Lakše do vize
Ž. PANTELIĆ, 20. jul 2006

Od stalnog dopisnika Brisel
EVROPSKA komisija je usvojila preporuku za Savet ministara unutrašnjih poslova EU o mandatu za početak pregovora o viznim olakšicama sa Srbijom. Taj mandat će ministrima EU predstaviti, sledećeg ponedeljka u Briselu, poptpredsednik Evropske komisije, zadužen za unutrašnje poslove i pravdu, Franko Fratini. Ako sve bude išlo glatko, kako u Evropskoj komisiji očekuju, Savet bi trebalo da odobri početak pregovore u septembru ili oktobru. Potpisivanje sporazuma se, u tom slučaju, očekuje krajem ove ili početkom sledeće godine. Zatim bi Savet ministara odobrio taj sporazum i poslao ga na ratifikaciju zemljama članicama EU.

Sadržaj teksta mandata je vrlo uopšten i širok, čak, neodređen. Precizirano je samo nekoliko detalja: besplatne vize za studente, učenike, naučne radnike, istraživače, zadržavanje cene od 35 evra za ostale kategorije stanovništva (neće se odnositi na Srbiju poskupljenje šengenskih viza sa 35 na 60 evra) i pojednostavljenje i ubrzavanje procedure za izdavanje viza, odnosno, izdavanje u roku od 10 dana, od dana podnošenje molbe. Predlaže se smanjenje broja potrebnih dokumenata za dobijanje vize i samim tim dodatnih troškova za građane. Planirano je izdavanje viza za više ulazaka i na duži period. Građani koji imaju diplomatski pasoš putovaće bez viza.

Dva su razloga za takav pristup u Evropskoj komisiji. Prvi je želja da se ne ograniči obim viznih olakšica tokom pregovora, koje bi, eventualno, mogle da budu i veće od onih koje su predviđene u ovom momentu. Drugi; u EK nemaju nameru da alarmiraju pojedine zemlje članice, poslovično, vrlo skeptične prema otvaranju šengenskih vrata, koje bi, budući da mandat za pregovore mora da bude usvojen jednoglasno u Savetu ministara, mogle da prave probleme. Pre svih Francuska, koja je već jednom "minirala", u startu, pokušaj da se olakša vizni režim, pod predsedništvom Luksemburga u prvoj polovini 2005. godine.

Kako je “Novostima” rekao, jedan od bliskih saradnika potpredsednika Fratinija, treba biti realan i shvatiti da nije reč o liberalizaciji viznog režima.

- Mi ne pregovaramo o liberalizaciji viznog režima, već samo o olakšavanju viznog režima, koje će biti fokusirano samo na pojedine kategorije stanovništva, cenu viza i proceduru; broj dokumenata, dužina trajanja viza... Bojimo se da je kreiran preveliki entuzijazam oko olakšavanja viznog režima, što bi mogao da bude bumerang kada svima postane jasno da se radi o olakšavanju viznog režima a ne liberalizaciji - kazao nam je naš sagovornik u EK.
U samom tekstu mandata za pregovore o viznim olakšicama, stoji da je to samo prvi korak ka liberalizaciji viznog režima. Kada će doći do liberalizacije viznog režima, zavisi direktno od sprovođenja reformi u jačanju pravne države, rezultata u borbi protiv organizovanog kriminala, korupcije, ilegalne imigracije, poboljšanju administrativnih kapaciteta u pogledu efikasnije kontrole granica i izdavanju dokumenata koje nije lako falsifikovati. Osim tih razloga koji su navedeni u dokumentu EK, ključni element će biti stvaranje uverenja u EU da iz Srbije ne preti nikakav emigrantski talas.

ITALIJA BLIŽE
MINISTAR unutrašnjih poslova Italije Đulijano Amato nije zaboravio svoje stavove o viznoj politici prema Srbiji, koje je iznosio pre nego što je postavljen na tu funkciju. Naprotiv, Italija će biti prva zemlja iz EU, koja će unilateralno olakšati putovanje Srba na Apeninsko poluostrvo, baš zahvaljujući Amatu. Tim povodom u Beogradu dolazi 26. jula, podsekratar u Ministarstvu spoljnih poslova Italije Famijano Kručaneli koji će potpisati ugovor sa srpskim zvaničnicima, o olakšavanju putovanja naših građana u Italiju.

Ren:
DIVNA MISIJA

KOMESER za proširenje EU Oli Ren je na proslavi stogodišnjice finske parlamentarne demokratije i 40-godišnjice džez festivala u finskom mestu Pori, izjavio da je zahvaljujući “Egzitu” shvatio da je posao komesara za proširenje EU - divna misija.

- Pre nekoliko nedelja sam bio na "Egzitu", najvećem rok festivalu u Evropi, koji se održava u Novom Sadu, u Srbiji. Na tom odlično organizovanom festivalu, nekoliko stotina hiljada učesnika, uglavnom mladih ljudi iz Srbije i susednih zemalja u regionu, podiglo je glas za evropsku budućnost njihovih država. Oni vide EU kao ulaznicu za demokratiju, slobodu i bolje uslove života. To je bio jedan od retkih momenata kada čak i komesar za proširenje EU mora da prizna da njegov posao nije samo težak rad, nego i divna misija - rekao je Ren učesnicima skupa, među kojima su bili predsednik EK Barozo i finski premijer Vanhanen.


Izvor: Novosti

EK: Mandati za vizne olakšice
Brisel, Beograd -- EK objavila mandate za pregovore o viznim olakšicama i sporazumima o readmisiji sa Srbijom, Crnom Gorom i Bosnom.

Mandati Evropske komisije predviđaju ubrzanje postupka i izdavanje višekratnih viza na duži rok za ulazak studenata, istraživača, umetnika i poslovnih ljudi na teritoriju Evropske unije. Predviđeno je da vize budu izdavane po nižoj tarifi ili besplatno.

Šefica Kancelarije Srbije za pridruženje Evropskoj uniji Tanja Miščević za B92 kaže da predlog Komisije sadrži objašnjenje o, na primer, kategorijama ljudi na koje će se vizne olakšice odnositi. Međutim, ona navodi da je to samo početak procedure za usvajanje tog mandata. "Komisija predlog upućuje Savetu ministara, koji zatim to razmatra ne samo na sednici Saveta, već i duže. Savet ministara posle razmatranja usvaja odluku o otvaranju pregovora o mandatima, a kada će pregovori biti otvoreni, zavisi od procedure koju Komisija ima", objašnjava Tanja Miščević.

Ona kaže i da će paralelno s pregovorima o viznim olakšicama teći razgovori o readmisiji. "Tu su i predlozi, između ostalih, da tu budu ne samo studenti, nego i srednjoškolci, novinari, ljudi zaposleni u nevladinom sektoru, ljudi koji pripadaju poslovnoj zajednici, i, posebno zanimljiva kategorija, porodice radnika legalno zaposlenih na teritoriji članica EU. Nismo imali negativno gledište Komisije u odnosu na proširenje kategorija, ali tek kada budemo otvorili pregovore, videćemo kakvo je zaista stanovište Komisije", kaže ona.

Evropski komesar za proširenje Oli Ren kaže da su vizne olakšice veoma važne običnim građanima, i to zbog putovanja, studija i lakšeg sklapanja poslova sa zemljama EU.

"Samo mogućnost"

Ksenija Milivojević iz Evropskog pokreta kaže za B92 da davanje mandata ne znači da će pregovori i početi, već samo da Srbija sada može samostalno da pregovara, ali i to tek posle ispunjavanja traženih uslova. "Problem sa Srbijom je u tome što ona ispunjava veoma malo uslova, sporazumi se sporo primenjuju ili se uopšte ne primenjuju. Tu su sporazum o readmisiji, propisi o regulisanju zakonodavstva, o azilu, viznom režimu i migracijama, a treba dovršiti i proces integrisanog upravljanja granicama", kaže ona.


Izvor: B92

Do viza lakše samo studenti i naučni radnici

Studenti, učenici i naučni radnici najverovatnije će već od naredne godine lakše dobijati vize za putovanja u zemlje Evropske unije, a prema predlogu Evropske komisije za njih će vize biti i besplatne. Ostali građani, nažalost, neće izbeći čekanje u redovima ispred ambasada, ali za njih, makar, neće biti poskupljenja viza čije će izdavanje umesto najavaljenih 60 i dalje koštati 35 evra.


Ukoliko ministri unutrašnjih poslova EU u septembru ili oktobru prihvate ovaj predlog Evropske komisije, EU će već tada započeti pregovore o viznim olakšicama sa Srbijom, BiH i Crnom Gorom. Na taj naćin će pojedinim kategorijama građana Srbije, studentima i naučnim radnicima biti omogućeno da do viza dolaze lakše, brže i jeftinije, sa manje potrebnih dokumenata, dok će vize biti sa više ulazaka i važiće na duži period. Ipak, važno je napomenuti da se vizne olakšice neće odnositi baš na sve studente i naučne radnike već samo one koji odlaze da studiraju na evropskim fakultetima ili da se bave naučnim radom. Takođe, Komisija predlaže da ubuduće vize ne budu potrebne onima koji poseduju diplomatski pasoš.

Tanja Miščević, šef Kancelarije za pridruživanje EU Vlade Srbije kaže da će Vlada tokom leta formirati tim za pregovore i izraditi platformu, te da će biti spremna da pregovori o viznim olakšicama započnu već na jesen kako bi sporazum u praksi zaživeo u prvim mesecima naredne godine. Takođe, ona se nada da će se tokom pregovora srpska strana izboriti da se vizne olakšice odnose i na novinare, biznismene, zaposlene u državnoj administraciji, predstavnike nevladinog sektora, porodice legalno zaposlenih radnika u inostranstvu, sportiste, kao i one kojima je neophodno lečenje u evropskim bolnicama.



Izvor: Blic \ I. C.

Dogodine lakše u svet
Tanja MARKOTIĆ, 25. jul 2006

BEOGRAD - Iz Brisela su, poslednjih nekoliko dana, Srbiji stigla, jedan za drugim, dva pozitivna signala: "zeleno svetlo" za mogućnost pregovora o viznim olakšicama i usvajanje izmenjenih mandata za pregovore sa EU.
- Evropska komisija šalje nam jasnu političku poruku: da je perspektiva Srbije u evropskim integracijama i da uočavaju da se u Srbiji na tom poslu poprilično radi. Iako su pregovori zaustavljeni, imamo sve ono što prati proces integracije jedne države - obaveze iz evropskog partnerstva koje Srbija ispunjava, dijalog sa EU i pozitivno ocenjen Akcioni plan za uspostavljanje pune saradnje sa Tribunalom čiji se rezultati čekaju - kaže, u razgovoru za "Novosti", Tanja Miščević, direktor Kancelarije Vlade Srbije za pridruživanje EU.
* Kada bi trebalo da počnu konkretni pregovori o sporazumu o viznim olakšicama?
- Do kraja meseca će se razmatrati preporuka za početak pregovora, a u septembru bi trebalo da bude usvojen mandat za otvaranje pregovora o tom, kao i o sporazumu o readmisiji. Što se nas tiče, mi ćemo jesen dočekati spremni - imaćemo i platformu za pregovore i pregovarački tim.
* Evropska komisija predložila je vizne olakšice samo za studente, eksperte, javnu upravu i poslovne ljude. Naš spisak je nešto širi...
- Smatramo da je potrebno da i srednjoškolci, kao i studenti, dobijaju vize po olakšanoj proceduri i - besplatno. Naš stav je da bi olakšana procedura trebalo da se "protegne" i na novinare, kao i na zaposlene u nevladinom sektoru, porodice legalno zaposlenih radnika u EU, ali i one kategorije bolesnika kojima je neophodno lečenje u državama članicama EU kada.
* Po broju azilanata u Evropi i dalje smo među prve tri zemlje u svetu?
- Jedan od najvećih razloga za traženje statusa azilanta jeste da osoba ne oseća sigurnost i perspektivu u svojoj državi. Upravo dobijanjem novog mandata za pregovore, nastavkom procesa integracija i prihvatanjem Srbije kao kredibilnog partnera EU, daje se perspektiva našim građanima i jača njihova sigurnost. To je jedan od najboljih načina da se smanji broj azilanata...
* Ipak, prema sporazumu o readmisiji svi koji ne dobiju status azilanta, moraju da budu vraćeni kući. Da li će biti vraćeni samo naši državljani ili su tačne priče da ćemo morati da primimo i državljane drugih država koje u EU nisu dobili azil?
- Što se tiče sporazuma o readmisiji, njegovo potpisivanje neće značiti da mi preuzimamo azilante koji nisu državljani Srbije, ali se dešavalo vrlo često da je Srbija zemlja transfera i da preko naše teritorije azilanti odlaze u države članice EU. Isti taj put će i u povratku morati da bude ispoštovan - moraćemo da one koji su došli preko naše teritorije na teritoriju neke od država članica, vratimo na njihove matične teritorije.
* Kada očekujete da bi Srbija mogla da zaključi sporazume o viznim olakšicama i readmisiji?
- Očekujem da će pregovori biti vrlo brzi i efikasni i da bismo do kraja godine mogli da zaključimo i sporazum o viznim olakšicama i o readmisiji, kao i da u prvim mesecima 2007. godine, počnemo sa njihovom primenom.

U SREDU DIJALOG
* KADA očekujete sastanak Unapređenog stalnog dijaloga sa EU?
- U sredu. To će biti prvi sastanak sa evropskim sagovornicima posle "gašenja" državne zajednice i, pored razgovora o ispunjavanju obaveza iz evropskog partnerstva, razgovaraćemo i o transferu nadležnosti sa institucija državne zajednice na ministarstva i tela u Vladi Srbije.

DOVIJANJE
* U POJEDINIM evropskim krugovima tvrdi se da se Evropljani, zapravo, najviše brinu da im se, posle viznih olakšica, "ne dogodi" navala građana sa zapadnog Balkana koji bi pokušali da tu i ostanu ...
- Stvar je potpuno obrnuta. U momentu kada je teško doći do viza, ljudi imaju potrebu da se na najrazličitije načine dovijaju da dođu do nje, a kad je jednom dobiju, ne žele baš da se u skadu s njom vladaju. U slučaju kada se dopušta da građani sasvim legalno i po olakšanim uslovima dobijaju vize, logično je da se smanjuju i određene nelegalnosti.


Izvor: Novosti

Италијански амбасадор за „Политику”
Лакше до виза
Једна од мера којом Италија жели да унапреди и иначе одличне односе са Србијом, каже Алесандро Мерола

Европска унија је најавила ублажавање шенгенског визног режима за наше грађане од јесени. Италија се већ припрема да примени ту меру, и нови билатерални споразум о визним олакшицама за држављане Србије би данас у Београду требало да парафирају заменик министра спољних послова Италије Фамијано Кручанели и шеф српске дипломатије Вук Драшковић.

На основу предложеног споразума, издаваће се бесплатне визе студентима, као и особама које путују у Италију на лечење, на спортска такмичења и културно-уметничке односно фолклорне наступе.  Вишемесечне визе издаваће се такође по поједностављеној процедури и пословним људима, научницима, истраживачима и истакнутим културним радницима. 

– Наша је намера била да, у оквиру шенгенских правила која не можемо да изменимо, ипак изађемо у сусрет Србији, и бар појединим категоријама грађана омогућимо да једноставније дођу до виза. То је само једна од иницијатива којима наша земља жели да још више унапреди и иначе одличне односе са Србијом, каже у интервјуу „Политици” Алесандро Мерола, амбасадор Италије у Србији.

• О визним олакшицама је било речи још крајем прошле године, приликом посете тадашњег италијанског шефа дипломатије Ђанфранка Финија Београду, али се споразум тек сад парафира. У то време је, додуше, било приче о наводном превеликом броју српских илегалаца у Италији…

– То су биле обичне гласине. Срба у Италији нема много, око 50.000, што је неупоредиво мање од неких других етничких група. С друге стране, италијанска влада сваке године утврђује такозване „имиграционе квоте“ и има већ неких идеја које лично сматрам интересантним, попут предлога регије Венето за одвајање једног дела те квоте у корист држављана Србије који имају одговарајућу професионалну квалификацију.

• Колико сада виза издајете?

– Годишњи просек је 40.000–50.000, највише туристичких.

• Поменули сте и неке друге иницијативе о којима ће, претпостављам, бити речи наредне недеље?

– Једна од њих, о којима ће заменик министра Кручанели моћи да разговара у Београду, јесте стварање чвршћег оквира за привредну сарадњу Италије и Србије, евентуално путем споразума о сарадњи којим би се образовали заједнички органи, како на нивоу јавних тела, тако и у приватном сектору. После две велике октобарске манифестације „Италија у Београду” 2004. и 2005. године, на којима су представљене могућности српске привреде, дошло је време за убирање плодова и конкретне резултате: поменућу већ веома присутну банку Интеза, „Финдоместик” и „Ђенерали”. Банка Сан Паоло из Торина се спрема да купи Панонску банку. У Србију је стигао и Савез италијанских задруга („Легакооп”), а за привреду сарадњу у разним областима су посебно интересовање показале италијанске регије Тоскана, Фриули, Ломбардија, Емилија Ромања, Пуља.…

Откако сам у Београду, око пола године, посебно сам се трудио да овде доведем људе чије ће знање и искуство помоћи Србији у решавању неких осетљивих проблема, као што су борба против корупције и организованог криминала и реформа правосуђа. Најзад, поменућу и изузетно плодну и интензивну сарадњу у области уметности и културе, чији је крајњи циљ успостављање мреже односа међу најеминентнијим установама ове врсте у наше две земље.

• Имате ли своје уметничке „фаворите” у Србији?

– Нажалост, сувише сам запослен да бих стигао да пратим све што ме занима, па морам да се определим за оно што ми је најближе, а то је савремена уметност. Поред осталог, поспешио сам повезивање директора неколико најважнијих музеја у Италији са онима у Народном музеју, Музеју савремене уметности у Београду и САНУ.

• При крају је пројекат „Италијанске куће”, под чијим кровом ће се наћи дипломатски, трговински и културни представници ваше земље у Србији. Када очекујете отварање?

– Надам се, до краја октобра.

• Међу многобројним страним дипломатама у Београду, ви се од почетка мандата издвајате својом уздржаношћу у јавним изјавама.

– То је питање стила. Више волим да будем „тихи савезник” него да делим политичке коментаре и савете. Верујем да је Србија зрела и способна да сама доноси одлуке о својој будућности. Надам се да ће влада и све политичке снаге у Србији успети да нађу равнотежу и очувају нерве у суочавању са тренутним изазовима, као што су односи са Бриселом, Хаг и будућност Косова.

• Да ли то значи да треба да чувају нерве зато што их са свих страна притискају за независност Косова?

– Није тајна да је независно Косово једна од опција за коју се залажу многи актери. Италија по овом питању нема унапред одређен став, већ се залаже за такво решење које ће бити и у интересу Србије, њене стабилности и олакшаних, а не сложенијих, односа са међународном заједницом.
Знам да је Косово централни аргумент које тренутно привлачи пажњу свих политичких снага у Србији, али има и других питања која су битна за живот ове земље, као на пример питања економског развоја, модернизације државе и друштва. Сва она морају бити сагледана из европске визуре. Италија ће наставити на све начине да подржава Србију како би се што више приближила Европској унији, да допринесе својим искуствима, саветима и финансијском помоћи.


Izvor: Politika / Александра Мијалковић

Vi­za bli­ža na je­sen
A. A. G., 26. jul 2006

PO­SE­TA za­me­ni­ka še­fa di­plo­ma­ti­je Ita­li­je Fa­mi­ja­na Kru­ča­ne­li­ja Be­o­gra­du, u ko­joj je sa na­šim vi­so­kim zva­nič­ni­ci­ma raz­go­va­rao o Ko­so­vu, bi­la­te­ral­nim od­no­si­ma dve dr­ža­ve i pri­bli­ža­va­nju Sr­bi­je Evro­pi, po­če­la je pot­pi­si­va­njem spo­ra­zu­ma o vi­znim olak­ši­ca­ma, sa srp­skim mi­ni­strom spolj­nih po­slo­va, Vu­kom Dra­ško­vi­ćem.
Kru­ča­ne­li se ju­če sa­stao i sa pred­sed­ni­kom Bo­ri­som Ta­di­ćem, pre­mi­je­rom Vo­ji­sla­vom Ko­štu­ni­com i pred­sed­ni­com vla­de Iva­nom Du­lić-Mar­ko­vić. Sa nji­ma je raz­go­va­rao o pri­vred­nim i tr­go­vin­skim od­no­si­ma Sr­bi­je i Ita­li­je - ko­ja spa­da u na­še naj­ve­će stra­ne in­ve­sti­to­re i eko­nom­ske part­ne­re.
Na­ro­či­to na­ja­vlji­va­na te­ma Kru­ča­ne­li­je­ve po­se­te bio je spo­ra­zum o vi­znom re­ži­mu, ko­ji je Ita­li­ja ne­dav­no pred­lo­ži­la, a srp­ska vla­da ga upra­vo raz­ma­tra. On pod­ra­zu­me­va olak­ši­ce za od­re­đe­ne gru­pe na­ših gra­đa­na pri­li­kom iz­da­va­nja ita­li­jan­ske vi­ze. Pot­pi­si­va­nje tog do­ku­men­ta mi­ni­star Dra­ško­vić i vi­so­ki ita­li­jan­ski gost oce­ni­li su kao zna­ča­jan ko­rak na pu­tu Sr­bi­je u EU.
- Ovo je ve­o­ma va­žan dan, jer je iz­gra­đen još je­dan most za ko­mu­ni­ka­ci­ju Sr­bi­je sa Ita­li­jom - iz­ja­vio je pred no­vi­na­ri­ma Dra­ško­vić, a Kru­ča­ne­li ga je oce­nio kao "gest po­li­tič­kog pri­ja­telj­stva ko­je Ita­li­ja ga­ji pre­ma Sr­bi­ji".
Za­me­nik še­fa ita­li­jan­ske di­plo­ma­ti­je na­gla­sio je da ovim nje­go­va ze­mlja Sr­bi­ji že­li da po­mog­ne u evrop­skim in­te­gra­ci­ja­ma, a da se na­da da će sto­pa­ma Ita­li­je usko­ro po­ći i dru­ge evrop­ske dr­ža­ve.
Spo­ra­zum o vi­znim olak­ši­ca­ma od­no­si se na stu­den­te, kul­tur­ne i jav­ne rad­ni­ke, oso­be ko­je u Ita­li­ju pu­tu­ju na le­če­nje, sport­ske, fol­klor­ne i slič­ne or­ga­ni­za­ci­je, na­uč­ni­ke, uni­ver­zi­tet­ske pro­fe­so­re i pri­vred­ni­ke.
Do­ku­ment će va­ži­ti od sep­tem­bra i pred­vi­đa bes­plat­ne pe­to­go­di­šnje vi­ze za pri­vred­ni­ke i na­uč­ni­ke, a za osta­le na­ve­de­ne ka­te­go­ri­je, bes­plat­ne, jed­no­go­di­šnje vi­ze. Ta­ko­đe će pro­ce­du­ra iz­da­va­nja vi­za, go­di­na­ma po­zna­ta kao kom­pli­ko­va­na i ne­iz­ve­sna, znat­no bi­ti olak­ša­na.

"PA­LA­TA" KUL­TU­RE I TR­GO­VI­NE
ITA­LI­JA će u Be­o­gra­du ove je­se­ni otvo­ri­ti se­di­šte "Pa­la­te Ita­li­je" u ko­joj će se na­la­zi­ti Ita­li­jan­ski in­sti­tut za kul­tu­ru, Na­ci­o­nal­ni in­sti­tut za spolj­nu tr­go­vi­nu, Ode­lje­nje za sa­rad­nju u raz­vo­ju i Kan­ce­la­ri­ja Mi­ni­star­stva za ži­vot­nu sre­di­nu. U ovom pro­sto­ru pla­ni­ra­ju se mno­go­broj­na do­ga­đa­nja, na­ro­či­to u obla­sti sa­vre­me­ne umet­no­sti.
Kru­ča­ne­li je u Be­o­grad sti­gao u dru­štvu gen­ral­nog di­rek­to­ra Di­rek­ci­je za ze­mlje Evro­pe am­ba­sa­do­ra Ka­ra­ćo­la di Vi­je­tri­jai ge­ne­ral­nog di­rek­to­ra za mul­ti­la­te­ral­ne po­li­tič­ke po­slo­ve Ter­ci­a­di San Aga­ta.


Izvor: Novosti

Параф на споразум Италије и Србије
Шенгенске визе и бесплатно
Од септембра студенти, научници, истраживачи, културни радници, спортисти, пословни људи, и они који иду на лечење – лакше до виза

Вук Драшковић, шеф српске дипломатије, и Фамијано Кручанели, заменик министра спољних послова Италије, потписали су јуче у Београду споразум о визним олакшицама, који би требало да ступи на снагу у септембру, а обухвата студенте, научнике, истраживаче, културне раднике и спортисте, пословне људе, оне које иду у Италију на лечење... За већину категорија визе ће се издавати бесплатно, по поједностављеној процедури, на годину дана, а за привреднике и научнике на пет година.

Кручанели је на конференцији за новинаре рекао да је овај документ „гест политичког пријатељства које Италија гаји према Србији”, потез којим Италија „жели да помогне Србији на путу ка њеној интеграцији у Европу”, а нарочито да визним олакшицама омогући комуникацију између младих људи из Србије и Италије. Он је изразио наду да ће пример Италије следити ускоро и друге чланице ЕУ. Драшковић је оценио да је споразумом о визном олакшицама изграђен „још један мост за комуникацију Србије са Италијом” и да је то, уколико и друге земље крену стопама Италије, велики корак ка белој шенгенској листи, жељеном циљу, од којег смо – нажалост – још далеко.

Кручанели се састао и са председником и премијером Србије, Борисом Тадићем и Војиславом Коштуницом и потпредседницом владе Иваном Дулић-Марковић.

У разговору са Коштуницом заменик шефа италијанске дипломатије рекао је да решење за Косово и Метохију не сме да буде наметнуто, већ се мора наћи кроз договор две стране. Он је истакао да је за Италију од кључне важности очување стабилности на Балкану, и да зато сматра да није добро преговоре Београда и Приштине временски ограничавати и доносити исхитрена решења. Како је саопштила канцеларија Владе Србије за сарадњу са медијима, Коштуница је нагласио да су разговори и компромис једини могући пут који нас доводи до решења за будући статус Космета, и да Влада Србије високо цени ставове које је, у име Владе Италије, Кручанели изнео о овој покрајини. Он је навео да се према европским стандардима питања националних мањина свуда решавају кроз одређене степене аутономије, а не разбијањем држава, при чему Србија предлаже далеко више – суштинску аутономију за покрајину, наведено је у саопштењу које преноси Танјуг. Премијер Србије посебно је упозорио да већ више од пола века у Европи није забележен случај да се наметнутим решењима руше и померају међународно признате границе.


Izvor: Politika / А. М.

ako ukinu nama vize, onda ce i turci traziti da se i njima ukinu. a niko nece turke.

svi su kao dobri sa slovencima, a niko se ne pita zasto bas njima jedino ne treba viza za ameriku.
jer su oni najveci krivci za rat na prostorima bivse jugoslavije.

...... 

koliko je slovenaca svi mogu na jednu vizu putovati, ko moj razred na maturalac

Zar vize ne poskupljuju na 60 evra od sledece godine ili tako nekako?

Jos dugo, dugo cemo cekati redove ispred ambasada, verujte vi meni.