9. avgust


   480. pne - Persijanci pod vodjstvom kralja Kserksa pobedili su u trodnevnoj bici kod Termopila vojsku spartanskog kralja Leonide. Ta pobeda omogućila je Kserksu osvajanje Atine.

   378 - U bici kod Hadrijanopolja, u kojoj su Goti teško porazili Rimljane, poginuo je istočno-rimski car Valent Flavije, rodjen 338. u današnjim Vinkovcima (Cibalae).

  1842 - SAD i Velika Britanija potpisale su sporazum kojim je odredjena granica izmedju SAD i Kanade od Mejna do Velikih jezera.

  1896 - Rodjen je švajcarski psiholog Žan Pijaže (Jean Piaget), poznat po istraživanjima saznajnih funkcija kod dece. Osnovao je Medjunarodni centar za genetičku epistemologiju ("Dečiji govor i mišljenje", "Uvod u genetičku epistemologiju").

  1896 - Nemački inženjer i pronalazač Oto Lilijental (Otto Lilienthal), jedan od pionira avijacije, poginuo je isprobavajući planer dvokrilac koji je ranije iste godine konstruisao.

  1918 - Rodjen je američki filmski režiser Robert Oldrič (Aldrić), koji se uspešno oprobao u gotovo svim filmskim žanrovima, od vesterna do psiholoških drama ("Šta se dogodilo s Bebi Dzejn?", "Vera Kruz", "Apač", "Dvanaest žigosanih", "Poljubac smrti").

  1919 - Rodjen je italijanski kompozitor i pisac libreta Rudjero Leonkavalo (Ruggiero Leoncavallo). Slavu mu je donela opera "Pajaci", a nijedno od kasnijih mnogobrojnih dela nije postiglo takav uspeh.

  1942 - Tokom kampanje "Napustite Indiju" (Quit India) Sveindijskog kongresa, britanske vlasti su u Bombaju uhapsile indijskog nacionalnog vodju Mahatmu Gandija (Gandhi) i još 50 njegovih sledbenika. Gandi je u zatvoru 21 dan štrajkovao gladju, a pušten je iz zatvora 1944. pod pritiskom javnosti.

  1945 - Amerikanci su, na kraju Drugog svetskog rata, bacili drugu atomsku bombu koja je razrušila više od polovine japanskog grada Nagasaki. Poginulo je 73.000 ljudi, a hiljade su umrle tokom narednih godina od posledica radijacije. Japan je kapitulirao 15. avgusta, čime je rat okončan.

  1945 - Na trećem zasedanju u Beogradu Antifašističko veće narodnog oslobodjenja Jugoslavije (AVNOJ) proglašeno je za privremenu Narodnu skupštinu Demokratske Federativne Jugoslavije.

  1954 - Kao odgovor na pretnje ŠSR-a i istočnog bloka Jugoslaviji, Grčka, Turska i Jugoslavija zaključile su na Bledu
(Slovenija) Balkanski savez o političkoj saradnji i uzajamnoj pomoći na rok od 20 godina. Otopljavanjem sovjetsko-jugoslovenskih odnosa posle 1956. godine, taj savez je gubio na značaju, iako formalno nikada nije otkazan.

  1962 - Umro je nemački pisac Herman Hese (Hermann Heše), dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1946. Duboko saživljavanje sa savremenim problemima i otpor konvencionalnim društvenim normama učinili su ga šezdesetih godina idolom omladine na Zapadu. Smatra se pretečom i klasikom hipi-kulture ("Demijan", "Stepski vuk", "Sidarta", "Igra staklenih perli", "Narcis i Zlatousti").

  1965 - Bivša britanska kolonija Singapur postala je nezavisna država u okviru Komonvelta posle otcepljenja od Malezije.

  1969 - Glumica Šeron Tejt (Sharon Tate), žena filmskog reditelja Romana Polanskog, i još četiri osobe brutalno su ubijeni u njenoj kući na Beverli Hilsu.

  1974 - Potpredsednik SAD Džerald Ford (Gerald) postao je predsednik, nakon što je Ričard Nikson (Rićard Nixon), zbog umešanosti u aferu Votergejt, podneo ostavku.

  1975 - Umro je ruski kompozitor Dmitrij Šostakovič, jedan od velikana sovjetske i svetske muzike 20. veka. Njegov opus, pored 15 simfonija, sadrži opere, balete i kamernu muziku.

  1992 - U Barseloni su završene 25. Olimpijske igre na kojima je učestvovalo 15.000 sportista iz 172 zemlje. Sportisti SR Jugoslavije, zbog sankcija UN, nisu mogli da učestvuju u ekipnim sportovima, ali su medalje izborili strelci - Jasna Šekarić srebrnu, a Aranka Binder i Stevan Pletikosić bronzanu.

  1998 - U sukobu sa indijskom policijom u Kašmiru poginuo je Ali Mohamamad Dar (Mohamammad), samoproklamovani zamenik vrhovnog komandanta zabranjene separatističke islamske oružane grupe Hizb-ul-Mudžahedin, koja teži da Kašmir pripoji Pakistanu.

  1998 - Košarkaška reprezentacija SR Jugoslavije postala je svetski šampion u košarci.

  2000 - U katastrofalnim poplavama u Indiji, Nepalu, Butanu i Bangladešu život je izgubilo 300 ljudi, a milioni su ostali bez domova.

  2002 - Umro je general-poručnik Tran Do (78), najpoznatniji vijetnamski disident, koji je poslednjih godina postao zagovornik političkih reformi u Vijetnamu.

  2004 - Teri Nikols (Terry Nićols) osudjen je u Americi na 161 doživotnu robiju bez prava na pomilovanje i skraćenje kazne, zbog postavljanja bombe u zgradi državnih organa u Oklahoma Sitiju 1995.
godine, kada je poginulo 168 osoba.

10. avgust

    955 - Vojska nemačkog cara Ota I (Otto) potukla je Madjare u bici kod Lehfelda, otklonivši opasnost madjarske invazije.

   1627 - Francuski kardinal Rišelje (Rićelieu) je na čelu kraljevskih trupa počeo opsadu La Rošela, uporišta hugenota (francuski protestanti). La Rošel je pao u oktobru 1628, nakon 14 meseci opsade.

   1675 - Po nalogu kralja Čarlsa II (Ćarles), položen je kamen temeljac Kraljevske opservatorije u južnom londonskom predgradju Grinič. Zadatak opservatorije bio je da izučavanjem položaja zvezda pomaže navigaciji. Prvi kraljevski astronom bio je Džon Flemstid (John Flamsteed).

   1792 - U Parizu je više od 1.000 ljudi poginulo u jurišu mase na kraljevsku palatu Tiljerije, gde su gnevni gradjani masakrirali kraljevu Švajcarsku gardu. Uhapšen je kralj Luj XVI i ukinuta je monarhija.

   1810 - Rodjen je italijanski državnik Kamilo Benso Kavur (Camillo, Cavour). Kao premijer Pijemonta (1852) pod Vitoriom Emanuelom II (Vittorio Emmanuelle) modernizovao je vojvodstvo i bio ključna ličnost u pokretu za ujedinjenje Italije pod Savojskom dinastijom.

   1842 - Velika Britanija donela je zakon kojim je ženama i deci ispod 10 godina zabranjen rad u podzemnim kopovima rudnika.

   1846 - U Vašingtonu je osnovan centar za naučna istraživanja "Smithsonian Institution". Danas najveća ustanova te vrste u svetu ustanovljena je prema oporuci britanskog naučnika Džejmsa Smitsona (James Smithson), koji je umro 1829, a svoj imetak od preko 100.000 funti zaveštao SAD.

   1878 - Srpski knez Milan Obrenović izdao je ukaz o "ustrojstvu Vojnog muzeja" radi prikupljanja i čuvanja trofeja iz ratne istorije.
Muzej je smešten u prepravljenu džamiju na platou Gornjeg grada Beogradske tvrdjave na Kalemegdanu.

   1878 - Rodjen je srpski kompozitor i muzički pisac Isidor Bajić.
Osnovao je prvu muzičku školu u Novom Sadu i pokrenuo "Srpski muzički list" (opera "Knez Ivo od Semberije", zbirka solo pesama "Pesme ljubavi", horske pesme).

   1895 - U "Kraljičinom holu" u Londonu izveden je prvi promenadni koncert, kojim je dirigovao Henri Vud (Henry Wood). On je ostao glavni organizator britanskog godišnjeg festivala klasične muzike "Proms"
do 1940.

   1904 - Ruska flota pretrpela je u rusko-japanskom ratu teške gubitke u borbi s japanskim ratnim brodovima, pri pokušaju da se probije iz blokirane luke Port Artur.

   1913 - U Bukureštu je potpisan mir izmedju Bugarske i balkanskih saveznika Grčke, Rumunije, Srbije i Crne Gore, kojim je okončan Drugi balkanski rat. Bukureštanskim mirom Makedonija je podeljena izmedju Bugarske, Grčke i Srbije, a Rumunija je dobila deo Dobrudže.

   1914 - Francuska je, na početku Prvog svetskog rata, objavila rat Austro-Ugarskoj.

   1920 - U Sevru, predgradju Pariza, potpisan je posle Prvog svetskog rata mirovni ugovor Turske i članica Antante kojim je Turska lišena mnogih teritorija Otomanskog carstva. Ugovor je izazvao veliko ogorčenje u Turskoj i parlament je odbio da ga ratifikuje.

   1945 - Japan je u Drugom svetskom ratu ponudio saveznicima predaju, pod uslovom da car Hirohito zadrži presto.

   1964 - Papa Pavle VI doneo je svoju prvu encikliku (Ečlesiamsuam) o pomirenju sa ostalim hrišćanskim crkvama, nehrišćanskim verskim zajednicama i spremnosti na dijalog sa svima koji to žele.

   1990 - Šefovi arapskih država su većinom glasova (12 za, osam
protiv) osudili iračku okupaciju Kuvajta. Irački predsednik Sadam Husein pozvao je muslimane da počnu "džihad" (sveti rat) protiv stranih trupa i korumpiranih arapskih vodja.
   1998 - Princ Al-Muhtadi Bila (Al-Muhtadee Billah), stariji sin brunejskog sultana Hasana Bolkije (Hašan Bolkiah), jednog od najbogatijih ljudi u svetu, proglašen je naslednikom prestola.

   1999 - Islamski gerilci proglasili su rusku pokrajinu Dagestan nezavisnom državom i pozvali na "sveti rat" (džihad) za oslobodjenje.

   2001 - U napadu pobunjenika iz pokreta UNITA na putnički voz južno od Luande ubijeno je oko 250 ljudi. To je bio jedan od najkrvavijih incidenata u gradjanskom ratu u Angoli.

   2003 - Putem specijalne veze izmedju zemlje i Medjunarodne svemirske stanice venčali su se ruski kosmonaut Jurij Maljenšenko (Yuri Malenćenko) koji je u tom trenutku bio u orbiti, na oko 400 kilometara iznad Novog Zelanda i Jekaterina (Ekaterina) Dmitrijeva koja je bila u svemirskom centru u Hjustonu. To je prvo svemirsko venčanje u istoriji čovečanstva.

   2004 - Libija je pristala da isplati 35 miliona dolara kao kompenzaciju porodicama oko 160 žrtava ne-američkog porekla koje su poginule u bombaškom napadu na jedan noćni klub u zapadnom Berlinu 1986. godine.

11. avgust

  1456 - Umro je ugarski vojskovodja Janoš Hunjadi (Janos Hunyadi). Kao erdeljski vojvoda uspešno je ratovao protiv Turaka, a 1456. doprineo je razbijanju turske opsade Beograda. Neposredno posle toga umro je od kuge u Zemunu. U srpskim narodnim pesmama spominje se kao Sibinjanin Janko.

  1707 - Švedska i Pruska potpisale su sporazum "Večna alijansa "kojim su se obavezale na medjusobnu vojnu ispomoć u slučaju napada treće zemlje.

  1712 - Ugovorom u Argauu, kojim je garantovana dominacija protestantskih nad rimokatoličkim kantonima, okončan je gradjanski rat u Švajcarskoj.

  1858 - Rodjen je holandski lekar Kristijan Ajkman (Ćristiaan Eijkman), dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1929, pronalazač uzroka bolesti beri-beri. Nobelovu nagradu je dobio za otkriće vitamina B.

  1863 - Uspostavljen je protektorat Francuske u Kambodži.

  1919 - Umro je američki industrijalac škotskog porekla Endru Karnegi (Andrew Carnegie, koji je veliko bogatstvo uložio u dobrotvorne svrhe, većinom u osnivanje javnih biblioteka u SAD i Velikoj Britaniji. Karnegijeva zadužbina je 1926. sa 100.000 dolara pomogla izgradnju Univerzitetske biblioteke u Beogradu.

  1935 - U Nemačkoj su počele masovne demonstracije nacista protiv Jevreja.

  1952 - Princ Husein (Hušein) proglašen je za kralja Jordana pošto je njegov otac Talal svrgnut s prestola zbog senilnosti.

  1954 - Formalnim proglašnjem mirovnog sporazuma, u Indokini je okončan rat koji su više od sedam godina protiv francuske kolonijalne vlasti vodili Vijetnam, Laos i Kambodža. Francuska i SAD su potom u Savetu bezbednosti UN vetom sprečile prijem Severnog i Južnog Vijetnama u svetsku organizaciju.

  1956 - U automobilskoj nesreći poginuo je američki slikar Džekson Polok (Jackson Pollock), začetnik i najistaknutiji predstavnik apstraktnog eksresionizma.

  1960 - Afrička država Čad stekla je nezavisnost od Francuske.

  1966 - Sporazumom potpisanim u Džakarti okončana su trogodišnja neprijateljstva Indonezije i Malezije.

  1969 - Predsednik Zambije Kenet Kaunda (Kenneth) nacionalizovao je rudnike bakra, ključnu privrednu delatnost, koja je donosila više od 50 odsto nacionalnog prihoda.

  1990 - Partija Slobodnih demokrata (FDP) zapadnonemačkog ministra inostranih poslova Hansa Ditriha Genšera (Hans Dietrić
Gensćer) ujedinila se sa istočnonemačkim liberalima, formirajući prvu svenemačku političku partiju od podele Nemačke posle Drugog svetskog rata.

  1996 - Umro je češki dirigent i kompozitor Rafael Jeronim Kubelik (Jeronym) koji je sa 20 godina, 1934, debitovao kao dirigent Češke filharmonije. Otišao je u izbeglištvo kada su komunisti došli na vlast 1948, a u domovinu se vratio 1990. da bi dirigovao koncertom kojim je otvoren Praški prolećni muzički festival.

  1999 - Potpuno pomračenje sunca videlo se u delovima Evrope, Bliskog istoka i Azije. Videlo se i iz Srbije.

  2000 - Banka Japana je po prvi put za 10 godina podigla kamate i time bez presedana odbila vladin zahtev da povećanje odloži.

  2000 - Madjarski zarobljenik iz II svetskog rata Andraš Tamaš (75), koji je bio zatvoren u ruskoj psihijatrijskoj bolnici i zaboravljen 50 godina, vratio se u domovinu.

  2002 - Katolički nadbiskup Emanuel Milingo od Zambije koji se u maju venčao sa Marijom Sung u Crkvi ujedinjenja, pristao je da poništi brak, uprkos upozorenju Vatikana da će biti ekskomuniciran iz katoličke crkve.

  2003 - NATO je preuzeo komandu nad 5.000 vojnika medjunarodnih mirovnih snaga u Kabulu (Avganistan). To je prva akcija Alijanse izvan Evrope od osnivanja NATO 1949. godine.

  2003 - Pod pritiskom SAD predsednik Liberije Čarls Tejlor (Ćarles Taylor) podneo je ostavku i napustio zemlju, zatraživši azil u Nigeriji. Tu zemlju već 14 godina potresa gradjanski rat.

  2006 - U tajfunu Saomai, najsnažnijem koji je pogodio Kinu u proteklih 50 godina, poginulo je najmanje 436 osoba.

12. avgust

1450 - Englezi su u Stogodišnjem ratu predali Francuzima lučkigrad
Šerbur čime je francuski kralj Šarl VII (Ćarles) završio
osvajanje Normandije.

1503 - Rođen je danski kralj Kristijan III (Ćristian). Napresto je
došao 1534. tokom građanskog rata protestanta i katolika. Kao
pobornik Reformacije, ustanovio je Luteransku crkvu u Danskoj.

1687 - Austrijska i mađarska vojska pod komandom LudvigaVilhelma
Badenskog (Ludwig Wilhelm von Baden) pobedila je u odlučujućoj bici
kod Mohača tursku vojsku Mohameda IV (Mohammed).

1759 - Ruske trupe generala Saltikova i austrijske pod
Landonomporazile su u bici kod Kunersdorfa u Sedmogodišnjem ratu
prusku armiju, koju je predvodio kralj Fridrih II Veliki (Friedrić).
Drezden je pao u austrijske ruke.

1813 - Austrija je objavila rat Napoleonu.

1827 - Umro je engleski slikar, bakrorezac i pisac Vilijam
Blejk(William Blake), pesnik intuicije i mašte. Književnu slavu
stekao je zbirkama "Pesme iskustva" i "Pesme nevinosti", a kao slikar
poznat je po 21 ilustraciji za "Knjigu o Jovu" i ilustracijama
Čoserovih (Ćauser) "Kanterberijskih priča".

1848 - Umro je engleski inženjer i pronalazač DžordžStivenson
(George Stephenson). Razvio je i unapredio konstrukciju parne
lokomotive, a njegova lokomotiva "Rokit" vukla je 1825. prvi putnički
voz u svetu na pruzi Stokton-Darlington. U Njukastlu je 1823. osnovao
prvu fabriku lokomotiva.

1849 - Austrijska vojska uz pomoć Rusije ugušila je
Mađarskurevoluciju, a nacionalni lider Lajoš Košut (Lajos Košuth)
napustio je zemlju.

1898 - Potpisivanjem protokola, kojim je Španija ustupila SAD-uKubu i
Portoriko, završen je Špansko-američki rat. SAD su istovremeno
anektirale Havaje.

1900 - Umro je austrijski velemajstor Vilhelm Štajnic
(WilhelmSteinitz), prvi zvanični svetski šampion u šahu. Titulu
svetskog prvaka osvojio je 1886. pobedom nad Johanesom Cukertortom
(Johannes Zukertort) rezultatom 10:5, uz pet remija. Objavio je 1889.
"Udžbenik modernog šaha".

1914 - Velika Britanija je u Prvom svetskom ratu objavila
ratAustro-Ugarskoj.

1914 - Počela je Cerska bitka, završena 20. avgusta pobedomsrpske
vojske nad austrougarskom. To je bila prva srpska i prva saveznička
pobeda u Prvom svetskom ratu.

1922 - Umro je irski političar Artur Grifit (Arthur Griffith),jedan
od osnivača nacionalnog republikanskog pokreta Šin Fejn 1905. Godine
1921. predvodio je delegaciju koja je sa Velikom Britanijom
zaključila sporazum o nezavosnosti Irske, a 1922. izabran je za prvog
predsednika Irske Republike.

1925 - Rođeni su britanski blizanci Noris i Ros Mekverter(Norris,
Roš McWhirter), koji su osnovali Ginisovu knjigu rekorda. Rosa je
1975. ubio pripadnik Irske republikanske armije.

1944 - Proradio je prvi naftovod pod morem kojim je ispodLamanša
nafta isporučivana savezničkim snagama u Francuskoj. Kroz naftovod
je dnevno prolazilo 700 tona nafte.

1955 - Umro je nemački pisac Tomas Man (Thomas Mann),
dobitnikNobelove nagrade za književnost 1929. Po dolasku nacista na
vlast u Nemačkoj 1933. emigrirao je u Švajcarsku, a 1939. u SAD
("Čarobni breg", "Budenbrokovi", "Doktor Faustus", "Smrt u Veneciji".

1960 - SAD su lansirale prvi komunikacijski satelit "Eho I".

1970 - U okviru "nove istočne politike" nemački kancelar ViliBrant
((Willy Brandt) potpisao je u Moskvi sporazum kojim su se Zapadna
Nemačka i ŠSR odrekle sile u međusobnim odnosima i priznale
postojeću granicu između dve nemačke države.

1976 - Pripadnici libanske desnice, nakon jednomesečne
opsadeižestokih borbi, osvojili su palestinski logor Tel-El Zatar.

1978 - Japan i Kina potpisali su u Pekingu sporazum o miru
iprijateljstvu.

1982 - Umro je američki filmski i pozorišni glumac Henri
Fonda(Henry). Igrao je u više od 80 filmova, a Oskar je dobio za
ulogu u svom poslednjem filmu "Na zlatnom jezeru".

1984 - U Los Anđelesu su završene 23. Olimpijske igre na kojimaje
učestvovalo 140 zemalja. Reprezentacija SFR Jugoslavije osvojila je
sedam zlatnih medalja, četiri srebrne i sedam bronzanih.

1985 - U avionskoj nesreći "Boinga 747" japanske kompanije "Jal"na
planini Osutaka u blizini Tokija, preživelo je samo četvoro od 524
putnika i članova posade.

1992 - SAD, Kanada i Meksiko postigli su sporazum o
stvaranjujedinstvene zone slobodne trgovine, čime je stvoren najveći
svetski trgovinski blok.

2000 - U Barencovom moru je potonula ruska nuklearna podmornicaKursk,
nakon dve eksplozije prouzrokovane kvarom. U ovoj nesreći poginulo je
svih 118 članova posade.

2001 - Kralj Kambodže Norodom Sihanuk parafirao je zakon kojimje
ustanovljen specijalni kambodžanski sud "međunarodnog karaktera" za
suđenje bivšim vođama Crvenih Kmera za zločine protiv
čovečnosti, koje su počinili tokom vladavine od 1975. do 1979.

2001 - Više od 11.000 stanovnika japanskog ostrva Okinavaevakuisano
je pre demontiranja američke bombe teške 36 kilograma, preostale iz
II svetskog rata.

2004 - Umrla je Džulija Čajld (Julia Ćild), poznata velikadama
američkih televizijskih emisija o kuvanju i međunarodna kulinarska
zvezda.

13. avgust

 

   1521 - Španski osvajač Ernan Kortes (Hernan Cortes) zauzeo je i razorio, nakon tromesečne opsade, asteški grad Tenočtitlan (Meksiko Siti).

 

   1624 - Francuski kralj Luj XIII (Louis) postavio je za prvog ministra kardinala Rišeljea (Rićelieu).

 

   1792 - Francuski revolucionari su uhapsili članove kraljevske porodice, tri dana nakon ukidanja monarhije i zbacivanja kralja Luja XVI (Loius).

 

   1814 - Holandjani su ustupili Velikoj Britaniji Rt Dobre Nade.

 

   1820 - Rodjen je britanski muzikolog Džordž Grov (George Grove), autor "Rečnika muzike i muzičara" (4 knjige 1879-89).

 

   1826 - Umro je francuski lekar Rene Teofil Jasint Lenak (Theophile Hyacinthe Laennac), koji je 1819. izumeo stetoskop.

 

   1863 - Umro je francuski slikar Ežen Delakroa (Eugene Delacroix), predstavnik romantizma u francuskom slikarstvu. Ilustrovao je Geteovog (Goethe) "Fausta" i napisao "Dnevnik" u kojem je izložio zapažanja o umetnosti ("Danteova barka", "Ulazak krstaša u Carigrad", "Na barikadama 28. jula 1830.").

 

   1868 - U Peruu i Ekvadoru je počela serija zemljotresa u kojima je poginulo oko 25.000 ljudi.

 

   1871 - Rodjen je nemački revolucionar Karl Libkneht (Liebknećt), jedan od osnivača i vodja Komunističke partije Nemačke. Kao poslanik u Rajhstagu istupao je protiv nemačkog i medjunarodnog imperijalizma i jedini je glasao protiv ratnih kredita u decembru 1914. Bio je jedan od vodja Novembarske revolucije u Nemačkoj 1918, ali je posle gušenja revolucije uhapšen i u januara 1919. ubijen zajedno s Rozom Luksemburg (Rosa Luxemburg).

 

   1899 - Rodjen je engleski filmski režiser Alfred Džozef Hičkok (Joseph Hitćcock). Proslavio se kriminalističkim filmovima i filmovima strave, koji su postali klasika u tom žanru ("Ptice", "Psiho", "39 stepenica", "Sever-severozapad").

 

   1902 - Rodjen je nemački inženjer Feliks Vankl (Felix Wankel), izumitelj rotacionog motora, koji je po njemu dobio naziv. Prvu ideju za taj motor patentirao je 1929, a 1939. avion Mešeršmit 209 sa eksperimentalnim Vanklovim motorom postigao je svetski rekord u brzini.

 

   1910 - Umrla je engleska medicinska sestra Florens Najtingel (Florence Nightingale), koja je u Krimskom ratu (1853-56) organizovala prvu ekipu za negu ranjenika, a potom osnovala prvu školu za bolničarke.

 

   1912 - Umro je francuski kompozitor Žil Masne (Jules Mašenet), autor više od 20 opera ("Manon", "Verter", "Don Kihot").

 

   1913 - Rodjen je kiparski arhiepiskop Makarios III, vodja pokreta za nezavisnost Kipra od Velike Britanije i prvi predsednik te mediteranske zemlje od 1960. do smrti 1977. Bio je i jedan od istaknutih lidera pokreta nesvrstanih zemalja.

 

   1914 - Francuska je u Prvom svetskom ratu objavila rat Austro-Ugarskoj.

 

    1923 - Mustafa Kemal Ataturk (Atatuerk), postao je prvi predsednik Turske. Tokom vladavine do smrti 1938. sproveo je radikalne reforme u zemlji približivši Tursku Evropi.

 

    1927 - Rodjen je kubanski revolucionar i državnik Fidel Ruz Kastro (Ruz Castro), pod čijim je vodjstvom na Kubi svrgnuta diktatura Fulhensija Batiste (Fulgencio) i izvedena socijalistička revolucija.

 

    1961 - Vlasti Istočne Nemačke zatvorile su granicu izmedju Istočnog i Zapadnog Berlina kod Brandenburške kapije i počele izgradnju 155 kilometara dugačkog zida prema granici sa Zapadnom Nemačkom, koji je u narednih 38 godina bio simbol podeljene Nemačke i hladnoratovski simbol podeljenog sveta. Zid je probijen u novembru 1989, nakon čega se Nemačka ponovo ujedinila.

 

   1964 - U Velikoj Britaniji izvršene poslednje smrtne kazne vešanjem dvojice zatvorenka u Liverpulu i Mančesteru, osudjenih na smrt zbog ubistva.

 

   1993 - Više od 120 ljudi je poginulo kada se u Tajlandu srušio šestospratni hotel.

 

   1998 - Švajcarske banke i jevrejske grupe postigle su sporazum kojim je predvidjena suma od milijardu i 250 miliona dolara kompenzacije za žrtve holokausta u Drugom svetskom ratu.

 

   2001 - Politički lideri Makedonaca i Albanaca potpisali su u Ohridu mirovni sporazum kojim su okončani višemesečni sukobi ove dve etničke zajednice u Makedoniji.

 

   2003 - Libija i porodice žrtava bombaškog napada na Pan Am-ov avion nad jezerom Lokerbi postigli su dogovor o nadoknadi štete u visini od 2,7 milijardi dolara. U eksploziji tog aviona stradalo je 270 ljudi.

14. avgust

    1385 - Pobedom u bici kod Alžubarote, Portugalci su sprečili
pokušaj invazije kralja Kastilje Huana I (Juan), čime je osigurana
nezavisnost Portugala.

    1457 - Gutenbergova štamparija u Majncu izdala je prvu štampanu
knjigu u boji. "Majnciški psaltir" bio je štampan u crvenoj i crnoj
boji.

    1777 - Rođen je danski fizičar Hans Kristijan Ersted (Ćristian
Oersted), osnivač nauke o elektromagnetizmu. Otkrio je magnetski
učinak električne struje i po njemu je nazvana jedinica za jačinu
magnetskog polja u elektormagnetskom CGS sistemu (Oe).

    1784 - Na ostrvu Kodijak pored Aljaske osnovana je prva ruska
kolonija. SAD su od Rusije 1867. kupile Aljasku za 7,2 miliona dolara.

    1867 - U pokušaju da stvori veliki balkanski savez protiv
Otomanskog carstva, knez Srbije Mihailo Obrenović sklopio je ugovor
sa Grcima.

    1893 - U Francuskoj su, prvi put u svetu, uvedene registarske
tablice za motorna vozila.

    1900 - Snage evropskih velesila, SAD i Japana, zauzele su Peking,
čime je okončan "Bokserski ustanak" u Kini. Cilj ustanka je bio
proterivanje stranaca iz Kine i domaćih hrišćana kao eksponenata
stranih ugnjetača.

    1920 - U Beogradu je potpisan ugovor o stvaranju "Male Antante", vojno-odbrambenog saveza Čehoslovačke i Kraljevine Srba, Hrvata i
Slovenaca protiv restauracije Habsburgovaca i revizionističkih
težnji Mađarske posle Prvog svetskog rata. Savezu je 19. avgusta
pristupila i Rumunija.

    1934 - U prvi nacistički koncentracioni logor Dahau, kod
Minhena, stigli su prvi zatvorenici, protivnici režima Adolfa
Hitlera. Kasnije je, u Drugom svetskom ratu u tom logoru ubijeno
70.000 zatočenika iz okupirane Evrope.

    1941 - Britanski premijer Vinston Čerčil (Winston Ćurćill) i
predsednik SAD Frenklin Rozevelt (Franklin Roosevelt) potpisali su
"Atlantsku povelju", kojom su se založili za pravo svakog naroda da
izabere vlast u svojoj zemlji i da se izjašnjava o teritorijalnim
promenama. Ta povelja kasnije je uključena u Povelju UN.

    1945 - Japan je prihvatio savezničke zahteve za bezuslovnu
kapitulaciju, čime je okončan Drugi svetski rat. Kapitulacija je
potpisana 2. septembra na američkom bojnom brodu "Misuri" u Tokijskom
zalivu.

    1947 - Formirana je država Pakistan, nastala po završetku
britanske vladavine u regionu i podele azijskog potkontinenta na
islamski Pakistan i Indiju naseljenu pretežno Hindusima. Pakistan je
bio podeljen na dva dela, Zapadni i Istočni, koji je kasnije postao
nezavisna država Bangladeš.

    1949 - U Zapadnoj Nemačkoj su održani prvi izbori posle Drugog svetskog rata. Konrad Adenauer je postao prvi kancelar Zapadne Nemačke.

    1956 - Umro je nemački pisac Bertolt Breht (Brećt), jedan od najvećih dramskih autora i teoretičara pozorišta 20. veka. Svetsku
slavu stekao je "Prosjačkom operom", za koju je muziku napisao
nemački kompozitor Kurt Vajl (Weill). Po povratku u Nemačku 1949, koju je napustio 1933. kada su nacisti došli na vlast, osnovao je u tadašnjem Istočnom Berlinu čuveno pozorište "Berlinski ansambl" ("Kavkaski krug kredom", "Majka hrabrost").

     1969 - Vlada Velike Britanije odobrila je ulazak britanskih
trupa u Severnu Irsku da bi sprečila eskalaciju sukoba između
katolika i protestanata.

     1970 - SFR Jugoslavija i Vatikan obnovili su pune diplomatske odnose posle 18-godišnjeg prekida.

     1980 - Počeo je štrajk radnika u poljskom brodogradilištu u
Gdanjsku. Radnički protesti ubrzo su se proširili na celu zemlju i
doveli do velikog društvenog preokreta u Poljskoj, a značajno su
uticali i na promene u ostalim komunističkim zemljama istočne
Evrope.

     1986 - U Pakistanu je izbila pobuna protiv vlasti predsednika Zije ul Haka (Zia ul-Haq). Nekoliko ljudi je ubijeno, a lider
opozicije Benazir Buto (Bhutto) je uhapšena.


     1988 - Umro je italijanski konstruktor sportskih automobila Enco Ferari (Enzo Ferrari).

     1996 - Južnoafrička Nacionalna partija, nosilac politike
aparthejda u Južnoj Africi, u parlamentu je prešla u opozicione
klupe, posle 48 godina.

     2000 - Ruska pravoslavna crkva proglasila je za svece poslednjeg ruskog cara Nikolaja Drugog Romanova i članove njegove porodice, koji
su ubijeni tokom Oktobarske revolucije, 1918. godine.

     2000 - Savet bezbednosti UN doneo je rezoluciju o formiranju posebnog suda za zločine počinjene tokom građanskog rata u Sijera
Leoneu.

     2004 - U 93. godini umro je poljski pisac i nobelovac Česlav Miloš (Czeslaw Milosz), koji je skoro 30 godina proveo u egzilu. Zbirka eseja o totalitarizmu "Zarobljeni um" donela mu je svetsku
slavu i priznanje.

15. avgust

  1057 - Ubijen je škotski kralj Magbet (Macbeth), koji je 17 godina ranije osvojio presto ubivši tadašnjeg škotskog kralja
Dankana (Duncan). Magbetova vladavina inspirisala je Šekspira
(Shakespeare) da napiše jednu od svojih najpoznatijih drama.

  1534 - Španski monah Ignasio de Lojola (Ignacio, Loyola) osnovao je u Parizu rimokatolički jezuitski red, kojeg je papa Pavle III
priznao šest godina kasnije.

  1688 - Rođen je pruski kralj Fridrih Vilhelm (Friedrić
Wilhelm), koji je tokom vladavine (1713-40) centralizovao administraciju i formirao jaku i disciplinovanu vojsku, pa se smatra
utemeljivačem pruskog militarizma.

  1769 - U Ajačiju, na Korzici, rođen je francuski vojskovođa i
car Napoleon Bonaparta (Bonaparte), čiji su ratni uspesi omogućili
političku i ekonomsku prevlast Francuske nad većim delom Evrope.
Nakon poraza kod Vaterloa 1815. prognan je na ostrvo Sveta Jelena u Atlantskom okeanu gde je umro 1821.

  1771 - Rođen je škotski pisac Volter Skot (Walter Scott), autor istorijskih romana "Rob Roj", "Ajvanho", "Veverli". Skupljao je i
narodne pesme i pisao epove iz istorije Škotske. Izdao je u engleskom
prevodu i srpsku narodnu pesmu "Hasanaginica".

  1834 - Britanski parlament usvojio je zakon o kolonizaciji Južne Australije.

  1843 - U Kopenhagenu je otvoren čuveni Tivoli park.

  1888 - Rođen je engleski pukovnik Tomas Edvard Lorens (Thomas Edward Lawrence), arheolog, istraživač, pisac i ratnik. Postao je
poznat kao "Lorens od Arabije", kada je u Prvom svetskom ratu
(1917-18) poveo Arape u rat protiv Turske.
  1914 - Prolaskom broda "Ankon" otvoren je Panamski kanal, prokop dug 81,6 kilometara, koji u najužem delu srednje Amerike spaja Atlantski i Tihi okean. Kanal je zvanično otvoren tek u julu 1920.

  1916 - U bici na Somi u Prvom svetskom ratu prvi put je
upotrebljen britanski tenk poznat kao "Veliki Bili".

  1918 - SAD su prekinule diplomatske odnose sa Rusijom, nakon uspostavljanja boljševičke vlasti.

  1944 - Iskrcavanjem savezničkih trupa u južnoj Francuskoj u
Drugom svetskom ratu počela je operacija "Dragon", čime je otvoren
drugi front nakon iskrcavanja saveznika u Normandiji u junu.

  1945 - Koreja je oslobođena od japanske kolonijalne vlasti nakon kapitulacije Japana u Drugom svetskom ratu. Poluostrvo je zatim
podeljeno na komunistički sever i kapitalistički jug.

  1947 - Stupio je na snagu akt o nezavisnosti Britanske Indije
kojim su, posle 180 godina kolonijalne vladavine Velike Britanije,
formirane Indijska Unija i Pakistan.

  1948 - Južna Koreja je postala nezavisna država pod nazivom
Republika Koreja, a za predsednika je izabran Singman Ri (Syngman
Rhee).

  1950 - U zemljotresu u severoistočnoj indijskoj državi Asam
poginulo je više od hiljadu ljudi.

  1960 - Proglašena je nezavisnost afričke države
Kongo-Brazavil, koji je od 1886. bio francuska kolonija pod nazivom Srednji Kongo.

  1962 - Probijen je drumski tunel ispod Mon Blana, kojim je
francuski grad Šamoni povezan sa italijanskom dolinom Aoste.

  1965 - Koncert Bitlsa u Njujorku okupio je 55.600 ljudi, čime je postavljen svetski rekord u broju posetilaca i zaradi na pop koncertu.

  1971 - Bahrein je stekao nezavisnost nakon 150 godina britanske kolonijalne vlasti.

  1975 - U vojnom puču je ubijen predsednik Bangladeša šeik
Mudžibur Rahman (Mujibur), prvi premijer nakon sticanja nezavisnosti
u januaru 1972.

  1990 - Predsednik Mihail Sergejevič Gorbačov vratio je
sovjetsko državljanstvo Aleksandru Solženjicinu, dobitniku Nobelove
nagrade za književnost, koji je 1974. pod pritiskom vlasti prinuđen da emigrira na Zapad.

  1994 - U Sudanu je uhapšen i izručen Francuskoj jedan od
najpoznatijih svetskih terorista Iljič Ramires Sančes (Illić Ramirez Sanćez), poznat kao "Karlos Šakal" (Carlos).


  1995 - Japan je, 50 godina nakon završetka Drugog svetskog rata, prvi put jasno izrazio žaljenje zbog ratnih akcija u regionu.
  1996 - Nakon četiri godine ponovo je otvoren sarajevski aerodrom za komercijalne letove. Na aerodrom su tokom rata u Bosni (1992-95) sletali samo službeni avioni i avioni sa humanitarnom pomoći.

  1998 - U jednom od najtežih terorističkih napada u Severnoj
Irskoj tokom gotovo 30 godina nasilja, u eksploziji automobila-bombe u
mestu Omag, poginulo je 29 ljudi.

  2000 - Američki predsednik Bil Klinton svečano je predao
rukovodeću funkciju u Demokratskoj partiji potpredsedniku Alu Goru.

  2001 - Potpukovnik Vojske Republike Srpske Dragan Jokić
dobrovoljno se predao Međunarodnom sudu za ratne zločine koji ga je
osumnjičio za ratne zločine počinjene nad Muslimanima u Srebrenici
u julu 1995.

  2001 - Makedonski parlament odobrio je dolazak 3.500 vojnika NATO u cilju razoružanja albanskih ekstremista.

  2002 - Policija u Zimbabveu počela je da hapsi bele farmere koji su se oglušili o vladino naređenje da napuste svoju zemlju kako bi
ona bila dodeljena crncima bezemljašima.

  2005 - Posle 38 godina izraelske okupacije zvanično je počela evakuacija jevrejskih naselja u pojasu Gaze, što će omogućiti
formiranje palestinske države.

  2005 - U Helsinkiju je potpisan mirovni ugovor između Indonezije i pripadnika pobunjenika pokreta Aceh, čime je završen najduži
konflikt, koji je trajao više od 30 godina i u kome je preko 12.000 ljudi izgubilo živote.

16. avgust

1717 - U bici kod Beograda u austrijsko-turskom ratu, u kojoj sena strani Austrijanaca borilo i 6.000 Srba iz Vojvodine, princ Eugen Savojski (Eugene de Savoie) potukao je tursku vojsku i zauzeo Beograd.
Požarevačkim mirom, koji je usledio 1718. Austriji je pripala
severna Srbija, Banat i severna Bosna. Beograd je ostao pod austrijskom vlašću do 1739, kada su ga ponovo preuzeli Turci.

1819 - U talasu protesta engleskih radnika i pripadnika srednje klase, koji su tražili parlamentarne i druge reforme, u Mančesteru je
ubijeno više ljudi, a nekoliko stotina ranjeno kada su vladine trupe
poslate da rasture protestni miting.

1832 - Rođen je nemački psiholog, filozof i lingvista VilhelmVunt (Wilhelm Wundt), osnivač eksperimentalne psihologije ("Principi
fiziološke psihologije", "Uvod u psihologiju", "Psihologija naroda"- deset tomova).

1845 - Rođen je francuski fizičar Gabrijel Lipman (Gabriel Lippmann), dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1908, koji je pronašao proces fotografisanja u prirodnim bojama. Konstruisao je i kapilarni
elektrometar i zasnovao princip o održanju elektriciteta.

1858 - Predsednik SAD DŽejms Bjukenen (James Bućanan) ibritanska kraljica Viktorija (Victoria) razmenili su telegrafom čestitke
povodom puštanja u rad prekookeanskog telegrafskog kabla. To su bile
prve poruke poslate telegrafom preko okeana.

1913 - U Poljskoj je rođen izraelski državnik Menahem
Begin (Menaćem), jedan od osnivača partije Likud. Kao premijer
Izraela (1977-1983) potpisao je prvi mirovni ugovor sa Egiptom 1977, a
1978. dobio je Nobelovu nagradu za mir koju je podelio sa egipatskim predsednikom Anvarom el Sadatom.

1919 - Obrazovana je vlada Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenacapod predsedništvom Ljube Davidovića, sastavljena od predstavika
Demokratske stranke (zajednice) i Socijaldemokratske partije.

1921 - Umro je kralj Petar I Karađorđević, kralj Srbije od 1903. do 1918. i potom do smrti, Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Sahranjen je u porodičnoj grobnici Karađorđevića na Oplencu. Nasledio ga je sin Aleksandar I.

1949 - Umrla je američka novinarka Margaret Mičel (Mitćell),autor popularnog romana "Prohujalo sa vihorom" koji je godinama bio
bestseler i po kojem je snimljen istoimeni film.

1953 - U Iranu je pokušan državni udar, a šah Mohamed Reza Ahlavi (Mohammed) je pobegao iz zemlje. Posle tri dana premijer Mohamed
Mosadek (Mohammed Mošadeq) je srušen, a šah se vratio na presto uz
angloameričku pomoć.

1956 - Umro je američki filmski glumac mađarskog porekla Bela Blaško (Blasko), poznat kao Bela Lugoši (Lugosi), tumač niza uloga Drakule
u filmovima strave. Sahranjen je u Drakulinom ogrtaču.

1958 - Rođena je američka pevačica i glumica Madona Luiz eronika Čikone (Madonna Louise Veronica Cičone), poznata kao Madona, jedna
od najpopularnijih pevačica krajem 20. veka.

1960 - Kipar je stekao nezavisnost, a arhiepiskop Makarios postaoje prvi predsednik Republike.

1973 - Umro je američki mikrobiolog poreklom ukrajinski
Jevrejin Selman Ejbraham Vaksman (Abraham Waksman), dobitnik Nobelove
nagrade za medicinu 1952. za pronalazak streptomicina.

1974 - Stupio je na snagu prekid vatre, postignut posredstvom
UN,između kiparskih Grka i turskih snaga koje su 20. jula izvršile
desant na severni deo ostrva. Jedna trećina Kipra ostala je pod
turskom vlašću.

1977 - U Memfisu (Tenesi) je u 42. godini umro američki muzičar Evis Aron Prisli (Presley), "kralj roka", izuzetno popularan pedesetih i
šezdesetih godina 20. veka. Prodao je više od 150 miliona ploča i igrao u dvadesetak filmova.

1984 - Umro je srpski pisac Dušan Radović, urednik dečjih edakcija Radija i Televizije Beograd i autor popularne emisije Studija B
"Beograde, dobro jutro". Njegovom zaslugom obnovljen je čuveni
dečiji list "Poletarac" (zbirke pesama "Poštovana deco", "Smešne
reči", "Vukova azbuka", "Pričam ti priču", "Kapetan Džon
Piplfoks").

1994 - Uprkos optužbi za teške izborne prevare, Hoakin
Balager (Joaquin Balaguer) je sedmi put stupio na dužnost predsednika
Dominikanske Republike.

1995 - Stupio je na snagu mirovni sporazum u Čečeniji, nakon to su manje grupe čečenskih pobunjenika predale oružje, a ruske trupe
počele povlačenje sa linije fronta.

1997 - Nemačka policija uhapsila je oko 220 ljudi, učesnikademonstracija koje su širom Nemačke organizovali neonacisti povodom 10-godišnjice smrti nacističkog lidera Rudolfa Hesea.

1999 - SAD su otvorile konzulat u bivšem Sajgonu, 25 godinanakon dramatične evakuacije njene ambasade u tom gradu na završetku Vijetnamskog rata.

2002 - U glavnom gradu Iraka Bagdadu pronađeno je telo alestinskog gerilskog vođe Sabri al-Bana, poznatijeg kao Abu Nidal (65). Bio je zakleti neprijatelj palestinskog predsednika Jasera Arafata. Njegova frakcija Revolucionalni front al-Fataha se 1974. godine izdvojila iz Arafatove Palestinske oslobodilačke organizacije (PLO), uz
obrazlozenje da je PLO postao suviše umeren.

2002 - Monsunske poplave u Južnoj Aziji odnele su živote više od 900 ljudi, a preko 25 miliona ljudi je raseljeno, jer su ostali bez kuća.

2003 - U pismu Savetu bezbednosti (SB) UN Libija je zvanično priznala odgovornost za teroristicki napad iznad škotskog mesta Lokerbi 1998. u kome je poginulo 270 ljudi. To priznanje je bilo uslov da se Libiji ukinu sankcije koje je SB uveo nakon tog napada.

2003 - U Saudijskoj Arabiji umro je u egzilu bivši ugandski diktator Idi Amin Dada. Za vreme njegove osmogodišnje diktature 1971-1979)
masakrirano je oko 400.000 civila, mahom iz manjinskih etničkih zajednica, a optuživan je i za kanibalizam.

2005 - U avionskoj nesreći u zapadnoj Venecueli poginulo je svih160 putnika, mahom turista.

2006 - U Brazilu je u egzilu umro bivši paragvajski dictator lfredo Stresner (Stroešner). Na vlast u Paragvaju došao je vojnim udarom
1954. i tom zemljom je vladao do 1989. godine kada je svrgnut. Prema
navodima humanitarnih organizacija za vreme njegove vladavine najmanje
900 osoba je nestalo, a više hiljada ljudi je mučeno.

17. avgust

1552. - Završeno je štampanje prve knjige u Beogradu poznate kao "Beogradsko četvorojevanđelje". Knjigu je krupnim ćiriličnim slovima, koja je rezao jeromanah Mardarije, štampao Trojan Gunduluć, član Dubrovačke kolonije u Beogradu, koji je nastavio posao kneza Radiše Dimitrijevića, posle čije je smrti preuzeo štampariju.

1761. - Rođen je srpski političar i pravnik Sava Popović, poznat kao Sava Tekelija, predsednik Matice srpske, narodni dobrotvor. Velikim zaveštanjem od 150.000 forinti, nekoliko kuća i imanja, osnovao je 1838. u Budimpešti zadužbinu "Tekelijanum" pod upravom Matice srpske, kako bi srpskim đacima iz Vojvodine omogućio univezitetsko školovanje u glavnom gradu Ugarske. Aktivno je učestovovao u političkom životu ugarskih Srba i materijalno je pomogao Matici srpsku, koja ga je 1838. izabrala za doživotnog predsednika. Bavio se naučnim radom i prevođenjem i napisao zanimljive memoare "Građa ili materijal za opisanije života moga". Pre Drugog svetskog rata, Matica srpska je iz Budimpešte prenela u Novi Sad biblioteku "Tekelijanuma", a zgrada internata je uz odštetu ustupljena Mađarima.

1876. - Rođen je srpski generalštabni pukovnik Dragutin Dimitrijević Apis, glavni inspirator oficirske zavere i ubistva kralja Aleksandra Obrenovića i kraljice Drage Mašin 11. juna 1903, čime je odlučujuće doprineo da se na srpski presto vrati dinastija Karađorđević. Kao načelnik obaveštajnog odeljenja Glavnog generalštaba srpske vojske, povezao se s nacionalnooslobodilačkim pokretima i organizacijama Srba van Srbije, a 1911. je s nekoliko drugova osnovao tajnu organizaciju "Ujedinjenje ili smrt", poznatu i kao "Crna ruka", radi rušenja Otomanske imperije i Austro-Ugarske, kako bi bio ostvaren narodni ideal - ujedinjenje srpstva. Uhapšen je u Prvom svetskom ratu u decembru 1916. na Solunskom frontu, zbog insceniranog atentata na regenta Aleksandra Karađorđevića. Posle smrtne presude vojnog suda, donesene na montiranom procesu, s još dvojicom oficira je streljan u junu 1917. Prilikom revizije Solunskog procesa 1953, utvrđeno je da su atentat inscenirali sam Aleksandar i Radikalna stranka i svi osuđeni su rehabilitovani.

1908. - Umro je srpski pisac Radoje Domanović, najveći srpski satiričar, koji je oštro, kritički i duhovito slikao vlast ogrezlu u korupciju i nasilje, lažno rodoljublje i do servilnosti poslušno građanstvo. Posle završetka Velike škole u Beogradu, bio je nastavnik u Vranju, Pirotu i Leskovcu, a iz službe je otpušten kao protivnik režima Obrenovića. Od 1905. do smrti bio je šef korektora Državne štamparije u Beogradu. Uređivao je satirični list "Stradija". Počeo je realističkim pripovetkama iz seoskog života, ali je ubrzo počeo da piše satiru, stvorivši dela univerzalne vrednosti. Dela: satirične pripovetke "Stradija", "Vođa", "Danga", "Mrtvo more", "Kraljević Marko po drugi put među Srbima".

1950. - Indonezija je dobila nezavisnost od Holandije.

1962. - Bitlsi su u svom sastavu izvršili izmenu, tako što je na mesto Pita Besta (Pete Best) došao Ringo Star (Ringo Starr).

1978. - Okončan je prvi prekoatlantski let balonom. Posle 137 sati, balon "The Double Eagle II" sleteo je na jedno pusto polje u blizini Pariza. Balonom su upravljali Ben Abruzzo, Maxie Anderson, i Larry Newman. Oni su preleteli 3,233 milje za šest dana.

1999. - Oko tri časa izjutra, severozapadnu Tursku potresao je zemljotres jačine 7,4 po Rihterovoj skali. U ovom delu Turske živi trećina stanovništva i smešteno je pola industrije. Epicentar je bio u Izmitu, 65 milja od Istanbula. Ovom prilikom je 17.000 ljudi izgubilo život, a materijalna šteta se procenjuje na 6.5 milijadri dolara, što je učinilo ovaj zemljotres jednim od najgorih u 20. veku.

 18. avgust

1227. - Umro je Džingis-kan, osnivač ogromne mongolske feudalne imperije. Najpre je ujedinio mongolska plemena, a zatim izvršio mnogobrojna osvajanja, osvojivši severnu Kinu i srednju Aziju. Izvršio je uspešne pohode na Iran i Avganistan i prodor u Rusiju. Država koju je Džingis-kan stvorio obuhvatala je ogroman prostor od Tihog okeana do Crnog mora (prostranstvo veće i od Rimske imperije).

1805. - Srbi su na brdu Ivankovac kod Ćuprije, u jednoj od najvećih bitaka u Prvom srpskom ustanku, prvi put potukli regularnu vojsku Otomanskog carstva. Napredovanje ustanika koji su zauzeli više gradova, uključujući Užice i Karanovac (Kraljevo), uznemirilo je sultana, koji je naredio Hafiz-paši, imenovanom za beogradskog vezira, da s 15.000 vojnika krene od Niša ka Beogradu. Na Ivankovcu se pod komandom Milenka Stojkovića i Petra Dobrnjca utvrdilo oko 2.000 Srba koji su izdržali više turskih juriša, a bitku je rešio vođa ustanka, Đorđe Petrović Karađorđe, koji je noću između 18. i 19. avgusta s više od 4.000 ustanika braniocima pritekao u pomoć iz pravca Jagodine, pa su se Turci povukli u Paraćin. Posle dva bezuspešna napada na visove oko Paraćina 20. avgusta i novih gubitaka, Hafiz-paša je - već pokoleban ozbiljnim gubicima na Ivankovcu - bio primoran da se povuče ka Nišu. Pobeda je silno uvećala samopouzdanje ustanika, koji su se dotad uspešno sukobljavali samo s dahijama.

1831. - Rođen je srpski kompozitor, pijanista i horovođa Kornelije Stanković, značajan za srpsku muziku kao osnivač nacionalnog pravca, zapisivač i harmonizator srpskog crkvenog pojanja. Školovao se u Aradu, Segedinu, Pešti, a u Beču je studirao kompoziciju. U Sremskim Karlovcima je proučavao i beležio dotad samo usmenom tradicijom sačuvano srpsko crkveno pojanje, a potom je bio horovođa Beogradskog pevačkog društva. Doprineo je da se za srpsku muziku zainteresuju strani kompozitori, posebno ruski, uključujući Petra Iliča Čajkovskog ("Slovenski marš") i Nikolaja Andrejeviča Rimskog-Korsakova ("Fantazija na srpske teme"). Dela: "Pravoslavno crkveno pojanje u srpskoga naroda", šest svezaka "Srpskih narodnih pesama", koje je harmonizovao za hor, za glas i klavir, ili samo za klavir.

1868. - Postavljen je kamen temeljac zgrade Narodnog pozorišta u Beogradu, čemu je presudno doprinelo gostovanje u prestonici Srbije glumaca iz Novog Sada 1867. Oduševljen predstavom "Gospođe i husari", knez Srbije Mihailo Obrenović obećao je da će o svom trošku podići zgradu i osnovati stalno pozorište. Narodno pozorište svečano je otvoreno u oktobru 1869, prigodnim komadom "Posmrtna slava kneza Mihaila".

1872. - Umro je srpski pisac Petar Preradović, jedan od najznačajnijih pesnika epohe ilirizma, čija se lirika kreće od zanosnog rodoljublja do mračne refleksivnosti i krajnjeg pesimizma. Posle završene Vojne akademije u Vinernojštatu, radi napredovanja u karijeri prešao je u rimokatoličanstvo i napredovao do čina generala, učestvujući u svim ratovima Austrije njegovog doba. Isprva je pisao na nemačkom, ali je ubrzo počeo da piše isključivo na srpskom jeziku, pa se njegovim pravim književnim početkom smatra pesma "Zora puca, bit će dana". Napisao je i niz toplih ljubavnih pesama, od kojih se mnoge pevaju i sada, poput pesme "Miruj, miruj, srce moje". Dela: zbirke pesama "Prvijenci", "Nove pjesme", drama "Kraljević Marko", epovi "Lopudska" (nedovršen), "Prvi ljudi", "Pustinjak" (nedovršen), libreta "Vladimir i Kosara", "Sirotica".

1897. - Rođen je srpski slikar Milo Milunović, član Srpske akademije nauka i umetnosti, profesor Akademije likovnih umetnosti u Beogradu. Slikarstvo je učio u Firenci. Posle Prvog svetskog rata, u kojem je učestvovao na bojištima u Crnoj Gori, otišao je na studije u Pariz, gde je s prekidima ostao do 1932, kad je došao u Beograd, gde je 1937. postao profesor Umetničke akademije. Slikao je pejzaže i mrtvu prirodu, kompozicije, figure, portrete, monumentalne freske i mozaike. Njegova dela se odlikuju arhitektonskom jasnoćom kompozicije, prefinjenošću kolorita i pikturalne forme. Snažno je uticao na mlađe slikarske generacije u Beogradu.

1941. - U Drugom svetskom ratu je u nemački koncentracioni logor Buhenvald dovedena prva grupa jugoslovenskih zarobljenika. U toku rata, kroz logor su prošla 3.872 Jugoslovena, od kojih je 607 dočekalo oslobođenje. Logor (u kojem su nacisti od 1937. do 1945. ubili 56.000 ljudi iz 18 evropskih zemalja) su oslobodili sami logoraši u aprilu 1945.

1948. - U Beogradu je potpisana Dunavska konvencija, kojom je prihvaćeno načelo da Dunavom i plovidbom upravljaju priobalne zemlje. Slobodna plovidba je osigurana za sve trgovačke brodove, a ratnim brodovima je plovidba zabranjena, sem ratnih brodova priobalnih država kojima je bilo dopušteno da plove i na području druge priobalne države, ali samo prema sporazumu.

1958. - Vladimir Nabokov objavio je "Lolitu".

1990. - Jugoslavija je treći put postala svetski prvak u košarci na 11. svetskom šampionatu u Argentini. Prvi put je osvojila titulu 1970. u Ljubljani, a drugi put 1978. u Manili.