Država zbog ušteda amnestirala huligane, dilere i osuđenike za nedozvoljene polne radnje


Srbija je pre četiri godine prvi put donela Zakon o opštoj amnestiji, koji je omogućio umanjivanje kazni za 3.600 zatvorenika. Imena amnestiranih nikada nisu objavljena. Prema dokumentaciji koju su analizirali novinari Insajdera, među amnestiranima su i optuženi za nedozvoljene polne radne, huligani, osuđenici za držanje i promet oružja i droge.

Predstavnici vlasti donošenje Zakona o amnestiji obrazlagali su u novembru 2012. godine uštedama u budžetu, uz tvrdnju da amnestija neće biti moguća za one koji su počinili teška krivična dela.

Opozicija je s druge strane kritikovala ovakvo zakonsko rešenje uz upozorenja da će se na slobodi naći "ozbiljni kriminalci".
Dileri i osuđenici za nedozvoljene polne radnje

Na osnovu dokumentacije koju su analizirali novinari Insajdera, na osnovu Zakona o amnestiji umanjene su kazne pojedincima osuđenim i za nedozvoljene polne radnje.

Takvo rešenje Prvi osnovni sud u Beogradu doneo je u slučaju Petra Božovića, osuđenog „za nedozvoljene polne radnje u produženom trajanju“. Kazna mu je  umanjena sa godinu dana na osam meseci zatvora.

Kazne zatvora umanjene su i optuženima za krivična dela proizvodnje, držanja i stavljanja u promet opojnih droga, kao i nedozvoljeno držanje oružja.

Među amnestiranima je primera radi Slobodan Vrtač, koji je pravosnažno osuđen u oktobru 2012. zbog nedozvoljenog držanja oružja na kaznu zatvora od četiri godine i tri meseca. Kazna zatvora umanjena mu je već 2013. za godinu i 23 dana zatvora.

Kazna je umanjena i Bratislavu Zdravkoviću, koji je maja 2012. godine osuđen na ukupnu kaznu zatvora od četiri godine i pet meseci zatvora za više krivičnih dela, među kojima su neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga i nedozvoljeno držanje oružja i eksplozivnih materija. Njemu je sud rešenjem umanjio kaznu zatvora za godinu dana, jedan mesec i 15 dana.

Odlukom suda iz zatvora je ranije izašao i Paja Stojanović. Samo dve godine kasnije, 2015, upucan je u takozvanoj sačekuši u zemunskom naselju. Stojanović je bio osuđen zbog krivičnog dela izazivanje opšte opasnosti i nedozvoljenog držanja oružja na godinu dana zatvora, a kazna mu je skraćena na devet meseci.

Kada je Stojanović ubijen mediji su prenosili da je on Policiji od ranije bio poznat po raznim krivičnim delima.
„Pošteda“ za huligane

Prema dugogodišnjem istraživanju Insajdera, na huligane i pripadnike različitih navijačkih grupa nadležne državne insitucije praktično ne primenjuju zakone koje je sama država donela po najvišim evropskim standardima. Osim što su presude protiv njih retkost, pojedini huligani našli su se na spisku amnestiranih.

Prema odluci suda, zatvorke kazne umanjene su Dušanu Prodanovu i Milnu Rakočeviću, pripadnicima navijačke grupe "Zabranjeni", koji su učestvovali u masovnoj tuči s navijačkom grupom "Alkatraz". U sukobu 2011. u restoranu Sportskog društva Partizan, a za koji su osuđeni Prodanov i Rakočević, teže je povređeno nekoliko osoba.

Zakon o amnestiji omogućio je raniji izlazak iz zatvora i Nenadu Kecojeviću, pripadniku navijačke grupe Partizana. On je osuđen zbog učestvovanja u incidentu kada je grupa navijača 1999. godine na derbiju Partizan-Crvena zvezda izazvala tešku nesreću u kojoj je od signalne rakete život izgubio maloletni Aleksandar Radović.
Umanjene kazne napadačima na novinara i snimatelja

Rešenjima Prvog osnovnog suda u Beogradu umanjene su kazne zatvora i optuženima za napad na novinara nedeljnika Vreme Teofila Pančića i snimatelja B92 Boška Brankovića.

Podsetimo, Miloš Mladenović i Danilo Žuža su u julu 2010. u autobusu javnog prevoza napali Teofila Pančića i udarali ga šipkom i rukama. Posle napada su pobegli sa lica mesta.

Za krivično delo nasilničko ponašanje, za koje su osuđeni Mladenović i Žuža, zaprećena je kazna zatvora od šest meseci do pet godina zatvora, ali su oni, kao ranije neosuđivani mlađi punoletnici, osuđeni na kaznu ispod zakonskog minimuma, na po godinu dana zatvora. Prema dokumentaciji do koje smo došli, kazna zatvora umanjena je Danilu Žuži za tri meseca.

Napadačima na snimatelja televizije B92 takođe je umanjena kazna zatvora na osnovu Zakona o amnestiji. Podsetimo, snimatelj TV B92 napadnut je u julu 2008. godine tokom protesta zbog hapšenja Radovana Karadžića. Osuđeni Milan Savatović tada je prišao i šutnuo snimatelja, koji je pao, da bi Stefan Milićević i Nikola Lazović nastavili da ga udaraju.

Snimatelju je tada polomljeno koleno, zbog čega je dugo bio na rehabilitaciji. Napadači su mu razbili kameru kada su videli kako snima demonstrante dok lome fotoaparat fotoreporteru agencije Fonet. Za to vreme okupljeni su skandirali "Udri, udri novinara". Zbog ovog napada je 2009. promenjen Krivični zakonik po kom se napad na novinare tretira kao napad na službeno lice.

Jednom od napadača Stefanu Milićeviću kazna je čak prepolovljena na osnovu Zakona o amnestiji, pa mu je sa šest meseci zatvora umanjena na tri.

Milanu Savatoviću kazna je umanjena sa godinu dana na devet meseci zatvora.

Insajder analizira dokumentaciju koju je prikupila Inicijativa mladih i od ostalih sudova širom Srbije.

Novinari redakcije Insajder analizirali su dokumentaciju koju je prikupila Inicijativa mladih za ljudska prava na osnovu Zakona o dostupnosti informacija od javnog značaja, a koja se odnosi samo na teritoriju Prvog osnovnog suda u Beogradu. Analizirana su rešenja o amnestiji doneta na osnovu Zakona u periodu od 17.11.2012. do 01.06.2013. godine.

taki trebaju vlasti da rade prljav posao,a ovi da ih amnestiraju sta ima tu cudno

  Slažem se, nabolji su oni ucenjeni da se po potrevi vade iz fijoke.

  Što bolesnije i grđe to bolje.

Srpsko pravosuđe, najbolje na svetu. 

u srpskom krivosudju koje procentualno platama ima najvece takse u univerzumu za bilo sta posten covek se sudi desetinama godina,dok bagra i olos lezi 10x manje zatvorske kazne

Srbija 

Inace, kakve su to "nedozvoljene polne radnje" 

Insajder istraživanje: Država ne zna koliko je uštedela skraćenjem kazni osuđenicima


Predstavnici vlasti pre četiri godine doneli su po hitnom postupku Zakon o amnestiji navodeći da će ovim zakonom država uštedeti ali i da će se rešiti problem prebukiranih zatvora. Međutim, prema istraživanju Insajdera, više od četiri godine kasnije država nema preciznu analizu efekata ovog Zakona, kao ni egzaktne podatke o tome da li je i koliko budžet zaradio.

Novinari redakcije Insajder već duže vreme istražuju da li je Zakon o amnestiji posle četiri godine opravdao svoju svrhu koja je, između ostalog, obećana ušteda u budžetu.

Na osnovu Zakona o amnestiji koji je donet 2012. godine, kako je Insajder ranije pisao, amnestirani su i optuženi za nedozvoljene polne radne kao i osuđenici za držanje i promet oružja i droge.

Kako je Insajder otkrio, na spisku amnestiranih našli su se i pojedini huligani ali i napadači na novinara i snimatelja.

Ovo su međutim informacije na osnovu samo jednog dela dokumentacije koju su novinari Insajdera do sada analizirali.
Obećane uštede – za sada nepoznate

Novinari Insajdera tražili su od Ministarstva pravde, na osnovu Zakona o dostupnosti informacijama od javnog značaja, podatke o finansijskim efektima Zakona o amnestiji.

Na konkretno pitanje koji je finansijski efekat Zakon o amnestiji, dobili smo odgovor u kome se navode podaci o tome koliko je osuđenih lica svake godine otpušteno iz zatvora, kao i kolika je cena jednog dana boravka u zatvorima po godinama.

Konačne analize kao i da li je Zakon zapravo doprineo uštedi u budžetu međutim nema, a iz dostavljenih podataka to nije moguće izračunati. Iz odgovora koji smo dobili od Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde vidi se da ne postoji tačan registar i analiza svih podataka.

U odgovoru se navodi da je od 2012. do 2016. godine iz zatvora na osnovu Zakona o amnestiji izašlo ukupno 2755 osuđenih lica. Takođe se navodi da je država po zatvoreniku dnevno plaćala u prethodnih pet godina od 1595 dinara ( u 2012. godini) do 2234 dinara ( u 2016. godini).

Na osnovu dostavljenih podataka nije moguće izračunati efekte pošto, primera radi, nije poznato za koliko dana je ukupno, svim zatvorenicima, umanjena kazna.


„Uprava za izvršenje krivičnih sankcija ne poseduje registar podataka, niti vodi evidenciju o ukupnom broju zatvorskih dana za osuđena lica nakon što im je snižena kazna primenom amnestije“.

U odgovoru Insajderu dodaje i sledeće:

Činjenica da ne postoje podaci o efektima opšte amnestije posebno je zanimljivo jer su predstavnici vlasti prilikom obrazlaganja Zakona o opštoj amnestiji 2012. godine navodili precizne podatke o tome kolike će biti uštede u budžetu primenom ovog Zakona.

Tada je navedeno da bi „trenutni efekat stupanja na snagu ovog zakona značio smanjenje budžetskih troškova za oko 127.000.000 dinara, dok bi ukupan dugoročni finansijski efekat trebao da iznosi oko 800.000.000 dinara.

ja se uplašio da ne puste ove sa saobraćajnim prekršajima. ipak je bezbednost na prvom mestu.