Bar da nisam ti dao u ovo srce da udjes do dna...
Vise bice mi zao, al' sad je tako - ti ili ja...
Dalje od ponosa ti nikad videla nisi, to znam...
Moje si sve uzela, sta vise da dam?

Zar tvoja rec toliko malo sad vredi?
Na tudjim usnama bledi i zadnji trag od nas...
Zar moja bol toliko malo ti znaci?
Da se opravdas imas ti nacin, al' vise ne ruku za spas...

Bar da nisam ti dao u ovo srce da udjes do dna...
Vise bice mi zao, al' sad je tako - ti ili ja...
Dalje od ponosa ti nikad videla nisi, to znam...
Moje si sve uzela, sta vise da dam?

Zar tvoja rec toliko malo sad vredi?
Na tudjim usnama bledi i zadnji trag od nas...
Zar moja bol toliko malo ti znaci?
Da se opravdas imas ti nacin, al' vise ne ruku za spas...

Zar tvoja rec toliko malo sad vredi?
Na tudjim usnama bledi i zadnji trag od nas...
Zar moja bol toliko malo ti znaci?
Da se opravdas imas ti nacin, al' vise ne ruku za spas...

Nocas bih hteo da te zovem draga

Kad lutaju misli, zore,
i nestajem preko dana,
odlazi mi zivot, snaga,
a ja hocu,
a ja moram
samo tebe zvati draga.

I dok sve mi ukazuje
da je zivot
k'o bespuce,
lutam,
pevam
i tugujem,
a hteo bih sve to znati,
postajati,
ustrajati,
a jedino sto jos mogu-
mogu tebe  dragom zvati.

Za sve su reci krive

Secas se juce u ovo doba
kako si me volela
i zaklinjala se na vernost,
na sve do groba,
i dok smo zagrljeni bili
klela si se u reci
u osmeh
u jutra
da ces moja biti
i sutra
i nikada, nisi htela,
nikada
nisi smela
pustiti misli i zelje
da ozive,
za nas rastanak
za sve su
samo reci krive.


                 T. Rakocevic

 Ја бих био...


Ја бих био песник мира
-- Мрска ми је бојна труба -- ,
Био б`  мекши од лептира
Голубији од голуба.

То би било моје доба,
Кад би мржња у гроб пала,
А из њена црна гроба
Братска љубав процветала.

Ја бих био песник мира,
Јер то души мојој прија,
Песник слоге,песник среће
И идилских хармонија.

Брао б`  цвеће општег мира,
Па бих грдан венац сплео,
И тим венцем овенчао
Цело Српство -- не,свет цео.

Да су људи братске ћуди,
Да су ћуди робље људи,
Да  нам љубав срећу бира,
Ја бих био песник мира.

Ја се грозим туђих суза,
Ја се грозим туђе крви,--
Кад се свестан створ позвери,
Подивљачи и острви.

Да од сваког срца пође
К сваком срцу једна жица,
Једна жица рајска гласа,
Света жица -  помирица.

То би било моје доба,
То би била моја лира,
Ја бих био весник среће,
Ја бих био песник мира.

Време братства,време  мира,
Кад с`  човештвом прси  грију
То би била моја срећа
Јер би била срећа свију.

Ја бих био песник мира, --
Ал`  насиље мира неће,
Насиље је пресилило,
Кад пресили ,камен креће.

Већи гњечи,јачи тлачи,
И неправда јањце гања,
У јањцима жуч се буди,
А жуч горка маче сања.

И  ја морам,клетво моја,
Желет мача,желет крви;
Морам желет грозна боја,
-- Ох,да барем паднем први!

Јован Јовановић Змај

Za mene bolja ne postoji

Ako mozes ti da vratis vrijeme unazad
da skinemo breme pretesko za nas oboje
jer nije kriv ovaj stari sat
sto okrece svoje kazaljke bijele
preteske za nas oboje


Za mene bolja ne postoji
nijedna nije kao ti
al' ja ne znam sto se dogodi
mene razum zna da ostavi

U meni zivis samo ti
nikada necu tako voljeti
jer ja nisam isti k'o i svi
mene dijete zna da prevari

Kao da nisam sa ovog svijeta
boli me sad cijela planeta
kao da lud sam bez tvog tijela
boli me sad godina cijela
jer rekli smo bas mnogo rijeci
koje ce i same teci
nebitne za nas oboje

Vodi me sa sobom

Zasto si morala da me zavolis
u ovoj noci skupljoj od vijeka
jednim pogledom iz mrtvih me dignes,
pa onda kazes da nema mi lijeka

Zasto si morala da me zavolis
da me pronadjes na kraju puta
ti divlji talas, ja stara ladja
navikla sama morem da luta

Vodi me sa sobom moje pusto more
jer cu da poludim od ljubavi ove
neko cudo mora s nama da se desi
ja otici moram, ti ostani gdje si

Zasto si morala da me zavolis
da me pronadjes na kraju puta
ti divlji talas, ja stara ladja
navikla sama morem da luta