смо такав случај у САД – MF Global, Goldman Sachs, Jon Corzine, Jamie Dimon – крали су новац од својих муштерија, милијарде долара су нестале. Нико то не истражује. Нема више никаквих закона и владавине права. Када је реч о банкарству, тога више нема. Ово је „отворена сезона“, ово је сезона чисте пљачке. Немачка то зна и то јој се веома допада. Узеће сву вредну имовину Грчкој, Португалији, Шпанији. Ово је „Немачка 4.0“ (алузија на Четврти рајх; прим. прир.), навикните се на то.

(Advance.hr)
[1] Задужења која имају мању могућност да ће бити исплаћена кредитору уз камате. Како сугерише Кајзер, снажније државе управо токсичну финансијску имовину пребацују на друге државе у облику кредита, што за њих има двоструки позитиван учинак – решавају се токсичне имовине и добијају нове дужнике.
[2] Credit Default Swap (замена потраживања у случају банкрота) је економски термин за посебну врсту уговора у којем је кредитор унапред осигуран од потенцијалног банкрота његовог дужника (компаније, државе и сл.) путем треће стране која је пристала да покрије насталу штету, ако дође до банкрота. У контексту који помиње Макс Кајзер, због таквих специфичних уговора, велики кредитори (Немачка, ММФ и сл.) не могу да изгубе, чак и ако Грчка прогласи банкрот, јер сав новац који Грчка дугује већ је осигуран путем посебних „трећих страна“ (већином разних банака широм света) које учествују у овој комплексној трансакцији.

Кристоф Лајтл: Грчка треба да прода ненасељена и далека острва Турској ради санирања буџета 
   PDF    Штампа    Ел. пошта
недеља, 19. фебруар 2012.

Грчка би требало да прода нека ненасељена и далека острва Турској ради санирања буџета, предлаже председник Привредне коморе Аустрије Кристоф Лајтл. Одустајање од делова суверенитета био би знак захвалности за помоћ, каже Лајтл!?

Председник Привредне коморе Аустрије Кристоф Лајтл предложио је да Грчка прода своја острва Турској у циљу санирања буџета.

Лајтл је у интервјуу бечком недељнику Профил објаснио да би високозадужена Грчка требало Турској да прода ненасељена и далека острва.

"Турска би била веома заинтересована. Одустајање од делова сопственог суверенитета био би знак захвалности за помоћ", рекао је Лајтл.

Лајтл је рекао и да сваким новим пакетом помоћи у целој Европи расте антигрчко расположење.

Грчка очекује да јој Европска унија (ЕУ) и Међународни монетарни фонд (ММФ) одобре други пакет помоћи за спасавање у висини од 130 милијарди евра, који је условљен договором владе у Атини са међународним приватним повериоцима који би требало да отпишу око 100 милијарди кредита који су дали тој земљи.

Поврх тога, Грчка треба да спроведе драконске мере штедње, које подразумевају смањивање плата и отпуштање запослених у јавном сектору.

У уторак су министри финансија еврозоне одложили доношење одлуке о исплати другог пакета помоћи за спасавање те презадужене земље. Грчки дугови достижу 360 милијарди евра.

Грчкој је други пакет помоћи, вредан укупно 230 милијарди евра, неопходан како би избегла да банкротира кад на наплату 20. марта стигну обвезнице вредне 14,5 милијарди евра.

У пролеће 2010. године Грчка је добила први пакет помоћи ЕУ и ММФ од 110 милијарди евра.

Грчки министар финансија Евангелос Венизелос је протекле недеље изјавио како неколико чланица еврозоне више не жели Грчку у еврозони, која окупља 17 држава ЕУ.

"Морамо да кажемо грчком народу истину. Постоји неколико земаља у еврозони које нас више не желе. Ми морамо да их уверимо да је Грчка способна да остане у зони евра", пренела је француска новинска агенција АФП.

Пре Лајтла је шеф немачке фирме "Бош" Франц Ференбах затражио искључење Грчке из ЕУ и еврозоне и рекао да та земља са "фантомским пензионерима" и "богатим пореским неплатишама" нема шта да тражи у Унији.

Ференбах је за немачки часопис Менаџер магазин рекао да би, у случају да Грци тај корак добровољно не предузму, морала онда ЕУ да промени своје законе па ту земљу искључи.

Грчки систем је, према првом човеку "Боша", руиниран и у једној заједници солидарности је неподношљиво оптерећење.

Немачки дневник Зидојче цајтунг пренео је како је директор "Боша" прекршио табу - први пут је шеф једног великог концерна затражио искључење презадужене државе.

Немачка канцеларка је до сада могла да се ослони на немачку привреду. Колико код грађани били незадовољни због све скупљих покушаја да се помогне Грчкој, предузећа и менаџери су увек подржавали Ангелу Меркел у покушајима да стабилизује Грчку и одржи у животу монетарну унију. Грубо гледано, важило је правило: што већи концерн, тим већа и верност евру, наводи лист.

До сада се у круговима привредних босова у најбољем случају говорило да би излазак из еврозоне био бољи за Грчку, јер би у том случају могла да пређе на сопствену валуту и регулише њену вредност у односу на евро. Ференбах, међутим, хоће више од тога. Грчка је, каже, осиромашена и постала је велико оптерећење за солидарну заједницу, пренео је даље Зидојче цајтунг.

Дневник цитира овог менаџера, по коме заједничка валута може да функционише само уз заједничку пореску, буџетску и економску политику.

При томе би, како додаје Ференбах, привредно слабије земље најпре требало да остану ван заједнице.

"Европа са две брзине не може се заобићи", истакао је Ференбах.

Слично као и "бос" "Боша" мисли и председник Савеза великопродаје, спољне трговине и услуга Антон Ф. Бернер.

"Мислим да би Грцима било боље уколико би напустили еврозону. Чак и када би ми Грцима 100 одсто поклонили њихове дугове, они би за 10 година били поново ту где данас стоје", рекао је Бернер листу Билд.

Немачка штампа пише да расте притисак евроземаља на високу задужену Грчку.

Медији преносе оцену и министра финансија Луксембурга Лука Фридена, који је у Сједињеним Америчким Државама упозорио да ће се Грци сами искључити из еврозоне, уколико влада у Атини не одржи обећања о реформама и штедњи.

Грчка влада усвојила мере штедње

Грчка влада усвојила је коначни пакет мера штедње, који су од званичне Атине тражили Европска унија и Међународни монетарни фонд као услов за нови пакет помоћи од 130 милијарди евра.

Због усвајања пакета мера сутра ће највероватније бити подржано "спасавање" које је званичној Атини потребно како би избегла банкрот 20. марта, када доспевају највећи део рата повучених кредита.

Грчки премијер Лукас Пападимос жали што није могло бити избегнуто додатно смањење пензија, али је навео да је ефекат ограничен, јер ће само утицати на део пензија оних изнад месечних 1.300 евра.

(РТС)

Агенција “Фич”: Велика вероватноћа да ће Грчка банкротирати
   PDF    Штампа    Ел. пошта
четвртак, 23. фебруар 2012.

Агенција за кредитни рејтинг “Фич” поново је снизила рејтинг Грчке са троструко Ц на Ц, наводећи да постоји велика вероватноћа да ће земља банкротирати, чак и после обезбеђивања новог пакета помоћи, у износу од 172 милијарде долара.

Атина је постигла општи споразум о отпису више од половине дуга, али сада мора да преговара о прецизним условима отписа са појединачним банкама и другим инвеститорима.

Грчки званичници су најавили да ће, када око две трећине зајмодаваца пристане да смањи суму која им се дугује, исто смањење наметнути преосталим приватним кредиторима.

“Фич “ сматра да ће то довести до банкрота Грчке, уз оцену да је споразум “лош и де факто изнуђен”. Премијер Лукас Пападемос рекао је да земљи предстоји доста посла пре него што почне да користи нови зајам.

Шустер: Заоштравање грчке кризе

У којој мери догађаји у Грчкој наговештавају дубље економске и политичке проблеме у ЕУ и како се то одражава на САД и на Србијуговори потпредседник и први проректор Вебстер универзитета у Сент Луису, Жељко Шустер.

Шустер: Криза у Грчкој се не стишава. Најновији развој догађаја указује на даље заоштравање кризе и поред одлуке грчке владе о прихватању оштрог пакета мера, који је усмерен на смањење јавног дуга, што је био услов за добијање додатне помоћи од стране ЕУ. ЕУ не жури са одобравањем нове транше помоћи Грчкој. Напротив, мислим да ЕУ страхује од политичких избора у Грчкој заказаних за пролеће ове године јер се боји да ће можда, популистички, назовимо то леви блок партија, однети убедљиву победу што би онда, с једне стране, могло да угрози даље реструктуирање јавног дуга Грчке.

Најновији позив немачког министра да се одложе избори у Грчкој и да се уместо изабране владе инсталира технокартска влада изазвало је жестоку реакцију грчког председника Папуљаса. То све говори да су два концепта врло присутна у Европи. Један је концепт свеопште неизвесности, а други неповерења, а ни један од тих концепата није добар ни за стабилне економске ни за стабилне политичке односе земаља чланица ЕУ.

Глас Америке: Како би економска и финансијска криза у ЕУ могла да се одрази и на САД?

Шустер: У глобалној економији врло добро знамо да читавом светском економијом доминира пет или осам земаља, од којих ЕУ и САД, заједно са Кином, Бразилом и Индијом, заузимају доминантно место. Уколико не дође до побољшања финансијске ситуације у Европи, она ће се неминовно одразити и на остатак развијеног света. САД због својих великих финансијских улагања и зависности од перформансе финансијског тржишта у Европи могу имати негативне последице и зато треба озбиљно схватити председника Обаму када он каже да је Европи потребно да успостави финансијску равнотежу у што краћем временском периоду.

Глас Америке: У контексту европске економске кризе, како процењујете ситуацију у Србији?

Шустер: Србија је мало острво у великом европском мору. У задњих десетак година Србија је још више постала финансијски зависна од тржишта у Европи. Несигурно и нестабилно европско финансијско тржиште сигурно не може позитивно утицати на развој економске ситауације у Србији. Финансијски негативни догађаји у Европи ће се свакако неповољно одразити на економску ситуацију у Србији.

(ВОА)

Глас Русије: Бриселски„план Б“ за Грчку – предаја власти војсци
   PDF    Штампа    Ел. пошта
уторак, 28. фебруар 2012.

У владајућој коалицији Немачке је раскол. Министар унутрашњих послова Ханс-Петер Фридрих сања да се ослободи баласта у зони евра – Грчке, упркос чврстој линији кабинета да спасава Атину по сваку цену. Позив да оде и решава своје проблеме самостално, чуо се уочи заседања Бундестага, где се решавало питање пружања другог пакета помоћи Грчкој. Посланике је умирио министар финансија Волфганг Шојбле који није искључио могућност да после другог пакета помоћи Грчкој може да уследи и трећи.

Још једну новост пренео је лист Фајненшел Тајмс. У ЕУ су припремљена три меморандума Атини са укупно 38 захтева. Од кардиналних структурних промена до издвања лиценци за поједине професије попут козметолога. Узрок је једноставан: Грци, мајстори фалсификата, могу да донесу закон који се од њих тражи, али који неће функционисати. Уопштено, реч је о спољном управљању земљом.

Наш експерт, доктор економских наука Олга Буторина, шеф катедре за европске интеграције МГИМО сматра:

- Да, заиста, то је спољна управа над Грчком. У ЕУ још прошле године био је разрађен план формирања економске владе који садржи врло строге захтеве ка свим државама ЕУ, не само чланицама зоне евра. Зато што је то део општег пута којим иде ЕУ.

Алузије и директни позиви на добровољно-принудни излазак Грчке из зоне евра имају основе, пошто је земља током десет година имала макроекономске показатеље који не одговарају мастрихтским критеријумима. Сада је ствар прилично сложена, зато што би излазак Грчке из зоне евра нанео одлучујући ударац њеној економији. Експерти швајцарске банке израчунали су недавно да ће такву земљу као што је Грчка излазак из зоне јединствене валуте у првој години тог излаза коштати 50% унутрашњег бруто производа, а касније 10 до 20 одсто годишње. Ако Грчка изађе и постане неуспешна држава у економији, то значи да ће ЕУ на једној од најважнијих јужних граница имати земљу са бескрајним протестима и штрајковима, са врло високим нивоом незапослености. Из такве земље радни мигранти ће се кретати у друге државе ЕУ. ЕУ се нада да ће донете мере натерати Грчку да поштује строгу буџетску дисциплину. Али не сме се искључити могућност да за пола године или годину, ако се ситуација буде мењала нагоре, заиста ће се поставити питање изласка Грчке из зоне евра, резимира Олга Буторина.

Ефекта домина и краха евра плаше се многи експерти. Неко плаши јавност сликама доласка на власт левих радикала на пролећним парламентарним изборима који ће анулирати све претходне споразуме и тада пропадоше милијарде кредита ЕУ. Газета Минхернер Меркур уверава: у бриселских круговима власти тим поводом се посебно не секирају. Тамо рачунају на „план Б“ – предају власти војсци. Једном је то већ било...

(Глас Русије)