RICORDI

Quando il silenzio penetra
il quotidiano trascorrere
dei miei giorni,
mi fa capire che il tuo ricordo
ritorna e ricomincia
ad interodursi dentro di me,
sento il tuo sguardo
ed ancora non mi sveglio.
                  Anna Araya

Daljine

Mozes li voleti
mene izgubljenu u zvezdama
davno rasprodatu u snovima?

Mozes li sanjati
mene poklonjenu ko zna kojim ljudima
zauvek uprljanu lazima?

U noci je gradu s bedema
zalobna truba zatrubila,
u noci su gresi pevali,
noc je svoje grehe ljubila.

dusecima krv je planula
noc je svoje grehe ljubila
tad sve su zvezde potamnele:
junaka je zena ubila.

Ivo Andric

obukao sam novu pidzamu
obukao sam svezi ves
veceras kad mi u snove dodjes
hocu da budem lep.
Ubrao sam rumenu jabuku
samo,samo bejbi tebi na dar
ali sam je smazao usput
jer me je morila glad.

Moje je oci zaklopila zelja,
kroz moj krvotok tece san,
a ujutru samo zguzvana postelja,
kao da nisam spavao sam.

Ali umesto tvoga lica
umesto mekane trave
sanjao sam pozar na carsiji
sanjao sam ljude bez glave...

Sanjao sam nocas da te imam...
Sanjao sam nocas da te imam...
Sanjao sam nocas da te imam ja...

Ja se zovem El Muhamed iz plemena starih Azra sto za ljubav zivot gube i umiru kada ljube

Hajnrih Hajne

PROROKOV VRT

Kad vas ljubav pozove, podjite za njom,
Premda su staze njene tegobne i strme.
A kad vas krila njena obgrle,
prepustite joj se,
Premda vas mac, skriven medju
perima njenim, moze povrediti.
A kad vam progovori, verujte joj,
Premda vam glas njen moze unistiti snove,
k'o sto severac opustosi vrt.
Jer, bas kao sto vas krunise,
ljubav ce vas i razapeti.
Isto kao sto vas podstice da rastete,
isto tako ce vas i okresati.
Kao sto se uspinje do visina vasih i miluje vam
grancice najtananije sto trepere na suncu,
Tako ce se spustiti i do vaseg korenja i protresti ga u
njegovom prijanjanju za zemlju.
Poput snoplja psenicnog,
sakupice vas u narucje svoje.
Omlatice vas, da bi vas ogolila.
Prosejace vas, da bi vas otrebila od kukolja.
Samlece vas, do beline.
Umesice vas, dok ne postanete gipki.
A onda ce vas izloziti svojoj svetoj vatri,
tako da postanete sveti hleb za svetu Boziju svetkovinu.
Sve ce vam to ljubav uciniti,
ne biste li spoznali tajne svoga srca
i u spoznaji toj postali deo srca Zivota.
Budete li, pak, u strahu svome trazili
samo ljubavni mir i zadovoljstvo,
Bolje vam je onda da pokrijete golotinju svoju,
i odete sa gumna ljubavi,
U svet koji ne poznaje godisnja doba gde cete se smejati,
al' ne punocom smeha svog i plakati,
al' ne do poslednje suze svoje.
Ljubav ne daje nista osim sebe i nista ne uzima, osim sebe.
Ljubav ne poseduje, niti dopusta da je poseduju;
Jer, ljubav je dovoljna ljubavi.
Kad volite, ne treba da kazete: "Bog mi je u srcu",
vec: "Ja sam u srcu Bozijem."
I nemojte misliti da mozete usmeriti puteve ljubavi,
jer ljubav,
ako joj se ucinite vrednima,
usmerice vase puteve.
Ljubav nema drugih zelja nego da se ispuni.
Ali, ako volite a morate jos i da zelite,
neka vam ovo budu zelje:
Da se istopite i budete kao potok razigrani sto
peva svoj milozvuk noci.
Da spoznate bol prevelike neznosti.
Da vas rani sopsvtveno poimanje ljubavi;
I da krvarite drage volje i radosno.
Da se probudite u praskozorje sa srcem krilatim i
uputite zahvalniicu za jos jedan dan ljubavi;
Da otpocnete u poslepodnevnom casu
i razmisljate o ljubavnom zanosu;
Da se s veceri vratite kuci sa zahvalnoscu,
A potom da usnite s molitvom za voljenog u srcu
i pesmom slavljenickom na usnama…



Halil Dzubran

MAJCI

Jesi li ziva starice moja
Sin tvoj zivi i pozdrav ti salje
Nek uvece nad kolibom tvojom
Ona cudna svetlost sija i dalje
Pisu mi da vidjaju te cesto
Zbog mene veoma zabrinutu
I da ides svaki cas na cestu
U svom trosnom starinskom kaputu
U sutonu plavom da te cesto
Uvek isto prividjenje muci
Kako su u krcmi finski noz
U srce mi zaboli u tuci
Nema straha, umiri se, draga
Od utvare to ti srce zebe
Tako ipak propio se nisam
Da bih umro ne videvsi tebe
Kao nekad i sada sam nezan
I srce mi zivi samo snom
Da sto pre pobegnem od jada
I vratim se u nas niski dom
Vraticu se kad u nasem vrtu
Rasire se grane poput cveta
Samo nemoj da u ranu zoru
Budis me kao pre osam leta
Nemoj budit' odsanjane snove
Nek miruje ono cega ne bi
Vec odavno zamoren zivotom
Samo cemer osecam u sebi
I ne uci da se molim. Pusti
Nema vise vracanja ka starom
Ti jedina uteha si moja
Svetlo sto mi sija istim zarom
Umiri se, nemoj da te cesto
Vidjaju onako zabrinutu
I ne idi svaki cas na cestu
U svom trosnom starinskom kaputu.

Sergey Aleksandrovich Yesenin

Mene ceka svet koji nisam video
mnogo usana koje nisam ljubio
plava topla mora u koja nisam skocio
i zemlje u koje nisam nogom krocio
a mogao sam
mogao sam

MOZDA SPAVA

Zaboravio sam jutros pesmu jednu ja,
Pesmu jednu u snu sto sam svu noc slusao:
Da je cujem uzalud sam danas kusao,
Kao da je pesma bila sreca moja sva.
Zaboravio sam jutros pesmu jednu ja.

U snu svome nisam znao za budjenja moc,
I da zemlji treba sunca, jutra i zore;
Da u danu gube zvezde bele odore;
Bledi mesec da se krece u umrlu noc.
U snu svome nisam znao za budjenja moc.

Ja sad jedva mogu znati da imadoh san,
I u njemu oci neke, nebo necije,
Neko lice, ne znam kakvo, mozda decije,
Staru pesmu, stare zvezde, neki stari dan.
Ja sad jedva mogu znati da imadoh san.

Ne secam se niceg vise, ni ociju tih:
Kao da je san mi ceo bio od pene,
Il' te oci da su moja dusa van mene,
Ni arije, ni sveg drugog, sto ja nocas snih;
Ne secam se niceg vise, ni ociju tih.

Ali slutim, a slutiti jos znam.
Ja sad slutim za te oci, da su bas one,
Sto me cudno po zivotu vode i gone:
U snu dodju, da me vide, sta li radim sam.
Ali slutim, a slutiti jos jedino znam.

Da me vide dodju oci, i ja vidim tad
I te oci, i tu ljubav, i taj put srece;
Njene oci, njeno lice, njeno prolece
U snu vidim, ali ne znam, sto ne vidim sad.
Da me vide, dodju oci, i ja vidim tad.

Njenu glavu s krunom kose i u kosi cvet,
I njen pogled sto me gleda kao iz cveca,
Sto me gleda, sto mi kaze, da me oseca,
Sto mi brizno pruza odmor i neznosti svet,
Njenu glavu s krunom kose i u kosi cvet.

Ja sad nemam svoju dragu, i njen ne znam glas;
Ne znam mesto na kom zivi ili pociva;
Ne znam zasto nju i san mi java pokriva;
Mozda spava, i grob tuzno neguje joj stas.
Ja sad nemam svoju dragu, i njen ne znam glas.

Mozda spava sa ocima izvan svakog zla,
Izvan stvari, iluzija, izvan zivota,
I s njom spava, nevidjena, njena lepota;
Mozda zivi i doci ce posle ovog sna.
Mozda spava sa ocima izvan svakog zla.

Vladislav Petkovic-Dis

" masta mi je umorna , a u snu me bez prestanka muci tvoja pojava"