1066. Krunisan je Harold II, poslednji engleski anglo-saksonski kralj. Poginuo je iste godine kod Hestingsa u bici protiv pretendenta na engleski presto normanskog vojvode Vilijama Osvajača.

1322. U manastiru Žiča krunisan je srpski kralj Stefan Dečanski Nemanjić, sin kralja Milutina. Tokom vladavine do 1331. pobedio je vojsku bosanskih feudalaca, Bugare kod Velbužda (1330) i osigurao prevlast nad Makedonijom. Zbacio ga je s prestola sin Dušan. Umro je pod nerazjašnjenim okolnostima u zatočeništvu u Zvečanu. Podigao je manastir Visoki Dečani.

1492. Kralj Ferdinand i kraljica Izabela pobedonosno su ušli u Granadu, pošto je njihova vojska porazila Boabdila, poslednjeg emira Granade. Time je okončana rekonkvista - ponovno osvajanje Pirinejskog poluostrva koje je od 711. bilo pod arapskom vlašću.

1745. Rodjen je francuski pronalazač Žak Etjen Mongolfje koji je s bratom Žozefom Mišelom 1783. konstruisao prvi balon napunjen zagrejanim vazduhom.

1810. Mirom u Konstantinopolju Turska je predala Rusiji poluostrvo Krim i oblast Kuban.

1822. Rodjen je nemački arheolog Hajnrih Šliman koji je svoje celokupno bogatstvo stečeno trgovinom u mladosti, potrošio na arheološka istraživanja. Otkrio je 1868. Troju, koristeći se podacima iz Homerovih spevova "Ilijada" i "Odiseja", a potom i Mikenu, Orhomen i Itaku.

1829. Umro je češki slavista Jozef Dobrovski, otac slavistike, tvorac češke gramatike i gramatike staroslovenskog jezika, glavna ličnost češkog narodnog preporoda ("Istorija češkog jezika i književnosti", "Gramatika češkog jezika", "Gramatika staroslovenskog jezika").

1884. Umro je češki sveštenik, biolog i botaničar Gregor Mendel koji je prvi došao do jasnih i preciznih formulacija o prenošenju naslednih osobina i time postavio temelje modernoj genetici. Rezultate, koji su potvrdjeni 1900, izložio je 1865. u delu "Eksperimenti s biljnim hibridima".

1916. Počela je Mojkovačka bitka u Prvom svetskom ratu u kojoj su Crnogorci, pod komandom serdara Janka Vukotića, odbili ofanzivu znatno jačih austrougarskih snaga i time omogućili srpskoj vojsci odstupnicu prema Jadranu.

1919. Umro je Teodor Ruzvelt , predsednik SAD (1901-09), čija je politika stvorila svetsku silu od dotad izolacionističke Amerike. Dužnost šefa države preuzeo je kao potpredsednik SAD, posle ubistva predsednika Vilijama Mekinlija 1901. Sproveo je plan za izgradnju Panamskog kanala, a za posredovanje u rusko-japanskom ratu 1905. dobio je 1906. Nobelovu nagradu za mir.

1929. Kralj Jugoslavije, Aleksandar I Karadjordjević ukinuo je Vidovdanski ustav, raspustio Narodnu skupštinu i zaveo ličnu vlast.

1941. Predsednik SAD Frenklin Ruzvelt je u govoru u Kongresu definisao američki cilj o "četiri slobode" - slobodu govora, slobodu religije, slobodu od straha i slobodu od siromaštva.

1945. Maršal Jugoslavije Josip Broz i šef britanske vojne misije Ficroj Meklin su u Drugom svetskom ratu sklopili sporazum o uspostavljanju vazduhoplovne baze kod Zadra za potrebe savezničkog vazduhoplovstva u borbi protiv nemačkih snaga.

1949 . Umro je američki filmski režiser Viktor Fleming koji je svetsku slavu stekao filmom "Prohujalo sa vihorom".

1963. Iranski šah Reza Pahlavi počeo je "belu revoluciju" uvodjenjem agrarne reforme i prava glasa za žene.

1978. Kruna Svetog Stefana, prvog hrišćanskog madjarskog kralja, koju su odneli Amerikanci posle Drugog svetskog rata, vraćena je u Madjarsku.

1993. Umro je američki trubač, pevač i kompozitor Džon Birks "Dizi" Gilespi jedan od najboljih trubača i improvizatora u istoriji džeza. Odigrao je presudnu ulogu u stvaranju bi-bap muzike.

1993. Umro je ruski baletski igrač Rudolf Hametovič Nurejev, zvezda svetske baletske scene. Jedan od najvećih igrača 20. veka zatražio je politički azil u Parizu 1961, posle čega je počela njegova svetska karijera.

2002. Petnaestogodišnji Čarls Bišop poginuo je kada se u avionu "cesna-172" obrušio na zgradu Banke Amerike u centru grada Tampa na Floridi. U poruci koja je potom nadjena, izrazio je simpatije prema Osami bin Ladenu i podržao terorističke napade na Njujork i Vašington 11. septembra 2001.

2003. Mirovni pregovori Tamilskih tigrova i vlade Šri Lanke označili su mali pomak u pomirenju nakon 19 godina dugog gradjanskog rata.

2004. Iran je pristao da, posle 25 godina prekida, obnovi odnose sa Egiptom.

2005. Dečak rodjen u Kini u prvim minutima 2005. godine, proglašen je 1,3 milijarditim stanovnikom te zemlje.

 

1536 - Umrla je engleska kraljica španskog porekla Katarina Aragonska (Catherine of Aragon), prva od šest žena engleskog kralja Henrija VIII (Henry). Njihov razvod bez dozvole pape je izazvao englesku crkvenu reformaciju i raskid s Vatikanom.

1598 - Na ruski presto je stupio Boris Godunov, posle smrti Fjodora I, poslednjeg cara iz dinastije Rjurikovič.

1610 - Italijanski astronom i matematičar Galileo Galilej (Galilei) otkrio je Jupiterove mesece Io, Evropu, Ganimed i Kalisto.

1785 - Džon Džefris (John Jeffries) i Žan Pjer Blanšar (Jean Pierre Blanchard) prvi su preleteli kanal Lamanš balonom napunjenim zagrejanim vazduhom.

1789 - Na prvim predsedničkim izborima u SAD pobedio je vođa iz Rata za nezavisnost Džordž Vašington (George Vashington). Ponovo je izabran 1792, a 1796. je odbio da se kandiduje.

1807 - Velika Britanija je proglasila blokadu Francuske i zemalja saveznica francuskog cara Napoleona I Bonaparte.

1844 - Rođena je Francuskinja Mari Bernar Subiru (Marie-Bernard Soubirous), Sveta Bernadet (Bernadette) iz Lurda, koja je objavila da joj se prikazala Devica Marija. Od 1858. Lurd je postao jedno od glavnih hodočasničkih mesta u Evropi.

1847 - Rođen je srpski pisac, satiričar Milovan Glišić, jedan od začetnika realizma u srpskoj književnosti. Bio je aktivan učesnik u socijalističkom pokretu Svetozara Markovića i saradnik prvih socijalističkih novina u Srbiji, a u svojim pripovetkama je, uz prizore iz seoskog života opisao ekonomsko propadanje sela krajem 19. ("Glava šećera", "Šilo za ognjilo", "Prva brazda").

1872 - Izašao je prvi srpski pozorišni list "Pozorište", koji je pokrenulo Srpsko narodno pozorište u Novom Sadu. List je izlazio do 1908.

1927 - Uspostavljena je redovna transatlantska telefonska veza između Londona i Njujorka.

1932 - Umro je francuski političar Andre Mažino (Maginot). Kao ministar rata (1922-24. i 1929-32) pokrenuo je izgradnju odbrambene linije utvrđenja duž francusko-nemačke granice, koja je po njemu dobila naziv "Mažino linija". Veliki odbrambeni sistem pokazao se nekorisnim u Drugom svetskom raru, kada su Nemci 1940. napali Francusku iz Belgije, zaobišavši "Mažino liniju",

1943 - U Njujorku je umro Nikola Tesla, srpski naučnik i pronalazač na polju elektrotehnike i radio-tehnike. Od 1884. do smrti živeo je u SAD, gde je patentirao oko 700 pronalazaka od kojih nekoliko desetina ima široku primenu. Među njima je i serija izuma (1896-1914) koji čine temelj savremene radio-tehnike.

1946 - Zapadne sile su priznale Austriju u granicama iz 1937.

1953 - Američki predsednik Hari Truman (Harry) je objavio da je u SAD izrađena hidrogenska bomba.

1979 - Kambodžanski pobunjenici su, uz pomoć vijetnamskih snaga nakon dvonedeljne opsade, zauzeli Pnom Pen i srušili vladu Crvenih Kmera Pola Pota. Smatra se da je za vreme režima Crvenih Kmera od aprila 1975. u Kambodži ubijeno ili umrlo od gladi i iscrpljenosti između milion i dva miliona ljudi.

1989 - Umro je japanski car Hirohito. Njegova vladavina od 1926. obeležena je agresivnom militarističkom politikom Japana (napad na Kinu, Mandžuriju 1931. i 1937, pakt s Hitlerom 1940). Napadom na SAD (Perl Harbur 1941) ušao je u Drugi svetski rat, u avgustu 1945. objavio je bezuslovnu kapitulaciju Japana, a 1946. se odrekao "božanskog porekla". Međunarodni sud oslobodio ga je 1948. optužbe za ratne zločine.

1990 - Krivi toranj u Pizi je prvi put posle 800 godina svog postojanja zatvoren za turiste radi restauracije.

1992 - Avion Jugoslovenske narodne armije oborio je kod Novog Marofa u Hrvatskoj helikopter s posmatračima Evropske zajednice. Poginulo je svih pet ljudi u helikopteru.

1997 - U Alžiru je, u eksploziji bombe koju su u autobus podmetnuli islamski ekstremisti, poginulo najmanje 13 i ranjeno oko sto ljudi.

1998 - Ilegalna Oslobodilačka vojska Kosova, koja se proglasila odgovornom za seriju napada na policijske stanice na Kosovu, preuzela je odgovornost i za terorističke akcije u Makedoniji, iako je makedonsko Ministarstvo unutrašnjih poslova demantovalo povezanost OVK s bombaškim napadima u Makedoniji.

1999 - Američki Senat počeo je suđenje u postupku impičmenta predsedniku SAD Bilu Klintonu (Bill Clinton), prvo posle više od 130 godina protiv aktuelnog šefa države. Klinton je bio optužen za krivokletstvo i opstrukciju pravde u aferi sa bivšom pripravnicom u Beloj kući Monikom Levinski (Monica Lewinsky).

2002 - Francuski legendarni modni kreator Iv Sen Loran (Yves Saint Laurent) povukao se iz sveta visoke mode. Modnu kuću osnovao je 1962, a proslavio se 1966. kolekcijom prvih smokinga za žene koji su postali modni hit.

2005 - Šef irske policije je saopštio da je Irska republikanska armija ukrala 50 miliona dolara iz Belfast banke.

 

1297 - Italijanski plemić Frančeskino Grimaldi, preobučen u kaludjera, ušunjao se u tvrdjavu Monako koja se tada nalazila pod vlašću Djenove, potom je u nju pustio svoje vojnike i osvojio je. On je osnivač dinastije Grimaldi - koja je i sada na vlasti u kneževini Monako.

1324 - Umro je italijanski istraživač Marko Polo, najpoznatiji evropski srednjovekovni putnik. Ka Dalekom istoku krenuo je u 17. godini iz Venecije 1271. Proputovao je Mesopotamiju, Kurdistan, Persiju, Turan, Pamir, Kineski Turkestan i Mongoliju i stigao u Peking 1275. Kao prvi Evropljanin prešao je preko Pamira, Turkestana i Mongolije. Od 1275. do 1292. proputovao je gotovo celu Kinu, a na povratku je od 1292. do 1295. putovao preko Indokine, današnje Indonezije, Singapura, Indijskog okeana, Persije i Crnog mora. Opisao je svoja putovanja u "Knjizi o čudima sveta", objavljenoj 1298. docnije nazvanoj "Milion".

1589 - Rodjen je Ivan (Dživo) Gundulić, pisac iz Dubrovnika, čija je poezija prožeta opevanjem slobode, kao i pozivanjem Srba i drugih Slovena na borbu protiv Turaka. U najznačajnijem delu, epu "Osman", opevao je Hoćimsku bitku i Osmanovu smrt 1621. videći u tome predznak propasti Osmanskog carstva i oslobodjenja Srba i drugih Slovena. U mladosti je pisao drame, pastorale i lirske pesme, koje su najvećim delom izgubljene. Smatra se najvećim baroknim pesnikom medju Slovenima uopšte. Ostala dela: pastorala "Dubravka", spev "Suze sina razmetnoga", "Arijadna".

1642 - Umro je italijanski astronom, fizičar i matematičar Galileo Galilej, osnivač mehanike kao nauke (dinamike i kinematike). Hidrostatsku vagu pronašao je 1585. a 1589. formulisao je zakone slobodnog pada tela pod dejstvom sile teže i kretanja po kosoj ravni. Uveo je pojmove ubrzanja i inercije. Konstruisao je astronomski durbin, otkrio Orionovu maglinu, neravnine na Mesecu, četiri Jupiterova satelita (Io, Evropa, Ganimed i Kalisto), Venerine faze, pege na Suncu i konstatovao da je Mlečni Put ogroman skup zvezda. Zalažući se za heliocentrični sistem Nikole Kopernika i dokazujući da je geocentrični ptolomejski sistem zabluda, 1616. sukobio se s rimokatoličkom crkvom. Sud inkvizicije prisilio ga je da se odrekne teze da se Zemlja okreće oko Sunca.

1679 - Francuski istraživač Rober Kavelije de la Sal otkrio je vodopade Nijagare.

1713 - Umro je italijanski kompozitor i vilinista Arkandjelo Koreli, osnivac bolonjske violinske škole. Suptilan ali uravnotežen umetnik, uspešno je uspostavio ravnotežu s obiljem baroknih ukrasa u svojoj muzici, postigavši neobičnu smirenost. Znatno je uticao na Johana Sebastijana Baha. Dela: 12 končerta grosa, sonate za violinu, trio sonate.

1870 - Rodjen je španski general Migel Primo de Rivera i Orbaneha, profašistički vojni diktator Španije od septembra 1923. do januara 1930. Njegov režim je pokušao da ujedini Španiju geslom "jedna zemlja, jedna vera, jedna monarhija", ali nije uspeo da stvori prihvatljiv politički sistem, pa je podneo ostavku pod pritiskom vojske čiju je podršku izgubio.

1896 - Umro je francuski pisac Pol Verlen, boem i pustolov, čija je poezija, puna lirizma i muzikalnosti, znatno uticala na francuske simboliste. Dela: zbirke "Romanse bez reči", "Galantne svečanosti", "Elegije", "Mudrost".

1899 - Rodjen je cejlonski državnik Solomon Bandaranaike, osnivač i vodja Partije slobode i predsednik vlade Cejlona (sadašnja Šri Lanka) od 1956. do 1959. kad je ubijen u atentatu. Zalagao se za ukidanje stranih vojnih baza, nacionalizaciju stranog kapitala i vanblokovsku spoljnu politiku. Posle pobede na izborima, na položaju predsednika vlade nasledila ga je njegova udovica Sirimavo.

1902 - Rodjen je ruski političar Georgij Maksimilijanovič Maljenkov, koji je 1953. na položaju predsednika vlade nasledio preminulog Staljina. U februaru 1955. dao je ostavku i postao jedan od potpredsednika u vladi Nikolaja Bulganjina, a u junu 1957. smenjen je s funkcije u vladi i isključen iz Politbiroa i CK KP Sovjetskog Saveza, pod optužbom da je učestvovao u zaveri za obaranje Nikite Hruščova.

1923 - Francuske i belgijske trupe ušle su u Rursku oblast zbog pokušaja poražene Nemačke da izigra ugovor o otplati ratne štete u Prvom svetskom ratu. Reparaciona komisija krajem 1922. konstatovala je kašnjenje isporuke uglja na ime odštete Francuskoj i Belgiji i francuski predsednik vlade Rejmon Poenkare objavio je da će vojskom zaposesti Rur i osigurati efikasnu naplatu ratne štete. Kriza je sporazumno rešena polovinom 1924. a u julu 1925. Francuzi su počeli da evakuišu trupe iz Rura.

1935 - Rodjen je američki muzičar Elvis Aron Prisli, "kralj roka", izuzetno popularan pedesetih i šezdesetih godina 20. veka. Prodao je više od 150 miliona ploča i igrao u dvadesetak filmova. Umro je 1977. od prekomerne upotrebe alkohola i droge.

1942 - Rodjen je engleski fizičar Stiven Hoking, jedan od vodećih svetskih naučnika 20. veka. Njegovo najpopularnije delo je knjiga o poreklu univerzuma "Kratka istorija vremena" (1988).

1944 - U Veroni je u Drugom svetskom ratu počeo dvodnevni proces šestorici članova Velikog fašističkog veća - uključujući bivšeg šefa diplomatije Galeaca Chana, zeta Benita Musolinija - koji su pred slom fašističke Italije u Drugom svetskom ratu izglasali nepoverenje Musoliniju. Nacistička tajna služba je u poslednji čas pokušala da spase Chana, ali je akciju zaustavio Adolf Hitler i sva šestorica su streljana.

1959 - General Šarl de Gol postao je prvi predsednik Pete francuske republike.

1973 - Američki i severnovijetnamski pregovarači Henri Kisindžer i Le Duk To obnovili su u Parizu pregovore o okončanju Vijetnamskog rata.

1976 - Umro je kineski državnik Džou En Laj, jedan od najistaknutijih rukovodilaca Kineske revolucije, predsednik vlade od 1949. do smrti i šef diplomatije od 1949. do 1958. Revolucionarnoj studentskoj organizaciji "Probudjeno društvo", iz koje je 1921. nastala Komunistička partija Kine, pristupio je 1919. Učestvovao je i u "Dugom maršu" 1934. i 1935. veka. Opstao je u vrhu KP Kine i pored niza čistki, uključujući i "Kulturnu revoluciju".

1991 - Bankrotirala je jedna od najvećih svetskih aviokompanija, američki "Pan Ameriken".

1996 - Umro je francuski državnik Fransoa Miteran, koji je kao prvi socijalista 1981. izabran za predsednika Francuske. Proveo je 14 godina na položaju šefa francuske države. U Drugom svetskom ratu bio je jedan od vodja Pokreta otpora, a od 1971. predvodio je Socijalističku partiju.

1996 - Zairski teretni avion pao je na pijacu punu ljudi u centru Kinšase, usmrtivši najmanje 350 ljudi.

1998 - Akcije na berzi u Džakarti strmoglavo su pale, što je bio početak velike privredne i finansijske krize u Indoneziji, koja je ubrzo zahvatila većinu zemalja tog regiona .

1998 - Islamski terorista Remzi Ahmed Jusef osudjen je na doživotnu robiju, plus 240 godina zatvora, kao organizator podmetanja eksploziva 1993. u Svetski trgovinski centar u Njujorku, kada je poginulo šest ljudi.

2004 - Britanska kraljica Elizabeta II krstila je najveći putnički brod u svetu "Kvin Meri 2", čija je izgradnja koštala 800 miliona dolara. Brod je dugačak 345 i visok 72 metra.

2007 - Umro je Ivao Takamoto, kreator simpatične doge Skubidu kao i likova popularne porodice Kremenko. Takamoto je autor ili koautor crtanih filmova "Pepeljuga", "Petar Pan", "Lunja i Maza", "101 dalmatinac" i "Porodica Kremenko". Ime Skubidu inspirisano je improvizacijom kojom je Frenk Sinatra završavao svoju čuvenu pesmu "Strangers in the Night". Tokom pedeset godina producentskog rada Takamoto je stvorio 260 filmova.

2011 - Preminuo je Jirži Dinstbir čehoslovački disident i nekadašnji izvestilac za ljudska prava u bivšoj Jugoslaviji. Dinstbir je sa Havelom bio jedan od vodja "plišane" revolucije 1989, a 1989-1992 bio je ministar spoljnih poslova Čehoslovačke.

 

1792. Mirom u Jašiju, kojim je okončan rusko-turski rat započet u avgustu 1787, Rusija je proširila svoju granicu do Dnjestra.

1793. Francuz Žan Pjer Blanšar je izveo prvi let balonom iznad severnoameričkog kontinenta.

1804. Ispred manastira Moravica Turci su ubili srpskog arhimandrita Georgija Đorđevića Hadži-Đeru, narodnog prvaka u rudničkom kraju. Šest dana potom počela je "seča knezova", što je ubrzalo izbijanje Prvog srpskog ustanka.

1856. Rođen je srpski kompozitor i muzički pedagog Stevan Stojanović Mokranjac, član Srpske kraljevske akademije, horovođa Beogradskog pevačkog društva, jedan je od osnivača prve "Srpske muzičke škole" (1899) (Muzička škola "Mokranjac"). Njegovo delo smatra se najznačajnijom etapom u razvoju srpske nacionalne muzike u 19. veku ("Rukoveti", "Primorski napjevi", "Liturgija")

1873. Umro je Šarl Luj Napoleon III, nećak Napoleona Bonaparte, predsednik Francuske od 1848. do 1852, car do 1870. Tokom njegove vladavine Francuska je zaposela Nicu i Savoju i započela kolonijalno osvajanje Indokine. Započeo je rat protiv Pruske, ali je zarobljen 1. oktobra 1870. u bici kod Sedana i zbačen s prestla. Posle zaključenja mira s Pruskom 1871. emigrirao je u Englesku gde je umro.

1878. U srpsko-turskom ratu srpska vojska je ušla u Niš, a Turci su narednog dana predali tvrđavu i varoš, čime je okončana turska uprava u tom gradu. Borbe su trajale 25 dana, a odlučujuća je bila pobeda Braničevske brigade na Čegru.

1878. Umro je italijanski kralj Vitorio Emanuele II,prvi vladar ujedinjene Italije, popularni "padre della patria", koji je po dolasku na presto 1861. inaugurisao parlamentarnu monarhiju.

1908. Rođena je francuska književnica Simon de Bovoar, životna saputnica filozofa Žan-Pol Sartra (Jean Paul Sartre), autor romana, pozorišnih komada i filozofskih eseja ("Mandarini", "Svi su ljudi smrtni", "Drugi pol", memoari "Uspomene dobro vaspitane devojke".

1913. Rođen je američki državnik Ričard Nikson, jedini šef države u istoriji SAD koji je podneo ostavku pod pretnjom smenjenjivanja postupkom impičmenta. Predsednik SAD postao je 1969, ponovo je izabran 1972, a 1974. se povukao zbog afere "Votergejt". Normalizovao je 1972. odnose s Kinom.

1922. Rođen je gvinejski državnik i pisac Ahmed Seku Ture, prvi predsednik posle sticanja nezavisnosti Gvineje 1958. Jedan je od osnivača Afričkog demokratskog zbora (1946), Demokratske stranke Gvineje (1947), a od 1956. na čelu je afričkog sindikata Generalne konfedracije radnika crne Afrike. Bio je poslanik teritorijalne skupštine Gvineje 1953, a 1956-58. Narodne skupštine Francuske.

1942. U Petrovgradu (Zrenjanin), Kikindi i drugim mestima u Banatu, Nemci su u Drugom svetskom ratu streljali 150 komunista i simpatizera partizana. Istog dana mađarske okupacione vlasti su počele masovno hapšenje i ubijanje Srba s druge strane reke Tise. U Đurđevu kod Žablja, Šajkašu i Gospođincima streljano je 60 Srba.

1945. Počelo je iskrcavanje američkih trupa u Drugom svetskom ratu na najveće filipinsko ostrvo Luzon. Borbe su okončane 15. avgusta kapitulacijom japanskih snaga.

1953. Potonuo je južnokorejski putnički feribot. Život je izgubilo 349 ljudi.

1962. SSR i Kuba su potpisali trgovinski sporazum na osnovu kojeg je Kuba dobijala robu po povlašćenim, niskim cenama. Ugovor je prestao da važi 1991.

1978. U Iranu je počela islamska revolucija u kojoj je godinu dana kasnije zbačen s vlasti šah Reza Pahlavi.

1992. Reagujući na odluku bosanskih Muslimana i Hrvata da zatraže priznanje suverene Bosne i Hercegovine od Evropske zajednice, Srbi su proglasili Republiku srpskog naroda u BiH i saopštili da je ta republika federalna jedinica Jugoslavije.

1996. Čečenski pobunjenici zauzeli su bolnicu i najmanje 2000 talaca u dagestanskom gradu Kizliar. Pobunjenici su tražili da se prekine rat u njihovoj državi.

1996. Obustavljen je vazdušni humanitarni most za Sarajevo,najveći vazdušni most u istoriji vazduhoplovstva posle sovjetske blokade Berlina (1948). Tokom tri i po godine rata u Bosni, obavljeno je 13.000 humanitarnih letova kojima je dopremljeno više od 160.000 tona pomoći.

1999. Prilikom hapšenja pripadnici Sfora ubili su bosanskog Srbina Dragana Gagovića (39), optuženog pred Međunarodnim sudom u Hagu za ratne zločine počinjene u Bosanskom ratu (1992-95).

2002. SAD su ukinule sankcije na prodaju oružja SR Jugoslaviji uvedene 1996.

2002. Američka vlada je pokrenula istragu o stečaju multinacionalne elektrodistributerske kompanije "Enron", najvećem bankrotstvu u američkoj istoriji.

2003. U izveštaju Savetu bezbednosti inspektori za oružje, Hans Bliks i Mohamed el Baradej su naveli da do tada nisu otkrili nijedan dokaz da Irak poseduje ili da razvija hemijsko, biološko ili nuklearno oružje.

2004. Turska je potpisala protokol kojim se ukida smrtna kaznačak i u slučaju rata, što predstavlja početni korak u pravcu otpočinjanja pregovora o ulasku u EU.

2005. Palestinci su izabrali Mahmuda Abasa za naslednika njihovog dugogodišnjeg lidera Jasera Arafata.

2005. Sudanska islamistička vlada i pobunjenici sa juga zemlje potpisali su mirovni sporazum, kojim je završen najduži građanski rat u Africi, koji je trajao punih 21 godinu.

2007. Japan je zvanično formirao ministarstvo odbrane, prvi put posle Drugog svetskg rata.

2007. Umro je Ivao Takamoto, animator koji je stvorio likove zacrtane filmove Skubi-Du, "Porodica Kremenko" i "The Jetsons". Tokom karijere, duge više od šest decenija sarađivao je i na nekim od najpoznatijih dugometražnih i televizijskih crtanih ostvarenja za kompaniju Dizni i tim Hana-Barbera.

 

49. p.n.e. - Gaj Julije Cezar izgovorio je čuvenu rečenicu"Alea iacta est" (Kocka je bačena) i prešao reku Rubikon (po jednoj varijanti današnja rečica Fiumicino u gornjoj Italiji, po drugoj Pisatelo kod Ravene, granica između Italije i Galije), što je označilo novo razdoblje u istoriji Rimskog carstva - počeo je građanski rat protiv Pompeja i Senata koji je završen uvođenjem Cezarove diktature. Pripadnici republikanske opozicije ubili su Cezara 4. p.n.e.

1356 - Na državnom saboru u Nirnbergu prihvaćen je glavni deo Zlatne bule cara Karla IV, velikog ustavnog zakona nemačke carevine, koji je u svojim osnovama trajao do 1806.

1778 - Umro je švedski prirodnjak Karl fon Line. Uveo je binarnu nomenklaturu po kojoj svaka biljka i životinja ima naziv roda i vrste. Osnivač je Prirodnjačkog muzeja u Upsali i prvi predsednik Švedske akademije nauka (1973).

1863 - U Londonu je otvorena prva linija podzemne železnice u svetu.

1882 - Počeo je hercegovačko-bokeljski ustanak Srba i muslimana protiv Austro-Ugarske, kao odgovor na uvođenja zakona o vojnoj obavezi i regrutovanja. Ustanak, koji je potajno podržala Crna Gora, ugušen je posle nekoliko meseci.

1889 - Francuska je uspostavila protektorat nad Obalom Slonovače.

1890 - Umro je srpski pisac i lekar Laza Lazarević, koji se s devet pripovedaka, koliko je ukupno napisao, svrstao među najznačajnije prozne stvaraoce srpske književnosti. Smatra se tvorcem srpske psihološke pripovetke i jednim od najboljih stilista ("Prvi put s ocem na jutrenje", "Sve će to narod pozlatiti", "Vetar", "Na bunaru", "Školska ikona", "U dobri čas hajduci", "Verter", "Švabica", "On zna sve").

1909 - Rođen je srpski fizičar i hemičar Pavle Savić, koji je svetski renome stekao kada je sa Irenom Žolio Kiri 1937. i 1938. u Parizu otkrio izotope poznatih elemenata bombardovanjem atoma urana sporim neutronima. Od 1947. rukovodio je izgradnjom Nuklearnog instituta u Vinči i do 1960. bio direktor instituta. Od 1971. do 1981. bio je predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti.

1917 - Umro je Frederik Kodi, poznat kao Bafalo Bil, poštanski jahač "Poni ekspresa", vodič i tragač u američkoj vojsci, plaćeni borac protiv Indijanaca, profesionalni lovac na bivole i bizone. Godine 1883, legendarna ličnost američke istorije organizovao je reviju kaubojskih veština "Revija divljeg zapada", u kojoj je nastupao kao glavna zvezda. Kasnije je nastupao i u Evropi i gostovao je i u Srbiji.

1920 - U Ženevi je izabrano veće Lige naroda koje su činili Francuska, Italija, Japan, Velika Britanija. Kasnije su članice Veća postale Nemačka i SSSR. Zbog političkog neuspeha Liga naroda je prestala da postoji 1939, mada je formalno ukinuta 1946, kada je u Londonu održana prva sednica Generalne skupštine UN.

1922 - Artur Grifit (Arthur Griffith) je postao prvi predsednik Irske posle sticanja nezavisnosti te zemlje od Velike Britanije.

1934 - U Nemačkoj je pogubljen Marinus van der Lube, nakon što je proglašen krivim za potpaljivanje Rajhstaga 27. februara 1933.

1969 - Švedska je kao prva zapadna zemlja uspostavila diplomatske odnose sa Severnim Vijetnamom.

1971 - Umrla je francuska modna kreatorka Gabrijela "Koko" Šanel, jedna od najčuvenijih u 20. veku koja je gotovo šest decenija suvereno vladala visokom pariskom modom.

1996 - Izrael je pustio iz zatvora stotine Palestinaca, nekoliko dana uoči prvih palestinskih nacionalnih izbora u Gazi i na Zapadnoj obali.

1997 - Arnoldo Aleman postao je predsednik Nikaragve u prvoj demokratskoj i mirnoj smeni vlasti u modernoj istoriji te zemlje.

1997 - Tokom antivladinih protesta u Sofiji demonstranti su probili policijski kordon, upali u zgradu parlamenta i demolirali je.

2001 - Bivša predsednica Republike Srpske Biljana Plavšić dobrovoljno se predala Međunarodnom sudu u Hagu pred kojim je optužena za genocid i druge zločine počinjene 1991-92. tokom Bosanskog rata. Nakon priznanja krivice osuđena je 27. februara 2003. na 11 godina zatvora i upućena na izdržavanje kazne u Švedsku.

2002 - Izraelski tenkovi i buldožeri sravnili su 73 palestinske kuće u Rafi, nakon napada naoružanih Palestinaca na izraelske vojnike.

2003 - Severna Koreja se povukla iz Ugovora o neširenju nuklearnog naoružanja iz 1970. godine, optužujući SAD za nametanje svog političkog sistema. S. Koreja je taj ugovor potpisala 1985. godine.

2005 - Viktoru Juščenku je potvrđena pobeda na predsedničkim izborima u Ukrajini. Njegovom pobedom je omogućena promena vlasti koju je njegov protivkandidat, premijer Viktor Janukovič nazvao "revolucijom".

2007 - Umro je italijanski filmski producent Karlo Ponti, koji je radio sa nizom najpoznatijih reditelja, kao što su Federiko Felini, Žan-Lik Godar i Dejvid Lin. Tokom 50-to godišnje karijere bio je producent više od 260 filmova.

2009 - Umro je Žorž Kraven tvorac najveće francuske filmske nagrade Cezar.

2010 - Za predednika Hrvatske izabran je Ivo Josipović, kandidat Socijaldemokratske partije.

 

347 - Rođen je vizantijski car Flavije Teodosije I, nazvan Teodosije Veliki, poslednji vladar jedinstvenog Rimskog carstva (379-395). Želeći da uspostavi što čvršće državno jedinstvo proglasio je hrišćanstvo državnom religijom i zabranio paganske kultove. Posle njegove smrti vlast su preuzeli njegovi sinovi, na Zapadu Honorije, a na Istoku Arkadije.

1503 - Rođen je italijanski slikar i bakrorezac Đirolamo Frančesko Marija Macola, poznat kao Parmiđanino, najznačajniji predstavnik manirizma u gornjoj Italiji. Otkrio je nove mogućnosti u tehnici bakropisa. Poznat je kao portretista i slikar fresaka u Parmi, Rimu i Bolonji.

1569 - U Engleskoj je, pod patronatom kraljice Elizabete I, u katedrali svetog Pavla u Londonu prvi put organizovana lutrija. Prihod je korišten za obnovu utvrđenja, luka i drugih javnih radova.

1735 - Umro je crnogorski vladika Danilo I Petrović, osnivač dinastije Petrovića, koji su kasnije postali i svetovni vladari. Zavladičio ga je srpski patrijarh Arsenije Čarnojević 1696. u Sečuju. Na poziv Rusije ušao je 1711. u rat protiv Turske, a 1718. učestvovao je u mletačko-austrijskom ratu protiv Turaka. Učvrstio
je odnose s Rusijom posetom caru Petru Velikom 1715. i znatno je podigao ugled Crne Gore. Posle smrti ga je nasledio sinovac Sava Petrović. Lik vladike Danila u akciji protiv poturica opevao je Njegoš u "Gorskom vencu".

1811 - Skupština svih narodnih starešina u Srbiji osnovala je u vreme Prvog srpskog ustanka prva popečiteljstva (ministarstva). Ministar prosvete postao je najučeniji Srbin tog vremena, rektor Velike škole u Beogradu Dositej Obradović.

1843 - Austrijski car Ferdinand I je u vreme najvećeg uspona Ilirskog preporoda zabranio upotrebu ilirskog imena, posebno u "novinama i javnim spisima".

1886 - U Njujorku je počeo prvi šahovski meč za prvaka sveta između Vilhelma Štajnica i Johana Cukertorta, koji je dobio Štajnic rezultatom 10:5, uz pet remija. Titulu je odbranio 1889. i 1892. u mečevima protiv Mihaila Čigorina, ali je 1894. poražen od Emanuela Laskera. Napisao je "Udžbenik modernog šaha", koji se smatra osnovom moderne šahovske strategije.

1919 - Rumunija je anektirala Transilvaniju koja je bila u sastavu Austo-Ugarske monarhije do njenog raspada 1918. Mirom u Trianonu 1920. Transilvanija je formalno dodeljena Rumuniji.

1922 - Prvi pacijent izlečen insulinom od šećerne bolesti je postao 14-godišnji Kanađanin Leonard Tomson.

1928 - Umro je engleski pisac Tomas Hardi. Važio je za najboljeg engleskog pisca svoga vremena, nazivan "poslednjim velikim viktorijancem", ali je zbog slobodumnog stava o ljubavi i braku dolazio u sukob s društvenim konvencijama ("Pod zelenim
drvetom", "Daleko od razuzdane gomile", "Povratak domoroca", "Tesa od D'Arbervilovih", "Neznani Džud").

1942 - Japanci su u Drugom svetskom ratu zauzeli Kuala Lumpur.

1946 - Ustavotvorna skupština u Tirani je proglasila Narodnu Republiku Albaniju.

1962 - Pod snežnom lavinom, koja je u peruanskim Andima zatrpala selo Huaskaran, život je izgubilo više od 3.000 ljudi.

1966 - Umro je švajcarski skulptor i slikar italijanskog porekla Alberto Đakometi, čije obimno, raznovrsno i osobeno delo predstavlja izraz gotovo svih dominantnih strujanja umetnosti 20. veka. Od 1931. radi nadrealističke prostorne konstrukcije i ekstremno izdužene bronzane ljudske likove ("Kola", "Projekat za jedan trg", "Sedam figura i jedna glava").

1970 - Nigerijska armija je posle 32 meseca borbi u građanskom ratu u kojem je poginulo milion i po ljudi, ugušila pobunu secesionista u provinciji Bijafra. Vođa pobunjenika general Čukvuemeka Odumegvu Odžukvu napustio je zemlju dan posle pada Overija, glavnog grada Bijafre.

1989 - Ispred Skupštine Crne Gore održan je masovni miting građana na kojem je zatraženo smenjivanje državnog i partijskog rukovodstva. Pod velikim dvodnevnim pritiskom demonstranata to rukovodstvo je podnelo ostavke, a na političku scenu Crne Gore stupila je grupa mladih komunista na čelu s Momirom Bulatovićem i Milom Đukanovićem.

2000 - Predsednik Alžira Abdelaziz Buteflika doneo je opštu amnestiju za pripadnike Islamske armije spasa i za uzvrat zatražio raspuštanje njihove organizacije.

2001 - Vlada Burundija i pobunjenička grupa Hutu, jedna od dve etničke manjine, postigli su dogovor o povlačenju svojih trupa iz Demokratske Republike Kongo.

2003 - Indijska vlada i pokret Naga, jedan od najstarijih separatističkih pokreta u Aziji, postigli su dogovor da petogodišnji prekid vatre postane stalan.

2008 - Umro je ser Edmund Hilari Novozelanđanin, prvi čovek koji je osvojih vrh sveta Mont Everest i ušao u legendu kao jedan od najvećih avanturista 20. veka.

 

812. Izaslanici vizantijskog cara Mihaila I Rangabe sklopili su mir u Ahenu s franačkim carem Karlom Velikim, nakon više od decenije rata između Vizantije i Franačkog carstva. Jedan od uzroka rata bio je što je rimski papa, potraživši oslonac u Franačkom carstvu, krunisao Karla Velikog (800).

1519. Umro je Maksimilijan I, nemački kralj od 1493. i rimsko-nemački car od 1508, kada je tu titulu uzeo uz pristanak pape Julija II, mada ga papa nikada nije krunisao. Od tada su nemački kraljevi odmah po svom izboru za kralja uzimali carsku titulu. Tokom njegove vladavine Habsburgovci su ženidbenim vezama postali najmoćnija dinastija u Evropi.

1628. Rođen je francuski pisac Šarl Pero, autor čuvene zbirke bajki "Vilinske priče", koja sadrži širom sveta poznate bajke "Mačak u čizmama", "Crvenkapa", "Plavobradi", "Uspavana lepotica".

1829. Umro je nemački pisac Fridrih fon Šlegel, najznačajniji teoretičar nemačkog romantizma. S bratom Vilhelmom uređivao je glavni romantičarski časopis "Aneteum". Pored radova o antičkoj književnosti, pisao je eseje, pesme i pripovetke, a u romanu "Lucinda" propagira romantičarsku ideju slobodne ljubavi. Njegova "Istorija stare i nove književnosti" jedan je od prvih pregleda celokupne svetske literature.

1876. Rođen je američki pisac Džon Grifit, poznat kao Džek London, jedan od najčitanijih u prvoj polovini 20. veka. Napisao je oko 50 pripovedaka i romana među kojima su najpoznatiji "Zov divljine" i "Beli očnjak".

1899. Rođen je švajcarski biohemičar Paul Herman Miler, koji se bavio istraživanjem zaštite biljaka. Godine 1939. otkrio je insekticidno delovanje ĐT. Dobitnik je Nobelove nagrade za medicinu 1948.

1932. Heti Karavej, demokrata iz Arkanzasa, je postala prva žena izabrana u Senat SAD.

1953. Skupština FNR Jugoslavije usvojila je novi ustav. Ukinuto je Veće naroda i formirano Veće proizvođača, čime je izgubljeno nacionalno obeležje institucionalne skupštinske strukture.

1964. U Zanzibaru je, mesec dana nakon što je zemlja stekla nezavisnost, zbačen s vlasti sultan i proglašena je republika s predsednikom Abeidom Karumeom. Četiri meseca kasnije Zanzibar se ujedinio s Tanganjikom u Tanzaniju.

1976. Umrla je engleska književnica Agata Kristi, čuvena autorka kriminalističkih romana. Napisala je 79 romana i zbirki kratkih priča, koje su prodate u dve milijarde primeraka širom sveta i prevedene na više od 50 jezika, a njena drama "Mišolovka", prikazana prvi put 1952, imala je preko 20.000 izvođenja na londonskom Vest Endu i najduže je izvođena predstava na svetu.

1977. Izraelci su masovnim demonstracijama izrazili protest zbog odluke Francuske da pusti na slobodu Abu Dauda, vođu palestinskih terorista koji su 1972. izvršili masakr nad izraelskim atletičarima na Olimpijadi u Minhenu.

1990. Rumunski predsednik Jon Ilijesku je saopštio da je Komunistička partija Rumunije stavljena van zakona.

1991. Kongres SAD odobrio je predsedniku Džordžu Bušu upotrebu vojne sile da bi prisilio iračku armiju da napusti Kuvajt.

1992. Vlada Alžira je dan posle ostavke šefa države Bendžedida Šadlija odložila drugu rundu parlamentarnih izbora, obrazloživši to "nemogućnošću nastavljanja izbornog procesa". Na izborima je vodio islamski Front nacionalnog spasa. Islamisti su se potom prihvatili oružja i u narednim godinama ubijeno je više desetina hiljada Alžiraca.

1993. Visoki komeserijat UN za izbeglice saopštio je da je 1992. u svetu bilo više od 18,5 miliona izbeglica. Broj izbeglica povećan je za 3,5 miliona u odnosu na 1991. od čega je tri miliona raseljeno i izbeglo s teritorije bivše Jugoslavije.

1996. Prve ruske jedinice u sastavu Ifora stigle su u Bosnu i Hercegovinu, u prvoj zajedničkoj vojnoj misiji s trupama SAD i ostalih zapadnih zemalja posle Drugog svetskog rata.

1998. Devetnaest evropskih država potpisalo je dokument o zabrani kloniranja ljudskih bića.

1998. U Beogradu je počeo štrajk Gradskog saobraćajnog preduzeća. Prvi put u stogodišnjoj istoriji javnog prevoza na beogradske ulice nije izašlo nijedno vozilo GSP. Štrajk je trajao šest dana.

2002. U 82. godini umro je Sajrus Vens, državni sekretar u administraciji Džimija Kartera, jedan od autora mirovnog plana za Bosnu i Hercegovinu 1993, koji su bosanski Srbi odbili.

2003. Umro je bivši argentinski vojni diktator, general Leopoldo Galtijeri, koji je Argentinu uveo u katastrofalni rat 1982. godine sa Velikom Britanijom oko Foklandskih ostrva.

2005. Evropski parlament usvojio je prvi Ustav Evropske unije, koji nikada nije zaživeo jer je predlog tog ustava odbačen u Francuskoj i Holandiji. Ustav EU zamenio je "Lisabonski ugovor" koji je stupio na snagu 1. decembra 2009. nakon ratifikacije u parlamentima zemalja članica EU.

2010. U razornom zemljotresu koji je pogodio Haiti poginulo je preko 200.000 ljudi, oko 300.000 je povređeno, a preko milion ljudi je ostalo bez kuća.

Danas je utorak, 13. januar, 13. dan 2015. Do kraja godine ima 352 dana.

 

1806 - Rodjen je srpski pisac Jovan Sterija Popović. Najpoznatiji je kao komediograf, ali bio je i pravni stručnjak, pedagog, muzeolog, čak lingvista - jedna od najumnijih glava srpske kulture uopšte. Njegove komedije ismevaju mane tadašnjeg visokog društva, naročito pomodarstvo i nadriučenost. Posle završenih studija prava u Kežmarku (danas Slovačka) radio je kao advokat u rodnom Vršcu, potom je prešao u tadašnju Kneževinu Srbiju i postao je profesor prava na Liceju, prvo u Kragujevcu pa u Beogradu. Kao načelnik ministarstva prosvete Srbije obavio je pionirski rad u organizovanju školstva, pokrenuo inicijativu za osnivanje Akademije nauka, Narodne biblioteke i Narodnog muzeja. Učestvovao je u organizovanju prvog beogradskog teatra koji je otvoren izvodjenjem njegove tragedije "Smrt Stefana Dečanskog". U početku je pisao pod uticajem Lukijana Mušickog i Milovana Vidakovića, ali je "Romanom bez romana" napustio romantičarsku i avanturističku književnost. Ostala dela: komedije "Laža i paralaža", "Pokondirena tikva", "Zla žena", "Tvrdica ili Kir-Janja", "Rodoljupci", zbirka pesama "Davorje". Autor je i jednog priručnika retorike, kao i neke vrste rečnika filozofskih i pravnih termina koje je predlagao kako bi se posrbila strana terminologija.

1854 - Posle Britansko-kineskog rata, koji je Evropljanima omogućio prodor na Daleki Istok, američki i ruski brodovi su uplovili u luku Uraga kod Eda (sadašnji Tokio), gde je potpisan ugovor kojim je Japan otvorio vrata američkoj trgovini. U potonje četiri godine potpisivanjem sličnih ugovora s Rusijom, Velikom Britanijom, Holandijom i drugim zemljama, Japan je stavljen u polukolonijalni položaj. Zbog opšteg nezadovoljstva, izazvanog preteranim uticajem stranaca, japanski car je 1867. zbacio šoguna i preneo prestonicu iz Kjota u Edo. Zatim je odlučnim carskim
reformama okončan tradicionalni poredak i započela je odlučna modernizacija japanske države.

1893 - Osnovana je britanska Laburistička partija, čiji je predsednik postao škotski radnički vodja Džejms Kir Hardi.

1898 - Francuski pisac Emil Zola objavio je pod naslovom "Optužujem" u listu "L'oror" otvoreno pismo predsedniku Republike u
kojem je ukazao na mahinacije najviših vojnih krugova i zatražio
oslobadjanje kapetana Alfreda Drajfusa, koji je na montiranom procesu 1894. osudjen na doživotnu robiju zbog navodnog odavanja vojnih tajni Nemačkoj. Drajfus je na obnovljenom procesu oslobodjen optužbi i 1906. rehabilitovan, vraćen u vojsku i unapredjen u čin majora.

1906 - Umro je ruski fizičar i elektroinženjer Aleksandar Stepanovič Popov, koji je pronašao i uspostavio prvu radiotelegrafsku vezu. Napravio je prvi radio prijemnik - pre italijanskog pronalazača Giljelma Markonija.

1915 - U gradu Avecano u centralnoj Italiji u zemljotresu je poginulo 30.000 ljudi.

1935 - Na plebiscitu u oblasti Sar, kojom je na osnovu mandata Društva naroda upravljala Francuska, nadmoćna većina je glasala za pripajanje Nemačkoj. Nemački vodja Adolf Hitler je iste godine iskoristio popustljivost saveznika i samovoljno odbacio sva ograničenja, uključujući zabranu naoružavanja, nametnutu poraženoj Nemačkoj u Prvom svetskom ratu mirovnim ugovorom iz Versaja.

1941 - Umro je irski pisac Džejms Džojs, jedan od najvećih u 20. veku. Počeo je kao buntovnik protiv uskogrudosti irske provincije, ali je glavni grad Irske Dablin, njegovu istoriju, žitelje i topografiju učinio središnjom temom svog dela. U najpoznatijem delu, romanu "Uliks", na 700 strana opisao je jedan dablinski dan svog junaka, prema jednom književnom kritičaru "na vešt i katkad neprimetan način, lica i dogadjaji paralelni su onima u Homerovoj 'Odiseji', čiji se gotovo svaki detalj može naći u 'Uliksu'". Ostala dela: romani "Portret umetnika u
mladosti", "Fineganovo bdenje", pesme "Kamerna muzika", pripovetke
"Dablinci", drama "Izgnanici".

1945 - Sovjetska armija je u Drugom svetskom ratu započela veliku ofanzivu na Nemačku - 180 sovjetskih divizija ubrzo je probilo nemačke položaje u Poljskoj i istočnoj Pruskoj u dubini od oko 150 kilometara.

1963 - U vojnom udaru ubijen je prvi predsednik Togoa Silvanus Olimpio i vojska je na vlast dovela Nikolasa Grunickog, koji se od 1961. nalazio u izbeglištvu. Istog dana 1967. vojnim udarom bez prolivanja krvi vlast je Grunickom preoteo potpukovnik Etjen Gnasingbe Ejadema.

1972 - Vojska je u Gani zbacila civilnu vladu predsednika Edvarda Akufa Ada, a vlast je preuzeo potpukovnik Ignacijus Ačempong.

1977 - Umro je francuski režiser i scenarista Anri Žorž Kluzo, čiji su filmovi prepoznatljivi po oporom realizmu. Filmovi: "Kej Orfevr" ("Zlatni lav"), "Misterija Pikaso" ("Zlatna palma"), "Ubica stanuje u broju 21", "Gavran", "Nadnica za strah", "Dijaboilik", "Istina".

1985 - Prilikom pada voza u provaliju, oko 250 kilometara istočno od glavnog grada Etiopije Adis Abebe, poginulo je najmanje 428 putnika.

1991 - Na svetskom prvenstvu u australijskom gradu Pert jugoslovenski vaterpolisti osvojili su zlatnu medalju. Jugoslavija je prvi put postala prvak sveta u vaterpolu u Madridu 1987.

1995 - Bivši državni sekretar SAD Džejms Bejker izjavio je u američkom Kongresu da su rat u Jugoslaviji izazvale Slovenija i Hrvatska i da u sukobima koji su usledili Srbi ni izdaleka nisu jedini krivci.

1998 - Pad transportnog aviona avganistanske kompanije "Arijana Afgan erlajnz" u planinskoj oblasti na severozapadu Pakistana nije preživeo niko od 51 osobe, putnika i članova posade.

2000 - Bil Gejts, koosnivač "Majkrosofta" i zvanično najbogatiji čovek u svetu, prepustio je položaj izvršnog direktora kompanije svom "broju dva" Stivu Balmeru.

2001 - U zemljotresu sa epicentrom u blizini San Salvadora, glavnog grada centralnoameričke države El Salvador, poginulo je najmanje 725 ljudi.

2002 - Preminuo je književnik Antonije Isaković, član Srpske akademije nauka i umetnosti i njen potpredsednik od 1980. do 1992. godine. Dobitnik je Zmajeve nagrade, Oktobarske nagrade Beograda, Ninove, Sedmojulske, kao i Andrićeve nagrade. Napisao je romane "Gospodar i sluge", "Tren 1" i "Tren 2", "Ni jedan zločin", knjigu "Govori i razgovori", zbirke pripovedaka "Velika deca", "Paprat i vatra", "Prazni bregovi" i "Obraz".

2006 - Umro je Dimitrije Perišić, utemeljivač savremenih studija prostornog planiranja na beogradskom Univerzitetu. Rukovodio je izradom prvog Regionalnog prostornog plana u Srbiji, od Podunavlja do bugarske granice, kao i izradom prvog Prostornog plana Srbije.

2012 - Preminuo je Miljan Miljanić, legendarni trener Crvene zvezde i Real Madrida, dugogodišnji selektor jugoslovenske fudbalske reprezentacije i počasni predsednik Fudbalskog saveza Srbije. Bio
je predsednik Fudbalskog saveza Jugoslavije punih dvadeset godina.

2012 - Luksuzna krstarica "Kosta konkordija" nasukala se na hrid kod ostrva Djiljo, u Tirenskom moru, i delimično potonula, pri čemu su poginule 32 osobe, a preko 60 je povredjeno. U trenutku nesreće na luksuznom kruzeru nalazilo više od 3.200 putnika i preko 1000 pripadnika osoblja broda.

 

1742 - Umro je engleski astronom i geofizičar Edmund Halej, direktor Griničke opservatorije i kraljevski astronom, po kojem je dobila naziv Halejeva kometa. Prvi je utvrdio da su komete uočene 1682, 1601. i 1551. zapravo isto telo koje se periodično pojavljuje. Izradio je prvi katalog sjajnih zvezda južnog neba i prvu meteorološku kartu.

1784 - SAD su ratifikovale mirovni ugovor s Velikom Britanijom, čime je i formalno okončan Američki rat za nezavisnost.

1809 - Engleska i Španija su sklopile savez protiv francuskog cara Napoleona I.

1826 - U Pešti je osnovana Matica srpska na inicijativu Jovana Hadžića (Miloš Svetić) i uz pomoć bogatih srpskih trgovaca iz Pešte i Budima. To književno i kulturno društvo odigralo je ogromnu ulogu u procvatu nauke i kulture Srba u Vojvodini. Ubrzo po osinivanju počelo je da izdaje "Letopis Matice srpske", najstariji srpski književni časopis. Preseljena je 1864. u Novi Sad.

1840 - U kneževini Srbiji za školsku slavu je proglašen Savindan, praznik u spomen na velikog srpskog prosvetitelja i zaštitnika školstva svetog Savu. Prva proslava Savindana održana je 1812. u Zemunu, a himna svetom Savi je prvi put izvedena 1839. u Segedinu.

1867 - U okviru balkanskih nacionalno-oslobodilačkih saveza protiv Otomanskog carstva, srpska vlada sklopila je s Bugarskim revolucionarnim komitetom u Bukureštu sporazum o stvaranju zajedničke države koja bi se zvala Bugaro-Srbija ili Srbo-Bugarska, a za vladara je bio predviđen srpski knez Mihailo Obrenović.

1892 - Rođen je srpski klasični filolog Miloš Đurić, član Srpske akademije nauka i umetnosti, predsednik Srpske književne zadruge i urednik časopisa "Živa antika". Objavio je više od 200 radova iz klasične književnosti i filozofije, prevodio je Platona, Aristotela, Tukidida i druge pisce i sve velike antičke tragičare ("Istorija helenske književnosti", "Istorija helenske etike").

1897 - Rođen je srpski istoričar Vasa Čubrilović, profesor Beogradskog univerziteta, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Kao učesnik atentata na austrugarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda 1914. u Sarajevu, osuđen je na 16 godina zatvora i do sloma Austro-Ugarske u Prvom svetskom ratu bio je u zatvoru. U Drugom svetskom ratu bio je zatvoren u logor na Banjici. Posle oslobođenja zemlje bio je direktor Balkanološkog instituta i ministar u vladi FNR Jugoslavije.

1898 - Umro je engleski pisac i matematičar Luis Kerol, autor fantastičnih bajki "Alisa u zemlji čuda" i "Alisa s onu stranu ogledala".

1907 - Zemljotres je razorio grad Kingston na Jamajci i usmrtio oko 1.000 ljudi.

1941 - Rođen je slovenački političar i državnik Milan Kučan, predsednik Slovenije u presudnim trenucima raspada SFR Jugoslavije (1991). Slovenija je u njegovo vreme proglasila nezavisnost (25. juna 1991) i postala jedna od najuspešnijih bivših komunističkih zemalja u sprovođenju radikalnih političkih i privrednih reformi. Ponovo je biran za predsednika Slovenije 1994. i 1998.

1943 - U Kazablanki je počela konferencija lidera savezničkih snaga u Drugom svetskom ratu Ruzvelta, Čerčila i De Gola. Na konferenciji koja je završena 26. januara zaključeno je da sile Osovine moraju bezuslovno kapitulirati i preciziran je datum iskrcavanja Saveznika u Italiji.

1953 - Narodna skupština FNR Jugoslavije izglasala je ustavni zakon kojim je uvedeno društveno vlasništvo i samoupravljanje proizvođača. Umesto vlada i ministarstava uvedena su izvršna veća i državni sekretarijati. Prvi predsednik Saveznog izvršnog veća postao je Josip Broz Tito.

1957 - Umro je Hemfri Bogart, jedan od najpopularnijih američkih filmskih glumaca pedesetih godina. Dobitnik Oskara 1951. za film "Afrička kraljica", legendarnu popularnost stekao je u filmovima "Kazablanka" i "Malteški soko".

1969 - Lansiran je sovjetski vasionski brod "Sojuz 4" s kosmonautom Vladimirom Šatalovim, dan kasnije "Sojuz 5" u kojem su bili Boris Voljanov, Aleksej Jelisejev u Jevgenij Krunov. Dva borda su se potom spojila, kosmonauti Jelisejev i Krunov prešli su u "Sojuz 4". To je bilo prvo spajanje vasionskih brodova s ljudskom posadom u zemljinoj orbiti.

1991 - Umro je srpski filolog Mihailo Stevanović, profesor Beogradskog univerziteta, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Objavio je više od 600 radova, uključujući monumentalno delo "Savremeni srpskohrvatski jezik".

1991 - U Tunisu su ubijena tri bliska saradnika Jasera Arafata, među kojima i Abu Ijad (Iyad), jedan od osnivača Palestinske oslobodilačke organizacije.

2000 - Petorica bosanskih Hrvata Zoran, Vlatko i Marjan Kupreškić, Vladimir Šantić i Drago Josipović proglašeni su krivim pred Međunarodnim sudom za ratne zločine u Hagu za brutalni masakr nad 116 Muslimana u Ahmićima u Bosni 1993. Oni su osuđeni na zatvorske kazne od 5 do 25 godina. Kupreškići su 23. oktobra 2001. proglašeni nevinim i oslobođeni, a ostaloj dvojici kazna je smanjena.

2003 - U najvećim demonstracijama u tursko-kiparskoj istoriji desetine hiljada ljudi je u Nikoziji zahtevalo kraj višedecenijske izolacije.

2004 - Italijanska i egipatska policija uhapsile su Ritu Algranati, pripadnicu levičarske terorističke grupe Crvene brigade, koja je učestvovala u otmici i ubistvu bivšeg italijanskog premijera Alda Mora, 1978. godine.

2008 - Umro je Anhel Gonsales jedan od najvećih španskih pesnika i pripadnik generacije književnika poznatih po borbi protiv diktature Fransiska Franka.

2009 - Umro je istaknuti hrvatski vajar Dušan Džamonja.

2009 - Sud u Parizu oslobodio je šest lekara i farmaceuta optužbe za smrt 117 dece koja su 1980-tih tretirana hormonom rasta i potom obolela od Krojcfeld-Jakobsove bolesti.

2010 - Umro je američki pevač i tekstopisac Bobi Čarls autor poznatih hitova "See You later Alligator" i "Walking to New Orleans".

14. januar je prvi dan Nove godine po julijanskom kalendaru.

 

1535. Engleski kralj Henri VIII preuzeo je vrhovno poglavarstvo nad crkvom prema povelji koju je prethodno usvojio engleski parlament (Act of Supremacy).

1559. Elizabet Tjudor , ćerka Henrija VIII i Ane Bolen, krunisana je u Vestminsterskoj katedrali u Londonu kao Elizabet I, jedan od najznačajnijih vladara u istoriji Engleske. Na presto je stupila posle smrti kraljice Meri I.

1582. Poljska i Rusija su, uz posredovanje pape Grgura XIII, potpisale mirovni ugovor kojim je Rusija izgubila izlaz na Baltičko more.

1804. Janjičarske starešine, dahije, koji su 1801. godine uzurpirali vlast u Beogradskom pašaluku, počeli su "seču knezova" u pokušaju da spreče pobunu srpskog naroda. Oni su na prevaru uhvatili i pogubili oko 70 najuglednijih srpskih knezova, vidjenih ljudi i sveštenih lica, medju kojima Aleksu Nenadovića, Iliju Birčanina, Hadži-Ruvima i Hadži-Djeru. Taj tragični dogadjaj ubrzao je izbijanje Prvog srpskog ustanka.

1906. Rodjen je grčki brodovlasnik Aristotel Onazis, jedan od prvih brodovlasnika u svetu koji je počeo gradnju brodova-tankera za prevoz nafte, na čemu je stekao ogromno bogatstvo. Poznat je i po dugogodišnjoj ljubavnoj vezi s čuvenom operskom pevačicom Marijom Kalas i po ženidbi sa Žaklinom Kenedi (Jacqueline Kennedy), udovicom bivšeg predsednika SAD Džona Kenedija koji je 1963. ubijen u Dalasu.

1908. Rodjen je američki fizičar madjarskog porekla Eduard Teler. Radio je u atomskoj laboratoriji u Los Alamosu i smatra se izumiteljem američke hidrogenske bombe.

1910. Francuski Kongo postao je sastavni deo Francuske Ekvatorijalne Afrike.

1912 - Tokom italijansko-turskog rata (1911-12) prvi put su bačeni iz aviona propagandni leci.

1918 - Rodjen je Gamal Abdel Naser , predsednik Egipta od 1956. do smrti 1970, tvorac modernog Egipta i jedan od osnivača pokreta nesvrstanih. Bio je jedan od vodja zavereničke organizacije "slobodni oficiri" i inicijator udara u julu 1952. kojim je svrgnut kralj Faruk I. Nacionalizovao je 1956. Suecku kompaniju.

1919. U Berlinu su posle neuspelog ustanka ubijene vodje nemačkog radničkog pokreta Roza Luksemburg i Karl Libkneht.

1929. Rodjen je američki baptistički sveštenik Martin Luter King , borac za gradjanska prava. U borbi za ravnopravnost crnaca u SAD koristio je gandijevske metode nenasilja i gradjanske neposlušnosti. Ubijen je 4. aprila 1968. u Memfisu uoči promocije "Kampanje siromašnih", koju je pokrenuo početkom te godine. Dobitnik je Nobelove nagrade za mir 1964.

1943. Američke trupe su u Drugom svetskom ratu potisnule Japance s pacifičkog ostrva Gvadalkanal i time zaustavili njihovo napredovanje prema Australji.

1971. Predsednici Egipta i Prezidijuma Vrhovnog sovjeta SSSR Anvar el Sadat i Nikolaj Podgorni svečano su otvorili Asuansku branu na reci Nil. Radovi na tom kapitalnom objektu hidroenergentskog i melioracionog sistema trajali su 11 godina.

1973. Izraelski premijer Golda Meir je u Vatikanu razgovarala s papom Pavlom VI, koji je tom prilikom rekao da podržava medjunarodni status Jerusalema. To je bio prvi susret jednog predsednika vlade jevrejske države s poglavarom rimokatoličke crkve.

1992. Evropska zajednica je priznala bivše jugoslovenske republike Sloveniju i Hrvatsku kao nezavisne države.

1993. SAD su naredile pomorsku blokadu Haitija, uz obrazloženje da talas izbeglica iz te zemlje može dovesti do "masovnog gubitka života u moru".

1998. Inauguracija Mila Djukanovića za predsednika Crne Gore izazvala je burne proteste pristalica bivšeg predsednika Momira Bulatovića, vodje promiloševićeve struje u Crnoj Gori. Taj dogadjaj označio je ozbiljan rascep u jugoslovenskoj vladajućoj nomenklaturi. Predsednik SR Jugoslavije Slobodan Milošević nikada nije priznao pobedu Djukanovića, što je saveznu državu dovelo u stanje provizorijuma, koje se održalo i nakon odlaska Miloševića s vlasti
u oktobru 2000.

1999. U selu Račak na Kosovu pronadjena su tela 45 Albanaca, za čije su ubistvo optužene srpske snage bezbednosti. Iako ekspertiza finskih patologa koje je angažovala Evropska unija nije dokazala da se radi o masakru nad civilima, ovaj dogadjaj je presudno uticao na donošenje odluke o bombardovanju Jugoslavije od strane NATO 1999.

2000.U hotelu "Interkontinental" u Beogradu ubijen je Željko Ražnatović Arkan vodja paramilitarnih jedinica u ratovima na prostoru bivše Jugoslavije i lider Stranke srpskog jedinstva. Ražnatović je bio optužen pred Medjunarodnim sudom za ratne zločine u Hagu.

2001. Senat Kambodže doneo je zakon o formiranju tribunala sastavljenog od kambodžanskih i medjunarodnih sudija koji će suditi liderima Crvenih Kmera za zločine počinjene tokom njihove vladavine od 1975. do 1979, kada je umrlo od gladi, bolesti ili bilo ubijeno oko 1,7 miliona Kambodžanaca.

2001. Umro je Leo Marks, šef kriptografa britanskih specijalnih snaga tokom Drugog svetkog rata, koji je unapredjenjem sigurnosti ratnih šifara spasao živote mnogih tajnih agenata.

2002. Hrvati su obeležili 10 godina medjunarodnog priznanja nezavisnosti njihove države, izrazivši žaljenje zbog krvoprolića tokom ratova 90-tih godina, ali i ubedjenje da su bili u pravu što su se izdvojili iz Jugoslavije.

2004. Novčanice na kojima je odštampan lik bivšeg iračkog predsednika Sadama Huseina prestale su da važe kao sredstvo plaćanja u Iraku. Nova zvanična valuta u toj zemlji postao je američki dolar.

2006. Umro je kuvajtski emir, šeik Džaber Al Sabah. Za novog šefa države imenovan je prestolonaslednik, šeik Saad Al Aabdulah Al Sabah.

2006. Lekarka Mišel Bašele , socijalista i bivša politička zatvorenica, pobedila je na predsedničkim izborima u Čileu i postala prva predsednica ove države.

2010. Umro je američki fotograf Denis Stok poznat po fotografijama holivudskih zvezda i džez muzičara. Serija fotografija legendarnog glumca Džejmsa Dina spada u njegove najpoznatije radove.