19. septembar (19.9.) je 262. dan u godini po gregorijanskom kalendaru (263. u prestupnoj godini). Do kraja godine ima još 103 dana.


1356. - Engleska vojska pod vođstvom Crnog Princa, sina kralja Edvarda III, u bici kod Poatjea porazila vojsku francuskog kralja Žana II, čime je okončana prva faza Stogodišnjeg rata. Istog dana 1370. Crni Princ zauzeo i opustošio Limož.

1837. - Kod Požarevca održani prvi vojni manevri regularne srpske vojske, koji su trajali 20 dana uz učešće 1.700 vojnika.

1888. - Prvo svetsko takmičenje za izbor lepotice održano u belgijskoj banji Spa, a prva zvanično najlepša žena na planeti postala 18-godišnja kreolka iz Gvadelupe Berta Sukare.

1914. - Počela bitka na Mačkovom kamenu u Prvom svetskom ratu. Posle četvorodnevnih borbi, nadmoćnija austrougarska vojska prisilila Srbe na povlačenje.

1928. - „Parobrod Vili“, prvi animirani crtani film u kom se pojavio Mika Miš, prikazan u njujorškom bioskopu „Koloni teatar“.

1939. - Sovjetske trupe stigle na mađarsku granicu i istovremeno na severu Evrope okupirale Vilnus, koji je bio pod poljskom upravom.

1941. -
Nemci u Drugom svetskom ratu zauzeli Kijev, posle bitke koja je trajala 45 dana.
Britanske trupe ušle u Teheran.

1955. - U Argentini vojska oborila sa vlasti predsednika Huana Dominga Perona, koji je izbegao i do 1973. živeo u inostranstvu. Po povratku u zemlju ponovo izabran za predsednika i bio na čelu države do smrti 1974.

1957. - Amerikanci u Nevadi izvršili prve podzemne nuklearne probe.

1985. - U glavnom gradu Meksika Sijudad Meksiku i okolini u zemljotresu poginulo oko 12.000, povređeno 40.000 ljudi.

1989. - U eksploziji aviona DC-10 francuske kompanije UTA, na liniji Brazavil-Pariz, iznad Nigera, za koju je kasnije optužena Libija, poginuli svi putnici i članovi posade, njih 171.

1991. - Kolone tenkova Jugoslovenske narodne armije krenule iz Beograda prema Hrvatskoj, gde su počeli sukobi srpskih naoružanih grupa i hrvatske policije. Hrvatska 25. juna 1991. proglasila samostalnost i izdvojila se iz SFRJ.

1992. - Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija isključio Jugoslaviju iz svetske organizacije, osporivši joj pravo da automatski nasledi SFRJ. SRJ ponovo postala članica UN 2. novembra 2000, pošto je DOS preuzeo vlast u Srbiji.

1994. - Trupe SAD iskrcale se na Haiti u operaciji koju je Vašington označio kao „ponovno uspostavljanje demokratije“, a koja je bila deo imperijalističkog širenja SAD.

2000. - U Pragu počelo petodnevno zasedanje Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke, tokom kog se više hiljada demonstranata, protivnika globalizacije, sukobilo s policijom. U sukobima povređena 142 demonstranta i 123 policajca, a centar Praga je demoliran.

2001. -
Predsednik SAD Džordž Buš potpisao kongresnu rezoluciju o upotrebi vojne sile i zahvalio se Predstavničkom domu i Senatu što su ga ovlastili da pokrene rat protiv terorista.
Islamski sveštenici pozvali terorističkog lidera Osamu bin Ladena da dobrovoljno napusti Avganistan, ali mu nisu odredili rok za izlazak iz zemlje. SAD zapretile da će napasti talibane ukoliko ne predaju Bin Ladena.



Rođenja
86. - Antonin Pije, rimski car (138.-161.).
866 - Lav VI Mudri, vizantijski car (886.-912.)
1551. - Anri III, francuski kralj, poslednji vladar iz dinastije Valoa.
1802. - Lajoš Košut, mađarski revolucionar, vođa Mađarske revolucije 1848.
1911. - Vilijam Golding, engleski pisac, nobelovac.
1922. - Emil Zatopek, češki atletičar, olimpijski pobednik i svetski rekorder.


Smrti
1999. - Pavle Ivić, jugoslovenski lingvista, član Srpske akademije nauka.



Izvor: Wikipedia

20. septembar

1844. - U broju 76. "Serbskih novina" objavljen je članak Matije Bana - "Vazduhoplovlje" - prvi pisani dokument o vazduhoplovstvu u Srbiji.

1859. - Patentiran je šporet na struju.

1860. - Engleski kralj Edvard VII prvi je član kraljevske porodice koji je posetio SAD.

1904. - Otvorena je prva stalna postavka Etnografskog muzeja u Beogradu, povodom stogodišnjice Prvog srpskog ustanka. Muzej i prvu izložbu otvorio je kralj Petar I Karađorđević. Danas se taj dan slavi kao Dan Etnografskog muzeja, za koji se svake godine priprema studijska muzejska izložba i dodeljuje Nagrada Borivoje Drobnjaković. Odmah po nastanku Muzeja, pristupilo se terenskim istraživanjima srpske tradicionalne kulture u Srbiji, na Kosovu i Metohiji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Makedoniji i Istri.

1946. - Otvoren je prvi Filmski festival u Kanu. Prva dodela nagrada na ovom festivalu bila je predviđena još u septembru 1939. godine, ali ju je početak Drugog svetskog rata odložio. Na prvom Kanskom festivalu učestvovalo je 18 zemalja. Devet filmova dobilo je počasnu nagradu - Grand Prix du Festival.

1949. - Teniser Pančo Gonzales prelazi u profesionalce.

1954. - Prvi put je korišćen programski jezik FORTRAN.

1957. - Umro je finski kompozitor Jan Sibelijus, u osnovi romantičar. Njegov originalni stil jako je blizak finskom muzičkom folkloru, a veliki broj njegovih dela inspirisan je "Kalevalom". Dela: simfonijska poema za orkestar "Finlandija", orkestarske legende "Labud iz Tuonela" i "Povratak Lemiškaena", uvertira "Karelija"...

1990. - Umro je srpski konstruktor aviona Slobodan Zrnić, dekan Mašinskog fakulteta Novosadskog univerziteta, jedan od konstruktora letelica IK-3 i S-49. Avion IK-3 je 6. aprila 1941. u Drugom svetskom ratu učestvovao u odbrani Beograda od napada ratne avijacije Nemačke. Zrnić je završio Mašinski fakultet u Beogradu i usavršavao vazduhoplovnu tehniku u Francuskoj, a kao ekspert UN proveo je nekoliko godina u Africi.

1991. - Crnogorski parlament je na Žabljaku proglasio Crnu Goru za ekološku državu i prihvatio Deklaraciju o zaštiti prirode u ime sopstvenog opstanka, budućnosti potomstva i neophodnosti da se mudrošću spreči ekološka katastrofa. Projekat prve ekološke države u svetu prihvaćen je 1992. na Svetskom ekosamitu u Brazilu pod pokroviteljstvom UN.

21. septembar

- Danas se slavi praznik Mala Gospojina ili Rođenje Presvete Bogorodice. Presveta Bogorodica rođena je u Nazaretu, od roditelja Joakima i Ane, koji su već bili stari ljudi kada su je dobili. Kako nisu imali potomstva, što se u ono vreme smatralo Božijom kaznom, danonoćno su se molili Bogu da ih obdari detetom. Ani se javio anđeo Božji i rekao da je njen vapaj došao do nebesa i da će ubrzo postati majka. Kada je Ana rodila kćer, dali su joj ime Marija, što znači visoka ili gospodareća. Ne zna se od kada se tačno praznuje dan Marijinog rođenja, ali dan njene smrti (28. avgust) - Velika Gospojina ili Uspenije Presvete Bogorodice - ustanovljen je po želji cara Mavrikija 528. godine. Vreme između Velike i Male Gospojine zove se Međudnevice. Tada žene beru međudnevičke trave: kičicu, hajdučku travu, konjski bosiljak, cvet od lipe, dren... Ovim travama leče se razne bolesti. Takođe, u tom periodu ostavljaju se i međudnevička jaja, kao najbolja za upotrebu i rasad.

1784. - Izašle su prve dnevne novine u SAD-u (Penns Packet & General Advertiser).

1792. - Proglašena je prva Francuska republika.

1846. - Rođen je srpski političar i pisac Svetozar Marković, osnivač socijalističkog pokreta u Srbiji i prvi teoretičar realizma u srpskoj literaturi. Po povratku sa studija u Švajcarskoj, gde je upoznao Karla Marksa, Nikolaja Černiševskog, Dmitrija Pisareva, pokrenuo je 1871. prvi socijalistički list na Balkanu "Radenik". Ubrzo je proteran iz Srbije i godinu dana je živeo u Novom Sadu. Po povratku je 1873. i 1874. pokrenuo listove "Javnost" i "Glas javnosti", a 1875. i list "Oslobođenje". Zbog navodne štamparske krivice, odležao je devet meseci u požarevačkom zatvoru, odakle je izašao teško bolestan. Izučavao je samoupravu i nacionalno pitanje jugoslovenskih naroda, zalažući se za federativno rešenje. Člancima "Realni pravac u nauci i životu", "Pevanje i mišljenje" i "Realnost" snažno je uticao na srpsku književnost krajem 19. veka. Političke ideje razradio je u delu "Srbija na istoku", svom najznačajnijem i najoriginalnijem spisu.

1915. - Umro je srpski arheolog i istoričar umetnosti Mihailo Valtrović, prvi profesor arheologije na Velikoj školi u Beogradu, upravnik Narodnog muzeja, osnivač Srpskog arheološkog društva, član Srpske kraljevske akademije. Pokrenuo je časopis "Starinar" i među prvima istraživao srpsku srednjovekovnu arhitekturu i umetničko-zanatlijske predmete iz srednjeg veka. Dela: "Građa za istoriju umetnosti u Srbiji", "Pogled na staru srpsku crkvenu arhitekturu".

1930. - Johann Ostermeyer patentirao je blic.

1951. - Čehoslovački atletičar Emil Zatopek postavio je rekord pretrčavši 15.000 metara za 44 minuta i 54.6 sekundi.

1964. - Malta je dobila nezavisnost od Britanije.

1973. - Jugoslavija je prekinula diplomatske odnose s Čileom, deset dana posle puča generala Augusta Pinočea izvedenog uz pomoć SAD; u puču je ubijen socijalistički predsednik Salvador Aljende.

1976. - Grupa "Wings" održala je koncert u Zagrebu.

1999. - Opozicioni Savez za promene je u Beogradu i u još dvadesetak gradova u Srbiji otpočeo svakodnevne protestne skupove, zahtevajući odlazak s vlasti jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića.

22. septembar

- Danas se slavi praznik Sveti Joakim i Ana. Sveti Joakim bio je sin Varpafira od kolena Judinog i potomak cara Davida, a Ana kći sveštenika Matana iz kolena Levijeva iz kojeg je i pravosveštenik Aron. Sveštenik Matan imao je tri kćeri: Mariju, Soviju i Anu. Marija se udala u Vitlejemu i rodila Salomiju, Sovija se udala takođe u Vitlejemu i rodila Jelisavetu, majku svetog Jovana Krstitelja, a Ana se udala u Nazaretu za Joakima. Pedeset godina živeli su u braku Joakim i Ana, ali bez dece. Bili su vrlo imućni, ali tihi ljudi koji su davali siromasima i hramu. Pod starost su otišli u Jerusalim u hram da prinesu žrtvu Bogu i tada ih je ukorio prvosveštenik Isahar rečima upućenim Joakimu: "Nisi dostojan da se iz tvojih ruku primi dar jer si bezdestan." Stari ljudi se mnogo ražalostiše zbog ovih reči i opet se dadoše na molitvu Bogu da i njima učini čudo kao nekada Avramu i Sari, i podari im jedno dete za utehu u starosti. Bog im posla anđela nebeskog da im objavi rođenje "kćeri preblagoslovene kojom će se bagosloviti svi narodi na zemlji i kroz koju će doći spasenje svetu". I zaista, kroz devet meseci, Ana donese na svet Svetu Devu Mariju, majku Isusa Hrista. Joakim požive 80, a Ana 79 godina.

1773. - Ubijen je srpski avanturista Šćepan Mali, poznat kao lažni car Šćepan Mali, koji je 1766. zbacio s vlasti crnogorskog mitropolita Savu uz pomoć pećkog patrijarha Vasilija (Brkić) i uspeo da se nametne Crnoj Gori za gospodara. Predstavljao se kao ruski car Petar III, koga je 1762. s prestola uklonila njegova supruga Katarina II. Represivnom merama suzbio je krvnu osvetu, nastojao je da iskoreni pljačku i otimačinu, uveo je sud, gradio puteve i počeo popis stanovništva. Zaklao ga je na spavanju sluga Grk, kog je potplatio skadarski paša.

1828. - Šaka Zulu, osnivač kraljevine Zulua u južnoj Africi, ubijen je od strane svoje polubraće, nakon što je njegova duševna bolest zapretila da dovede do propasti ovo pleme. Kada je 1816. Šaka došao na čelo plemena, ono je brojalo oko 1500 pripadnika i bilo jedno od manjih u Južnoj Africi. Međutim, zahvljujući njegovoj fantastičnoj organizaciji borbenih redova, pleme Zulu pokorilo je susedna plemena, asimilirajući njihovo stanovništvo. Kada je Šakina majka Nandu 1827. godine umrla, on je izgubio razum. U svom bolu pobio je sve trudne žene i njihove muževe u svom plemenu i zabranio da se seju usevi i pije mleko godinu dana. To je bio jedan od razloga zbog čega su se njegova polubraća pobunila i ubila ga. Nakon toga, jedan od njih - Dingan - postao je kralj.

1882. - Umrla je srpska slikarka Katarina Ivanović, prva žena član Srpskog učenog društva. Slikarstvo je učila u Pešti i Beču, jedno vreme živela u Parizu i Beogradu, potom do smrti u rodnom Stonom Beogradu (Sekešfehervar). Slikala je portrete, istorijske žanr-kompozicije i s posebnim uspehom mrtve prirode. Neke njene slike su među najboljima u srpskom klasicizmu, poput "Portreta knjeginje Perside Karađorđević", "Autoportreta", "Korpe s grožđem".

1904. - Beogradski list "Opozicija" objavio je da je ukradeno "Miroslavljevo jevanđelje", o čemu je potom vođena i rasprava u parlamentu. Dragocena knjiga čuvana je u ličnoj arhivi kralja Aleksandra Obrenovića, ubijenog u prevratu 1903. i govorilo se da je tada nestala i potom prodata van Srbije. Tek u jesen 1915, kad je srpska vlada u Prvom svetskom ratu napuštala Srbiju, prilikom pakovanja državne arhive, "Miroslavljevo jevanđelje" pronađeno je u jednom sanduku.

1980. - U Beogradu je u prisustvu 2000 delegata iz 150 zemalja otvoreno 21. zasedanje Generalne konferencije UNESKO.

1980. - Otpočeo je iransko-irački rat.

1990. - U Sremskim Karlovcima je uz učešće oko 100.000 ljudi održana centralna proslava 300-godišnjice Velike seobe Srba pod patrijarhom Arsenijem III Čarnojevićem.

1992. - Na plenarnoj sednici Generalne skupštine UN, iz rada tog tela je isključena Jugoslavija, čime je ugašeno članstvo SFRJ i odlučeno da Savezna Republika Jugoslavija podnese molbu za prijem kad se steku uslovi. Jugoslovenskoj misiji pri UN dozvoljeno je da kontaktira sa Savetom bezbednosti i drugim nadležnim telima UN radi održavanja potrebnih veza.

1999. - U Beogradu se više od 20.000 ljudi okupilo na prvom u seriji protestnih skupova u organizaciji opozicionog Saveza za promene, na kojem je zatražena ostavka predsednika Jugoslavije Slobodana Miloševića, formiranje prelazne vlade s Dragoslavom Avramovićem na čelu i održavanje slobodnih i demokratskih izbora.

23. septembar (23.9.) je 266. dan u godini po gregorijanskom kalendaru (267. u prestupnoj godini). Do kraja godine ima još 99 dana.

Prvi dan u godini po francuskom revolucionarnom kalendaru.



1840. - Crnogorci su na Mljetičku, na Durmitoru, ubili 80 turskih vojnika i muselima Smail-agu Čengića, koji je krenuo da skuplja harač. O tom događaju hrvatski pesnik Ivan Mažuranić ispevao je herojski ep „Smrt Smail-age Čengića“. Crnogorce je predvodio Petar II Petrović Njegoš.

1846. - Nemački astronom Johan Gotfrid Gale otkrio je planetu Neptun.

1866. - Srpski knez Mihailo Obrenović i crnogorski knez Nikola I Petrović zaključili su ugovor o zajedničkoj borbi za oslobođenje od Turaka i ujedinjenje srpskih zemalja. Knez Nikola se obavezao da će se u slučaju ujedinjenja dve države odreći prestola u korist kneza Mihaila.

1914. - U prvom vazdušnom napadu na Nemačku, britansko vazduhoplovstvo bombardovalo je u Prvom svetskom ratu grad Diseldorf.

1932. - Nedžad, Hedžas i više drugih oblasti koje je pod patronatom Velike Britanije na Arabijskom poluostrvu pripojila dinastija Saudita, ujedinilo se u državu Saudijska Arabija.

1956. - Velika Britanija i Francuska prepustile su Savetu bezbednosti UN problem Sueckog kanala.

1957. - Grčka je odbacila zahtev Bukurešta da se Rumunija priključi Balkanskom savezu, koji su ugovorima 1953. u Ankari i 1954. na Bledu zaključile Jugoslavija, Grčka i Turska. Balkanski savez osnovan je kao odgovor na vojni pritisak zemalja istočnog bloka na Jugoslaviju.

1973. - Huan Peron izabran je treći put za predsednika Argentine. Njegova žena Izabela postala je potpredsednik.

1987. - U Beogradu je održana 8. sednica Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije, na kojoj je došlo do prekretnice u idelogiji i politici srpskih komunista. U sukobu dve frakcije pobedila je tvrda struja tadašnjeg predsednika CK SK Srbije Slobodana Miloševića, nad umerenom politikom predsednika Predsedništva Srbije Ivana Stambolića. Milošević je potom izvršio čistke u partiji i medijima i obezbedio osnov za svoju nacionalističku politiku.

1997. - Na mirovnim pregovorima u Severnoj Irskoj, protestanski unionisti su prvi put posle 75 godina razgovarali direktno sa vođama Šin Fejna, političkog krila Irske republikanske armije.

1998. - Savet bezbednosti UN doneo je rezoluciju 1199 kojom se zahteva prekid vatre između srpskih snaga bezbednosti i kosovskih Albanaca, preduzimanje mera za sprečavanje humanitarne katastrofe i nastavljenje pregovora o okončanju krize na Kosovu i Metohiji. Najavljene su dalje akcije i dodatne mere ukoliko rezolucija ne bude poštovana.

2001. -
SAD su ukinule sankcije Indiji i Pakistanu, uvedene 1998, kada su te dve zemlje izvršile nuklearne probe.
Levičarska partija, koja potiče iz bivšeg poljskog komunističkog režima, osvojila je većinu glasova na parlamentarnim izborima u Poljskoj.


Rođenja
63. pne. - Oktavijan Avgust, prvi rimski car.
1819. - Arman Fizo, francuski fizičar.
1865. - Suzana Valadon, francuska slikarka († 1938.)
1916. - Aldo Moro, italijanski političar.

Smrti
1687. - Stojan Janković, uskočki vojvoda.
1870. - Prosper Merime, francuski pisac.
1882. - Fridrih Veler ,nemački hemičar
1939. - Sigmund Frojd, austrijski psihijatar. (*1856.)
1973. - Pablo Neruda, čileanski pisac i diplomata.



Izvor: Wikipedia

24. septembar (24.9.) je 267. dan u godini po gregorijanskom kalendaru (268. u prestupnoj godini). Do kraja godine ima još 98 dana.





1706. - Švedska i Saksonija sklopile mir u Altrantštatu kojim se Švedska odrekla poljske krune i priznala poljskog kralja Stanislava Lešćinjskog.

1852. - Francuski inženjer Anri Žifar izveo prvi let dirižablom na parni pogon i preleteo 27 kilometara od Pariza do Trapa.

1863. - U Beogradu osnovana Velika škola koja je imala Filozofski, Pravni i Tehnički fakultet, a nastava održavana u Kapetan-Mišinom zdanju. Škola prerasla u Beogradski univerzitet 1905, kada su otvoreni Medicinski, Bogoslovski i Poljoprivredni fakultet.

1868. - U Subotici osnovana Gradska muzička škola, prva muzička škola na području današnje Srbije.

1915. - Francuska i Velika Britanija u Prvom svetskom ratu otvorile Solunski front na koji su upućene snage sa fronta u Galipolju.

1941. - Vlade 15 zemalja, među kojima i Vlada Kraljevine Jugoslavije u izbelištvu, potpisale na konferenciji u Londonu Atlantsku povelju. Povelju u osam tačaka 14. avgusta proklamovali predsednik SAD Ruzvelt i britanski premijer Čerčil kao politički program saveznika u borbi protiv Sila osovine u Drugom svetskom ratu. Taj dokument kasnije poslužio kao osnova Povelje Ujedinjenih nacija.

1941. - Partizani u Drugom svetskom ratu zauzeli Užice, potom sedište Užičke republike i Vrhovnog štaba Narodnooslobodilačkog pokreta Jugoslavije do 30. novembra 1941, kada su ga ponovo zauzeli Nemci.

1960. - U Njuportu porinut „Enterprajz“, prvi američki nosač aviona na atomski pogon.

1971. - Velika Britanija proterala 90 sovjetskih diplomata zbog navodne špijunske delatnosti.

1986. - Beogradski list „Večernje novosti“ objavio Memorandum Srpske akademije nauka i umetnosti, koji je potom dobio medijski tretman srpskog nacionalnog programa i izazvao žestoke kritike u Srbiji i drugim republikama bivše Jugoslavije, naročito u Hrvatskoj.

1988. - Na Olimpijskim igrama u Seulu kanadski sprinter Ben Džonson postavio svetski rekord u trci na 100 metara, 9,79 sekindi. Šest dana kasnije utvrđeno da je bio pod uticajem dopinga, rezultat poništen, a Džonsonu oduzeta zlatna medalja.

1990. - Završava se šahovski turnir u Tilburgu, Holandija. Pobeđuju Vasilij Ivančuk i Gata Kamski.

1990. -
Predsednik Zapadne Nemačke Rihard fon Vajczeker potpisao sporazum kojim će 3. oktobra 1990. dve nemačke države ponovo biti ujedinjene.
Istočna Nemačka formalno napustila Varšavski pakt.

1993. - Kralj Norodom Sihanuk ponovo preuzeo kambodžanski presto i potpisao nov Ustav prema kome je Kambodža postala ustavna monarhija. 1970. Sihanuk oboren sa vlasti u državnom udaru desničara Lon Nola, a Kambodža proglašena republikom.

1996. - SAD, Rusija, Kina, Velika Britanija i Francuska potpisale dokument o zabrani nuklearnih proba.

1998. - Dan posle poziva UN jugoslovenskoj vladi i kosovskim Albancima da prekinu sukobe i nasilje na Kosovu Savet NATO odobrio izdavanje Akta upozorenja za ograničenu akciju iz vazduha i za „fazne vazdušne operacije“ na Kosovu.

2000. -
Vladimiro Montesinos, šef tajne službe za bezbednost peruanskog predsednika Alberta Fudžimorija, napustio Peru u jeku političke krize koja je vodila novim izborim i zatražio politički azil u Panami.
Pobedom udružene opozicije na izborima u Srbiji i Jugoslaviji završena vladavina Slobodana Miloševića. Ne želeći da prihvati poraz, dotada vladajuća Socijalistička partija Srbije i njen lider Milošević izazvali postizbornu krizu koja je okončana 5. oktobra posle masovnih protesta širom Srbije, a nov predsednik Jugoslavije postao Vojislav Koštunica, lider Demokratske stranke Srbije i predsednički kandidat DOS.

2001. - Predsednik SAD Džordž Buš naredio američkim finansijskim institucijama da zamržnu račune 27 grupa i pojedinaca za koje se sumnja da pomažu teroriste.


Rođenja
1583. - Albreht Valenštajn, bohemski vojskovođa i političar (†1634.)
1884. - Mustafa Ismet Ineni, turski državnik i vojskovođa.
1898. - Hauvard Flori, australijski naučnik. (†1968).
1905. - Pavle Bogatinčević, srpski glumac
1911. - Konstantin Ustinovič Černjenko, ruski državnik.
1921. - Zuko Džumhur, putopisac, slikar i karikaturista. (†1989).
1949. - Pedro Almodovar, španski filmski režiser.

Smrti
768. - Pipin III Mali, franački kralj.
1180. - Manojlo I Komnin, vizantijski car.
1227. - Stefan Nemanjić Prvovenčani, prvi srpski kralj.
1541. - Paracelzus, švajcarski alhemičar, fizičar, astrolog i okultista. (*1493.)
1834. - Pedro IV portugalski kralj.
1848. - Branvel Bronte, engleski književnik. (* 1817.)
1945. - Hans Gajger, nemački fizičar. (*1882.)
1996. - Pavel Sudoplatov, ruski špijun.



Izvor: Wikipedia

25. septembar (25.9.) je 268. dan u godini po gregorijanskom kalendaru (269. u prestupnoj godini). Do kraja godine ima još 97 dana.


1345. - Posle tri godine bezuspešnih pokušaja, srpski car Dušan osvojio Ser, čime je došao u posed puteva koji su vodili u Trakiju i ka poluostrvu Halkidiki, gde se nalazi Sveta Gora.

1396. - Bitka kod Nikopolja u kojoj je Osmansko carstvo potuklo krstašku vojsku.

1493. - Kristifor Kolumbo isplovio iz luke Kadiz na drugo putovanje u Novi svet, koji je otkrio 1492.

1555. - Sklopljen Augsburški verski mir nemačkog kralja Ferdinanda I i luteranskih knezova, kojim su izjednačena prava luterana i rimokatolika. Usvojen zakon o slobodi veroispovesti po principu „Čija je zemlja, onoga je i vera“.

1932. - Španska pokrajina Katalonija dobila autonomiju, to jest pravo na zastavu, lokalnu skupštinu i jezik. Autonomija ukinuta 1939, kada je Franko došao na vlast.

1943. - Sovjetska Crvena armija u Drugom svetskom ratu oslobodila Smolensk, jedno od poslednjih značajnih uporišta nemačkih nacističkih snaga na teritoriji SSSR.

1959. - Razočaran politikom Vlade, jedan budistički monah izvršio u Kolombu atentat na cejlonskog premijera Solomona Bandaranaikea, koji je narednog dana podlegao povredama.

1962. - Soni Liston postao svetski bokserski šampion „teške“ kategorije kada je u Čikagu u prvoj rundi nokautirao Flojda Patersona.

1963. - Vojska u Dominikanskoj Republici oborila liberalnu vladu Huana Boša Gavinja, formiranu sedam meseci ranije, i suspendovala Ustav.

1973. - Američki vasionski brod „Skajlab 2“ spustio se u Pacifik s tri člana posade, koja su provela 59 dana u orbiti oko Zemlje.

1990. - Savet bezbednosti Ujedinjneih nacija uveo vazdušni embargo nad Irakom i okupiranim Kuvajtom, kojim se zabranjuju svi letovi osim humanitarnih.

1991. - Savet bezbednosti UN usvojio rezoluciju o embargu na izvoz oružja u Jugoslaviju i pozvao jugoslovenske lidere da prekinu sukobe.

1992. - Moskva i Vašington odbacili jedan od poslednjih ostataka „hladnog rata“, dozvolivši slobodu putovanja ruskim i američkim novinarima i poslovnim ljudima u Rusiju, odnosno SAD.

1994. - Švajcarci na referendumu prihvatili plan Vlade o donošenju zakona protiv rasizma.

1997. - Britanski supersonični automobil postavio u Nevadi nov svetski rekord, postigavši brzinu od 1.142 kilometara na čas.

2001. - Oficir Armije Bosne i Hercegovine, jedan od komandanata u Bosanskom ratu Sefer Halilović, dobrovoljno se predao Međunarodnom sudu za ratne zločine u Hagu. On je optužen da je u septembru 1993. učestvovao u masakru više od 60 civila, bosanskih Hrvata.

2005. - Grčka je postaje prvak Evrope u Beogradu,postavši tako prva zemlja koja je istovremeno prvak starog kontinenta u fudbalu i košarci.



Rođenja
1744. - Fridrih Vilhelm II, pruski kralj.
1866. - Tomas Hant Morgan, američki biolog i genetičar. (†1945).
1896. - Alesandro Pertini, italijanski državnik.
1897. - Vilijam Fokner, američki pisac.
1897. - Aleksandar Vučo, srpski pisac. (†1985).
1906. - Dmitrij Šostakovič, ruski kompozitor.
1913. - Mijalko Todorović Plavi, jugoslovenski političar i narodni heroj. (†1999).
1968. - Vil Smit, afroamerički glumac i hip-hop pevač.
1969. - Ketrin Zita-Džouns, velška glumica.
1980. - Nikola Žigić, srpski fudbaler.
1985. - Strahinja Milošević, srpski košarkaš.

Smrti
1849. - Johan Štraus Stariji, austrijski violinist, dirigent i kompozitor. (*1804.)
1970. - Erih Marija Remark, nemački pisac.
1980. - Džon Bonam, britanski bubnjar. (*1948).
1986. - Nikolaj Sejmonov, ruski fizičar i hemičar. (*1896).



Izvor: Wikipedia

25. septembar

1789. - Američki kongres usvojio je Povelju slobode kao 12 amandman na Ustav SAD-a. Ovom poveljom građanima se garantuje sloboda govora, štampe, okupljanja i ispovedanja vere.

1823. - Srpskom piscu i jezičkom reformatoru Vuku Karadžiću dodeljen je počasni doktorat Univerziteta u Jeni.

1897. - Rođen je srpski pisac Aleksandar Vučo, rodonačelnik moderne poezije za decu u srpskoj literaturi. Između dva svetska rata pripadao je pokretu nadrealista. Dela: romani "Gluho doba" (s Dušanom Matićem), "Koren vida", "Raspust", "Mrtve javke", "Zasluge", "Poziv na maštanje", "Omame", "I tako dalje omame", "Omame - kraj", poeme "Humor zaspalo", "Nemenikuće - Ćirilo i Metodije", "Mastodonti", zbirke pesama "Krov nad prozorom", "Ako se još jednom setim", "Pesme", "Alge", "Momak i po hoću da budem".

1897. - Rođen je Vilijam Fokner, američki romansijer i pripovedač, uz Virdžiniju Vulf i Džejmsa Džojsa najznamenitiji predstavnik modernog psihološkog romana ili romana toka svesti. Prvi književni uspeh postigao je pripovetkom "Pribežište", "najjezivijom pričom koju sam mogao da smislim", napisanom da bi zaradio novac koji mu bolji radovi nisu donosili. U ciklusu romana prikazao je društvenu istoriju američkog Juga, degeneraciju i propadanje "starosedelačke gospoštine" s jedne strane i bezobzirnost "došljaka" sa druge strane ("Sartoris", "Buka i bes", "Avesalome, Avesalome!"). Opsednut problemom zla, Fokner je hroničar propadanja, poročnosti i izopačenosti. Roman "Uljez u prašini" izdvaja se od njegovih ranijih dela izvesnim optimizmom u pogledu shvatanja ljudske prirode. Ostala dela: "Svetilište", "Svetlost u avgustu", "Medved".... Godine 1949. dobio je Nobelovu nagradu za književnost.

1906. - Rođen je Dmitrij Šostakovič, jedan od najistaknutijih sovjetskih kompozitora. Dela: opere "Nos", "Ledi Magbet mcenskog okruga", oratorijum "Šume pevaju", 24 preludijuma i fuga za klavir, muzika za filmove ("Mlada garda")...

1939. - Kako je Versajskim mirom slučajno izostavljena Andora, na današnji dan 20 godina kasnije, Andora i Nemačka potpisale su mirovni ugovor, kojim je za njih i formalnopravno prestao Pevi svetski rat.

1981. - Sandra Day O'Connor postala je prva žena sudija u istoriji Vrhovnog suda SAD-a.

1988. - Florens Grifit Džojner, američka atletičarka, postavila je rekord na 100 metara - 10.54 sekundi.

2000. - Pometeni izbornim porazom jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića, visoki funkcioneri odlazećeg režima zatražili su od Demokratske opozicije Srbije, čiji je kandidat Vojislav Koštunica nadmoćno dobio izbore dan ranije, da pristane na drugi krug predsedničkih izbora.

26. septembar (26.9.) je 269. dan u godini po gregorijanskom kalendaru (270. u prestupnoj godini). Do kraja godine ima još 96 dana.


1186. - Dubrovnik sklopio mir sa srpskim velikim županom Stefanom Nemanjom, koji je u dva navrata pokušao da zauzme taj grad. Sporazum o miru bio osnov za kasnije ugovore Srbije i Dubrovnika.

1580. - Engleski moreplovac i gusar Frensis Drejk uplovio u luku Plimut na završetku svog putovanja oko sveta, koje je trajalo 33 meseca. Drejk bio prvi Englez koji je oplovio zemlju, za šta je dobio titulu viteza od kraljice Elizabete.

1687. - U bici s Turcima topovsko tane mletačke vojske izazvalo eksploziju u kojoj su teško oštećeni Partenon i Propileji na Akropolju, gde je turska vojska držala municiju.

1815. - Rusija, Austrija i Pruska formirale Svetu alijansu, koju su kasnije potpisali svi evropski vladari osim britanskog regenta, pape i turskog sultana. Cilj saveza bio da uguši revolucionarne pokrete u Evropi posle Francuske revolucije i Napoleonovih ratova.

1853. - Josif Pančić postaje kontraktualni profesor novooformljene Katedre jestastvene istorije i agronomije u Liceju u Beogradu, ukazom kneza Aleksandra Karađorđevića.

1918. - Saveznici u Prvom svetskom ratu počeli opštu ofanzivu koja je početkom oktobra dovela do sloma Centralnih sila i završetka rata.

1941. - U Užicu su u Drugom svetskom ratu - dva dana posle oslobođenja grada - proradile partizanske fabrike municije i tekstila, u kojima su tkani zavoji i rublje za borce.

1960. -
Kubanski predsednik Fidel Kastro održao je najduži govor u istoriji UN. Govor je trajao čak 4 časa i 29 minuta.
Održan prvi TV-duel predsedničkih kandidata. U okviru kampanje za predsednika SAD, na nacionalnoj televiziji suočili se tadašnji potpredsednik Ričard Nikson i senator Džon Kenedi.

1969. - U Boliviji vojna hunta pod vođstvom generala Alfreda Ovanda Kandije oborila predsednika Silesa Salinasa.

1980. - U Minhenu na festivalu piva u eksploziji podmetnute bombe poginulo 13, povređeno više od 200 osoba.

1984. - Velika Britanija i Kina se sporazumele o vraćanju Hongkonga 1997. pod suverenitet Kine. Hongkong pripao Britancima na osnovu mirovnog ugovora u Nankingu 1842, posle Opijumskog rata.

1988. - Kanadskom atletičaru Benu Džonsonu oduzeta je zlatna medalja na 100 metara zbog pozitivnog rezultata testa na doping.

1989. - Vijetnam povukao svoje trupe iz Kambodže, koje su u toj zemlji bile od kraja 1978, ostavivši snage vlade Hun Sena da se same bore protiv maoističke gerilske organizacije „Crveni Kmeri“.

1995. - Počelo suđenje bivšem premijeru Italije Đuliju Andreotiju , pod optužbom da je imao bliske veze s mafijom. Andreoti sedam puta biran za premijera Italije i bio je jedan od simbola posleratne Italije.

1997. -
Italijanski sud osudio mafijaškog bosa Salvatora Rina i 23 njegova najbliža saradnika na doživotni zatvor zbog ubistva sudije Đovanija Falkonea 1992.
U zemljotresu u centralnoj Italiji 11 osoba izgubilo život, teško oštećena srednjevekovna bazilika Svetog Franje Asiškog u Asiziju.

2000. - Grčki feribot „Ekspres Samina“ naleteo na podvodni greben kod ostrva Paros i potonuo za 20 minuta. U udesu broda koji je prevozio preko 500 putnika, život izgubilo njih 72.

2001. - Belgija predala Međunarodnom sudu za Ruandu bivšeg ruandskog ministra za finansije Emanuela Ndindabahizija, optuženog za umešanost u genocid.


Rođenja
1826. - Ljubomir Nenadović, srpski pisac i putopisac, član Srpske kraljevske akademije.
1849. - Ivan Petrovič Pavlov, ruski fiziolog.
1889. - Martin Hajdeger, nemački filozof
1893. - Miloš Crnjanski, srpski pisac.
1898. - Džordž Geršvin, američki kompozitor.
1902. - Mihailo Petrov, srpski slikar i likovni kritičar.
1923. - Mija Aleksić, srpski glumac. (†1995.)
1932. - Manmohan Sing, predsednik vlade Indije
1952. - Predrag Miletić, srpski glumac.
1962. - Dragan Mance, fudbaler Partizana i idol Grobara.(†1985.)
1981. - Aledin Jahia, tunižanski fudbaler.
1981. - Serena Vilijams, američka teniserka.

Smrti
1860. - Miloš Obrenović, vođa Drugog srpskog ustanka, knez Srbije od 1815. do 1839. i od 1858. do smrti.
1945. - Bela Bartok, mađarski kompozitor i pijanista. (*1881).
1976. - Ladislav Ruzička, švajcarski hemičar. (*1887).
1990. - Albero Moravija, italijanski književnik.
1994. - Šerif Guzmi, šef islamske terorističke organizacije u Alžiru (GIA).



Izvor: Wikipedia

27. septembar (27.9.) je 270. dan u godini po gregorijanskom kalendaru (271. u prestupnoj godini). Do kraja godine ima još 95 dana.



1540. - Papa Pavle III odobrio je bulom „Regimini militantis eccleciae“ osnivanje jezuitskog katoličkog reda koji je, kao Društvo isusovaca, 1534. u Parizu osnovao Ignacio Lojola.

1922. - Grčki kralj Konstantin I abdicirao je zbog vojnog poraza u ratu sa Turskom, dve godine nakon što se vratio na presto. Kralj je postao 1913, a prvi put je abdicirao 1917. kada je njegova odluka o neutralnosti Grčke u Prvom svetskom ratu izazvala nezadovoljstvo u zemlji i među zapadnim saveznicima.

1939. - Nakon trodnevnog danonoćnog bombardovanja, Nemci su u Drugom svetskom ratu savladali 19-dnevni otpor Varšavljana i zauzeli grad.

1940. - Nemačka, Italija i Japan potpisali su u Berlinu desetogodišnji vojni i ekonomski pakt poznat pod nazivom Osovina Berlin-Rim-Tokio.

1947. - U Varšavi je osnovan Informacioni biro komunističkih i radničkih partija (Informbiro). Savetodavno i koordinaciono telo devet evropskih komunističkih i radničkih partija osnovano je na inicijativu SSSR-a, a sedište mu je do proleća 1948. bilo u Beogradu, potom u Bukureštu.

1962. - U Jemenu je u vojnom udaru pukovnik Abdula al Salal oborio monarhiju i proglasio Jemensku Arapsku Republiku. Sa prestola je zbačen poslednji jemenski imam Mohamed Badr, nedelju dana nakon što je nasledio umrlog oca imama Ahmada.

1964. - Vorenova komisija je posle desetomesečne istrage saopštila da je Li Harvi Osvald bio jedini atentator na predsednika SAD Džona Kenedija, 22. novembra 1963. u Dalasu. Kasnija istraživanja su pokazala da Osvald, koji je ubijen dva dana posle atentata, sigurno nije bio jedini atentator, a možda nije ni učestvovao u atentatu.

1968. - Portugalski diktator Antonio de Oliveira Salazar, koji je 1932. zaveo autoritarni režim u Portugalu, povukao se sa mesta premijera nakon moždanog udara.

1970. - Na inicijativu predsednika Egipta Gamala Abdela Nasera, kralj Jordana Husein i vođa Palestinskog oslobodilačkog pokreta Jaser Arafat potpisali su u Kairu sporazum o okončanju građanskog rata u Jordanu.

1990. - Iran i Velika Britanija su obnovili diplomatske odnose, koje je Teheran prekinuo u martu 1989. zbog knjige „Satanski stihovi“ britanskog pisca indijskog porekla Salmana Ruždija, ali su oni podignuti na ambasadorski nivo tek

1998, kad su iranske vlasti odustale od „fatve“, smrtne kazne kojom je zaprećeno Ruždiju.

1996. - Snage fundamentalističkog islamskog pokreta Talibana zauzele su glavni grad Avganistana, Kabul, i obesile bivšeg šefa države Nadžibulaha.

1997. - Počinje šahovski turnir u Tilburgu, Holandija.

1998. - Obećavši da će rešiti problem masovne nezaposlenosti, lider nemačkih socijaldemokrata Gerhard Šreder pobedio je Helmuta Kola na izborima i postao novi kancelar Nemačke.

2000. -
Više desetina hiljada ljudi u centru Beograda i oko pola miliona širom Srbije burno su pozdravili proglašenje izborne pobede Demokratske opozicije Srbije (DOS) na izborima 24. septembra, kao i odluku lidera opozicije da ne prihvati drugi krug predsedničkih izbora koji su najavili sledbenici Slobodana Miloševića.
U eksploziji gasa u rudniku uglja u južnoj kineskoj provinciji Guidžu poginulo je 118 rudara.

2001. - Napadač u policijskoj uniformi upao je na sednicu lokalne skupštine švajcarskog kantona Zug, ubio 13 i ranio 15 ljudi. Atentator je potom izvršio samoubistvo.



Rođenja
1601. - Luj XIII, francuski kralj.
1862. - Luis Bota, južnoafrički general i državnik.
1901. - Ivan Milutinović, crnogorski revolucionar.
1902. - Milan Dedinac, srpski pisac i pozorišni kritičar.

Smrti
1891. - Ivan Aleksandrovič Gončarov, ruski pisac.
1917. - Edgar Dega, francuski slikar, grafičar i vajar.
2007. - Nenad Bogdanović, gradonačelnik Beograda.



Izvor: Wikipedia