Сутра је дан обележавања стогодишњице примирја у Првом светском рату, а пре 2 дана је била стотинуипрва годишњица од смрти Милутина Бојића, који је написао једну од најузвишенијих родољубивих песама, која је изворно објављена у збирци Песме бола и поноса, и која је симбол страдања српских војника, Плава гробница.....
Развило се црно време опадања, Набујао шљам и разврат и пороци, Подигао се трули задах пропадања, Умрли су сви хероји и пророци. Развило се црно време опадања.
Прогледале све јазбине и канали, На високо подигли се сутерени, Сви подмукли, сви проклети и сви мали Постали су данас наши суверени, Прогледале све јазбине и канали.
Покрадени сви храмови и ћивоти, Исмејане све врлине и поштење, Понижени сви гробови и животи, Упрљано и опело и крштење. Покрадени сви храмови и ћивоти.
Закована петвековна звона буне, Побегао дух јединства и бог рата; Обесимо све празнике и трибуне, Гојимо се од грехова и од блата. Закована петвековна звона буне.
Од пандура створили смо великаше, Достојанства поделише идиоти, Лопови нам израђују богаташе, Мрачне душе назваше се патриоти, Од пандура створили смо великаше.
Своју мудрост расточисмо на изборе, Своју храброст на поделе и обеде, Будућности затворисмо све изворе, А поразе прогласисмо за победе, Своју мудрост расточисмо на изборе.
Место светле историје и гробова, Васкрсли смо све пигмеје и репове, Од несреће наше браће, од робова Затворисмо своје очи и џепове, Место светле историје и гробова.
Остала нам још прашина на хартији К'о једина успомена на џинове; Сад сву славу пронађосмо у партији, Пир поруге дохватио све синове. Остала нам још прашина на хартији.
Под срамотом живи наше поколење, Не чују се ни протести ни јауци; Под срамотом живи наше јавно мнење, Нараштаји који сишу к'о пауци, Под срамотом живи наше поколење.
Помрачина притиснула наше дане, Не види се јадна наша земља худа; Ал' кад пожар подухвати на све стране, Куда ћемо од светлости и од суда! Помрачина притиснула наше дане.
Написано: 1910., Владислав Петковић Дис (Заблаће, 10. март 1880 — Јонско море, 17/30. мај 1917)
У песми се може пронаћи опис данашње Србије, иако ју је аутор написао 1910 године :!: :!: :!: :!:
« Poslednja izmena: 10. Nov 2018, 13:13:57 od Odbojkaš »
U životu ne postoji nikakva dužnost osim dužnosti: biti sretan. Samo smo zato na svijetu, a sa svim dužnostima, svim moralom i svim zapovijedima rijetko činimo jedno drugoga sretnim, jer i sebe time ne činimo sretnima. Ako čovjek može biti dobar, može to samo onda kada je sretan, kada u sebi ima sklada dakle kada voli. To je bilo učenje, jedino učenje na svijetu. To je rekao Isus, To je rekao Buda, To je rekao Hegel. Za svakoga je na ovome svijetu jedino važno njegovo vlastito najunutarnjije, njegova duša, njegova sposobnost da voli. Ako je ona u redu, onda je svejedno jede li se proso ili kolači, nose li se dragulji ili rite; onda svijet zvuči zajedno s dušom, onda je dobro.
Чуперак косе обично носе неко на оку, неко до носа, ал има један чуперак плави замислите где? – У мојој глави. Како у глави да буде коса? Лепо. У глави. То није мој чуперак плави, већ једне Сање из шестог "а"
Па шта?
Видећеш шта – кад једног дана чуперак нечије косе туђе мало у твоју главу уђе, па се умудриш, удрвениш, па мало – мало… па поцрвениш, па грицкаш нокте и кријеш лице па шаљеш тајне цедуљице, па нешто куњаш, па се мучиш, па учиш – а све којешта учиш.
Измешаш роткве и ромбоиде. Измешаш ноте и пирамиде. Измешаш лептире и градове. И спортове и ручне радове. И тропско биље. И старе Грке. И лепо не знаш шта ћеш од муке.
Сад видиш шта је чуперак плави кад ти се данима мота по глави, па од дечака – правог јунака направи туњавка и неспретњака.
When I look into your eyes I can see a love restrained But darlin' when I hold you Don't you know I feel the same Nothin' lasts forever And we both know hearts can change And it's hard to hold a candle In the cold November rain We've been through this such a long long time Just tryin' to kill the pain, oo yeah But love is always coming and love is always going And no one's really sure who's lettin' go today Walking away If we could take the time To lay it on the line I could rest my head Just knowin' that you were mine All mine So if you want to love me Then darlin' don't refrain Or I'll just end up walkin' In the cold November rain
Tema: 
