1808. Napoleon počeo napad na Španiju, koju je posle mesec dana okupirao i na španski presto doveo brata Žozefa.

1831. Rođen ruski pisac Nikolaj Semjonovič Ljeskov, autor romana i pripovedaka o ruskoj provinciji. Prema njegovom delu "Ledi Makbet scenskog okruga" Šostakovič komponovao poznatu operu "Katarina Izmajlova".

1871. Rođen je srpski pisac Radoje Domanović, majstor političke satire.

1871. Francuska potpisala kapitulaciju i akt o pomirenju s Pruskom posle izgubljenog rata. Mirovni ugovor, kojim je Francuska ustupila Pruskoj Alzas i veliki deo Lorene, uz ratnu štetu od pet milijardi zlatnih franaka potpisan u maju.

1873. Španski kralj Amadeo II Savojski abdicirao zbog unutrašnjih previranja i jačanja republikanskog pokreta. Proglašena prva španska republika, oborena naredne godine, kada je vojska vratila na vlast burbonsku dinastiju s kraljem Alfonsom XII.

1877. Rođena srpska književnica Isidora Sekulić, jedna od najznačajnijih srpskih autorki XX veka.

1907. Umro Đozue Karduči, najveći italijanski pesnik u prvim decenijama posle ujedinjenja Italije, dugogodišnji profesor italijanske književnosti Univerziteta u Bolonji. Dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1906.

1932. Na opštim izborima u Irskoj pobedila partija Fijana fejl, odvojeno krilo Šin fejna, a njen lider Eamon de Valera postao predsednik Izvršnog komiteta Slobodne Države Irske.

1933. U strahu od nemačkih pretnji Čehoslovačka, Rumunija i Jugoslavija zaključivanjem pakta o Maloj antanti i stvaranjem Veća ministara učvrstile savez stvoren 1920. protiv pokušaja restauracije Habsburgovaca i revizionističkih težnji Mađarske. Antanta prestala da postoji posle nemačke okupacije Čehoslovačke u martu 1939.

1936. Na parlamentarnim izborima u Španiji pobedio Narodni front, koalicija socijalista, komunista, republikanaca i drugih manjih partija. Vladu formirao Manuel Azanja, vraćen demokratski ustav iz 1931. Pokušaj vojske u julu da obori republikansku vladu prerastao u građanski rat završen 1939. uspostavljanjem diktature generala Franka.

1945. Avioni SAD u II svetskom ratu počeli masovno bombardovanje Tokija.

1959. Vođa gerilaca Fidel Kastro postao premijer Kube pošto je 1. januara 1959. zbacio diktatora Fulhensija Batistu.

1978. Kina i Japan u Pekingu potpisali trgovinski ugovor vredan 20 milijardi dolara. Početak ekonomskog otvaranja Kine prema svetu.

1994. U planinskom području indonežanskog ostrva Sumatra u zemljotresu poginulo 200 ljudi.

1998. U padu erbasa A300 tajvanske aviokompanije Čajna erlajnz blizu aerodroma u Tajpehu poginule 203 osobe, odnosno svi putnici i članovi posade, među njima guverner centralne banke Tajvana, i sedam ljudi na tlu.

2000. Rusija obnovila odnose s NATO-om prekinute zbog napada te vojne alijanse na Jugoslaviju 1999.

2001. U napadu naoružanih Albanaca na autobus blizu Podujeva na Kosovu poginulo 10 Srba, 43 osobe povređene.

2002. Umro prvi menadžer engleske fudbalske reprezentacije Volter Vinterbotom.

2003. U najvećim snežnim mećavama koje su zahvatile istočnu obalu SAD stradalo 59 osoba.

 1600. Italijanski filozof, astronom i matematičar Đordano Bruno spaljen u Rimu kao jeretik, na osnovu presude Inkvizicije.

1653. Rođen italijanski kompozitor i violinista Arkanđelo Koreli, osnivač bolonjske violinske škole i najznačajniji italijanski kompozitor baroknih dela za gudačke instrumente u XVII veku.

1673. Francuski komediograf i glumac Žan Batist Poklen Molijer umro pošto mu je pozlilo na pozornici dok je igrao u svojoj komediji "Uobraženi bolesnik". Jedan od najvećih svetskih komediografa, napisao više od 30 pozorišnih komada.

1836. Ukazom kneza Miloša Obrenovića, u Bukureštu osnovano prvo srpsko diplomatsko-konzularno predstavništvo pod nazivom Srpska agencija. Šef agencije bio Mihajilo German, sekretar Jovan Gavrilović.

1856. U Parizu umro nemački pesnik Hajnrih Hajne, jedan od najvećih liričara XIX veka. Njegova poezija smatra se vrhunskim dostignućem nemačkog romantizma, izvršila ogroman uticaj na evropsko pesništvo.

1864. Južnjačka podmornica Hanli u Američkom građanskom ratu u Čarlstonu u Južnoj Karolini torpedom potopila severnjački brod Hustanik, što se smatra prvim uspešnim napadom podmornice na ratni brod u istoriji pomorskog ratovanja.

1909. U tvrdjavi Fort sil u Oklahomi umro indijanski poglavica Gojatlaj, poznatiji kao Džeronimo, poslednji poglavica Apača. Kao vođa apačkog plemena Čirikahua predvodio nekoliko indijanskih ustanaka, a 1886. se predao vojsci SAD.

1916. Britanske i francuske trupe zauzele, u I svetskom ratu, Kamerun, nemačku koloniju u Africi.

1966. Francuska lansirala svoj prvi satelit sa poligona u Sahari.

1972. Donji dom parlamenta Velike Britanije usvojio zakon o pristupanju Velike Britanije Evropskoj zajednici.

1979. Reagujući na upad vijetnamskih snaga u Kambodžu krajem 1978. i zbacivanje maoističkog režima Crvenih Kmera Kina napala Vijetnam. Tri sedmice kasnije prisiljena da povuče trupe.

1982. Premijer Zimbabvea Robert Mugabe optužio nekadašnjeg saborca Džošuuu Nkoma za učešće u zaveri i isključio ga iz Vlade. Mugabe i Nkomo sedamdesetih godina vodili zajedničku borbu protiv rasističke vladavine belaca u Južnoj Africi.

1990. Čehoslovačka komunistička partija isključila iz članstva bivšeg predsednika države Gustava Husaka, bivšeg premijera Ljubomira Štrougala i 20 funkcionera koji su došli na vlast posle sovjetske intervencije u Čehoslovačkoj 1968.

1992. Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Butros Butros Gali preporučio razmeštanje 13.000 pripadnika mirovnih snaga svetske organizacije na teritoriji SFRJ.

1995. Albanci u Tetovu, u Makedoniji, počeli masovne demonstracije zbog odbijanja vlasti da prizna ilegalni Albanski univerzitet u tom gradu. U sukobima s policijom poginuo jedan demonstrant, dosta njih povređeno.

1999. Tokom albansko-srpskih pregovora u Rambujeu kod Pariza NATO usvojio operativni plan za upućivanje vojnih snaga na Kosovo, "Zajednički čuvar". Načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije, general-pukovnik Dragoljub Ojdanić, naredio jačanje borbene gotovosti jedinica Vojske Jugoslavija i preduzimanje mera za zaštitu državne granice i odbrane integriteta zemlje.

2002. Prelaskom na evro Francuska se oprostila od franka, koji je 641 godinu bio nacionalna valuta.

2003. Po nalogu haškog Tribunala, na Kosovu uhapšena tri pripadnika rasformirane Oslobodilačke vojske Kosova i izručena tom sudu. Uhapšeni Haradin Balja, Isak Musliu i Agim Murtezi. Prvo hapšenje osoba po nalogu tog suda koje je obavio KFOR. Protiv Murtezija sud povukao optužnicu zbog zamene identiteta.

2003. U paničnom izlasku iz jednog noćnog kluba u Čikagu 21 osoba poginula, oko 50 ih povređeno.

2004. U 83. godini umro bivši predsednik Meksika Hose Lopez Portiljo.

 1531. U zemljotresu u Portugaliji poginulo nekoliko desetina hiljada ljudi, srušeni veliki deo prestonice Lisabona i nekoliko drugih gradova.

1777. Rođen srpski vojvoda i diplomata, prota Mateja Nenadović. Sa stricem Jakovom pokrenuo I srpski ustanak u valjevskoj i šabačkoj nahiji. Pregovarao s Turcima i Rusijom i time uspostavio prve diplomatske kontakte ustanika s državama. Bio predsednik Praviteljstvujuščeg sovjeta, prve srpske vlade. Njegovi "Memoari", pored književne vrednosti, dragocen dokument vremena.

1815. Napoleon Bonaparta pobegao iz zatočeništva na ostrvu Elba i uz pomoć grupe sledbenika vratio vlast u Francuskoj. Njegova druga vladavina, nazvana 100 dana, okončana u junu, posle vojnog poraza kod Vaterloa.

1852. Britanski vojni transportni brod Birkenhed potonuo u zalivu Simon, uz obalu Južne Afrike, život izgubilo 485 osoba.

1885. Predstavnici 15 zemalja na kongresu u Berlinu, koji je organizovao kancelar Nemačke Oto fon Bizmark, dogovorili se o podeli centralne i istočne Afrike.

1901. Vođe Bokserskog ustanka u Kini Či Hsui i Hsu Čeng Ju javno pogubljeni odsecanjem glave.

1909. Turska priznala austrougarsku aneksiju Bosne i Hercegovine.

1915. Nemci u I svetskom ratu, u borbi protiv Francuza kod Malankura, prvi put u istoriji ratovanja upotrebili bacače plamena.

1916. Nemci u I svetskom ratu potopili francuski teretni brod Provansa 2. Poginulo 930 ljudi.

1935. Škotski fizičar Robert Votson Vat predstavio prvi kompletan i praktično upotrebljiv radar.

1936. Adolf Hitler u Nemačkoj otvorio prvu fabriku za proizvodnju tzv. narodnog vozila, folksvagena.

1952. Premijer Velike Britanije Vinston Čerčil saopštio da je Velika Britanija proizvela atomsku bombu i da će je isprobati u Australiji.

1960. Umro srpski lingvista Aleksandar Belić, profesor Beogradskog univerziteta, predsednik Srpske kraljevske akademije, odnosno Srpske akademije nauka i umetnosti, od 1937. do 1960, član svih slovenskih akademija. Osnivač srpske moderne dijalektologije i jedan od tvoraca naučne sintakse.

1980. Egipat i Izrael uspostavili diplomatske odnose, okončano ratno stanje između dve zemlje dugo 30 godina.

1986. SSSR u Zemljinu orbitu lansirao prvi blok svemirske stanice Mir, koja je posle 15 godina uništena sagorevanjem. Nesagoreli delovi pali u Tihi okean 23. marta 2001.

1990. Pod vođstvom Violete Barios de Čamoro, udružena lista 14 opozicionih partija Nikaragve dobila izbore pobedivši sandiniste predsednika Danijela Ortege.

1993. U eksploziji koju su u Svetskom trgovinskom centru u Njujorku izazvali arapski islamski teroristi poginulo šest, povređeno 1.000 ljudi. Osam godina kasnije, 11. septembra 2001, obe kule Centra srušene u samoubilačkom napadu otetim putničkim avionima. U tom napadu poginulo oko 3.000 ljudi.

1995. Posle gubitka vrednog oko milijardu dolara, koji je na berzi u Singapuru izazvao diler Nik Lison, bankrotirala londonska banka Bering, jedna od najstarijih i najuglednijih britanskih banaka.

2001. Umro Dragoslav Avramović, bivši guverner Narodne banke Jugoslavije, autor programa ekonomske stabilizacije 1994, kojim je suzbijena hiperinflacija u Jugoslaviji.

2001. Skupština Jugoslavije ukinula ukaz o oduzimanju državljanstva dinastiji Karađorđević, koji je 1947. donela komunistička vlada.

2002. Skupština Srbije usvojila izmene Krivičnog zakona, ukinuta smrtna kazna.

2004. U avionskoj nesreći kod Mostara, u Bosni i Hercegovini, poginuli predsednik Makedonije Boris Trajkovski i članovi delegacije koji su s njim putovali na međunarodnu konferenciju o investiranju u BiH. Za novog predsednika Makedonije 14. aprila izabran lider Socijaldemokratskog saveza Makedonije i premijer Branko Crvenkovski.

 280. Rođen rimski imperator Konstantin I (Konstantin Veliki), koji je počeo hristijanizaciju Rimskog carstva (prema nekim izvorima, rođen je u Naisusu, današnjem Nišu). Godine 312. izdao je Milanski edikt o toleranciji kojim je hrišćanstvo izjednačio sa ostalim verama, a 325. sazvao Prvi vaseljenski sabor u Nikeji na kojem je stvoren temelj dogmatskog i kanonskog sistema hrišćanske crkve.

Osnovao je 330. Konstantinopolj (Carigrad), novu prestonicu Rimskog carstva.

1617. U selu Stolbovo sklopljen je mirovni ugovor između Švedske i Rusije. Šveđani su vratili Rusiji područje Novgoroda i priznali dinastiju Romanovih, ali su zadržali južnu obalu Finskog zaliva i Karelijsku prevlaku i time odsekli Rusiju od Baltika, što je trajalo sve do Severnog rata (1700-21).

1844. Dominikanska Republika je postala nezavisna od Haitija.

1881. Buri su pobedili Britance u bici kod Majuba Hila u južnoj Africi. Na isti dan 1900. britanske trupe pod komandom lorda Kičinera odnele su presudnu pobedu nad Burima u bici kod Pardenberga.

1887. Umro je ruski kompozitor i naučnik Aleksandar Borodin, pripadnik muzičke grupe "Velika petorica", čije je delo značajno doprinelo razvoju ruske simfonije i kamerne muzike. Na svom životnom delu, operi "Knez Igor" radio je 18 godina, a dovršili su je Rimski-Korsakov i Glazunov, stvorivši remek-delo ruske romantične opere. Autor je i značajnih radova iz hemije i biohemije.

1900. Osnovana je britanska Laburistička partija, s Remzijem Mekdonaldom kao sekretarom.

1902. Rođen je američki pisac Džon Štajnbek, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1962. Književni uspeh postigao je romanom "Kvart Tortilja" 1935, a potom su usledila čuvena dela "O miševima i ljudima", "Plodovi gneva", "Zima našeg nezadovoljstva", "Istočno od raja".

1905. Reorganizacijom Velike škole osnovan je Beogradski univerzitet, prva univerzitetska ustanova u Srbiji.

1933. U požaru, koji su podmetnuli nacisti, izgorela je zgrada nemačkog parlamenta, Rajhstag, u Berlinu. Optuživši komuniste, nacisti su taj događaj iskoristili za obračun s političkim oponentima i zavodeći teror uništili poslednje ostatke parlamentarno-demokratskog sistema u zemlji.

1936. Umro je ruski lekar i naučnik Ivan Petrovič Pavlov, osnivač Instituta za eksperimentalnu medicinu, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1907. Njegova teorija o uslovnim refleksima snažno je uticala na mnoge naučne discipline, posebno na psihologiju, psihijatriju i medicinu.

1939. Velika Britanija i Francuska priznale su vladu generala Franciska Franka u Španiji.

1952. Održana je prva sednica UN u novom stalnom sedištu svetske organizacije u Njujorku.

1963. Dolaskom na vlast izabranog predsednika Huana Boša Gavinja, u Dominikanskoj Republici je posle 33 godine okončan period diktature. Osnivač i vođe Revolucionarne dominikanske partije, Gavinjo je od 1930. živeo u izbeglištvu.

1976. U Zapadnoj Sahari, koju je dan ranije Španija predala na upravljanje Maroku i Mauritaniji, oslobodilački front Polisario proklamovao je Saharsku Arapsku Demokratsku Republiku.

1993. Na pruzi Beograd-Bar u stanici Štrpci naoružani otmičari izveli su iz voza 20 putnika, jugoslovenskih državljana muslimanske nacionalnosti, i odveli ih u nepoznatom pravcu. Nebojša Ranisavljević, jedan od učesnika, osuđen je 9. septmbra 2002. na 15 godina zatvora zbog ratnog zločina protiv civilnog stanovništva.

1994. U eksploziji bombe u maronitskoj katoličkoj crkvi u Libanu poginulo je deset i ranjeno 60 vernika, koji su pred oltarom čekali da budu pričešćeni.

1996. SR Jugoslavija je ukinula sankcije protiv Republike Srpske (blokada na Drini) uvedene 4. avgusta 1994.

1999. Međunarodne organizacije za borbu protiv korišćenja nagaznih mina procenile su da je u 64 zemlje širom planete rasuto preko 100 miliona nagaznih mina, od čega se sedam miliona nalazi na prostoru bivše Jugoslavije. Prema ovim podacima eksplozije nagaznih mina svakog meseca ubiju ili osakate 2.000 ljudi od kojih su 90 odsto civili, među kojima je najveći broj dece.

2002. Više od 60 ljudi je poginulo kada su muslimanski ekstremisti napali voz sa hinduskim nacionalistima u Indiji.

2002. U 83 godini života umro je Spajk Miligan osnivač britanske komedije 20. veka.

2003. Tribunal u Hagu izrekao je bivšoj predsednici RS Biljani Plavšić kaznu od 11 godina zatvora i ona je upućena na izdržavanje kazne u švedski zatvor Hinseberj. Plavšićeva je krajem 2002. godine priznala krivicu za progon nesrpskog stanovništva tokom rata u BiH.

2003. Demografi Ujedinjenih nacija smanjili su svoje ranije prognoze o naseljenosti planete za 2050-tu godinu, sa 9,3 na 8,9 milijardi, zbog povećanja smrtnosti ljudi od AIDS-a.

2006. Umro je američki glumac Denis Viver koji se proslavio ulogom šerifa Meklauda u istoimenoj televizijskoj seriji.

525. španski osvajač Ernan Kortes pogubio poslednjeg astečkog cara Kuautemoka.

1825. Rusija i Velika Britanija potpisale ugovor kojim je određena granica između Aljaske i Kanade, teritorija tada u posedu Rusa i Britanaca.

1832. U Beogradu osnovana Narodna biblioteka Srbije, kao deo Državne štamparije. Biblioteka potom bila pod Ministarstvom prosvete, a od 1871. samostalna ustanova. Odluku o osnivanju doneo knez Miloš Obrenović.

1844. Tokom prikazivanja nove fregate Prinston, koju je na reci Potomak priredila mornarica SAD, na brodu eksplodirao jedan od topova, usmrtivši državnog sekretara, ministra mornarice i još nekoliko funkcionera Vlade SAD.

1862. U Srbiji donet prvi zakon o advokaturi.

1869. Umro francuski pisac i diplomata Alfons de Lamartin, jedan od najvećih liričara romantizma. Slavu mu donela već prva knjiga "Pesničke meditacije", a potom i najznačajnija zbirka "Pesničke i religiozne harmonije", s čuvenom "Himnom noći", koju je preveo Njegoš. U proznom delu "Put na istok", sa simpatijama opisao Srbiju i njenu borbu za slobodu.

1916. Završeno prebacivanje glavnine srpske vojske od oko 140.000 vojnika iz okupirane Srbije na ostrvo Krf, u Prvom svetskom ratu. Tokom povlačenja preko Albanije, od decembra 1915. više od 200.000 vojnika i civila umrlo od gladi, iscrpljenosti i zime. Oporavljena, reorganizovana i naoružana srpska vojska se u leto 1916. vratila u borbu na Solunskom frontu.

1922. Velika Britanija formalno proglasila nezavisnost Egipta, ali zadržala kontrolu nad Sueckim kanalom i poslovima odbrane zemlje.

1931. Član Donjeg doma Parlamenta Velike Britanije Osvald Mozli osnovao Novu partiju, koja je godinu dana kasnije postala Britanska unija fašista.

1933. Hitler dan posle paljenja Rajhstaga ubedio predsednika Nemačke Paula fon Hindenburga da potpiše Zakon o odbrani naroda i države, kojim su ukinute lične slobode, sloboda govora i štampe i pravo na okupljanje. U nekoliko narednih dana uhapšeno je više od 4.000 komunista.

1941. U egzilu umro bivši španski kralj Alfonso XIII. Odbivši da abdicira 1931, kada su na izborima u Španiji pobedili republikanci, prisiljen da napusti zemlju.

1948. Poslednje britanske vojne jedinice napustile Indiju. Laburistička vlada 1947. ukinula britansku vladavinu nad Indijom.

1953. Jugoslavija, Grčka i Turska u Ankari potpisale sporazum o političkoj, privrednoj i vojnoj saradnji, Balkanski savez.

1974. SAD i Egipat posle sedam godina prekida obnovili diplomatske odnose.

1975. U najtežoj podzemnoj železničkoj nesreći u Velikoj Britaniji, 42 putnika poginula kad je voz u punoj brzini udario u ogradu u stanici Murgejt, u londonskom metrou.

1986. U centru Stokholma ubijen premijer Švedske i lider Socijaldemokratske stranke Ulof Palme. Jedan od najpopularnijih evropskih političara u to vreme, ubijen na ulici dok se sa suprugom vraćao kući iz bioskopa. Atentator nije otkriven.

1991. Završen Zalivski rat, koji su 42 dana protiv Iraka vodili SAD i saveznici. Iračke snage prisiljene da napuste Kuvajt, okupiran 1. avgusta 1990.

1991. Srpsko nacionalno veće i Izvršno veće SAO Krajine doneli odluku da se SAO Krajina razdružuje od Hrvatske i ostaje u Jugoslaviji.

1993. Vojni transporteri SAD iznad istočne Bosne izbacili prve tovare humanitarne pomoći u hrani i lekovima, čime je počela operacija "Padobran" u ratom zahvaćenoj Bosni i Hercegovini.

1994. U zoni zabranjenog leta iznad BiH, zapadno od Banjaluke, dva aviona SAD F16 srušila četiri srpska aviona "galeb".

1997. U Iranu zemljotres razorio više od 20 sela, poginulo oko 1.000 ljudi.

1998. Posle ubistva četiri srpska policajca kod Glogovca i Srbice, na području Drenice, na Kosovu, počeli sukobi srpskih snaga bezbednosti i kosovskih Albanaca, pripadnika ilegalne Oslobodilačke vojske Kosova.

2002. U potrazi za Radovanom Karadžićem, pripadnici Sfora sproveli opsežnu akciju na području Čelebića, ali nisu uspeli da uhapse ratnog lidera bosanskih Srba optuženog pred Haškim tribunalom.

2003. Na zajedničkoj sednici oba veća Skupštine Jugoslavije proglašena Povelja o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama.

2004. Afrički lideri se na samitu dogovorili da oforme Afričke multinacionalne snage, koje bi bile sposobne da intervenišu širom Afrike, u cilju okončanja građanskih ratova i sprečavanja genocida.

 1720. Švedska kraljica Ulrika abdicirala je u korist supruga, princa Frederika I.

1792. Rođen je italijanski kompozitor Đoakino Antonio Rosini, koji je muzički obogatio tradicionalnu italijansku komičnu operu i značajno uticao na nekoliko generacija kompozitora, među kojima su Belini i Verdi. Napisao je 39 opera od kojih su najčuvenije "Seviljski berberin", "Viljem Tel" i "Otelo".

1808. Napoleon je, u pohodu na Španiju koju je osvojio za mesec dana, ušao u Barselonu.

1824. U Budvi je rođen crnogorski pisac i političar Stefan Mitrov Ljubiša, predsednik Dalmatinskog sabora od 1870, delegat u bečkom parlamentu. Kao političar borio se protiv italijanskog uticaja u Dalmaciji. Književnim radom počeo se baviti 1845, kada je objavio etnografski spis o Paštrovićima, a nakon objavljivanja prve pripovetke 1868. postao je jedan od najistaknutijih i najcenjenijih pripovedača ("Kanjoš Macedonović", "Pričanje Vuka Dojčevića").

1892. SAD i Velika Britanija su potpisale ugovor o lovu na foke u Beringovom moru, kojim su ustanovljene kvote ulova potpisnica ugovora.

1916. Stupila je na snagu naredba nemačke vrhovne komande u Prvom svetskom ratu o potapanju svih naoružanih trgovačkih brodova zemalja s kojima je Nemačka bila u ratu.

1920. Nova socijaldemokratska vlada Čehoslovačke donela je novi ustav i time zamenila privremeni ustav usvojen 13. novembra 1918. kojim je konstituisana čehoslovačka država nastala raspadom Austro-Ugarske posle prvog svetskog rata.

1920. Rođena je francuska glumica Simon Rusel, poznata kao Mišel Morgan, koja se proslavila ulogama u filmovima "Obala u magli", "Pastoralna simfonija", "Veliki manevri".

1944. Američke trupe su u Drugom svetskom ratu izvršile invaziju na Admiralska ostrva u Tihom okeanu severoistočno od Nove Gvineje, koja su bila pod japanskom okupacijom. Zauzimanje tih ostrva bilo je strateški značajno za savezničke snage u nadiranju ka Filipinima.

1956. Pakistan je proglašen islamskom republikom.

1960. U snažnom zemljotresu koji je pogodio marokanski grad Agadir poginulo je oko 12.000 ljudi, a grad je gotovo potpuno srušen.

1984. Iran je saopštio da je bombardovao drugi po veličini irački grad Basru, a Irak da je uništio 50 iranskih brodova u ratu dveju susednih zemalja.

1992. U Bosni i Hercegovini je održan referendum na kojem se većina stanovništva izjasnila za nezavisnu državu, što je značilo odvajanje od tadašnje SFR Jugoslavije. Bosanski Srbi su bojkotovali ovaj referendum, a napetost u kojoj je održan kulminirala je kada je ispred crkve u centru Sarajeva ubijen Srbin Nikola Gardović na svadbi svoga sina. U roku od nekoliko sati grad je blokiran barikadama koje su čuvali naoružani civili Srbi i Muslimani.

1996. U najtežoj nesreći u istoriji peruanskog civilnog vazduhoplovstva poginulo je svih 117 putnika i šest članova posade aviona "boing 737" na letu iz Lime ka gradu Arekipa, koji se srušio u Andima, oko 900 kilometara južno od Lime.

3. mart

1847. - Rođen je Aleksandar Grejam Bel, engleski fiziolog, učitelj govora gluvih. Pronašao je i usavršio telefon i patentirao ga u Bostonu 1876. godine. Taj prvi telefon nije imao izvora električne energije, već mikrofon magnetskog tipa. Osnivač je američkog preduzeća "Bell Telephone Co". Napisao je "Mehanizam govora". Umro je 1922. godine.

1875. - Odigrana je prva zabeležena hokejaška utakmica.

1875. - U Parizu je premijerno izvedena opera Žorža Bizea "Karmen".

1878. - U San Stefanu je sklopljen ugovor kojim je, diktatom Rusije Otomanskom carstvu, stvorena Velika Bugarska. Ugovorom je Rusiji pripala Besarabija, Srbiji su oduzeta i data Bugarskoj područja oko Vranja, Bele Palanke i Pirota, a Rumunija je dobila Dobrudžu. Ugovor je izazvao oštra reagovanja u Velikoj Britaniji, Austrougarskoj, Nemačkoj, Francuskoj i Italiji, a i u Rusiji je bilo negodovanja. Na najveći otpor naišao je u Srbiji, Crnog Gori i Grčkoj i izmenjen je Berlinskim mirovnim ugovorom u julu 1878. Berlinski kongres je odlučio da Bugarsku svede na nacionalne okvire, Srbiji su vraćene oduzete teritorije, a Rumuniji, Srbiji i Crnoj Gori priznata je nezavisnost.

1886. - Posle tromesečnog rata, Srbija i Bugarska zaključile su Bukureštanski mir. Neposredan povod rata bilo je pripajanje Bugarskoj Istočne Rumelije, tek oslobođene od turske vlasti. Slabije opremljena srpska vojska je odbijena i, posle poraza na Slivnici, Bugari su zauzeli Pirot. Rat nije doneo teritorijalne promene, ali je znatno oslabio poziciju kralja Milana Obrenovića. Najpre je prisiljen da prihvati liberalno-demokratski ustav, a 1889. da abdicira u korist sina Aleksandra.

1917. - Abdicirao je Nikolaj II, poslednji ruski car.

1955. - Elvis Prisli se prvi put pojavio na TV-u.

1956. - Maroko je izdejstvovao nezavisnost od Francuske.

1962. - Formirana je britanska teritorija na Antarktiku.

1978. - Ukradene su mošti Čarlija Čaplina iz Švajcarske.

1991. - U Švajcarskoj je snižena starosna granica glasača sa 20 na 18 godina.

 1152. Fridrih I Barbarosa izabran je za nemačkog kralja, nasledivši strica Konrada III. Kasnije je bio jedan od vođa u Trećem krstaškom ratu.

1193. Umro je Jusuf Saladin, sultan Egipta i Sirije, osnivač dinastije Ejubida, znameniti vojskovođa, koji je 1187. porazio krstaše kod Hatina i osvojio Jerusalim. Osvajanjem Jerusalima, koji je do tada bio 88 godina pod franačkom vlašću, izazvao je Treći krstaški rat.

1678. U Veneciji je rođen italijanski barokni kompozitor Antonio Vivaldi. Veoma popularan i cenjen u svoje vreme, posle smrti je zaboravljen, a prava vrednost njegovog obimnog dela otkrivena je tek 1930, kada je pronađeno više od polovine njegovih danas poznatih dela. Napisao je više od 300 koncerata za solističke instrumente i orkestar, među kojima i čuveni "Četiri godišnja doba", oko 60 simfonija, opere i druge kompozicije.

1801. Novoizabrani predsednik SAD Tomas Džeferson postao je prvi američki predsednik inaugurisan u novom glavnom gradu Vašingtonu.

1857. Mirom u Parizu završen je britansko-persijski rat, a šah Persije je priznao nezavisnost Avganistana.

1877. U Boljšoj teatru u Moskvi prvi put je izveden balet "Labudovo jezero" Petra Iliča Čajkovskog.

1933. Frenklin Ruzvelt je položio zakletvu kao 32. predsednik SAD i objavio novi ekonomski program ("New Deal") za savladavanje posledica velike ekonomske krize koja je počela 1929.

1941. Britanska mornarica je u Drugom svetskom ratu napala nemačke snage na okupiranim norveškim ostrvima Lofoten i potopila 11 nemačkih brodova.

1945. Sovjetska Crvena armija je u Drugom svetskom ratu izbila na Baltičko more.

1964. Savet bezbednosti UN usvojio je rezoluciju o raspoređivanju mirovnih snaga na Kipru.

1965. Sirija je nacionalizovala devet naftnih kompanija, među kojima i dve kompanije američkih naftnih koncerna.

1970. U havariji francuske podmornice "Euridika" u Sredozemnom moru u blizini Tulona život je izgubilo svih 57 članova posade.

1974. Konzervativci su u Velikoj Britaniji izgubili izbore i premijer Eduard Hit podneo je ostavku. Novu vladu formirao je lider laburista Herold Vilson.

1977. U snažnom zemljotresu u Rumuniji, u kojem je najviše stradao glavni grad Bukurešt, poginulo je više od 1.500 ljudi, a 35.000 ostalo je bez domova.

1996. Ispred najvećeg tržnog centra u Tel Avivu bombaš samoubica je eksplozijom ubio najmanje 14 ljudi i ranio više od 130. To je bio četvrti napad u Izraelu u poslednjih devet dana.

1998. Nakon sukoba srpskih snaga bezbednosti i naoružanih Albanaca na području Drenice, u kojima je poginulo više desetina ljudi, kosovski Albanci počeli su masovne demonstracije širom Kosova. Organizacija Oslobodilačka vojska Kosova pozvala je sunarodnike da joj se pridruže i najavila osvetu, a savet NATO-a u Briselu ocenio je da Kosovo nije samo unutrašnje pitanje SR Jugoslavije, već i međunarodne zajednice.

2000. SAD su ponudile pet miliona dolara za informacije koje mogu pomoći u hapšenju predsednika SR Jugoslavije Slobodana Miloševića, bivšeg predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića i ratnog komandanta bosanskih Srba Ratka Mladića, koji su optuženi pred Međunarodnim sudom za ratne zločine. Ponuda je objavljena na oko 10.000 poternica postavljenih na javnim mestima u Bosni i Hercegovini.

2002. Lider Demokratskog saveza Kosova Ibrahim Rugova postao je prvi predsednik Kosova pod međunarodnom upravom. Za prvog premijera izabran je funkcioner Demokratske partije Kosova Bajram Redžepi.

2002. U dvodnevnim verskim sukobima Indusa i muslimana u zapadnoj indijskoj državi Gudžarat ubijeno je preko 500 osoba.

2003. U 93-oj godini umro je Ser Hardi Ejmis, dizajner i veteran britanske mode, čije su modele nosili bogati i slavni, uključujući i britansku kraljicu Elizabetu II.

2004. U požaru u srpskom manastiru Hilandar na Svetoj Gori izgorelo je dve trećine tog manastirskog kompleksa.

 1528. U Beču je kao jeretik spaljen na lomači Baltazar Hubmajer, jedan od glavnih vođa austrijskih baptista.

1628. Rođen je italijanski lekar i botaničar Marčelo Malpigi, koji se smatra tvorcem mikroskopske anatomije. Pronašao je jako konveksno sočivo, jednostavni mikroskop koji uveličava do 180 puta.

1772. Rođen je nemački pisac Fridrih fon Šlegel, jedan od začetnika nemačkog romantizma i jedan od prvih evropskih modernista. Pisao je eseje, pesme i pripovetke propagirajući ideje romantičarskog pokreta. U "Istoriji stare i nove književnosti" dao je jedan od prvih pregleda celokupne svetske književnosti.

1856. Umro je Jovan Sterija Popović, prvi srpski komediograf, "otac" srpske drame i, kao ministar prosvete jedan od glavnih organizatora prosvetnog i kulturnog života u obnovljenoj Srbiji. Učestvovao je u osnivanju prvog beogradskog teatra (Pozorište na Đumruku) koji je 1841. otvoren izvođenjem njegove tragedije "Smrt Stefana Dečanskog". Njegove drame su više od 100 godina na pozorišnim repertoarima ("Laža i paralaža", "Pokondirena tikva", "Kir-Janja", "Rodoljupci").

1872. Umro je italijanski revolucionar Đuzepe Macini, glavni ideolog nacionalnog pokreta Italijana u 19. veku i jedan od tvoraca moderne italijanske države.

1915. U Čikagu je održan Prvi jugoslovenski narodni sabor, sa predstavnicima 486 raznih iseljeničkih organizacija iz SAD i Kanade. Bila je to prva velika javna manifestacija u svetu u korist ideje o oslobađanju i ujedinjenju južnoslovenskih naroda u jednu državu.

1922. Britanske vlasti su uhapsile Mahatmu Gandija, optužile ga za pobunu i osudile na šest godina zatvora.

1945. Tokio je u Drugom svetskom ratu razoren napadom 300 američkih bombardera B-29. Poginulo je oko 100.000 stanovnika japanske prestonice, a bez domova je ostalo oko milion.

1948. Šef čehoslovačke diplomatije Jan Garig Masarik, sin prvog predsednika Čehoslovačke Tomaša Masarika, izvršio je samoubistvo iskočivši kroz prozor zgrade ministarstva u Pragu.

1952. Bivši predsednik Kube Fulhensio Batista oborio je kubansku vladu i potom kao diktator vladao zemljom do 1959, kada ga je srušio s vlasti Fidel Kastro.

1959. U Lasi, glavnom gradu Tibeta, izbila je pobuna protiv kineske vlasti. Nakon višednevnih uličnih borbi Kinezi su ugušili pobunu, a Dalaj lama je izbegao u Indiju.

1968. U feribotu koji se prevrnuo u luci grada Velington na Novom Zelandu poginulo je najmanje 200 ljudi.

1969. Džejms Erl Rej, optužen za ubistvo američkog crnačkog lidera Martina Lutera Kinga u aprilu 1968, osuđen je na 99 godina zatvora.
1974. Japanski poručnik Hiro Onade predao se, posle 29 godina skrivanja u džungli, filipinskim vlastima, objasnivši da "nije dobio naređenje o povlačenju i prestanku rata između SAD i Japana".

1975. Snage severnog Vijetnama su, u prvoj velikoj pobedi u Vijetnamskom ratu, zauzele grad Buon Ma Tuot. Ta pobeda označila je početak velike ofanzive koja je sedam nedelja kasnije dovela do osvajanja Sajgona (Ho Ši Min).

1990. Sud u Iraku osudio je na smrt britanskog novinara Farzada Bazofta zbog špijunaže. Uprkos talasu protesta u inostranstvu i apela iračkim vlastima da mu poštede život, pogubljen je 15. marta.

1993. Suharto je šesti put izabran za predsednika Indonezije.

1995. U eksploziji ispred džamije u pakistanskom gradu Karačiju i pucnjavi jednog teroriste na ljude koji su potrčali da pomognu povređenima, poginulo je 12 ljudi, uključujući petoro dece, a 26 je ranjeno.

1997. Vatikan je uspostavio diplomatske odnose s Libijom.

2000. Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM) uputila je protest srpskim vlastima zbog zatvaranja nezavisnih radio i televizijskih stanica u Srbiji, ocenjujući da ova akcija vlasti "poprima alarmantne razmere".

2000. U Rijeci je umro popularni hrvatski pevač Ivo Robić, legenda hrvatske i jugoslovenske muzičke scene.

2001. SAD su uslovile ekonomsku pomoć SR Jugoslaviji saradnjom sa Međunarodnim sudom za ratne zločine u Hagu, zahtevajući izručenje optuženih za ratne zločine, pre svega bivšeg predsednika Slobodana Miloševića i ratnog komandanta bosanskih Srba Ratka Mladića do 31. marta. Nakon hapšenja Slobodana Miloševića 1. aprila, SAD su odobrile pomoć Jugoslaviji od 50 miliona dolara.

2002. U odmazdi za pogibiju 11 Izraelaca u samoubilačkom bombaškom napadu arapskih ekstremista u Jerusalimu, izraelski helikopteri razorili su sedište palestinskog vođe Jasera Arafata u Gazi.

2004. Libija je potpisala protokol kojim je dozvolila Međunarodnoj agenciji za atomsku energiju pri UN, da vrši inspekcije u njenim atomskim skladištima.

2005. Umro je irski komičar Dejv Alen poznat po skečevima koje je izvodio sedeći u barskoj stolici, sa cigaretom u jednoj i čašom viskija u drugoj ruci.

 1544 - Rođen je italijanski pesnik Torkvato Taso, autor čuvenog epa "Oslobođeni Jerusalim" koji se smatra jednim od najreprezentativnijih dela italijanske književnosti. Bio je uzor romantičarima, a njegova poezija inspirisala je Getea i Bajrona. Neki njegovi soneti bili su posvećeni Dubrovčanki Cvijeti Zuzorić.

1851 - U Veneciji je prvi put izvedena Verdijeva opera "Rigoleto".

1885 - Rođen je engleski vozač brzih automobila i čamaca Malkolm Kempbel, koji je između 1924. i 1935. devet puta obarao svetski rekord u brzini vožnje automobilom, a između 1937. i 1939. triput u vožnji čamcem. Postao je 1935. prvi čovek koji je automobilom "Plava ptica" vozio brže od 300 milja na čas (483 kilometra).

1913 - Velika Britanija i Nemačka su postigle sporazum o granicama afričkih kolonija Nigerije i Kameruna.

1917 - Britanske trupe su zauzele Bagdad u Prvom svetskom ratu.

1920 - Emir Fejsal proglašen je kraljem nezavisne Sirije.

1938 - Artur Sajs-Inkvart je postao austrijski kancelar umesto Kurta fon Šušniga, a narednog dana Hitlerove trupe ušle su u Austriju.

1941 - Kongres SAD izglasao je, na predlog predsednika Ruzvelta, Zakon o zajmu i najmu, kojim je Velika Britanija dobila neophodnu vojnu pomoć u Drugom svetskom ratu. Za sprovođenje zakona predviđeno je sedam milijardi dolara.

1955 - Umro je britanski mikrobiolog Aleksander Fleming, koji je 1928. iz gljive penicilium notatum izolovao prvi antibiotik penicilin. Nobelovu nagradu za medicinu podelio je 1945. s engleskim biohemičarem Čejnijem i australijskim lekarom Florijem koji su njegov izum prvi put primenili.

1973 - Hektor Kampora pobedio je na prvim predsedničkim izborima u Argentini od 1965.

1974 - Umro je srpski pravnik Milan Bartoš, jedan od najistaknutijih jugoslovenskih stručnjaka za međunarodno javno pravo, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, sekretar Srpske akademije nauka i umetnosti.

1975 - U Lisabonu je ugušena pobuna padobranskih jedinica protiv levičarske vojne vlade, a bivši predsednik general Antonio Ribeiro de Spinola je s grupom oficira pobegao u Španiju.

1981 - Pod parolom "Kosovo - republika" u Prištini su izbile studentske demonstracije kosovskih Albanaca, koje su u narednim nedeljama zahvatile celo Kosovo. To je bilo prvi put da su kosovski Albanci masovno podržali ideju o nezavisnoj kosovskoj republici.

1985 - Mihail Sergejevič Gorbačov izabran je za generalnog sekretara Centralnog komiteta Komunističke partije Sovjetskog Saveza. Na toj funkciji je nasledio preminulog Konstantina Černjenka.

1985 - Egipćani braća Al Fajed postali su većinski vlasnici čuvene londonske robne kuće "Harods".

1990 - Parlament Litvanije proglasio je nezavisnost zemlje od Sovjetskog Saveza. To je bila prva sovjetska republika koja se izdvojila izSSŠSR-a.

1990 - Čileanski diktator general Augusto Pinoče je posle više od 16 godina prepustio predsednički položaj Patrisiju Elvinu, ali je zadržao komandu nad oružanim snagama.

1998 - Pored snažnih protesta studenata, koji su tražili političke i privredne reforme, general Suharto je počeo svoj sedmi mandat predsednika Indonezije.

1999 - Nakon što je jedan beogradski sud osudio trojicu novinara lista "Dnevni telegraf" na po pet meseci zatvora međunarodna organizacija za zaštitu ljudskih prava "Hjumen rajts voč" ocenila je da su napadi jugoslovenskih vlasti na slobodu medija poprimili alarmantne razmere.

2000 - U eksploziji metana u rudniku uglja "Barakovi" u Ukrajini poginuo je 81 radnik ugljenokopa.

2000 - Akademik i advokat Rikardo Lagos ianugurisan je za predsednika Čilea, kao drugi socijalista na čelu te države, posle Salvadora Aljendea ubijenog u državnom udaru 1973.

2003 - Kanadski sudija Filip Kirš izabran je za predsednika prvog stalnog Međunarodnog krivičnog suda u Hagu, koji će biti nadležan za zločine počinjene bilo gde u svetu. Osnivanje suda podržalo je blizu 90 zemalja, ali ne SAD, Rusija i Kina.

2003 - Vrhovni sud Japana odbio je zahtev 42 Kineza za obeštećenje za vreme koje su proveli na prisilnom radu u Japanu, tokom II svetskog rata, uz obrazloženje da je to bilo jako davno.

2004 - U terorističkim napadima na tri železničke stanice u Madridu oko 200 ljudi je poginulo, a više od 1.400 je povređeno. Na najmasovnijim demonstracijama u istoriji te zemlje, protiv terorizma protestvovalo je preko osam miliona ljudi širom Španije. Tri meseca kasnije u Italiji je uhapšen Egipćanin Rabei Osman Sajed Ahmed, osumnjičen za organizovanje tih napada, a zbog pripremanja terorističkih napada u Belgiji je pritvoreno 15 osoba. Jedan od osumnjičenih, Marokanac Abdelmadzid Bušar uhapšen je u vozu na relaciji Subotica-Beograd u julu 2005. godine i izručen Španiji.

2004 - Tribunal u Hagu osudio je bosanskog Srbina Ranka Ćešića, na 18 godina zatvora, zbog ratnih zločina nad muslimanskim zarobljenicima u Brčkom u proleće 1992. godine.

2005 - Pripadnici sirijskih trupa napustili su severni Liban, čime je okončano 29-godišnje prisustvo Sirije u toj zemlji.

2006 - Bivši predsednik Srbije i SR Jugoslavije Slobodan Milošević preminuo je u pritvoru Haškog tribunala u Sheveningenu, gde mu se sudilo za ratne zločine. Sahranjen je u dvorištu porodične kuće u Požarevcu.