" Ti si bila... tebe sam ljubio!
tebe nesta, srce mi se para
Ta sam sebi nisam više mio!
Život mi se u kletvu pretvara
tebe nema- srce mi se para.
Nisam znao ljubavi ni zraka
al' bog reče da zora zarudi
svetlost sinu iz crnog oblaka
'Zlato moje' - promucaše grudi
'sunce jarko ti mi ljuba budi
poljubi me sunce, zagli me'
A moje me sunce zagrlilo
i ja sam se zagrlio njime
Tu izdahnut al' bi slatko bilo
A sunce se oko mene svilo.
Ne izdahnut- teško j' izdahnuće!
mladan život- oh, ta sladak mi je!
za njim čezne srce uzdišuće
a bez tebe života mi nije
ljubi zlato doklen srce bije.
Tamnim grobom večna ponoć vlada
u njemu je studeno i nemo...
Sini sunce! Još si cvet i mlada.
Živi sunce da se milujemo.
U grobu je studeno i nemo....

Ленгстон Хјуз

НЕДОУМИЦА

Мој стари беше рођен бео.
Црнкиња ми је била мати.
Ако сам оца некад клео,
Сад бих те клетве хтео спрати.

Ако сам икад за своју стару
Најгоре речи некад побро,
Кајем се што је псовах у жару,
Сад бих јој желео само добро.

Отац ми умре у палати.
У страћари ми умре мати.
А ја,кад нисам ни црн ни бео,
Где ћу умрети,да ми је знати?

CIC!

                                                Branko Radičević
   Al' se nebo osmeiva,
Al' se reka plavi,
A ribarce u cun sniva,
Jasno ko na javi.

On itnuo udicicu,
Ribicu je steko,
Metnuo na zeravicu,
Pa je tako peko.

" Zeravico de se trudi,
Nemoj tako sporo."
Ribica mu vece rudi,
Gotova je skoro.

Rudi riba- joste malo,
Sad mu je pecena,
Srce mu je zaigralo:
" Amo sad, milena!"

Dole cemo jako sesti,
Al ce da se sladi,
Moro bi te ribo jesti
I da nije gladi!"

Pa je uze, pa njom brze
Da primakne k usti,
Cun se ljuljnu, on se trze,
Ode sanak pusti!

Winter in July

Look around, wonder why
We can live a life that's never satisfied
Lonely hearts, troubled minds
Looking for a way that we can never find.

Many roads are ahead of us
With choises to be made
But life's just one of the games we play
There is no special way.

Make the best of what's given you
Everything will come in time
Why deny yourself?
Don't just let life pass you by
Like Winter in July

Future dreams, can never last
When you find yourself still living in the past
Keep movin' on to higher grounds
Looking for the way you thought could not be found.

We may not know the reason why
We're born into this world
Where a men only lives to die
His story left untold.

Make the best of what's given you
Everything will come in time
Why deny yourself?
Dont' just left life pass you by
Like Winter in July.

And we may not know the reason why
We're born into this world
Where a men only lives to die
And his story left untold.

So make the best, make the best of what's given you
Everything will come in time
Why deny yourself?
Don't just let life pass you by
Like Winter in July.

Генерале сило љута

Генерале сило љута
кад ти буде доста рата
сврати кући два минута
да свом сину будеш тата

Ој фризерко вешта зверко
знам да коса није слама
ипак иди шетај с ћерком
цео дан јој буди мама

Директоре лепи створе
окани се реферата
хајде кући под прозоре
својој деци буди тата

А свет може да причека
и с фризуром и са ратом
док се једна срећна ћерка
наигра са својим татом.

Ршумовић

Jedne oči mogu da me sruše


Ja ću stojati
i kada svi budete puzali
zbog života svojih.
Ja ću stojati
i kada gromovi mi budu zujali oko glave
i svi se razbježite.
Ja ću stojati
i kiši prkositi
i Bogu i Suncu
pa ipak
jedne oči mogu da me sruše.

                       Zeljko Lompar

Милан Комненић


ЛОВЋЕНСКИ РУКОПИС


Уђи у стену да измир будеш противности
Не да сустанеш, разгранавши се, већ разлике
Озбиљношћу што предстоји да прелијеш.

Мир под храстом, извор и оскудица…
У тебе, на висини, гледаху кад је младеж јачала
Без устезања нудећи прса довршитељки ватри.

Уђи у стену приправан
За све накнадно. Да се измириш
У очврслом небу, са огњиштима
Које је посекла унакрсна студен.

Коме просветљавати? Никада поновљиво,
Никада појмљиво избећи. А бити сусед
Варкама, а бити туђин сестрама,
И остати у сумњама, тек рана која
Проговара дубље од срца.

Где литица исписује стрмину по ноћи народа,
Уђи у стену, сав завичај да си,
И не реци о гласу што те уведе
У пределе где вода изгрева, стабла
Где ходају, а ваздух зуји на пропланку
Првог навештења,
Да мера будеш и недоступно лице.

Празно је на врху одакле полете завет…
Да, то време које не двоји како и зашто,
Тај блуд обликовања. Зар све уступа вољи
Орла који надраста плавет?

Па ако духу није дато да учвршћује,
Дај, ти, у срцу свеукупан, учини да се
Приволимо жилама што бију кроз изданке
Рукописа горског где се завет снује,
Остајући занавек где јеси, горе,
Иза крилате црте, Владико.

"nikad vise ne otvaraj vrata             
u predvecerja ranih ljubavi
kad nas odjednom prevare sve rijeci
i svi nas pogledi dotaknu
da se vise ne vrate

nikad vise svoje srce ne iznosi na dlanu             
tek udji u neke tople sobe
gdje je vrijeme mladosti pogodno
gdje bi se mogli na tren pronaci
u zaboravljenom refrenu pjesme
gdje bi mogli pricati satima
i ne znati da li su nam godine prosle

nemoj vise ljubavi otvarati oci             
u predzorje kad utihnu posljednji glasovi
kad se od osame naslonis uspomenom
na prozore pod kisom koja zna i hoce
a mi tek ljubavni i dobro raspolozeni
nismo ni znali da nam je srce u oku raslo
i preraslo sve okvire

ne izgovaraj vise rijeci             
koje si u sumraku sobe ucila na pamet
da ih dugo nosis nanizane oko vrata
ne otvaraj vise vrata u rana predvecerja ljubavi

podivljat ce rijeke             
zbog usana neljubljenih
necemo se snaci sto nam je bilo davno
jedno vrijeme
necemo vise znati             
ni ljubiti kako smo znali
nece vise biti ni takvih poraza
ni takvih pjesama             
pa cak ni smrti                 
ako otvoris vrata istom kretnjom                       
nekome tko ce doci"