''Ako''-Radjard Kipling

AKOAko mozes da vidis
unisteno delo svoga zivota,
i bez jedne reci da ga ponovo gradis,
ili da bez uzdaha ili protesta,
podneses gubitak onoga sto si dugo tekao;
ako mozes da budes zaljubljen, ali ne i lud od ljubavi,
ako mozes da budes jak, a da ipak ostanes nezan,
da ne mrzis one koji tebe mrze,
a da se ipak boris i branis;
ako mozes da slusas kako tvoje reci
izvrcu nevaljalci, da razdraze glupake,
i da cujes kako luda usta o tebi lazu,
a da sam ne kazes ni jednu laz;
ako mozes da sacuvas dostojanstvo i slavu,
ako mozes da budes skroman,
iako si savetodavac kraljeva,
ako mozes da volis svoje prijatelje kao bracu,
a da ti ni jedan ne bude sve i svja;
ako znas da razmisljas, da posmatras i upoznajes,
a da nikad ne postanes skeptik ni rusilac,
ako znas da sanjaris, a da ti san ne bude gospodar,
da mastas, a da ne budes samo mastar;
ako mozes da budes cvrst, ali nikad divalj,
ako mozes da budes dobar,
ako mozes da budes pametan,
a da nisi cistunac i sitnicar;
ako mozes da zadobijes pobedu posle poraza,
a da te dve varke podjednako primis,
ako mozes da sacuvas hrabrost i glavu,
kad je svi ostali izgube.
Tada ce sreca i pobeda
biti zauvek tvoji poslusni robovi,
i ono sto vise vredi nego slava:
Bices Covek Sine moj!

ДИМ

Лулу пије Селим-паша,
љуби ћилибар,
уза њ љуби кауркињу,
свако по типар.

Задимио Селим-паша
нештедимице,
на прозору дим се вије
чак до гредице.

Дим на стаклу тамно пише
чудновати шар,
мрке брке,мор-доламе,
дуги џевердар.

,,Погле ` ,пашо,што се дело
на врх горама? --
мрки брци,мрко чело,
мрка долама!"

,,Ваљда,чедо,помркује
какав стари брест!"
Ал` у цури све силније
зла се буди свест.

И опет се задимио
жути ћилибар,
и опет се поновио
чудновати шар.

,,Зар не видиш облак црни?
Зло је по нама!
Мрко чело,мрки брци,
мрка долама."

Селим-паша мирно пије
жути ћилибар,  --
све се гушће стаклом вије
чудновати шар.

,,Леле мени,жалосници,
сад је баш одја`о!"
Тек што рече,на ложници
шкрипну врата -- јао! --

Шкрипну врата на дворани,
шумом,шкрипетом,
мећ довраци јунак стоји
с пушком запетом.

Оклоп-лула,чибук црни,
цев је голема,
мрко чело,мрки брци,
мрка долама.

Задимио чибук страшни
нештедимице,
на прозору дим се вије,
чак до гредице.

Буновно се дим за димом
вије ко и пре,
на прозору слике шара
од којих се мре.

Лаза Костић (1861)