20. jul

  1304 - Rodjen je italijanski pisac Francesko Petrarka (Francesco
Petrarca). Smatra se poslednjim pesnikom srednjeg veka i prvim
individualistom u evropskoj poeziji. U svoje vreme bio je poznat i
cenjen po latinskim delima, istorijskim, filozofskim i polemickim
spisima, a u svetsku knjizevnost je usao zbirkom soneta "Kanconijer"
posvechenih Lauri.

  1402 - Mongolski kan Tamerlan u bici kod Angore (sada Ankara)
pobedio je tursku vojsku i zarobio sultana Bajazita I, koji je 1403.
umro u ropstvu.

  1654 - Potpisan je anglo-portugalski sporazum kojim su poceli
dugogodisnji saveznicki odnosi Engleske i Portugala.

  1847 - Rodjen je nemacki postimpresionisticki slikar Maks
Liberman (Max Liebermann). Kao pobornik novih ideja, osnovao je 1898.
berlinsku secesiju, pokret koji je na prekretnici 19. i 20. veka u
evropskim metropolama okupljao protivnike umetnickom akademizmu.

  1855 - Rodjen je vojvoda Zivojin Misic, jedan od najvecih
srpskih vojskovodja. Ucesnik je ratova 1876-78 i 1885, a u Prvom
svetskom ratu komandovao je operacijama u Kolubarskoj bici, drugoj
velikoj pobedi Srba nad austrougarskom vojskom. Napisao je nekoliko
vojnih rasprava, od kojih je najpoznatije delo "Strategija".

  1866 - U austrijsko-pruskom ratu, u kojem je Italija bila na
strani Pruske, Austrijanci su kod ostrva Visa potpuno razorili
italijansku flotu, a poginulo je visse od 1.100 ljudi.

  1890 - Rodjen je grcki kralj Djordje II koji je stupio na
presto 1922, a vec 1923. je zbacen. Vratio se 1935, a nakon nemackog
napada u Drugom svetskom ratu (6. aprila 1941) zajedno sa vladom
povukao se u emigraciju, odakle se vratio 1946.

  1917 - Potpisana je Krfska deklaracija o stvaranju zajednicke
drzave Srba, Hrvata i Slovenaca. Deklaraciju su potpisali srpski
premijer Nikola Pasic i predsednik Jugoslovenskog odbora Ante
Trumbic.

  1919 - Rodjen je novozelandjanski planinar Edmund Persival Hilari
(Percival Hillary), koji je 1953, zajedno sa SSerpom Tensingom
Norgejom, prvi osvojio Mont Everest (8848), najvissi planinski vrh na
svetu.

  1923 - Ubijen je meksicki revolucionar, vodja seljacke
revolucije 1910, Fransisko Panco Vilja (Francisco Pancho Villa).

  1937 - Umro je italijanski inzzenjer Djuljelmo Markoni (Guglielmo
Marconi), jedan od osnivaca bezicne telegrafije. Prvi je uspeo da
posalje radio-signal preko Atlantika (1901). Za radove na beziccnoj
telegrafiji podelio je 1909. sa Karlom Ferdinandom Braunom Nobelovu
nagradu za fiziku.

  1944 - Nemacki pukovnik Klaus Senk, grof fon Staufenberg
(Claus Schenk, von Stauffenberg), pokusao je atentat na nacistickog
lidera Adolfa Hitlera podmetanjem bombe pod njegov sto u bunkeru
"Vucja jama" kod Berlina. Hitler je lakse ranjen, a zaverenici su
pogubljeni.

  1945 - Umro je francuski pisac Pol Valeri (Paul Valery), "klasik
simbolizma", koji se smatra najelitnijim predstavnikom francuskog duha
u periodu izmedju dva svetska rata. Bio je clan Francuske akademije i
predsednik Instituta za intelektualnu kooperaciju pri Drustvu naroda
u Zenevi ("Mlada Parka", "Mornarsko groblje", "Pogledi na savremeni
svet").

  1951 - U jerusalimskoj dzamiji Al Aksa ubijen je jordanski kralj
Abdulah (Abdullah). Kralj Jordana postao je 1946.

  1954 - U Zenevi je sklopljen sporazum o primirju u Indokini,
kojim je zavrsen rat protiv francuske kolonijalne uprave u tom delu
sveta.

  1969 - Americki kosmonaut Nil Armstrong (Neil) postao je prvi
covek koji je stupio na Mesec. Armstrong je boravio na Mesecu dva
sata i 21 minut, posle cega se vratio na svemirski brod "Apolo-11".

  1974 - Turske snage izvrsile su desant na Kipar, zauzele luku
Kireniju i krenule prema Nikoziji.

  1976 - Americki kosmiccki brod bez ljudske posade "Viking 1"
spustio se posle 11 meseci leta na Mars i poceo da salje na Zemlju
jasne snimke te planete.

  1982 - U eksplozijama bombi koje su postavili pripadnici Irske
republikanske armije (IRA) u Hajd parku i Ridzents parku u centru
Londona poginulo je 10 britanskih vojnika.

  1988 - Juzna Afrika, Angola i Kuba prihvatile su sporazum o
povlacenju stranih trupa iz Angole i o priznavanju nezavisnosti
Jugozapadne Afrike (Namibija).

  1994 - Sef izraelske diplomatije Simon Peres (Shimon) doputovao
je u posetu Jordanu. To je bio najvissi izraelski funkcioner koji je
do tada posetio Jordan.

  1996 - Pobunjenici iz plemena Hutu napali su izbegliccki logor
suparnicckog plemena Tutsi u Burundiju i pobili oko 320 ljudi, mahom
zena i dece.

  2000 - Nakon devet dana pregovora zavrsen je bliskoistocni
mirovni samit u Kemp Dejvidu. Ressenje za vissedecinijski sukob nije
pronadjeno, a sukobi izmedju Izraela i Palestinaca su nastavljeni.

  2000 - Korzikanski nacionalisti prihvatili su, nakon pregovora u
Parizu, ponudu francuske vlade o autonomiji ostrva. Time su okonccane
20-godissnje tenzije izmedju separatista i vlasti.

  2001 - Posle 20 godina pauze, iz Bagdada je krenuo prvi putniccki
voz ka Turskoj, koji je narednog dana stigao u Gaziantep.

  2001 - Nemacki lideri su polaganjem venaca zvanicno odali
postu oficirima za neuspeli atentat na Adolfa Hitlera pre 57 godina.

  2002 - U Dubrovniku je nakon 13 godina pauze otvorena izlozba
poznatog crnogorskog slikara Vojislava Stanica.

  2005 - Umro je Carls Cibiti (Charles Chibitty) poslednji
Komanci "sifrant" iz Drugog svetskog rata. Bio jedan od 14
pripadnika plemena Komancci koji je radio-poruke prevodio na njihov
maternji jezik tokom "Dana D" - iskrcavanja na Normandiju 1944.
godine.

21. jul

    976 - Osnovana je austrijska knezevska loza Babenberga koja je
vladala Austrijom do 1246. Njihov porodicni arhiv postao je osnovni
fond danasnjeg Drzavnog arhiva u Becu.

   1542 - Papa Pavle III formirao je inkviziciju - kongregaciju
kardinala sa ovlasschenjima da progone jeretike, kako bi pojacao
borbu protiv protestantizma.

   1718 - Zakljucen je Pozarevacki mir izmedju Turske, Austrije
i Mletacke Republike, nakon turskog poraza u ratu 1714-18. Tim mirom
Turska je prepustila Austriji severnu Srbiju, juzno od Save, Banat i
deo Srema.

   1773 - Papa Klement XIV izdao je papsku bulu "Dominus ac
Redemptor" kojom je raspustio jezuitski red.

   1774 - Sklopljen je Kucuk-Kajnardzijski mir kojim je okoncan
rat Rusije i Turske 1768-74, u kojem je turska vojska dozivela niz
poraza.

   1796 - Umro je skotski pesnik Robert Berns (Burns), poslednji
veliki skotski knjizzevnik koji je pisao na skotskom dijalektu.

   1798 - Napoleon Bonaparta je, nakon pobede u bici kod piramida,
zavladao Egiptom.

   1816 - Rodjen je osnivac britanske novinske agencije Rojter Paul
Julijus fon Rojter (Julius von Reuter).

   1820 - Danski fiziccar Hans Kristijan Ersted (Christian Oersted)
predstavio je svoje otkriche - elektromagnetizam.

   1884 - Rodjen je srpski biolog i fiziolog Ivan Djaja, clan Srpske
akademije nauka i umetnosti, osnivacc katedre za fiziologiju (1910).
Pariska Akademija nauka dodelila mu je 1946. nagradu za rad u oblasti
fiziologije (Prix Montyon).

   1897 - Princ od Velsa (Wales) otvorio je Tejt galeriju u Londonu.

   1899 - Rodjen je americki pisac Ernest Miler Hemingvej (Miller
Hemingway), dobitnik Nobelove nagrade za knjizzevnost 1954. Poznat je
po svojim izuzetnim romanima i novelama, ali i po uzbudljivom zzivotu,
koji je 2. jula 1961. okoncan samoubistvom ("Za kim zvona zvone",
"Sunce se ponovo radja", "Starac i more").

    1904 - Zavrsena je gradnja Transibirske zeleznice od Moskve
do Nahotke kod Vladivostoka (9.300 kilometara). Zeleznica se gradila
13 godina.

    1921 - U Delnicama je ubijen ministar unutrasnjih poslova
Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca Milorad Draskovic. Atentat je, u
znak protesta zbog donosenja Obznane, zakona kojim je zabranjen rad
komunistickoj i drugim levicarskim partijama, izvrsio Alija
Alijagic, pripadnik leviccarske organizacije "Crvena pravda".

    1940 - U baltickim drzavama Litvaniji, Letoniji i Estoniji
uspostavljena je sovjetska vlast.

    1960 - Sirimavo Bandaranaike postala je premijer Cejlona (Sri
Lanka), kao prva zena u svetu koja je dosla na ccelo vlade. Ona je
na to mesto dossla nakon ubistva njenog muza Solomona.

    1967 - Pod tockovima voza poginuo je Albert Dzon Lutuli (John
Luthuli), juznoafricki politicar, borac protiv aparthejda. Dobitnik
je Nobelove nagrade za mir 1960.

    1973 - Uprkos protestima svetskog javnog mnjenja, Francuska je
pocela seriju nuklearnih proba na atolu Muroroa u juznom Pacifiku.

    1974 - Grcka je prihvatila rezoluciju UN o prekidu vatre na
Kipru, jedan dan nakon turske invazije. Narednog dana istu rezoluciju
prihvatila je i Turska.

    1983 - U Poljskoj je ukinuto ratno stanje, uvedeno u decembru
1981.

    1985 - Umro je Zoran Radmilovic, jedan od najvecih glumaca u
bivsoj SFRJ. Legenda za zivota, upamcen je po nizu briljantnih
uloga poput kralja Ibija, Radovana III, Trigorina u "Galebu", Laze
Kostica u "Santa Maria della Salute".

    1985 - Umro je Aleksandar Vuco, jedna od najznacajnijih
licnosti srpske i jugoslovenske knjizevnosti u 20. veku. Pesnik,
romanopisac i aktivni ucesnik nadrealistickog pokreta, smatra se i
rodonacelnikom moderne poezije za decu ("Gluho doba", "Poziv na
mastanje", "Mastodonti", "Ako se joss jednom setim").

    1993 - U poplavama i klizisstima, prouzrokovanim jednomeseccnim
kissama, u Indiji, Bangladessu i Nepalu poginulo je oko 1.000 ljudi, a
visse miliona je prinudjeno da napusti svoje domove.

    1994 - Ruski pisac Aleksandar Isajevicc Solzzenjicin stigao je u
Moskvu, nakon dvomeseccnog putovanja po Rusiji, iz koje je pre 20
godina otissao u egzil.

    1995 - Predstavnici 16 zemalja na Medjunarodnoj konferenciji o
Bosni u Londonu upozorili su bosanske Srbe da che, ako napadnu
"zastichenu zonu" UN Gorazzde, biti suoceni sa "odlucnim
uzvrachanjem koje ukljuccuje i upotrebu vazdussne sile".

    1998 - Umro je americki kosmonaut Alen Separd (Alan Shepard),
prvi Amerikanac koji je poleteo u kosmos (1961) i jedini covek koji
je igrao golf na Mesecu.

    2000 - Umro je jugoslovenski kompozitor Stanojlo Rajicic, clan
Srpske akademije nauka i umetnosti i direktor Muzikolosskog instituta
SANU (1958-63) (opere "Simonida", "Karadjordje", balet "Pod zemljom",
ssest simfonija, ciklusi pesama).

    2003 - UNICEF je saopstio da je vise od 1.000 dece u Iraku
ubijeno ili povredjeno od zaostalih i neeksplodiranih mina.

22. jul

356 p.n.e - Rodjen je makedonski kralj Aleksandar III
Veliki, legendarni vojskovodja koji je za kratko vreme svoje
vladavine (336-323 p.n.e) uspeo da razori hiljadugodisnja carstva,
gradeci nove mermerne gradove i stvarajuci novu civilizaciju.
Vekovima je inspirisao likovne umetnike i pesnike.

1456 - Hriscanska vojska pod komandom ugarskog vojskovodje Janosa
Hunjadija (Janos Hunyadi) pobedila je turske snage koje su opkolile
Beograd. U srpskim narodnim pesmama Hunjadi, koji je u toku borbi umro
u Zemunu, spominje se kao Sibinjanin Janko.

1739 - Turska vojska je u bici kod Grocke pobedila Austrijance i
primorala ih da napuste Srbiju i Beograd. Beogradskim mirom od 18.
septembra Beograd i teritorije severno od Zapadne Morave su posle 21
godine ponovo pripali Otomanskom carstvu.

1784 - Rodjen je nemacki astronom i matematicar Fridrih Vilhelm
Besel (Friedrich Wilhelm Bessel), koji je izracunao putanju Halejeve
komete.

1812 - U bici kod Salamanke, u Spaniji, Britanci su pod komandom
vojvode od Velingtona (Wellington) porazili Napoleonovu vojsku kojom
je komandovao marsal Ogist Marmon (Auguste Marmont).

1832 - U Becu je umro Napoleon II, vojvoda od Rajhstada
(Reichstadt), sin Napoleona I Bonaparte i Marije Lujze, unuk
habsburskog cara. Nesudjeni car, naslednik najmocnijeg vladara u
Evropi, umro je u carskom dvorcu Senbrun, u kojem je 22 godine ranije
boravio Napoleon kao pobednik nad habsburskim Becom.

1852 - U Veneciji je umro francuski vojskovodja Ogist Marmon (Auguste
Marmont). Kao vojvoda od Raguze (1807), proglasio je 31. januara 1808.
aneksiju Dubrovacke republike, a od 1809. do 1811. bio je generalni
guverner Ilirskih provincija.

1888 - Rodjen je americki mikrobiolog poreklom iz Ukrajine Selman
Ejbraham Vaksman (Abraham Waksman), dobitnik Nobelove nagrade za
medicinu 1952. za pronalazak streptomicina.

1898 - Rodjen je americki vajar Aleksander Sterling Kalder (Alexander
Stirling Calder), autor apstraktnih prostornih konstrukcija od
metalnih elemenata povezanih zicama, koje je pomocu malih motora
ucinio pokretnim, pa su dobile naziv "mobili". Njegov "mobil"
ogromnih razmera postavljen je 1958. ispred palate UNESKO-a u Parizu.

1933 - Americki pilot Vili Post (Willey) prvi je sam obleteo Zemlju.
Let je trajao sedam dana, 18 casova i 49 minuta.

1934 - Americkog pljackasa banaka i ubicu, "drzavnog neprijatelja
broj jedan" Dzona Dilindzera (Dillinger), u Cikagu su, nakon 13
meseci potere, ubili agenti Federalnog istraznog biroa (FBI).

1943 - Saveznicke snage su u Drugom svetskom ratu zauzele italijanski
grad Palermo, na ostrvu Sicilija.

1944 - U Lublinu je u Drugom svetskom ratu grupa poljskih politicara,
poslata iz SSSR-a, formirala Komitet narodnog oslobodjenja, koji je
Moskva priznala kao privremenu poljsku vladu nasuprot izbeglickoj
vladi u Londonu.

1972 - Sovjetska kosmicka sonda "Venera 8" spustila se na povrsinu
Venere s koje je deset minuta, pre nego sto su izgoreli instrumenti,
emitovala podatke.

1981 - Turski terorista Mehmet Ali Agdza (Agca) osudjen je na
dozivotnu robiju zbog pokusaja atentata na papu Jovana Pavla II 13.
maja. Nakon 20 godina pusten je iz zatvora i u junu 2000. predat je
Turskoj.

1988 - U ekploziji automobila-bombe u blizini sirijske vojne baze u
zapadnom Bejrutu poginulo je sedam, a ranjeno 48 ljudi.

1991 - Predsednistvo SFRJ izdalo je naredbu o razoruzavanju i
demobilizaciji svih ilegalnih vojnih formacija u Hrvatskoj.

1992 - Najveci kolumbijski krijumcar droge Pablo Eskobar (Escobar)
pobegao je iz zatvora.

1996 - Ispustanjem paketa sa hranom iz aviona, UN su pocele
humanitarnu pomoc za oko 700.000 ljudi u juznom Sudanu, kojima je
zapretila smrt od gladi.

1997 - Italijanski sud osudio je nacistickog SS oficira Eriha Pribkea
(Erich Priebke) na pet godina zatvora za zlocine pocinjene u Italiji
za vreme Drugog svetskog rata.

2001 - Pocele su pripreme profesionalnih ronilaca za izvlacenje
nuklearne podmornice Kursk, koja je u avgustu 2000, tokom vezbi u
Barencovom moru, potonula na dubinu od 107 metara, a svih 118 clanova
posade je poginulo.

2001 - Umro je Indro Montaneli (92), doajen italijanskog novinarstva i
osnivac dnevnog lista "Il Djornale Nuovo", koji danas izlazi pod
imenom "Il Djornale". Postao je poznat kao ratni izvestac iz Finske
tokom Drugog svetskog rata.

2003 - U napadu americkih snaga na jednu rezidenciju irackog
predsednika Sadama Huseina u Mosulu (Israk) poginula su dvojica
njegovih sinova, Udaj (Uday) i Kusaj (Qusay).

2004 - U 76. godini umro je americki kompozitor Dzeri Goldsmit
(Jerry Goldsmith), autor muzike za mnoge klasiccne filmove ("Paton",
"Osmi putnik", "Velika pljacka voza", "Momci iz Brazila", "Totalni
opoziv) i popularne TV serije ("Doktor Kilder, "Zvezdane staze").

23. jul

1757 - Umro je italijanski kompozitor Domeniko Skarlati
(Domenico Scarlatti), virtuoz na cembalu. Komponovao je 555 sonata za
cembalo koristeci novu tehniku kojom je postizao briljantne efekte.

1759 - Rusi su u Sedmogodisnjem ratu, pod komandom generala Petra
Semjonovica Saltikova, potukli prusku armiju u bici kod Kaja, na
istoku Nemacke.
 
1828 - Vilijem Bart (William Burt) iz Micigena, SAD, patentiraoje
"tipografer" koji se smatra prvom pisacom masinom.

1840 - Britanski parlament doneo je zakon o ujedinjenju Gornje Kanade,
sa pretezno engleskim stanovnistvom, i Donje, sa pretezno
francuskim stanovnistvom (Kvebek), u jednu politicko-upravnu celinu
sa zajednickim parlamentom.

1875 - Umro je americki pronalazac Ajzak Merit Singer
(Isaac Merritt), koji je 1851. usavrsio prvu sivacu masinu koja je
usla u siroku upotrebu.

1885 - Umro je americki general i drzavnik Julisiz Simpson Grant
(Ulysses), vrhovni komandant armije Severa u gradjanskom ratu
(1861-65) i predsednik SAD (1869-77).

1892 - Rodjen je Haile Selasije I (Selassie), etiopski car od1930. Iz
zemlje je izbegao 1936, nakon italijanske okupacije, vratio se 1941. i
vladao do 1974, kad je zbacen drzavnim udarom.

1914 - Austro-Ugarska je uputila ultimatum Srbiji da sprovedeistragu
povodom atentata na prestolonaslednika Franca Ferdinanda 28. juna u
Sarajevu, zahtevajuchi da u istrazi ucestvuju i austrougarski
policajci. Srbija je odbila zahtev, smatrajuchi da je to zadiranje u
suverenitet drzave. Austro-Ugarska je 28. jula objavila rat Srbiji.

1916 - Umro je skotski hemicar Vilijam Remzi (William
Ramsay), dobitnik Nobelove nagrade za hemiju 1904. Prvi je ustanovio
nastajanje jednog elementa iz drugog (helijuma iz radijuma), otkrio je
sve plemenite gasove od argona i helijuma do radona i odredio im mestu
u periodnom sistemu elemenata.

1920 - Francuske trupe savladale su arapsku vojsku kralja Fejsala I,
usle u Damask i ucvrstile svoj mandat nad Sirijom.

1931 - Rodjen je ruski sahovski velemajstor Viktor Korcnoj, jedan od
najboljih sahista 20. veka, koji je 1976. emigrirao iz tadasnjeg
SSSR-a.

1942 - Nemacke trupe pocele su nadiranje prema
Staljingradu(Volgograd), gde je vodjena jedna od najvecih bitaka
Drugog svetskog rata. Zavrsena je 2. februara 1943. nemackim
porazom.

1943 - U eksploziji bombe podmetnute u hotelu "King David" u Jerusalemu
poginulo je vise od 90 osoba, mahom britanskih oficira i vojnih
sluzbenika. Odgovornost je preuzela ekstremna jevrejska cionisticka
organizacija "Irgun".

1948 - Umro je americki filmski rezziser i producent Dejvid
VorkGrifit (David Wark Griffith), jedan od najznacajnijih filmskih
stvaralaca u epohi nemog filma.

1951 - U zatvoru je umro francuski marsal Anri Filip Peten(Henry
Philippe Petain), junak iz Prvog svetskog rata, koji je, medjutim,
tokom Drugog svetskog rata, posle kapitulacije Francuske, bio sef
profasistickog rezima sa sedistem u Visiju. Istog dana 1945.
Peten je izveden pred sud i osudjen na dozzvotnu robiju.

1952 - U Egiptu je izvrsen vojni puc pod vodjstvom generala
Mohameda Nagiba (Mohammed Neguib), kojim je zbacen kralj
Faruk I (Farouk). Na presto je stupio njegov maloletni sin Fuad II,
ali je vec naredne godine proglasena republika na celu s generalom Nagibom.

1974 - Grcka vojna vlada pozvala je Konstantina
Karamanlisa (Constantine) da se vrati iz izbeglistva u Parizu i
formira vladu. To je bio kraj sedmogodisnje vladavine vojne hunte u
Grckoj.

1982 - Medjunarodna komisija za lov na kitove donela je odluku
opotpunoj zabrani komercijalnog lova na kitove. Zabrana je stupila na
snagu 1985.

1983 - Borba za nezavisnost Tamila eskalirala je u gradjanski ratu Sri
Lanki, kada su tamilski pobunjenici ubili 13 vojnika, a sinhaleska
vecina odgovorila ubijanjem hiljade tamilskih civila na jugu zemlje.

1991 - Komunisticka partija SSSR-a objavila je nacrt platformekojom
se prihvata privatna svojina, integracija ekonomije u svetsko
trziste i sloboda veroispovesti.

1995 - UN su izdale naredbu o rasporedjivanju Snaga za brzadejstva na
podrucju Sarajeva, "kako bi ojacale odbranu grada".

1996 - U Sarajevo je stigao prvi kontigent oruzja iz
americkog programa "Opremi i obuci", namenjen armiji Federacije Bosne
i Hecegovine.

1997 - Savezna skupstina izabrala je Slobodana
Milosevica,dotadasnjeg predsednika Srbije, za predsednika SR
Jugoslavije. Ispred skupstinske zgrade okupilo se vise hiljada
ljudi, jedni su izrazavali podrsku, a drugi protestovali, dok su
beogradski studenti akcijom "Jedna izgubljena glava, jedna cipela"
obelezili osam godina Miloseviceve vladavine tokom koje je ogroman
broj mladih ljudi napustio zemlju.

1999 - Umro je marokanski kralj Hasan II (Hassan), nakon 38 godina
vladavine. Nasledio ga je sin Mohamed (Mohammed).

1999 - Ruski kosmonaut Sergej Avdejev postavio je, boraveci
usvemirskoj stanici "Mir" 712 dana, novi rekord u neprekidnom boravku
u svemiru.

1999 - U selu Staro Gracko, na Kosovu, ubijeno je 14 srpskih seljaka
dok su na svojim imanjima znjeli psenicu. To je bio prvi masakr tih
razmera od ulaska Kfora na Kosovo 10. juna 1999. godine.

2000 - Lans Armstrong je drugu godinu za redom pobedio naprestiznoj
trci "Tur d Frans", iako su lekari tokom njegovog lecenja 1996.
godine procenili da su male sanse da prezivi galopirajuchi rak.

2002 - U izraelskom raketnom napadu na pojas Gaze ubijen je
sef oruzanog krila islamistickog pokreta Hamas za tu oblast, Salah
Sehade, koji je bio meta napada. U napadu je poginulo jos 14
Palestinaca, a oko 140 je radnjeno.

2003 - U Mostaru (BiH) je svecano otvoren most cija je obnovatrajala
sedam godina. Stari most, koji je bio simbol tog grada srusili su 9.
novembra 1993. pripadnici Hrvatskog vijecha odbrane (HVO). Grad je
tada bio podeljen na hrvatski i bosnjacki deo.

2005 - U teroristickim napadima u egipatskom
letovalistu Sarmel-Seik i u hotelima u obliznjem Nema Beju poginulo
je 88, a ranjeno preko 150 osoba.

2006 - U Becu je odrzan sastanak predsednika i premijera
Srbije Borisa Tadica i Vojislava Kostunice i Kosova Fatmira Sejdiua i
Agima Cekua o statusu te pokrajine. To je prvi susret lidera Srbije i
Kosova od kada je 1999. ta pokrajina presla pod upravu UN.

2007 - Umro je bivsi avganistanski kralj Mohamed Zahir Sah koji je
vladao Avganistanom od 1933. do 1973. kada je svrgnut. Do 2002. ziveo
je u izgnanstvu u Italiji.

24. jul


1567 - Skotska kraljica Marija Stjuart (Mary Stuart) primoranajeda
abdicira zbog antiprotestantske politike. Naredne godine pobegla je u
Englesku gde je zatvorena, a nakon 18 godina tamnovanja optuzena je
za ucestvovanje u izdaji i pogubljena.

1701 - Antoan da la Mot Kadilac (Antoine, Mothe Cadillac) osnovaoje na
obali reke Micigen trgovacki centar Ponsartren, koji se kasnije
razvio u grad Detroit.

1704 - Britanske snage pod komandom admirala Dzordza Ruka(George
Rooke) preuzele su Gibraltar od Spanaca.

1783 - Rodjen je juznoamericki revolucionar, vojskovodja idrzavnik
Simon Bolivar. Oslobodio je najvechi deo Juzne Amerike od spanske
vlasti i bio prvi predsednik Kolumbije i Gornjeg Perua, koji je po
njemu nazvan Bolivija.

1799 - Napoleon je izvojevao svoju poslednju pobedu u osvajanju Egipta,
potukavsi tursku vojsku kod Abukira.

1802 - Rodjen je francuski pisac Aleksandar Dima Otac (Alexandre Dumas
Pere), koji se proslavio avanturistickim romanima sa sadrzajem iz
francuske istorije ("Tri musketara", "Grof od Monte Krista", "Kraljica
Margo").

1804 - Srpska potera predvodjena Milenkom Stojkovicem uhvatilaje i
pogubila na dunavskom ostrvu Ada Kale beogradske dahije Aganliju,
Kucuk Aliju, Mulu Jusufa i Mehmeda Focica.

1824 - Rezultati prvog ispitivanja javnog mnjenja u svetuobjavljeni su
u americkoj drzavi Delaver uoci predsednickih izbora u SAD.

1828 - Rodjen je ruski pisac, knjizevni kriticar i revolucionar Nikolaj
Cernisevski. Njegovo politicko delovanje u carskoj Rusiji prekinuto je
progonom u Sibir. Zalagao se da knjizzevnost bude orudje drustvene kritike,
a u delu "Sta da se radi" izneo je svoje socijalisticko-utopijske poglede na drustvo.

1883 - Metju Veb (Matthew Webb), prvi covek koji je 1875. preplivao
kanal Lamans, utopio se prilikom pokusaja da prepliva reku iznad
Nijagarinih vodopada.

1906 - Umro je Stevan Sremac, najizrazitiji predstavnik
srpske humoristicke proze ("Ivkova slava", "Zona Zamfirova", "Pop
Chira i pop Spira").

1923 - U Lozani je potpisan mirovni ugovor izmedju Turske
i saveznickih sila kojim se Turska odrekla svih neturskih teritorija
koje je izgubila u Prvom svetskom ratu, ali je dobila Jedrene i
istocnu Trakiju, cime su definitivno odredjene granice evropskog
dela turske drzave.

1943 - Bombardovanjem Hamburga, saveznicko vazduhoplovstvo je u
Drugom svetskom ratu pocelo operaciju "Gomora".

1946 - SAD su izvele prvu podvodnu atomsku probu na koralskim
ostrvima Bikini u zapadnom Pacifiku.

1967 - Francuski predsednik Sarl de Gol (Charles, Gaulle) zavrssio je
svoj govor u Montrealu usklikom "Ziveo slobodni Kvebek", sto je
izazvalo ostar protest kanadskog premijera Lestera Pirsona (Pearson).
De Gol je bio primoran da skrati posetu Kanadi.

1974 - Konstantin Karamanlis (Constantine) je, posle sedmogodisnje
vladavine vojne hunte, obrazovao u Grckoj prvu civilnu vladu i
proglasio opstu amnestiju za sve politicke zatvorenike.

1974 - Umro je britanski fizicar Dzejms Cedvik (James Chadwick),
dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1935, koji je 1932. otkrio
neutron, a kasnije (1943-45) radio na "Menhetn projektu" razvoja
atomske bombe u Los Alamosu, SAD.

1976 - Americcki svemirski brod "Viking 1" spustio se na Mars da ispita
da li postoje moguchnosti za zivot na toj planeti.

1980 - Umro je britanski filmski glumac komicar Piter Selers (Peter
Sellers), koji se proslavio filmom "Dr Strendzlav" i serijom filmova
o detektivu Kluzou (Pink Panter).

1981 - U kineskoj provinciji Secuan u poplavama je poginulovise od
700 ljudi, a milion i po je ostalo bez domova.

1991 - Umro je americki pisac, poreklom poljski Jevrej, Isak Basevis
Singer (Isaac Bashevis), dobitnik Nobelove nagrade za knjizevnost
1978. Smatra se najznacajnijim modernim piscem na jidisu, mada se
njegova dela pojavljuju iskljucivo u engleskom prevodu ("Rob",
"Satana u Goraju", "Madjioniccar iz Lublina").

1993 - Centralna banka Rusije saopstila je da ce u okvirudrasticne
monetarne reforme preduzete u borbi protiv inflacije, iz opticaja
povuci sve novcanice stampane pre 1992.

1996 - U predgradju Kolomba, glavnog grada Sri Lanke, poginuloje 57,
a ranjeno vise od 500 ljudi u eksploziji dve bombe podmetnute u
prigradski voz, za sta su optuzeni tamilski pobunjenici.

2000 - Umro je francuski filmski reditelj Klod Sote (Claude Sautet),
koji se proslavio filmom "Vreli asfalt". Za film "Sasvim obicna
prica" osvojio je 1980. Oskara za najbolji strani film.

2003 - Bosanski Srbin Darko Mrdja priznao je pred Tribunalom u Hagu
krivicu za ubistvo oko 200 Muslimana i Hrvata na planini Vlasic u
leto 1992, a Tuzilastvo je zauzvrat odustalo od optuzbe za
istrebljenje i zlocin protiv covecnosti.

2005 - Umro je Ricard Dol (Richard Doll) britanski naucnik koji je
prvi otkrio vezu izmedju pusenja i raka pluca.

25. jul

    1261 - Mihailo VIII Paleolog povratio je Konstantinopolj
(Carigrad) i ponovo ga proglasio prestonicom Vizantije. Grad su 1204.
osvojili krstasi, spalili ga i opljackali, i zajedno s Mlecanima
proglasili ga prestonicom Latinskog carstva, a prestonica Vizantije
premestena je u Nikeju (Nikejsko carstvo).

    1593 - Kralj Francuske Anri IV (Henri), kralj Navare pre dolaska
na francuski presto 1589. i vodja francuskih hugenota, presao je u
katolicanstvo.

    1712 - Vojska svajcarskih protestanskih kantona je u bici kod
Vilmergena potukla snage katolicckih kantona, ccime su u Svajcarskoj
okoncani verski ratovi.

    1817 - Po povratku u Srbiju, ubijen je legendarni vodja Prvog
srpskog ustanka Djordje Petrovic (Karadjordje). On je, posle sloma
ustanka 1813. godine, izbegao u Austriju, a zatim u Rusiju.

    1834 - Umro je engleski pesnik Semjuel Tejlor Kolridz (Samuel
Taylor Coleridge). Njegove poeme "Stari mornar" i "Kubla Kan" smatraju
se vrhunskim delima romanticne, intuitivne poezije, a na njegovim
teorijskim pogledina ("Knjizevna biografija") zasnovana je
englesko-americka "nova kritika".

    1843 - Umro je skotski hemicar Carls Mekintos (Charles
Macintosh), pronalazac nepromocive tkanine za kisne ogrtace.

    1848 - Rodjen je britanski drzavnik Artur Dzejms Balfur (Arthur
James Balfour), premijer (1902-06) i ministar inostranih poslova
(1916-19). Predlozio je 1917. stvaranje nacionalne drzave Jevreja u
Palestini (Balfurova deklaracija).

    1848 - Austrijanci su u bici kod Kustoce porazili snage Sardinske
kraljevine (Pijemont), suzbivsi prvi znaccajniji napor za ujedinjenje
italijanskih teritorija u jedinstvenu drzavu.

    1878 - Prva kineska diplomatska misija u SAD stigla je u
Vasington.

    1894 - Rodjen je americki filmski glumac Volter Brenan (Walter
Brennan), najcuveniji epizodista svetske kinematografije. Igrao je u
vise od sto filmova i dobitnik je vise Oskara.

    1898 - Vojska SAD je u spansko-americkom ratu okupirala
Portoriko, koji je Pariskim mirovnim ugovorom iste godine ustupljen
SAD. Istog dana 1953. dobio je status pridruzene drzave SAD.

    1907 - Japan je proglasio protektorat nad Korejom sa pravom da
kontrolise vladu te zemlje.

    1909 - Francuski pilot Luj Blerio (Louis Bleriot) prvi je
preleteo avionom kanal Lamanss. Razdaljinu od 40 kilometara od
Lebaraka kod Kalea do Dovera preleteo je za 37 minuta.

    1917 - Holandjanka Margareta Gertruda Cele (Margaretha Geertruida
Zelle), poznata kao Mata Hari, osudjena je na smrt pod otuzzbom da je
spijunirala za Nemce tokom Prvog svetskog rata.

    1934 - Nacisti su u Becu ubili austrijskog kancelara Engelberta
Dolfusa (Dollfuss).

    1943 - Italijanski diktator Benito Musolini (Mussolini) primoran
je, nakon sednice Velikog fasistickog veca, da podnese ostavku.
Kralj Viktor Emanuele (Vittorio) imenovao je za premijera marsala
Pjetra Badolja (Pietro Badoglio). Musolini je uhapsen i interniran, a
1945. je streljan.

    1952 - Stupio je na snagu ugovor o Evropskoj zajednici za ugalj i
celik, sto je bila prva faza stvaranja Evropske unije.

    1956 - U sudaru italijanskog i svedskog broda "Andrea Dorija" i
"Stokholm" ispred obala SAD u Atlantskom okeanu poginulo je 50 ljudi.

    1957 - Tunis je postao republika, a za predsednika je izabran
Habib Burgiba (Bourguiba).

    1963 - SSSR, SAD i Velika Britanija zakljucile su ugovor o
zabrani nuklearnih proba u vazduhu, pod vodom i u kosmosu.

    1968 - Papa Pavle VI (Paulus) zabranio je vernicima
rimokatolicke crkve sve vestacke metode sprecavanja zaceca.

    1978 - Rodjena je prva na svetu "beba iz epruvete", Luis Djoj
Braun (Louise Joy Brown) u bolnici u Lankasiru, u Velikoj Britaniji.

    1982 - Vodja Palestinske oslobodilacke organizacije (PLO) Jaser
Arafat (Yasser) potpisao je u Bejrutu deklaraciju kojom je prihvatio
rezolucije UN o postojanju drzave Izrael.

    1986 - Umro je americki filmski reziser italijanskog porekla
Vinsent Mineli (Vincente Minnelli), dobitnik Oskara 1958. za film
"Zizi" ("Amerikanac u Parizu", "Zedj za zivotom").
 
    1991 - Sovjetski predsednik Mihail Gorbacov predlozio je
liderima Komunisticke partije SSSR-a novu platformu u kojoj izgradnja
komunizma vise nije osnovni cilj i pozvao ih da odbace "zastarele
ideoloske dogme".

    1992 - Italijanska vlada poslala je 7.000 vojnika na Siciliju, u
nastojanju da razbije mafiju.

    1994 - Izrael i Jordan su potpisali u Vasingtonu deklaraciju
kojom je okoncano ratno stanje izmedju dve drzave.

    1995 - Medjunarodni sud za ratne zlocine na prostoru bise
Jugoslavije u Hagu podigao je optuznice protiv Radovana Karadzica,
Ratka Mladica, Milana Martica i jos 21 osobe, uglavnom komandanata
i strazara zatvorenickih logora u Bosni. Lider bosanskih Srba
Radovan Karadzic i general Ratko Mladic optuzeni su za genocid,
ratne zlocine i zlocine protiv covecnosti.

    2000 - Supersonicni avion kompanije "Er Frans" srusio se blizu
Pariza neposredno nakon poletanja. Poginulo je 109 putnika i clanova
posade, i jos cetvoro ljudi na zemlji. To je bila prva nesreca
"konkorda" od kako je poceo da leti 1969.

    2001 - General Hrvatske vojske Rahim Ademi, optuzen za zlocine
pocinjene nad Srbima 1993. u Medackom dzepu, kod Gospica u
Hrvatskoj, doborovoljno se predao Haskom tribunalu. U novembru 2005.
taj sud je odlucio da slucaj Ademi ustupi hrvatskom pravosudju.

    2002 - Ruski predsednik Vladimir Putin potpisao je zakon kojim se
Rusima dozvoljava da prodaju i iznajmljuju svoje zemljisne posede, po
prvi put od 1917. godine.

26. jul

1847 - Liberija, drzava oslobodjenih americkih robova koji suse
doselili u Afriku, postala je prva nezavisna republika u Africi.

1856 - U Dablinu je rodjen engleski dramski pisac, novinar i kriticar
Dzordz Bernard So (George, Shaw). Knjizevnu karijeru poceo je
pisanjem romana i pozorisnih kritika, a proslavio se mnogobrojnim
pozorisnim delima. Dobitnik je Nobelove nagrade za knjizevnost 1925.
("Kandida", "Zanat gospodje Voren", "Major Barbara", "Pigmalion").

1858 - Lajonel Rotsild (Lionel Rothschild) je postao prvi Jevrejin
clan donjeg doma britanskog parlamenta.

1875 - Rodjen je svajcarski psihijatar Karl Gustav Jung(Carl),
osnivacc "analiticke" ili "kompleksne" psihologije, u kojoj se
razlikuju dva sloja podsvesnog - individualno i kolektivno
("Psiholoski tipovi", "Psihologija i religija", "Simbilika duha",
"Studija o arhetipovima").

1894 - Rodjen je engleski pisac Oldos Haksli (Aldous Huxley), jedan od
najistaknutijih evropskih esejista 20. veka. Njegovi "romani ideja"
zasnovani su na esejistickim modelima rasprava i sukoba nacela
("Kontrapunkt zivota", "Vrli novi svet", "Slepi u Gazi").

1908 - Rodjen je cileanski drzavnik Salvador Aljende Gosens(Allende
Gossens), osnivac Socijalisticke partije i prvi marksista predsednik
Cilea (1970). Ubijen je u udaru vojne hunte pod vodjstvom generala
Augusta Pinocea 11. septembra 1973.

1909 - Pokusaj spanske vlade da u Kataloniji mobilise rezerviste za
borbe u Maroku doveo je do ustanka u Barseloni, koji je krvavo ugusen
("Krvava katalonska nedelja").

1928 - Rodjen je americki filmski reziser Stenli Kjubrik (Stanley
Kubrick), koji se proslavio filmovima razlicitog zanra kao sto su
"2001 - Odiseja u svemiru", "Paklena pomorandza", "Dr Strejndzlav" i
"Lolita".

1941 - Predsednik SAD Frenklin Delano Ruzvelt (Franklin,Roosevelt)
zamrznuo je svu japansku imovinu u SAD i time obustavio
americko-japansku trgovinu.

1943 - Rodjen je britanski muzicar Mik Dzeger (Mick Jagger), osnivac
i pevac rok grupe "Roling stouns".

1945 - Na parlamentarnim izborima u Velikoj Britaniji pobedili
sulaburisti i njihov lider Klement Atli (Clement Attlee) zamenio je na
mestu premijera Vinstona Cercila (Winston Churchill).

1950 - Americki vojnici, tokom Korejskog rata, pocinili sumasakr nad
stotinama nenaoruzanih izbeglica u selu No Gun Ri.

1952 - Umrla je Eva Peron (33), popularna prva dama Argentine, supruga
Huana Perona (Juan).

1953 - Napadom gerilaca na kasarnu Monkada u gradu Santjago de Kuba,
Fidel Kastro (Castro) je poceo borbu protiv rezima diktatora
Fulhensija Batiste (Fulgencio).

1956 - Egipatski predsednik Gamal Abdel Naser (Nasser) nacionalizovao
je Suecki kanal, koji je bio pod kontrolom anglo-francuske komapnije.

1963 - U zemljotresu u glavnom gradu Makedonije, Skoplju, poginulo je
vise od hiljadu ljudi, a grad je razrusen.

1965 - Maldivska ostrva u Indijskom okeanu, britanski protektoratod
1887, stekla su nezavisnost.

1974 - Konstantin Karamanlis, novi grcki premijer, formirao jeprvu
civilnu vladu, nakon sedmogodisnjeg vojnog rezima u Grckoj.

1984 - Umro je americki statisticar Dzordz Horas Galup (George
Horace Gallup), direktor i osnivac (1935) "Galupovog instituta" za
ispitivanje javnog mnjenja.

1995 - Peru i Ekvador su se sporazumeli o demilitarizovanoj zoniod oko
500 kvadratnih kilometara u pogranicnom amazonskom podrucju,
okoncavsi medjusobni jednomesecni rat.

2001 - Medjunarodni sud za ratne zlocine u Hagu otpecatio
je optuznicu protiv generala Hrvatske vojske u penziji Ante Gotovine,
koji je okrivljen za zlocine nad Srbima za vreme i posle operacije
"Oluja" 1995. u Krajini, u Hrvatskoj. Gotovina je uhapsen 8. decembra
2005. u mondenskom letovalistu na Tenerifama u Spaniji i izrucen
Haskom tribunalu.

2002 - Umro je Badi Bejker (Baddy Baker), americki kompozitor koji je
komponovao muziku za preko 200 filmova Volta Diznija.

2003 - Umro je britanski reditelj Dzon Slezinger (John Schlesinger).
Njegov film "Ponochni kauboj" nagradjen je Oskarom, a ostace upamchen
i po filmovima "Darling", "Lazov Bili", "Daleko od razuzdane gomile"
i "Maratonac".

27. jul

  916 - Umro je slovenski prosvetitelj Kliment Ohridski,
najpoznatiji ucenik brace Chirila i Metodija i njihov saradnik u
sirenju slovenske pismenosti i knjizevnosti.

 1189 - Veliki zupan Stefan Nemanja ugostio je u Nisu nemackog
cara Fridriha I Barbarosu (Friedrich Barbarossa) na njegovom
proputovanju kroz Srbiju u Trechem krstaskom ratu, i ponudio mu savez
protiv Vizantije.

1540 - Pod optuzbom za veleizdaju, pogubljen je Tomas Kromvel
(Thomas Cromwell), glavni savetnik engleskog kralja Henrija VIII.

1675 - U bici kod Sazbaha, u Holandskom ratu, poginuo je
francuski vojskovodja Anri Tiren (Henri de Turenne), komandant
francuske vojske u Tridesetogodisnjem ratu.

1789 - Kongres SAD osnovao je Odeljenje za spoljne poslove, koje
je kasnije postalo Stejt department.

1830 - U Francuskoj je izbila trodnevna "Julska revolucija"
izazvana odlukom kralja Sarla X Burbonskog (Charles Bourbon) da ukine
slobodu stampe, raspusti tek izabranu skupstinu i promeni izborni
zakon. Kralj je abdicirao i emigrirao u Skotsku.

1832 - Rodjen je Djura Jaksic, najveci liricar srpskog
romantizma i jedan od najdarovitijih srpskih slikara 19. veka. Pored
poezije, koja je najvrednija u njegovom knjizevnom opusu, pisao je
pripovetke i herojske poeme ("Na Liparu", "Ponoc", "Padajte braco",
"Otadzbina", "Seobe Srbalja", "Stanoje Glavas").

1835 - Rodjen je Djozue Karduci (Giosue Carducci), najveci
italijanski pesnik u prvim decenijama posle ujedinjenja Italije,
profesor italijanske knjizevnosti Univerziteta u Bolonji. Dobitnik je
Nobelove nagrade za knjizevnost 1906. ("Jambi i epode", "Nove rime",
"Varvarske ode").

1839 - Poceo je Opijumski rat Kine i Velike Britanije kada su
kineske vlasti u luci u Kantonu zaplenile i unisstile 20.000 sanduka
opijuma.

1841 - U dvoboju je poginuo ruski pisac Mihail Jurjevic
Ljermontov, pesnik kavkaskih pejsaza i romanticnog buntovnistva,
jedan od najznacajnijih pesnika i prozaista ruske knjizzevnosti 19.
veka ("Junak naseg doba", "Demon", "Pesma o trgovcu Kalasnikovu").

1844 - Umro je engleski hemicar i fiziccar Dzon Dalton (John),
jedan od osnivaca atomske teorije materije ("Novi sistem filozofije
hemije"). Proucavao je anomaliju neprepoznavanja boja, koja je po
njemu nazvana daltonizam.

1872 - Rodjen je srpski kompozitor i dirigent Stanislav Binicki,
autor prve izvedene srpske opere "Na uranku" (na tekst B. Nusica) i
"Marsa na Drinu". Osnovao je Beogradski vojni orkestar (1899), a sa
Stevanom Mokranjcem Srpsku muzicku skolu, koja je kasnije dobila ime
"Mokranjac".

 1874 - U Kragujevcu je pokrenut list "Glas javnosti", glasilo
socijalista Svetozara Markovica.

1905 - U Ljubotinju, u Crnoj Gori, rodjen je Petar Lubarda, jedan
od najznacajnijih jugoslovenskih slikara 20. veka. Izlagao je na
mnogim izlozbama u zemlji i inostranstvu i dobitnik je mnogobrojnih
nagrada. Bio je clan Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU).

 1917 - Umro je svajcarski hirurg Emil Teodor Koher (Theodor
Kocher), dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1909. Ispitivao je
funkciju stitne zlezde i znatno doprineo razvoju savremene
hirurgije.

1921 - Kanadski lekari Frederik Grant Benting (Frederick,
Banting) i Carls Best (Charles) izolovali su insulin, sto je ubrzo
omogucilo efikasno leccenje dotad smrtonosne secherne bolesti.

1953 - U Panmundzomu je potpisan sporazum o primirju u Korejskom
ratu, cime je okoncan trogodisnji rat u kojem je poginulo 1,6
miliona Korejaca i Kineza i preko 118.000 pripadnika trupa UN.

1954 - Velika Britanija i Egipat postigli su sporazum o
okoncanju 72-godisnje britanske kontrole nad Sueckim kanalom.

1955 - Austrija je obnovila drzavni suverenitet posto su zemlju
nakon 17 godina napustile strane trupe - nemacke po zavrsetku Drugog
svetskog rata, a saveznicke 10 godina kasnije.

 1967 - Umro je srpski pisac Veljko Petrovic, clan Srpske
akademije nauka i umetnosti, predsednik Matice srpske u Novom Sadu,
Srpske knjizzevne zadruge u Beogradu i upravnik beogradskog Narodnog
muzeja ("Rodoljubive pesme", zbirke pripovedaka "Bunja i drugi u
Ravangradu", "Pomerene savesti", "Prepelica u ruci").

1970 - Umro je portugalski diktator Antonio de Oliveira Salazar.
Postao je premijer 1932. i vladao uz pomoc vojske i tajne policije do
1968, kada se zbog bolesti povukao sa vlasti.

1980 - U izbeglistvu u Kairu umro je bivsi iranski sah Mohamed
Reza Pahlavi (Mohammed). Na vlast je dosao 1941, a zbacen je u
Islamskoj revoluciji Ajatolaha Homeinija (Khomeini) 1979.

1984 - Umro je britanski filmski i pozorisni glumac Dzejms
Mejsn (James Mason), koji je u dugackoj filmskoj karijeri snimio
vise od 80 filmova ("Pozar nad Engleskom", Covek u sivom",
"Pustinjski lisac", "Julije Cezar").

1985 - U drzavnom udaru u Ugandi svrgnut je predsednik Milton
Apolo Obote (Apollo), koji je bio sef drzave od 1966. do 1971, kada
ga je oborio Idi Amin Dada. Drugi put je postao predsednik 1979.

1989 - Krister Peterson (Christer Pettersson) proglasen je
krivim i osudjen na dozivotnu robiju zbog ubistva svedskog premijera
Olofa Palmea 1986. On je kasnije oslobodjen, a ubistvo je ostalo
nerazjasnjeno.

1990 - Belorusija je proglasila nezavisnost od tadasnjeg SSSR-a.

1996 - Tokom Olimpijskih igara u Atlanti eksplodirala je bomba u
zabavnom parku. Poginulo je dvoje i ranjeno 110 ljudi.

1998 - Bivsa stazistikinja u Beloj kuci, Monika Luinski dala
je prvu izjavu istraziteljima i time prekinula sestomesecnu cutnju
u vezi sa ljubavnom aferom sa americkim predsednikom Bilom Klintonom.

2001 - SAD su produzile sankcije Iranu i Libiji na jos pet
godina.

2003 - Umro je slavni americci komicar Bob Houp (Hope), koji je
tokom 70-godisnje karijere igrao u vodviljima, radio dramama,
pozoristu, filmu i televiziji.

28. jul

   1330 - Srpski kralj Stefan Decanski potukao je u bici kod
Velbuzda vojsku bugarskog cara Mihajla Sismana, koji je poginuo u
toj bici.

   1586 - Tomas Heriot (Thomas Harriot) je iz Kolumbije doneo prve
krompire u Englesku. Krajem XVI veka krompir je prenet i u Spaniju. U
pocetku se gajio kao ukrasna biljka, ali se zbog porasta
stanovnistva, ratova i gladi poceo sirom Evrope koristiti za
ishranu.

   1655 - Umro je francuski pisac Sirano de Berzerak (Syrano,
Bergerac), poznat po delu "Drugi svet", u kojem je spojio politicku
satiru i naucnu fantastiku. Edmon Rostan (Edmond Rostand) ga je uzeo
za glavnog junaka popularne komedije "Sirano de Berzerak".

   1741 - Umro je italijanski kompozitor i virtuoz na violini
Antonio Vivaldi, jedan od najznacajnijih predstavnika baroka i
prethodinika novog doba klasike. Iz njegovog obimnog stvaralackog
opusa najcuveniji je koncert za violinu i orkestar "Cetiri godisnja
doba".

  1750 - Umro je nemacki kompozitor Johan Sebastijan Bah (Johann
Sebastian Bach). Savremenici su ga vise cenili kao orguljasa, a
interes za njegovu muziku i svest o njegovom znacaju u istoriji
muzike pojavili su se tek pocetkom 19. veka u doba muzickog
romantizma, narocito nakon Mendelsonovog (Mendelssohn) izvodjenja
Bahovog remek-dela "Muke po Mateji" (1829).

   1794 - Na giljotini su pogubljeni jedan od glavnih vodja
Francuske revolucije i vodja jakobinaca Maksimilijan Robespjer
(Maximilien Robespierre) i njegovi sledbenici. To je bio kraj
"jakobinske diktature" koja je zavedena u jesen 1793.

   1821 - Peru je proglasio nezavisnost od Spanije.

   1858 - Prvi put je upotrebljen otisak prstiju kao znak
identifikacije. Upotrebio ga je Vilijem Hercel (William Herschel) u
Indiji kada je uzeo otisak od Radjjadhara Konaija (Rajyadhar) na
poledjini jednog ugovora.

   1868 - Ratifikovan je 14. amandman Ustava SAD, kojim su crnci
dobili pravo na americko drzavljanstvo.

   1876 - U bici na Vucjem dolu Crnogorci su pobedili tursku vojsku
pod komandom Muktar-pase i naneli joj teske gubitke - oko 4.000
mrtvih i ranjenih i 310 zarobljenih.

   1899 - Rodjen je srpski knjizzevni i pozorisni kriticar Velibor
Gligoric, predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti od 1965. do
1971. Objavio je vise dela iz oblasti knjizzevne i pozorisne
kritike.

   1914 - Austro-Ugarska je objavila rat Srbiji, mesec dana posle
atentata na prestolonaslednika Franca Ferdinanda u Sarajevu. Dalji tok
dogadjaja doveo je do Prvog svetskog rata.

   1919 - U Amsterdamu je pocceo Medjunarodni sindikalni kongres, na
kojem je osnovan Internacionalni savez sindikata, poznatiji pod
nazivom Amsterdamska sindikalna internacionala.

   1937 - Japanci su u Kinesko-japanskom ratu zauzeli Peking.
   1940 - Britanci su u Drugom svetskom ratu odbili nemacki napad
na mediteransko ostrvo Maltu.

   1941 - U odmazdi za pozare u nemackim garazama, Nemci su u
Beogradu u Drugom svetskom ratu streljali vise od 120 ljudi, mahom
Jevreja, komunista i njihovih simpatizera.

   1942 - Umro je britanski arheolog Vilijam Pitri (William Petrie),
koji je 1880. poceo prva naucna arheoloska iskopavanja u Egiptu i
vodio ih gotovo pola veka. Osnovao je Britansku arheolosku skolu u
Egiptu (1906).

   1945 - Americki bombarder B-25 je u gustoj magli udario u
"Empajer stejt bilding" u Njujorku, tada najvisu zgradu u svetu.
Poginulo je 14 ljudi.

   1968 - Umro je nemacki hemicar i nuklearni fizicar Oto Han
(Otto Hahn), dobitnik Nobelove nagrade za hemiju 1944. Jedan je od
inicijatora i potpisnika Getingenskog apela (1957) protiv atomskog
naoruzanja.

   1976 - U zemljotresu u kojem je potpuno razoren kineski grad
Tangsan poginulo je najmanje 242.000, a ranjeno 164.000 ljudi.

   1984 - Predsednik SAD Ronald Regan (Reagan) otvorio je Olimpijske
igre u Los Andjelesu, koje su bojkotovali SSSR i joss neke zemlje
tadasnjeg sovjetskog bloka kao revans za americki bojkot
Olimpijskih igara u Moskvi 1980.

   1999 - Evropski sud za ljudska prava proglasio je francusku
drzavu krivom za torturu nad uhapsenikom osumnjicenim za rasturanje
droge. To je bila prva presuda ovog suda jednoj evropskoj zemlji.

   2000 - Mirovne trupe UN ussle su u delove granicnog podrucja
izmedju Libana i Izraela. Izrael je 24. maja, posle 22 godine, povukao
svoje trupe iz okupacione zone od 15 kilometara.

   2001 - Alehandro (Alejandro) Toledo preuzeo je duznost
predsednika Perua. On je prvi predsednik indijskog porekla u istoriji
te zemlje.

   2005 - Irska republikanska armija (IRA) zvanicno je proglasila
kraj svoje oruzane kampanje protiv britanske vlasti u Severnoj
Irskoj, koja je trajala 35 godina i saopstila da ce se za svoje
ciljeve boriti politickim sredstvima.

29. jul

   1526 - U pohodu na Ugarsku, turska vojska je posle tronedeljne
opsade zauzela Petrovaradin. Turci su zatim osvojili susedne
gradove u Sremu i kod Osijeka izgradili most na reci Dravi, presli u
Ugarsku i 29. avgusta, kod Mohaca, potukli vojsku kralja Ljudevita II.

   1588 - Britanska flota pod komandom lorda Hauarda (Howard) i ser
Fransisa Drejka (Francis Drake) porazila je spansku "Nepobedivu
armadu" od oko 125 brodova, koju je u invaziju na Englesku poslao
spanski kralj Filip II.

   1805 - Rodjen je francuski istoricar i politicar Aleksis de
Tokvil (Alexis Tocqueville) cije je delo imalo znacajan uticaj na
razvoj gradjanske demokratije ("Americcka demokratija").

   1856 - Umro je nemacki kompozitor Robert Suman (Schumann),
jedan od najznacajnijih i najuticajnijih predstavnika muzickog
romantizma ("Koncert u a-molu za klavir i orkestar", koncerti za
klavir i za violoncelo, ciklusi solo pesama).

  1878 - Pocela je austrougarska okupacija Bosne i Hercegovine, na
osnovu dogovora evropskih sila na Berlinskom kongresu.

  1883 - Rodjen je italijanski diktator i fasista Benito Musolini
(Mussolini), koji je vladao Italijom od 1922. do 1943. i uveo Italiju
u Drugi svetski rat na strani Nemacke 1940. Italijanski partizani
uhvatili su ga 1945. pri pokusaju bekstva iz zemlje i streljali.

  1890 - Umro je holandski slikar Vinsent van Gog (Vincent van
Gogh), dva dana posto je pokusao samoubistvo. Jedan od
najcenjenijih umetnika cije je delo presudno uticalo na
evropsko slikarstvo u trazenju novog likovnog izraza, za zivota je
prodao samo jednu sliku.

  1900 - Anarhista Gaetano Bresi (Bresci) u Monci je ubio
italijanskog kralja Umberta I. Atentator je 1901. izvrssio
samoubistvo.

  1905 - Rodjen je svedski politicar Dag Hamarseld
(Hammarskjold), generalni sekretar UN od 1953. do 1961, kada je
poginuo u avionskoj nesrechi u Africi na jednom od svojih mirovnih
putovanja (kongoanska kriza). Posthumno mu je dodeljena Nobelova
nagrada za mir.

  1937 - Japanske trupe okupirale su u Kinesko-japanskom ratu
kineski grad Tjencin.

  1940 - Pocela je vazdusna ofanziva Nemacke na Veliku Britaniju
u Drugom svetskom ratu.

  1941 - Visijevska Francuska i Japan potpisali su sporazum o
"zajednickom protektoratu" nad Indokinom. Francuska je nastavila
upravljanje Indokinom, a Japan je poslao trupe.

  1946 - U Parizu je pocela mirovna konferencija zemalja pobednica
u Drugom svetskom ratu. Mirovni ugovori, usaglaseni tokom zasedanja
konferencije od 29.7. do 16.10, potpisani su 10. februara 1947.
 
  1948 - Na stadionu "Vembli" u Londonu otvorene su prve Olimpijske
igre posle Drugog svetskog rata.

  1967 - U Vijetnamskom ratu u pozaru je ostecen americki nosac
aviona "Forestal" pri cemu je poginulo 130 ljudi.

  1981 - U katedrali Svetog Pavla u Londonu vencali su se naslednik
britanskog prestola, princ od Velsa Carls (Charles), i Dajana Spenser
(Diana Spencer).

1983 - Umro je britanski pozorisni i filmski glumac Dejvid Niven
(David), dobitnik Oskara 1958. za film "Odvojeni stolovi".

1983 - Umro je spanski filmski reziser Luis Bunjuel (Bunuel),
jedan od najvecih reditelja u svetskoj kinematografiji, poznat po
nadrealistickim filmskim ostvarenjima ("Andaluzijski pas",
"Viridijana", "Lepotica dana", "Diskretni sarm burzoazije").

1985 - Alan Garsija (Garcia) inaugurisan je za novog predsednika
Perua, i sa 36 godina postao najmladji sef drzave na svetu.

1992 - Bivsi istocnonemacki komunisticki lider Erih Honeker
(Erich Honecker) dosao je u Berlin, nakon osam meseci provedenih i
Ambasadi CCilea u Moskvi, da se suocci sa optuzznicom za smrt
mnogih nemacckih gradjana koji su preko Berlinskog zida pokussali da
pobegnu u tadasnji Zapadni Berlin.

1994 - Bivsi premijer Italije Betino Kraksi (Bettino Craxi)
osudjen je na osam i po godina zatvora pod optuzbom za prevaru.
Kraksi je presudu docekao u izbeglistvu u Tunisu, gde je i umro.

1996 - Kina je izvela nuklearnu probu jaccine 4,3 stepena Rihterove
skale na Lop Noru, a potom obechala da che se ubuduche pridrzzavati
moratorijuma na nuklearne probe.

1999 - U Sarajevu je poceo samit Pakta stabilnosti za jugoistocnu
Evropu. Delegacije iz 39 zemalja i predstavnici 17 medjunarodnih
organizacija usvojili su 30. jula deklaraciju o demokratizaciji i
ekonomskoj obnovi Balkana. Srbiji, koja nije pozvana na samit,
porucceno je da mozze da se prikljuci Paktu kada prihvati demokratske
promene.

2001 - Umro je bivsi lider poljske komunisticke partije Edvard
Gjerek (Edward Gierek).