DVOJE

Ljubeci se od postanja
Kroz maglu svijeta dvoje bludi,
Sa cudnom ceznjom, da se nadju
U metezu stranih ljudi.

Razmisljaju o sebi cesto
I prevarit ce se kadikad,
Da su jedno drugo nasli,
A nece se naci nikad.

Pa ipak, on ce jednom doc
U sobu onoga hotela,
U kom je ona cijelu noc
Uz uzdisaje mora bdjela.

Pred zoru, kad u krevet legne,
Na onu mislec koju trazi,
Ni slutit ne ce, da mu jorgan
Pokrivase vec njene drazi.

I mozda ce u restoranu
Iz one case on da pije,
Na kojoj bjehu njena usta
Nekoliko dana prije.

D. Cesaric

ŠTA JE TUGA

Šta je tuga kada dođe
najedared mahom celim!
Opije te, zanese te,
obori te padom smelim!

Zaleti se da te slomi
zahuka se da te skrši
zagrli te pa te slomi
poljubi te, pa te svrši!

Taka tuga srce vida
u večiti mir ga smešta
taka tuga nije tuga
nije silna, nije vešta.

To je tuga što te digne
pak te u svom krilu njija,
svaki dan ti srce rani
a ranu ti još previja!

Što te ljubi, što te pazi
oko tebe brižno leti,
otruje te bože sveti
al' ti ne da još umreti!

A kad zaspiš ona šapće:
"Spavaj, spava, žrtvo moja
odmori se na mom krilu
čuva tebe tuga tvoja."

A kad svane zora bela
klikće kao soko sivi
ona ti se prva javi:
"Dobro jutro, još smo živi!"

Od jeseni do jeseni,
od proleća do proleća
od dan na dan biva jača
od čas do čas biva veća.

Što te krepi ako kloneš,
što te digne ako padneš,
što ti ne da da potoneš,
što te čeka da odahneš.

Kad ti srce ledom sledi
zadahne te da se zgrevaš
kad ti suze sve iscedi
nagoni te da joj pevaš.

Učini se ko da spava,
ko da nije više tuga,
pa ti kane zaborava
a posle se tome ruga.

Kad pomisliš sišo s uma,
razbere te u zlo doba
pa se smeši, pa te teši:
"'vako ćemo sve do groba!"

J. J. Zmaj

Rules For Being Human

You will receive a body.
You may like it or hate it,
but it's yours to keep
for the entire period.

You will learn lessons.
You are enrolled in a full-time,
informal school called life.

There are no mistakes, only lessons.
Growth is a process of trial, error
and experimentation.


The "failed" experiments are as much
a part of the process as the experiments
that ultimately "work".

Lessons are repeated until they are learned.
A lesson will be presented to you in various forms
until you have learned it.
When you have learned it,
you can go on to the next lesson.

Learning lessons does not end.
There is no part of life that doesn't
contain it's lessons.
If you're alive,
there are still lessons to be learned.

"There" is no better than "here".
When your "there" has become "here",
you will simply obtain another "there"
that will again look better than "here".

Other people are merely mirrors of you.
You can not love or hate something
about another person unless it reflects to you
something you love or hate about yourself.

What you make of your life is up to you.
You have all the tools and resources you need.
What you do with them is up to you.

The choice is yours.

by Dr. Cherie Carter-Scott

PITANJA – Ljiljana Milosavljevic

Dopiru li do tebe
Osmesi otkinuti
Sa moga ogledala

Stresas li
Moje poglede
Otezale
Na tvojim ramenima

Drzis li oci
Stalno otvorene
Da sto pre
Iz njih odem

Krijes li staze
Da se tvoja cutnja
Sa mojom
Ne sretne

Zasivas li dzepove
Da se kao tajna
U njih ne uvucem

Ti cvijete moj tajanstveni

Ti cvijete moj tajanstveni, ti ružo čudesna,
tražio sam te ja
i kad sam prošao kraj tebe i pogledao na te,
duša mi zadrhta sva.

Srce je moje naslutilo
tajanstvenosti moć,
srce je moje oćutilo
kako se vedri noć.

U mojoj je duši sijevnulo
svjetlo golema blaga.
Sve moje biće je čeznulo
za tobom, za tobom, draga,
ti cvijete moj tajanstveni, ti ružo čudesna.

O, bogat sam –
pomozi mi da podignem,
ponesem blago svoje,
sve blago duše moje!


Oton Župančić

Београде мој бели лабуде
ал' се мени јадан видиш туде
(........................................)
Де је тебе она Србадија
Пред којоме дркта Турадија?
Де огњани онизи синови,
Де су твоји сиви соколови?
Ови овде нога уштапљени,
А по врату тешко увијени,
А на главам' капе калајбуће,
А у рукам' оно вито пруће
Што час тамо час амо с' гибају,
Па прутићем около шибају
(....................................)
Када једном душмани ударе,
Кад загрме топи и кумбаре,
Кад он из сна отровна се прене,
Па на љуто ограшје се дене,
Оће л' удрит на душманску силу,
Па ка од пре збијат у гомилу,
Од једнога градити двојицу,
Од двојице опет четворицу,
Не плашит се те јуначке муке
Док је мача, докле трају руке,
Па зла срећа кад десницу сруби,
Дочекати шуваком и зуби'
(....................................)
Неће више неће бити тако,
Биће чудо, ал' биће инако:
Од сабље ће ватат несвестица,
Од кумбара чивуцка грозница, -
(......................................)
Неће бити соколова ока,
Нити плећа ко стена широка,
Нити груди као сињи камен
Кад удариш да истераш пламен,-
Место раста, место оморике,
Биће само трње и шибљике,
Ох невољо, ао вељи јаде!
Место оне поносите зграде
Биће само два - три прашка лака
Да се плаше од ветрића свака.

Одломци из поеме Пут
Бранка Радичевића , написане 1847.

Molitva

Molim za Sunce u tvojim ocima,
za dodir koji budi treptaj zivota,
za tebe jedina ljubavi moja.

Molim da ruze ne uvenu kao secanja,
da nijednu suzu ne puste vise.
Molim za tvoje reci satkane od zelje,
Za nase duse obojene tugom.

Molim da samoca ne boli vise,
da dodjes u moj svet,
da svaka nada postane stvarnost,
da svaki tren sa tobom bude vecnost.

Molim da tvoje ruke,
Otope led moga zivota,
da vreme izbrise boli,
da srce zakuca jos jace.

Molim da ne zivim od secanja koja se gase,
Da nikada – postane ZAUVEK.
Molim,molim za LJUBAV.

Vesna Parun

PRISUTAN KAO SVJETLOST BEZ GLASA

Samo da se uz tebe budim,
Meni na svijetu ne treba više.
Da svaku tvoju mijenu slutim,
Da zrak u tvojoj blizini dišem.

Samo da tiho uz tebe šutim
Prisutan kao svjetlost bez glasa.
I da ti oči očima ćutim,
Kao da ću te izgubiti
Sad,
Ovoga časa.

Enes Kišević

MOLITVA LJUBAVI

Kad me ispuniš
postajem svijetao iznutra
i, svijetleći, obasjavam prostor
u koji te unosim

Kad te nestane
odjednom potamnim

Tvoje useljavanje i iseljavanje
preobražava me
kao što mijene preobražavaju godine

Ako sam godina koja po tebi ima svoja doba
daj
u trenutku moga djela
ostani prisutna u meni

Tek tako bih
nestvaran za život
sjao
iz krute skamenjene prošlosti
u nedodirnute zrakama tvoje nježnosti
tamne ponore duša.

Josip Pupačić