18 januar

Praznici i dani sećanja
Srpska pravoslavna crkva slavi:
Sveštenomučenika Teopemta i Teonu
Svetog proroka Miheja I
Prepodobnu mati Sinklitikiju
Prepodobnu Apolinariju

Nesređeno
1520. kralj Danske i Norveške Kristijan II pobedio je Šveđane i osvojio Švedsku.
1535. španski konkvistador Fransisko Pisaro osnovao je Limu, sada glavni grad Perua.
1654. vođa zaporoških kozaka hetman Bogdan Hmeljnicki priznao je vrhovnu vlast moskovskog cara. Time se Ukrajina ujedinila s Rusijom, što je izazvalo rusko-poljski rat (1654-67).
1689. rođen je francuski filozof Šarl Luj de Sekonda Monteskje, autor kapitalnog dela „Duh zakona“ u kojem je razvio teoriju o podeli vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku koja je postala temelj parlamentarne demokratije.
1778. engleski moreplovac Džejms Kuk otkrio je Havaje, koje je nazvao Sendvič ostrva po imenu lorda Sendviča.
1871. u dvorani ogledala palate u Versaju pruski kralj Vilhelm I proglašen je za prvog cara novostvorenog Nemačkog carstva.
1882. rođen je engleski pisac Alen Aleksander Miln, autor popularnih romana za decu „Kad smo bili vrlo mladi“, „Vini Pu“, „Kuća na Puovom uglu“, „Sad nas je šestoro“.
1904. rođen je američki filmski glumac engleskog porekla Arčibald Aleksander Lič, poznat kao Keri Grant, sjajan komičar u komedijama Hauarda Hoksa (Howard Hawks) i tumač karakternih uloga u filmovima Alfreda Hičkoka ("Strašna istina", „Filadelfijska priča“, „Sever-severozapad“, „Drž'te lopova!“).
1909. rođen je srpski i jugoslovenski pisac Oskar Davičo, koji je 50-ih i 60-ih godina 20. veka izvršio značajan uticaj na srpsku poeziju. U tom periodu Davičo je i jedna od najaktivnijih i najdinamičnijih ličnosti u književnom životu Beograda i Jugoslavije (zbirke pesama „Višnja za zidom“, „Nastanjene oči“, romani „Pesma“, „Beton i svici“).
1919. francuski premijer Žorž Klemanso otvorio je Versajsku mirovnu konferenciju nakon okončanja Prvog svetskog rata. Mirovnim ugovorom potpisanim 28. juna, Nemačka je preuzela odgovornost za rat, obavezala se na isplatu ratne štete i zabranjeno joj je naoružavanje. Stvorene su nove države Poljska, Mađarska, Čehoslovačka, Estonija, Letonija, Litvanija i Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca.
1944. nakon sedmodnevnih žestokih borbi sovjetske trupe su u Drugom svetskom ratu okončale blokadu Lenjingrada, u kojem je tokom nemačke opsade od septembra 1941. od iscrpljenosti i gladi umrlo oko 620.000 ljudi.
1974. posle sedmodnevnih pregovora Egipat i Izrael potpisali su sporazum o dezangažovanju vojnih snaga duž Sueckog kanala.
1977. u avionskoj nesreći blizu Sarajeva poginuli su predsednik vlade SFR Jugoslavije Džemal Bijedić, njegova supruga Razija i još šest putnika.
1977. u najtežoj železničkoj nesreći u Australiji, oko 80 ljudi je poginulo kada je voz u Sidneju udario u betonski most.
1989. četvrti dan zaredom hiljade Čehoslovaka slivalo se ka centralnom praškom trgu Vaclavske namesti pevajući „sloboda“, „istina“ i „ljudska prava“ u mirnom protestu protiv komunističkih vlasti.
1991. Parlament Jordana je osudio vazdušne napade na Irak u operaciji „Pustinjska oluja“ i pozvao arapske i islamske zemlje na akciju protiv SAD i njenih saveznika; Irak je lansirao osam raketa „skad“ na Izrael, u pokušaju da jevrejsku državu uvuče u Zalivski rat.
1996. vladajuća socijalistička partija (PASOK) izabrala je Kostasa Simitisa za premijera Grčke, nakon što je teško oboleli osnivač PASOK-a Andreas Papandreu (Papandeou) podneo ostavku.
1997. Franc Vranicki podneo je ostavku na položaj austrijskog kancelara na kojem je bio skoro 11 godina.
1999. odluka vlade SR Jugoslavije da predstavnika OEBS na Kosovu Vilijama Vokera proglasi „personom non grata“ i da uskrati dozvolu glavnom tužiocu Međunarodnog suda za ratne zločine Luiz Arbur da uđe u zemlju, dodatno je zaoštrila jugoslovenske odnose s međunarodnom zajednicom.
2001. SAD su ukinule sankcije SR Jugoslaviji uvedene početkom 1999. zbog politike režima Slobodana Miloševića prema Albancima na Kosovu. Američkim firmama tada je bilo zabranjeno da posluju sa Jugoslavijom. Pored skidanja te zabrane, ukidanje američkih sankcija otvorilo je vrata za ulazak stranih kredita u SR Jugoslaviju.
2002. Vlada Sijera Leonea objavila je kraj građanskog rata tokom kojeg je ubijeno oko 50.000 ljudi, mahom civila. Rat protiv vlade vodio je Ujedinjeni revolucionarni front (RUF) poznat po svojoj brutalnosti.
2003. na Šestom vanrednom kongresu Socijalističke partije Srbije (SPS) za predsenika partije ponovo je izabran haški optuženik Slobodan Milšević.

19 januar

Događaji
19. januara 1419. u Stogodišnjem ratu Francuske i Engleske grad Ruan predao se engleskom kralju Henriju V, koji je time okončao osvajanje Normandije.
19. januara 1853. u Rimu prvi put izvedena Verdijeva opera „Trubadur“.
19. januara 1878. srpska vojska u srpsko-turskom ratu osvojila Vranje.
19. januara 1899. Velika Britanija i Egipat uspostavili zajedničku kontrolu nad Sudanom.
19. januara 1916. na grčko ostrvo Krf u Jonskom moru počele da stižu prve jedinice srpske vojske posle povlačenja preko Albanije u Prvom svetskom ratu. Do aprila na Krf prebačeno oko 140.000 vojnika.
19. januara 1918. boljševici u Petrogradu raspustili Ustavotvornu skupštinu Rusije.
19. januara 1919. Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca u Srbiji i Crnoj Gori zamenila Julijanski kalendar Gregorijanskim, koji je u drugim delovima novostvorene države već bio u upotrebi. Srpska pravoslavna crkva zadržala Julijanski kalendar.
19. januara 1938. vazduhoplovstvo generala Fransiska Franka bombardovalo, u Španskom građanskom ratu, Barselonu i Valensiju. Poginulo najmanje 700 ljudi.
19. januara 1945. sovjetska Crvena armija u prodoru ka Berlinu u Drugom svetskom ratu zauzela poljski grad Krakov.
19. januara 1966. Indira Gandi izabrana za šefa Vlade Indije, osam dana posle iznenadne smrti premijera Lala Bahadura Šastrija. Siiki-ekstremisti, pripadnici njenog ličnog obezbeđenja, ubili je 31. novembra 1984. ispred rezidencije u Nju Delhiju.
19. januara 1983. u Boliviji uhapšen ratni zločinac Klaus Barbi, zloglasni nacistički šef Liona u Francuskoj pod nemačkom okupacijom u Drugom svetskom ratu.
19. januara 1989. SSSR saopštio da će jednostrano povući iz Evrope deo nuklearnih raketa kratkog dometa.
19. januara 1993. prve američke jedinice napustile Somaliju posle neuspele intervencije SAD u toj afričkoj zemlji.
19. januara 1995. ruske trupe zauzele predsedničku palatu u Groznom, glavnom gradu Čečenije.
19. januara 2001. SAD ukinule ekonomske sankcije protiv Jugoslavije, čime su se stekli uslovi za obnavljanje ekonomskih veza dve zemlje, što je bila jedna od poslednjih naredbi tadašnjeg predsednika SAD Bila Klintona.

Rođenja
1736. - Džejms Vat, škotski inženjer i fizičar.
1809. - Edgar Alan Po, američki pisac.
1902. - u Petrogradu rođen vizantolog Georgije Ostrogorski. Dugogodišnji profesor vizantijske istorije na Beogradskom univerzitetu i osnivač Vizantološkog instituta Srpske akademije nauka i umetnosti, jedno je od najvećih imena vizantologije u XX veku. U mnogobrojnim delima proučavao sve vidove života Vizantije, a njegova „Istorija Vizantije“ prevedena na više svetskih jezika.

Smrti
19. januara 1785. u Novom Sadu umro Zaharija Stefanović Orfelin, pesnik, istoričar, naučnik, bogoslov, izdavač, kartograf, kaligraf prevodilac, leksikograf i farmaceut. Rođen u Vukovaru 1726. i bio jedan od najprosvećenijih Srba XVIII veka.
1981 - umro Vukić Mićović, srpski hemičar, rektor Beogradskog univeriziteta i akademik SANU
19. januara 1938. umro Branislav Nušić, srpski i jugoslovenski komediograf, član Srpske kraljevske akademije. Uzori mu bili Gogolj i raniji srpski komediografi Sterija i Trifković. Njegove komedije i danas su na pozorišnim repertoarima.
19. januara 1983. umro srpski lekar i naučnik Aleksandar Kostić, autor prvih jugoslovenskih udžbenika „Osnove histologije“ i „Osnove embriologije“ i „Medicinskog rečnika“, prevedenog na više stranih jezika.
19. januara 2000. u egzilu u Tunisu umro bivši italijanski premijer Betino Kraksi, koji je napustio Italiju 1994. pošto je optužen za korupciju.
19. januara 2002. umro Marti Mietunen, koji je, kao član Partije centra, od 50-ih do kasnih 70-ih bio član nekoliko vlada u Finskoj, a potom i premijer u više mandata.

Praznici i dani sećanja
Srpska Pravoslavna Crkva proslavlja jedan od najvećih hrišćanskih praznika Bogojavljenje

20 januar

Praznici i dani sećanja
Srpska pravoslavna crkva slavi:
Svetog Jovana Krstitelja
Svetog mučenika Atanasija

Nesređeno
20. januara 1265. prvi put sazvan engleski parlament. Donji dom činila dva predstavnika nižeg plemstva iz svake grofovije i dva građanina iz svih većih gradova, a Gornji dom baroni i više sveštenstvo.
20. januara 1612. u duševnom rastrojstvu umro Rudolf II, rimsko-nemački car od 1576. Njegova nesposobnost da izmiri romokatolike i protestante umnogome doprinela tridesetogodišnjim verskim ratovima u Evropi.
20. januara 1667. završen trinaestogodišnji rat Rusije i Poljske, koji je izbio kada su pobunjeni ukrajinski Kozaci priznali vrhovnu vlast ruskog cara. Mirom u selu Andrusovu kod Smolenska Poljska bila primorana da Rusiji ustupi Kijev, Smolensk i deo Ukrajine na levoj obali Dnjepra.
20. januara 1841. završen Prvi opijumski rat Velike Britanije i Kine. Mirom u Nankingu poražena Kina primorana da Britancima plati ratnu odštetu i prepusti im Hong Kong.
20. januara 1876. na Cetinju održana prva konferencija Crvenog krsta Crne Gore.
20. januara 1887. SAD i Havaji sklopili ugovor po kom su Amerikanci dobili pravo da Perl Harbur koriste kao pomorsku bazu.
20. januara 1921. umro srpski vojvoda Živojin Mišić, jedan od najboljih srpskih vojskovođa, vojni pisac i profesor na Vojnoj akademiji. Kao komandant Prve armije komandovao operacijama u Kolubarskoj bici, drugoj velikoj pobedi Srba nad austrougarskom vojskom u Prvom svetskom ratu. Napisao više vojnih dela, među kojima je najznačajnije „Strategija“.
20. januara 1936. umro Džordž V, britanski kralj od 1911. Tokom njegove vladavine Britanija stekla neke nemačke kolonije i mandat nad nekim turskim posedima. Nasledio ga Edvard VIII koji je iste godine abdicirao.
20. januara 1945. Frenklin Delano Ruzvelt četvrti put inaugurisan za predsednika SAD. Jedini predsednik u istoriji SAD koji je četiri puta biran na tu funkciju.
20. januara 1945. umro srpski vojvoda Petar Bojović, učesnik u svim ratovima od 1876. do 1912, kada je unapređen u čin generala. Od 1915. bio načelnik Generalštaba, a u septembru 1918. komandovao srpskim snagama u proboju Solunskog fronta, posle čega je dobio čin vojvode.
20. januara 1961. Džon Kenedi u 43. godini inaugurisan za predsednika SAD kao najmlađi šef države u njenoj istoriji.
20. januara 1973. u Konakriju ubijen Amilkar Kabral, jedan od vođa borbe protiv portugalskog kolonijalizma u zapadnoj Africi, osnivač i generalni sekretar Afričke partije za nezavisnost Gvineje Bisao i Zelenortskih ostrva.
20. januara 1981. Ronald Regan u 70. godini preuzeo dužnost šefa države, postavši najstariji predsednik u istoriji SAD.
20. januara 1981. posle 444 dana u zarobljeništvu iz ambasade SAD u Teheranu oslobođena 52 američka taoca.
20. januara 1984. umro merički sportista i filmski glumac Džoni Vajsmiler, prvi čovek koji je preplivao 100 metara za manje od minut, tumač naslovnih uloga u nizu filmova o Tarzanu. Osvojio tri zlatne medalje na Olimpijskim igrama 1924. i dve 1928.
20. januara 1987. u Libanu kidnapovan Teri Vajt, specijalni izaslanik Kenterberijskog nadbiskupa. U zatočeništvu proveo skoro pet godina.
20. januara 1990. u Beogradu održan poslednji kongres Saveza komunista Jugoslavije, 14. Vanredni kongres SKJ. Zbog neslaganja u rešavanju ključnih problema jugoslovenske zajednice, slovenačka i hrvatska delegacija napustile skup, što je bio kraj Saveza komunista Jugoslavije, a mnogi smatraju da je time počeo raspad SFRJ.
20. januara 1993. umrla američka glumica holanskog porekla Odri Hepbern, dobitnica “Oskara” za film „Praznik u Rimu“, ambasador dobre volje UNICEF.
20. januara 1996. na izborima u Gazi i na Zapadnoj obali, održanim prema sporazumu Izraela i Palestinaca. Vođa Palestinske oslobodilačke organizacije Jaser Arafat postao prvi demokratski izabran lider palestinskog naroda, sa 88,1 odsto glasova.
20. januara 2000. u Ankari se prvi put od 1962. sastali ministri inostranih poslova Grčke i Turske.
20. januara 2001. filipinski predsednik Džozef Estrada povukao se sa vlasti pod pritiskom demonstranata i vojske, a 16. aprila se predao Specijalnom sudu za borbu protiv korupcije.
20. januara 2003. bivši predsednik Srbije Milan Milutinović predao se Tribunalu u Hagu, pred kojim je optužen za zločine na Kosovu tokom 1999.

21 januar

Praznici i dani sećanja
Srpska pravoslavna crkva slavi:
Svete mučenike Julijana i Vasilisu
Prepodobnog Georgija Hozevita
Svetu Domniku
Svetog Grigorija episkopa ohridskog

Nesređeno
21. januara 1793. na giljotini pogubljen francuski kralj Luj XVI. Revolucionarni Konvent svrgnuo ga sa prestola u septembru 1792, a potom osuđen na smrt zbog veleizdaje.
21. januara 1861. rođen srpski vajar Đorđe Jovanović, član Srpske kraljevske akademije, profesor i direktor Umetničke škole u Beogradu. Izradio velik broj spomenika, bista, medalja i žanr-figura.
21. januara 1911. u Monte Karlu održan prvi auto-reli.
21. januara 1919. u Dablinu Kongres partije Šin Fejn usvojio rezoluciju o nezavisnosti Irske. Britanija nije priznala taj akt i dala Irskoj status dominiona 1921. Samostalnost Irske priznala 1949, ali bez Severne Irske.
21. januara 1924. u Gorkom kod Moskve umro Vladimir Iljič Uljanov Lenjin, vođa Oktobarske revolucije 1917, tvorac sovjetske Rusije, teoretičar marksizma koji je značajno uticao na međunarodni radnički pokret. Njegovo balsamovano telo izloženo u u mauzoleju na Crvenom trgu u Moskvi.
21. januara 1936. Edvard VIII postao kralj Velike Britanije posle smrti oca Džordža V. Abdicirao u decembru iste godine da bi mogao da se oženi Amerikankom Volis Simpson.
21. januara 1938. umro Žorž Melijes, koji se smatra prvim filmskim režiserom i prvim sineastom. Snimio oko 500 filmova, među kojima prvi kratki film „Partija karata“ i prvi dugometražni „Drajfusova afera“. Njegov skroman atelje propao 1908. u naglom razvoju filmske industrije.
21. januara 1941. rođen španski operski pevač Plasido Domingo. Debitovao 1966. u Meksiku i vrlo brzo stekao reputaciju jednog od najvećih tenora u drugoj polovini XX veka.
21. januara 1942. nemačke snage pod komandom Ervina Romela počele kontraofanzivu protiv savezničke vojske pod britanskom komandom u severnoj Africi u Drugom svetskom ratu.
21. januara 1942. mađarski fašisti u Drugom svetskom ratu u Novom Sadu sproveli raciju i u naredna dva dana ubili i bacili u Dunav 1.300 novosadskih Jevreja, Srba i Roma.
21. januara 1950. umro britanski pisac-satiričar Džordž Orvel, autor pripovedaka, eseja i romana, među kojima su najpoznatiji „1984.“ i „Životinjska farma“.
21. januara 1954. SAD porinule prvu podmornicu na atomski pogon „Nautilus“.
21. januara 1957. umro srpski kompozitor, dirigent i muzički pedagog Petar Krstić. Dirigent beogradskog Narodnog pozorišta, direktor Srpske muzičke škole i muzičkih škola „Stanković“ i „Mokranjac“.
21. januara 1959. umro američki filmski režiser i producent Sesil Blaunt de Mil, poznat po istorijskim spektaklima i melodramama.
21. januara 1976. dva anglo-francuska “konkorda” istovremeno poletela iz Pariza i Londona na prvim redovnim putničkim linijama tog supersoničnog aviona.
21. januara 1976. u SSSR prvi put dozvoljena prodaja zapadnih listova, među kojima „Njujork tajms“ i „Fajnenšenel tajms“.
21. januara 1986. u eksploziji automobila-bombe u istočnom Bejrutu u blizini sedišta hrišćanske partije Falanga predsednika Libana Amina Džemaila, poginule 22 osobe, 102 povređene.
21. januara 1993. hrvatske snage napale teritoriju Republike Srpske Krajine u zonama pod zaštitom Ujedinjenih nacija u nameri da zauzmu Maslenički most, aerodrom “Zemunik” kod Zadra i branu Peruća.
21. januara 1997. kancelar Nemačke Helmut Kol i premijer Češke Vaclav Klaus potpisali deklaraciju o pomirenju u kojoj je Nemačka izrazila žaljenje zbog nacističke okupacije Čehoslovačke, od 1938. do 1945, a Češka zbog proterivanja Nemaca iz Sudetske oblasti posle Drugog svetskog rata.
21. januara 1998. na poziv kubanskog predsednika Fidela Kastra papa Jovan Pavle II počeo petodnevnu istorijsku posetu toj komunističkoj zemlji.
21. januara 1998. u Bosni i Hercegovini predstavljena konvertibilna marka, nova zajednička moneta za oba entiteta, Federaciju BiH i Republiku Srpsku.
21. januara 2000. prvi oficiri Kosovskog zaštitnog korpusa položili zakletvu u Prištini. KZK formiran transformacijom OVK koji je od 1996. vršio oružane napade na policijske stanice Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije na Kosovu i Metohiji, a tokom 1998. i 1999. ušao u otvoren sukob sa srpskim snagama bezbednosti. Srbi sa Kosova i Metohije odbili da uđu u KZK.
21. januara 2002. u Los Anđelesu u 81. godini umrla Pegi Li, legenda džez i pop-muzike.

22 januar

Praznici i dani sećanja
Srpska pravoslavna crkva slavi:
Svetog mučenika Polievkta
Prepodobnog Evstratija
Svetog Filipa mitropolita moskovskog

Nesređeno
22. januara 1440. rođen Ivan III Vasiljević, veliki knez moskovski, a od 1462. i „svih Rusa“ pošto je ujedinio velik broj kneževina. Oslobodio delove zemlje od Mongola, ojačao centralnu vlast, a 1497. izdao prvi ruski zbornik zakona „Sudbenik“. Zbog ženidbe s vizantijskom princezom Zoe smatrao se naslednikom Istočnorimskog carstva i u njegovo vreme prvi put se javila ideja o misiji Ruskog carstva kao zaštitnika pravoslavlja u kom bi Moskva bila „treći Rim“.
22. januara 1517. vojska turskog sultana Selima i potukla, u bici kod Rajdanije, blizu Kaira, memelučke snage i sedam dana potom ušla u Kairo, priključivši Egipat Otomanskom carstvu.
22. januara 1729. rođen nemački pisac, kritičar i teoretičar umetnosti Gothold Efraim Lesing, jedan od najznačajnijih pobornika evropskog prosvetiteljstva. Autor prve nemačke građanske drame „Mis Sara Sampson“, a delom „Laokon ili o granicama slikarstva i pesništva“ postavio temelje moderne estetike.
22. januara 1771. Španija ustupila Foklandska ostrva Velikoj Britaniji.
22. januara 1775. rođen francuski fizičar i matematičar Andre Mari Amper, osnivač elektrodinamike. Zasnovao teoriju magnetizma u nerazdvojivoj vezi sa elektricitetom i proučio uzajamno dejstvo električnih struja. Po njemu dobila naziv jedinica za merenje jačine električne struje.
22. januara 1788. rođen engleski pisac Džordž Gordon Bajron, najistaknutiji pesnik romantizma i jedna od najpopularnijih ličnosti svog vremena. Književnu slavu stekao romantičnim epom „Čajld Herold“, a potom i poemom „Don Žuan“ i poetskim dramama „Manfred“ i „Kain“. Umro od malarije 1824. u Grčkoj, gde je pomagao oslobodilačku borbu protiv Turske.
22. januara 1808. portugalski kralj Žoao VI pobegao pred Napoleonovim trupama, s kraljevskom porodicom, u Brazil i premestio dvor iz Lisabona u Rio de Žaneiro.
22. januara 1840. prvi britanski doseljenici stigli na Novi Zeland.
22. januara 1863. u delu Poljske koji je na osnovu odluke Bečkog kongresa 1814. i 1815. priključen Rusiji izbio ustanak pod vođstvom „stranke crvenih“ Jaroslava Dombrovskog. Ustanak ugušen posle nekoliko meseci, a Poljska 1864. pretvorena u rusku guberniju.
22. januara 1894. umro pesnik Vojislav Ilić, koji se smatra osnivačem moderne srpske lirike i tvorcem verističkog izraza. Značajno uticao na srpsku poeziju pred kraj XIX veka.
22. januara 1901. umrla britanska kraljica Viktorija. Tokom njene dugogodišnje vladavine od 1837, koja je obeležila epohu, „viktorijansko doba“, Britanska imperija bila na vrhuncu privredne i političke moći.
22. januara 1905. carske trupe u Petrogradu pucale na demonstrante, uglavnom radnike, koji su u maršu krenuli na carski Zimski dvorac, zahtevajući demokratske slobode, kraj rata s Japanom i uspostavljanje ustavotvorne skupštine. U „krvavoj nedelji“, kako je kasnije nazvan taj dan, ubijeno najmanje 500, a ranjeno više hiljada ljudi.
22. januara 1908. - Lav Landau (Lev Landau), ruski fizičar i matemetičar. Dobitnik Nobelove nagrade iz fizike 1962. (†1968).
22. januara 1917. umro srpski arhitekta Jovan Ilkić, koji je znatno uticao na razvoj arhitekture u Srbiji u prvoj polovini XX veka. Bio 30 godina glavni projektant Ministarstva građevina i projektovao mnoga značajna zdanja u Beogradu, Skupštinu Jugoslavije, hotel „Moskvu“, „Oficirski dom“, zgradu Protokola.
22. januara 1941. italijanske snage u Drugom svetskom ratu kapitulirale u Tobruku pred britanskom Osmom armijom posle 11 dana opsade.
22. januara 1944. počelo iskrcavanje savezničkih snaga kod Ancija u Italiji u Drugom svetskom ratu.
22. januara 1973. u udesu jordanskog „boinga 707“ s muslimanskim hodočasnicima na povratku iz Meke, koji se u plamenu srušio na aerodromu u nigerijskom gradu Kano, poginulo 176 osoba.
22. januara 1973. umro bivši predsednik SAD Lindon Bejnz Džonson. Potpredsednik od 1960, za vreme mandata Džona Kenedija, postao predsednik kada je Kenedi ubijen u Dalasu 1963, a ponovo izabran 1964. Tokom njegovog mandata došlo do eskalacije rata u Vijetnamu, što je u svetu i u SAD izazvalo oštre kritike njegove politike.
22. januara 1980. sovjetski disident, fizičar Andrej Saharov, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1975, uhapšen, oduzete mu počasti i proteran iz Moskve u Gorki.
22. januara 1993. posle godinu dana relativnog mira, ponovo se rasplamsao rat u Hrvatskoj, kada su hrvatske snage napale krajiške Srbe u zonama pod zaštitom Ujedinjenih nacija. Predsednik Republike Srpske Krajine Goran Hadžić proglasio ratno stanje i zatražio pomoć Jugoslavije, a u Srbiji počela prisilna mobilizacija srpskih izbeglica iz Hrvatske. Paravojne formacije Željka Ražnatovića Arkana i kapetana Dragana iz Srbije stigle na hrvatsko ratište.
22. januara 1995. u samoubilačkoj bombaškoj akciji palestinskog teroriste u Izraelu poginulo 19 i povređeno oko 60 ljudi, među kojima je bio veći broj izraelskih vojnika koji su na autobuskoj stanici čekali prevoz.
22. januara 1998. američki vojnici iz sastava SFOR u Bijeljini uhapsili Gorana Jelisića optuženog za ratne zločine na području Brčkog 1992.
22. januara 2001. Jugoslavija dobila status specijalnog gosta u Savetu Evrope, kao znak podrške demokratskim promenama u zemlji po odlasku sa vlasti Slobodana Miloševića, u oktobru 2000.
22. januara 2002. Bosna i Hercegovina postala punopravan član Parlamentarne skupštine Saveta Evrope.
22. januara 2002. na dvodnevnoj međunarodnoj donatorskoj konferenciji za obnovu Avganistana, u Tokiju, obećana pomoć od 4,5 milijardi dolara.

23 januar

Događaji
23. januara 1719. ujedinjenjem Vaduza i Šelenberga stvorena kneževina Lihtenštajn.
23. januara 1793. Rusija i Pruska sporazumele se o drugoj podeli Poljske.
23. januara 1878. tokom rusko-turskog rata Britanija, na zahtev sultana Abdul Hamida II, poslala svoju flotu u Konstatinopolj.
23. januara 1920. Holandija odbila da saveznicima izruči bivšeg nemačkog cara Vilijema II, koji je po abdikaciji u novembru 1918. emigrirao u Holandiju. Njegovo izručenje traženo zbog zločina u Prvom svetskom ratu.
23. januara 1943. britanska Osma armija pod komandom feldmaršala Montgomerija zauzela, u Drugom svetskom ratu, Tripoli u Libiji.
23. januara 1945. sovjetske trupe u Drugom svetskom ratu, napredujući ka [[Berlinu, izbile na reku Odru u Poljskoj.
23. januara 1968. mornarica Severne Koreje u teritorijalnim vodama zarobila američki špijunski brod „Pueblo“. Posada broda puštena na slobodu u decembru.
23. januara 1997. beogradski studenti vatrometom, pištaljkama i trubama obeležili 100. sat neprekidnog stajanja pred policijskim kordonom u Kolarčevoj ulici, u centru Beograda. Policija 24. decembra počela da sprečava studentske i građanske antirežimske demonstracije koje su počele 20. novembra zbog falsifikovanja rezultata lokalnih izbora u Srbiji.
23. januara 2000. više od milion demonstranata prošlo kroz centar Madrida protestujući zbog eskalacije nasilja baskijske separatističke grupe ETA, u čijim je nasilničkim akcijama tokom 32 godine ubijeno oko 800 ljudi.
23. januara 2002. u pakistanskom glavnom gradu Karačiju kidnapovan, a kasnije i ubijen, dopisnik američkog „Vol strit žurnala“ Daniel Perl, koji je istraživao islamske militantne grupe u toj zemlji.

Rođenja
23. januara 1783. rođen francuski pisac Mari Anri Bejl, poznat pod pseudonimom Stendal, začetnik velike književne epohe francuskog realizma.
23. januara 1832. rođen francuski slikar Eduar Mane, preteča impresionizma i začetnik novog likovnog izraza koji je označio prekretnicu u francuskom i evropskom slikarstvu.
23. januara 1898. rođen Sergej Mihajlovič Ejzenštejn, najznačajniji ruski filmski režiser i teoretičar koji je snažno uticao na tokove svetske kinematografije. Svoje ideje i iskustva izneo u dve knjige izdate u Njujorku, „Filmsko osećanje“ i „Filmski oblik“. Njegov film „Oklopnjača Potemkin“ jedno od remek-dela filmske umetnosti.
1928. Rođena francuska filmska glumica Žana Moro, koja se proslavila u filmovima francuskog „novog talasa“ posle Drugog svetskog rata.

Smrti
23. januara 1516. umro Fernando II, kralj Aragonije od 1479, koji je sa ženom Izabelom I, kraljicom Kastilje od 1474, ujedinio te dve glavne pirinejske države od kojih je kasnije nastala Španija. Tokom njihove vladavine osvojena Granada, 1492, poslednje mavarsko uporište, iste godine proterani Jevreji, a 1480. uspostavljen inkvizicijski sud. Opremili ekspediciju Kristofera Kolumba, koja je otkrila Ameriku, a 1503. preuzeli od Francuske Napuljsku kraljevinu.
23. januara 1806. umro engleski državnik Vilijam Pit Mlađi, koji je u 24. godini, 1783, postao najmlađi premijer u istoriji Velike Britanije. Vodio ekspanzivnu kolonijalnu politiku, učvrstio britansku vlast u Indiji, a u Evropi bio glavni organizator koalicija protiv revolucionarne i Napoleonove Francuske.
23. januara 1931. umrla ruska balerina Ana Pavlovna Pavlova, najveća umetnica klasičnog baleta početkom XX veka. Karijeru počela u Petrogradu s Vaclavom Nižinskim u Ruskom baletu Sergeja Đagiljeva. Potom osnovala sopstvenu grupu s kojom je nastupala širom sveta.
23. januara 1944. umro norveški slikar Eduard Munk, jedan od začetnika ekspresionističkog likovnog izraza, autor čuvene slike „Krik“.
23. januara 1989. umro španski nadrealistički slikar Salvador Dali, jedan od najvećih umetnika XX veka. Radio i kao kostimograf i scenograf u filmovima španskog režisera Luisa Bunjuela „Andaluzijski pas“ i „Zlatno doba“. Sahranjen u kripti ispod staklene kupole u Dalijevom muzeju u mestu Figeras u Kataloniji.
23. januara 2002. u [[Parizu u 71. godini umro jedan od najpoznatijih francuskih i svetskih sociologa Pjer Burdije, pokretač pravca kritičke sociologije novog doba, kritičar neoliberalizma i globalizacije. Njegovo knjiga „Mizerija sveta“ doživela komercijalan uspeh kao nijedno drugo delo iz oblasti sociologije.

Praznici i dani sećanja
Srpska pravoslavna crkva slavi:
Svetog Grigorija episkopa niskog
Prepodobnog Amona
Svetog Markijana

24 januar

Događaji
41. u zaveri Senata, vojske i pretorijanaca, pripadnici pretorijanske garde ubili su rimskog cara Kaligulu. Omražen zbog rasipnosti, megalomanije i despotizma u svoje vreme, u istoriju je ušao kao jedna od najgrotesknijih carskih ličnosti.
1556. u snažnom zemljotresu u kineskoj provinciji Šensi poginulo je oko 850.000 ljudi, a stotine naselja je uništeno. To je po broju žrtava bila jedna od najvećih prirodnih katastrofa u istoriji čovečanstva.
1859. u gradu Fokšan, Skupština narodnih predstavnika donela je odluku o ujedinjenju rumunskih kneževina Vlaške i Moldavije, čime su postavljeni temelji rumunske države. Za zajedničkog vladara izabran je moldavski knez Aleksandar Kuza.
1838. Semjuel Morze je demonstrirao telegraf na kome je promenio telegrafsku šifru, od telegrafskog rečnika sa numeričkim kodom, u kod za svako slovo.
1915. britanski ratni brodovi su u Prvom svetskom ratu u Severnom moru potopili nemačku krstaricu „Bliher“ na kojoj je poginulo 870 ljudi.
1924. nekadašnja prestonica carske Rusije, Petrograd, dobila je novo ime - Lenjingrad, u znak sećanja na vođu Oktobarske revolucije Lenjin.
1937. Kraljevina Jugoslavija i Bugarska potpisale su pakt o večnom prijateljstvu.
1946. na osnovu rezolucije Generalne skupštine UN, koju su inicirale SAD, Velika Britanija i Kanada, osnovana je Komisija za atomsku energiju.
1972. japanski vojnik Šjoići Jokoi otkriven je na pacifičkom ostrvu Guam, gde se 28 godina skrivao u džungli, ubeđen da Drugi svetski rat još traje.
1983. u Italiji su uhapšena 32 člana terorističke organizacije „Crvene brigade“ pod sumnjom da su izvršioci kriminalnih dela, uključujući i ubistvo bivšeg italijanskog premijera Alda Mora.
1986. armija nacionalnog otpora bivšeg ministra odbrane Ugande Žoverija Musevenija ušla je u glavni grad Kampalu i zbacila vladu generala Tita Okela. Museveni je 29. januara proglašen novim šefom države.
1998. u eksploziji koja je izazvala požar u oknu rudnika uglja Vangđiajing u kineskoj provinciji Liaoning poginulo je 77 ljudi.
1999. jordanski kralj Husein potpisao je dekret kojim je starijeg sina Abdulaha odredio za naslednika na prestolu.
2000. u Hrvatskoj su održani prvi predsednički izbori posle smrti Franje Tuđmana u decembru 1999. Pobedom nad Draženom Budišom u drugom izbornom krugu 7. februara, predsednik Hrvatske postao je Stjepan Mesić.
2002. u Bejrutu je ubijen bivši libanski ministar Eli Hobeika, koji se smatra jednim od odgovornih za masakre u palestinskim izbegličkim logorima Sabra i Šatila 1982.
2001. za direktora britanske berze, stare 200 godina, prvi put je imenovana žena, bivša bankarka Klara Furs.
2003. Vlada Republike Srpske pozvala je sve osumnjičene za ratne zločine, uključujući i bivšeg predsednika RS Radovana Karadžića, da se dobrovoljno predaju Haškom tribunalu.

Rođenja
76 - Hadrijan, rimski car.
1712 - Fridrih II Veliki, pruski kralj.
1847 - Radomir Putnik, srpski vojvoda.
1933 - Asim Ferhatović, fudbaler Bosne i Hercegovine.

Smrti
1965 - Vinston Čerčil, engleski državnik i pisac.
1983 - Džordž Kjukor, američki filmski režiser.
2004 - Helmut Njuton, nemački fotograf (*1920.)

Praznici i dani sećanja
Srpska pravoslavna crkva slavi:
Prepodobnog Teodosija Velikog
Blaženog Mihaila

25 januar

Događaji
1579. severne nizozemske pokrajine Holandija, Zelandija, Utreht, Gelderlend, Frizija, Groningen i Overajsel proglasile su Utrehtsku uniju radi suprotstavljanja španskoj vlasti. Unija se 1581. otcepila od Španije, a Vestfalskim mirom 1648. dobila nezavisnost i potom prihvatila naziv Holandija prema najvećoj i najbogatijoj provinciji.
1831. poljski parlament (Sejm) proglasio je nezavisnost Poljske i svrgnuo ruskog cara Nikolaja I s poljskog prestola. Veliki deo Varšavskog vojvodstva, pod nazivom Poljsko kraljevstvo priključen je 1815. Rusiji, a ruski car postao je i kralj Poljske. Rusi su u septembru ugušili poljski ustanak, ukinut je ustav i raspušten Sejm.
1878. u rusko-turskom ratu potopljen je turski brod nakon što su ga Rusi pogodili torpedom. To je bio prvi brod pogođen i potopljen tim podvodnim oružjem.
1899. u Požarevačkom zatvoru je umro srpski revolucionar i publicista Vasa Pelagić, jedan od prvih pobornika ideje socijalizma u Srbiji i na Balkanu. Bio je plodan i popularan pisac, a radovi objavljeni za njegovog života štampani su u 250.000 primeraka.
1904. u Beogradu je počeo izlaziti dnevni list „Politika (novine)“, čiji je osnivač i prvi urednik bio Vladislav Ribnikar.
1919. osnovana je Liga naroda, preteča Ujedinjenih nacija.
1924. u francuskom gradu Šamoni otvorene su prve zimske Olimpijske igre.
1942. Tajland je u Drugom svetskom ratu objavio rat Velikoj Britaniji i SAD.
1961. predsednik SAD Džon Kenedi održao je u Stejt departmentu u Vašingtonu prvu konferenciju za novinare koju je televizija prenosila uživo. Kenedi je odgovorio na 31 pitanje.
1971. general Idi Amin je vojnim udarom oborio s vlasti predsednika Ugande Miltona Obotea i potom se proglasio za predsednika.
1983. kineske vlasti su preinačile u doživotnu robiju smrtnu kaznu izrečenu istog dana 1981. Mao Cedungovoj udovici Djang Ćin.
1991. Skupština (Sobranje) Makedonije, jedne od republika SFR Jugoslavije usvojila je deklaraciju o nezavisnosti i platformu za pregovore o budućnosti Jugoslavije.
1996. Parlamentarna skupština Saveta Evrope primila je Rusiju u članstvo te organizacije i pored oštrih kritika zbog ruskog vojnog angažovanja u Čečeniji.
1999. u seriji zemljotresa u Kolumbiji, koji je pogodio regiju uzgajivača kafe, poginulo je oko 2.000 ljudi, a stotine hiljada ostalo je bez domova.
2000. pripadnici Sfora uhapsili su u Višegradu Mitra Vasiljevića optuženog za ratne zločine pocinjene tokom rata u Bosni i Hercegovini (1992-95).
2001. izraelski i palestinski pregovarači su sopštili da su postigli izvestan uspeh u pregovorima oko granica buduće palestinske države.

Rođenja
1759 - Robert Berns, škotski pesnik.
1882 - Adelina Virdžinija Vulf, engleska književnica .

Smrti
1947 - Al Kapone, američki gangster.
1978 - Skender Kulenović, srpski pisac.
1987 - Predrag Peđa Milosavljević, srpski slikar.
1997 - Nikola Koljević, srpski književnik i bivši predsednik Republike Srpske

Praznici i dani sećanja
Srpska pravoslavna crkva slavi:
Svetu mučenicu Tatijanu
Svetog mučenika Petra Avesalamita
Mlekopitatelnicu
Prepodobnu Mati Teodoru

26 januar

Praznici i dani sećanja
Srpska pravoslavna crkva slavi:
Svete mučenike Ermila i Stratonika
Svetog Jakova episkopa nisibijskog
Prepodobnog Maksima Kapsokaliva

Nesređeno
26. januara 1500. španski moreplovac Visente Janjes Pinson otkrio Brazil.
26. januara 1531. snažan zemljotres pogodio Portugal, glavni grad Lisabon potpuno razoren, a poginulo više od 30.000 osoba.
26. januara 1699. potpisan Karlovački mir, kojim je posle 16 godina okončan rat Turske i Svete alijanse. Sporazumom koji su u Sremskim Karlovcima s Turskom sklopile Austrija, Rusija, Poljska i Venecija Turci izgubili Ugarsku, Slavoniju, Liku i Baniju, zadržali Banat i deo Srema do Mitrovice. Venecija dobila srednju Dalmaciju, Boku Kotorsku do Risna i Moreju.
26. januara 1788. britanski brodovi s prvim naseljenicima iz Engleske, uključujući grupu robijaša, uplovili u zaliv Botani Bej, Sidnej, u Australiji, gde su osnovali koloniju.
26. januara 1823. umro engleski lekar Edvard Džener, koji je 1796. izumeo vakcinu protiv velikih boginja.
26. januara 1885. sudanski ustanici Muhameda Ahmeda Abdule zauzeli Kartum i pogubili engleskog generala Čarlsa Gordona. Britanci ponovo preuzeli vlast 1898, a Sudan ostao pod britanskom vlašću do 1. januara 1956.
26. januara 1891. umro nemački inženjer Nikolaus August Oto, koji je 1861. napravio prvi benzinski motor, a 1876. izumeo četvorotaktni motor sa unutrašnjim sagorevanjem, poznat kao „Oto-motor“.
26. januara 1905. kod Pretorije u Južnoj Africi pronađen najveći dijamant na svetu, „Kalinan“. U sirovom stanju težio 622 grama i imao 3.106 karata.
26. januara 1930. Mahatma Gandi, lider pokreta za nezavisnost Indije, počeo marš kroz Indiju zbog poreza na so. „Marš soli“ trebalo da ohrabri Indijce da samostalno proizvode so kao simbol nezavisnosti.
26. januara 1934. potpisan desetogodišnji nemačko-poljski pakt o nenapadanju, koji je Hitler prekršio napadom na Poljsku 1. septembra 1939.
26. januara 1935. izašao prvi broj beogradskog nedeljnika „Nedeljne informativne novine“.
26. januara 1942. prve trupe SAD u Drugom svetskom ratu stigle u Evropu, u Severnu Irsku, a u borbe na evropskom ratištu uključile se 1943. napadom na Italiju.
26. januara 1947. u avionskoj nesreći u Danskoj poginuo švedski prestolonaslednik Gustav Adolf. Bez oca ostalo petoro dece, među kojima sadašnji kralj Švedske Karl Gustav XVI.
26. januara 1950. Indija formalno proglašena republikom u okviru Britanskog komonvelta.
26. januara 1965. hindu postao zvaničan jezik Indije, što je izazvalo nemire na jugu zemlje, gde stanovništvo govori drugim jezicima, pa je Vlada Indije u februaru 1965. odlučila da u zvaničnoj upotrebi ostane i engleski.
26. januara 1971. - Dorijan Gregori, američki glumac
26. januara 1972. iznad Čehoslovačke, posle eksplozije podmetnute bombe, pao avion JAT „DC-9“ na liniji Kopenhagen-Beograd. Poginulo 26 putnika i članova posade, preživela jedino stjuardesa Vesna Vulović.
26. januara 1990. umrla američka filmska glumica Ava Gardner. Snimila oko 60 filmova.
26. januara 1993. književnik Vaclav Havel izabran za predsednika nove Češke Republike, posle raspada Čehoslovačke federacije.
26. januara 1994. Rumunija kao prva zemlja iz bivšeg Varšavskog pakta potpisala dokument NATO „Partnerstvo za mir“.
26. januara 1996. Senat SAD odobrio sporazum „Start 2“ o smanjenju broja američkih i ruskih strateških nuklearnih raketa.
26. januara 2000. Haški tribunal doneo konačnu presudu bosanskom Srbinu Dušku Tadiću u postupku koji je trajao skoro četiri godine. Prvi čovek kom je suđeno za zločine počinjene tokom rata u Bosni, od 1992. do 1995, osuđen na 20 godina zatvora.
26. januara 2001. u zemljotresu jačine 7,7 stepeni Rihterove skale u zapadnoj Indiji poginulo oko 18.000 ljudi.

27 januar

Događaji
27. januara 1822. na skupštini u Epidauru grčki ustanici proglasili nezavisnost Grčke, koju je Turska priznala 1829.
27. januara 1865. Španija priznala nezavisnost Perua.
27. januara 1924. Vlada Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca potpisala u Rimu pakt o prijateljstvu i saradnji sa Italijom i sporazum kojim je Rijeka predata Italiji.
27. januara 1926. engleski pronalazač Džon Logi Berd u Londonu prvi put javno demonstrirao televiziju.
27. januara 1943. avijacija SAD izvršila, u Drugom svetskom ratu, prvi napad na Nemačku celodnevnim bombardovanjem ratne luke Vilhelmšafen.
27. januara 1945. sovjetske jedinice oslobodile Aušvic, nacistički koncentracioni logor u Drugom svetskom ratu u kom je ubijeno milion i po ljudi, među kojima više od milion Jevreja. Taj datum obeležava se u Evropi kao Dan holokausta.
27. januara 1964. Francuska uspostavila diplomatske odnose s Narodnom Republikom Kinom.
27. januara 1967. tokom proba za let na Mesec u bazi Kejp Keneveral tri američka astronauta poginula u kapsuli svemirskog broda „Apolo 1“ u kom je izbio požar.
27. januara 1967. predstavnici 60 zemalja potpisali sporazum o zabrani upotrebe oružja za masovno uništavanje u svemiru.
27. januara 1973. potpisivanjem mirovnog ugovora u Parizu završen Vijetnamski rat i okončano vojno angažovanje SAD u toj zemlji. Glavni pregovarači, državni sekretar SAD Henri Kisindžer i severnovijetnamski ministar Le Duk To, dobili iste godine Nobelovu nagradu za mir.
27. januara 1981. najmanje 500 ljudi poginulo na indonežanskom feribotu „Tampomas II“ koji je posle požara potonuo u Javanskom moru.
27. januara 1991. američka avijacija u Zalivskom ratu počela masovno bombardovanje drugog po veličini iračkog grada Basre.
27. januara 1991. poslanici Sobranja izabrali Kiru Gligorova za predsednika Makedonije.
27. januara 1993. u Nju Delhiju policija upotrebila suzavac da rastera pobunjene Hinduse koji su napali džamiju i muslimane koji su napali hinduski hram i tom prilikom spalili na desetine radnji.
27. januara 1996. u Nigeru vojnim udarom oboren prvi demokratski izabran predsednik Mahamane Osman.
27. januara 1997. uoči Svetosavske litije, u kojoj je te godine učestvovalo više od 100.000 ljudi, povukao se policijski kordon u Kolarčevoj ulici u centru Beograda. Policija i demonstranti stajali neprekidno sedam dana jedni spram drugih tokom protesta zbog falsifikovanja lokalnih izbora u Srbiji u novembru 1996. Demonstranti bučno proslavili završetak akcije „kordonom na kordon“ i krenuli u protestnu šetnju ulicama Beograda.
27. januara 1998. Evropska unija i NATO izrazili zabrinutost zbog zaoštravanja situacije na Kosovu, gde su učestali sukobi naoružanih Albanaca i srpskih snaga bezbednosti.
27. januara 1999. Beogradska kancelarija Komesarijata Ujedinjneih nacija za izbeglice saopštila da u 98 sela u centralnom i zapadnom Kosovu više nema srpskog stanovništva.
27. januara 2002. u seriji eksplozija u vojnom skladištu u Lagosu i požaru izazvanom eksplozijama poginulo više od 1.000 ljudi.

Rođenja
1756 - Volfgang Amadeus Mocart, kompozitor (umro 1791. godine)
1832 - Luis Kerol, autor knjige Alisa u Zemlji čuda (umro 1898. godine)
27. januara 1859. rođen nemački car i pruski kralj Fridrih Vilhelm II Viktor Albert. Na presto stupio 1888, a 1918, posle poraza Nemačke u Prvom svetskom ratu, primoran da abdicira. Pobegao u Holandiju, koja je odbila da ga izruči saveznicima radi suđenja za ratne zločine. Umro 1941. u Holandiji.
27. januara 1885. rođen američki kompozitor Džerom Kern, otac modernog mjuzikla. Njegova opereta „Ploveće pozorište“ smatra se jednom od najboljih u istoriji pozorišta SAD. Komponovao i filmsku muziku.
1944 - Nik Mejzon, engleski bubnjar Pink flojd
1964 - Brdžit Fonda, glumica
1980 - Marat Safin, ruski igrač tenisa

Smrti
27. januara 1235. u Trnovu, u Bugarskoj, umro Sava Nemanjić, utemeljivač Srpske pravoslavne crkve, države i školstva. 1219. izdejstvovao autokefalnost SPC, a njegova dela „Nomokanon“ i „Sinodik pravoslavlja“ postali pravni i duhovni stubovi srpske državnosti. Njegovom zaslugom osnovani književni i školski centri u manastirima. Mošti Svetog Save prebačene i sahranjene u maju 1237. u manastiru Mileševa, a za vreme Otomanskog carstva Turci ih izvadili i 1594. spalili na Vračaru u Beogradu.
27. januara 1901. umro italijanski kompozitor Đuzepe Verdi, jedan od najvećih muzičkih stvaralaca XIX veka. Svetsku slavu stekao operama „Aida”, „Otelo”, „Travijata”, „Rigoleto”, „Nabuko”, koje su i danas ključna dela repertoara operskih kuća širom sveta. Njegovoj sahrani u Milanu prisustvovalo 200.000 ljudi.

Praznici i dani sećanja
Srpska pravoslavna crkva slavi:
Svetog savu arhiepiskopa srpskog
Prepodobne mučenike Oce Sinajske i Raitske
Svetu Ninu, prosvetiteljku Gruzije