1571. Rođen je nemački astronom, matematičar i fizičar Johan Kepler , koji je s tri fundamentalna zakona o kretanju planeta dokazao Kopernikovu hipotezu o heliocentričnom sistemu.

1822. Rođen je francuski hemičar i biolog Luj Paster, pronalazač vakcina protiv besnila, antraksa i crvenog vetra. Otkrio je postupak konzerviranja hrane sprečavanjem razmnožavanja bakterija, koji je kasnije nazvan "pasterizacija". Osnovao je mikrobiologiju i stereohemiju i organizovao 1888. čuveni institut, nazvan njegovim imenom.

1831. Engleski prirodnjak Čarls Darvin isplovio je brodom "Bigl" iz Plimuta i započeo petogodišnju naučnu ekspediciju. Na istraživanjima koja je obavio tokom tog putovanja zasnovao je čuvenu teoriju o evoluciji živih bića objavljenu 1859. u kapitalnom delu "Poreklo vrsta".

1882. Ukazom kneza Milana Obrenovića o odobrenju Trgovinskog sporazuma i Konzularne konvencije sa SAD, uspostavljeni su diplomatski odnosi Srbije i SAD.

1927. Jedan od vođa Oktobarske revolucije i prvi šef sovjetskediplomatije Lav Trocki isključen je iz Komunističke partije, nakon što je u političkim sukobima pobedila frakcija Josifa Staljina. Trocki je potom proteran iz SSSR-a i ubijen u Meksiku 1940. po Staljinovom nalogu.

1945. U Vašingtonu je osnovan Međunarodni monetarni fond. Pravilnik o radu Fonda izradila je monetarna i finansijska konferencija 44 zemlje UN, koju je u leto 1944. u Breton Vudsu sazvao predsednik SAD Frenklin Rozevelt.

1948. Mađarske vlasti su uhapsile rimokatoličkog kardinala Jožefa Mindsentija zbog antikomunističkog delovanja.

1949. Holandska kraljica Julijana potpisala je dokument kojim je Indonezija dobila suverenitet posle više od tri veka holandske kolonijalne uprave. Za prvog predsednika Indonezije izabran je Ahmed Sukarno, vođa oslobodilačkog pokreta.

1956. Flota UN počela je čišćenje Sueckog kanala koji su Egipćani onesposobili tokom Sueckog rata potopivši u njemu veći broj brodova.

1969. Libija, Sudan i Ujedinjena Arapska Republika (unija Egipta i Sirije) postigli su dogovor o stvaranju vojnog, političkog i ekonomskog saveza.

1972. Umro je kanadski državnik Lester Bouls Pirson, šef diplomatije (1948-57), premijer (1963-68) i dobitnik Nobelove nagrade za mir 1957. za napore uložene u rešavanju Suecke krize.

1972. Australija je obustavila vojnu pomoć Južnom Vijetnamu i time okončala učešće u Vijetnamskom ratu.

1975. Više od 400 rudara poginulo je prilikom eksplozije u rudniku uglja u Časnali u indijskoj državi Bihar.

1978. Umro je alžirski državnik Huari Bumedijen, predsednik Alžira od juna 1965, kada je državnim udarom oborio s vlasti Ahmeda Ben Belu.

1979. Avganistanski predsednik Hafizula Amin pogubljen je posle državnog udara koji su podržale sovjetske trupe, ušavši dva dana ranije u Avganistan, u prvoj vojnoj intervenciji ŠSR izvan zemalja Varšavskog pakta.

1985. U istovremenim napadima palestinskih terorista na putnike ispred šaltera izraelske avikompanije "El Al" na aerodromima u Rimu i Beču ubijeno je 16 ljudi, među kojima i jedan napadač, a ranjeno je više od 100.

1989. Egipat i Sirija su posle 12 godina prekida obnovili pune diplomatske odnose.

1995. Francuska je izvršila petu u seriji nuklearnih proba u Južnom Pacifiku, što je izazvalo osude širom sveta.

1996. U Ruandi je počelo prvo suđenje za genocid učesnici mamasakra nad 800.000 pripadnika plemena Tutsa 1994.

1996. Bivši španski premijer Felipe Gonzales saopštio je da je Komisija OEBS-a utvrdila da je koalicija "Zajedno" pobedila na lokalnim izborima u 13 gradova u Srbiji i u devet beogradskih opština. Mirni protesti građana u Srbiji, koji su tražili priznavanje izbornih rezultata, nastavljeni su uprkos intervencije policije.

1998. Na severu Kosova su, nakon kratkotrajnog primirja, obnovljeni sukobi srpskih snaga bezbednosti i kosovskih Albanaca.

1998. Irak je saopštio da ne priznaje zone zabranjenog leta, koje je posle Zalivskog rata 1991. Zapad uspostavio iznad severa i juga te zemlje, i počeo seriju sukoba s američkim snagama.

2000. Većina Rusa izabrala je za ličnost stoleća vođu Oktobarske revolucije Vladimira Iljiča Lenjina.

2000. Kina i Kuba su potpisale u Havani protokol o jačanju vojne saradnje.

2001. Na opštim izborima u Zambiji glasači su satima čekali da glasaju. To su treći opšti izbori u toj zemlji od sticanja nezavisnosti.

2002. U bombaškom napadu čečenskih pobunjenika, bombaša samoubica, na zgradu lokalnih vlasti u Groznom, poginulo je 63, a povređeno 178 osoba, a od siline detonacije srušena je kompletna zgrada.

2004. Umrla je Suzan Zontag radikalna američka književnica i kritičarka.

2006. Umro je francuski tekstopisac Pjer Delanoe, koji je pisao za desetine francuskih pevača od Edit Pjaf i Šarla Aznavura do rokera Džonija Halideja.

2007. U samoubilačkom napadu u predgrađu Islamabada ubijena je bivša pakistanska premijerka i liderka opozicije Benazir Buto, nakon predizbornog mitinga u gradu Ravalpindi. U napadu je poginulo još najmanje 20 ljudi, a u neredima koji su usledili ubijeno je više desetina osoba.

 

1836 - Španija je priznala nezavisnost Meksika, kojeg su španski konkvistadori osvojili 1526, razorivši državu Asteka.

1856 - Rodjen je američki državnik Vudro Vilson, predsednik SAD od 1912. do 1920. Nakon bezuspešnih pokušaja da sondira teren za sklapanje mira izmedju Antante i Centralnih sila i podmorničkog rata u kojem su Nemci potapali i američke brodove, pristupio je 1917. Antanti i uveo SAD u Prvi svetski rat. Na osnovu njegovog plana od "14 tačaka" Nemci su 11. novembra 1918. potpisali primirje. Na njegovu inicijativu osnovana je Liga naroda, ali nije uspeo da ubedi Kongres da SAD pristupe toj medjunarodnoj organizaciji. Dobitnik je Nobelove nagrade za mir 1920.

1869 - Vilijem Sempl iz Ohaja prvi je patentirao žvakaću gumu.

1879 - U udesu putničkog voza na liniji Edinburg-Dandi u Škotskoj, koji se survao u reku kada je popustio most preko kojeg je prelazio, poginulo je 90 ljudi.

1895 - U pariskom restoranu "Gran kafe" braća Luj i Ogist Limijer organizovali su prvu filmsku projekciju. Prikazani su kratki filmovi o izlasku radnika iz fabrike, železničkoj stanici s putnicima i vozom koji juri. Ovaj datum uzima se kao dan rodjenja kinematografije.

1908 - U zemljotresu koji je razorio Mesinu, drugi po veličini grad na italijanskom ostrvu Siciliji, poginulo je više od 82.000 ljudi.

1923 - Umro je francuski inženjer Aleksandar Gistav Ajfel, graditelj kule u Parizu nazvane njegovim imenom. Bio je specijalista za čelične konstrukcije i mostove i medju prvima je primenio pneumatsku gradnju temelja velikih mostova.

1925 - Ruski pesnik Sergej Jesenjin izvršio je samoubistvo. Bio je jedan od najpopularnijih pesnika 20. veka čije su pesničko delo, a posebno stil života ("jesenjština") imali značajan uticaj na rusku i evropsku omladinu ("Kafanska Moskva", "Povratak u zavičaj", "Ispovest mangupa", "Sovjetska Rusija).

1937 - Umro je francuski kompozitor Žozef Moris Ravel (JosephMaurice), koji je zajedno sa Foreom i Debisijem znatno doprineo preporodu francuske muzike i utemeljenju novije francuske škole na prelazu u XX vek. Inspirisao se španskom muzikom i džezom ("Bolero", "Dafne i Kloe", "Sat Španije").

1942 - Japanski avioni su u Drugom svetskom ratu bombardovaliindijski grad Kalkutu.

1945 - Rodjen je kralj Nepala Birendra koji je nakon smrti ocaMahendre 1972. nasledio presto. Vladao je do 1990, kada ga je narodni pokret primorao da prihvati parlamentari sistem i legalizuje političke partije. Zajedno sa članovima porodice ubijen je 1. juna 2001. u kraljevskoj palati u Katmanduu. Masakr nad kraljevskom porodicom izvršio je prestolonaslednik Dipendra, koji je potom pucao u sebe.

1945 - Umro je američki pisac Teodor Drajzer autor obimnih romana u kojima daje sumornu sliku savremene Amerike. Iako mu književni kritičari zameraju na stilu, mnogi ga smatraju jednim od najvećih američkih pisaca 20. veka ("Američka tragedija", "Dženi Gerhard", "Finansijer", "Titan", "Genije").

1947 - U Egiptu je umro bivši italijanski kralj Vitorio EmanueleIII, poslednji monarh Italije (1900-46). Podržao je 1922. Musolinijevu fašističku vladu, 1936. se proglasio carem Etiopije, a 1939. kraljem Albanije. Abdicirao je posle pobede republikanaca na izborima 1946.

1948 - Tokom višemesečnih socijalnih nemira i nasilja u Egiptuje ubijen premijer Nokraši Paša.

1950 - U Korejskom ratu, kineske trupe prešle su 38. paralelu.

1959 - U Vinči kod Beograda pušten je u rad prvi nuklearnireaktor u Jugoslaviji.

1962 - U Mozambiku, portugalskoj koloniji u Africi, osnovan jeFront za oslobodjenje Mozambika, pod čijim je vodjstvom zemlja posle dugotrajne borbe stekla nezavisnost 1975. Nakon sticanja nezavisnosti izbio je gradjanski rat izmedju Frelima i rivalskog pokreta Renamo koji je trajao gotovo dve decenije.

1966 - Kina je izvršila petu nuklearnu probu.

1968 - U napadu na aerodrom u Bejrutu izraelski komandosi suuništili 13 arapskih aviona.

1974 - U zemljotresu koji je razorio sela u pakistanskojplaniskoj oblasti Karakom, poginulo je oko 5.200 ljudi.

1989 - Bivši prvi sekretar Komunističke partije Aleksandar Dubček izabran je za predsednika parlamenta Čehoslovačke, vrativši se nakon dve decenije na političku scenu. Glavni inspirator i vodja "Praškog proleća" smenjen je nakon intervencije Varšavskog pakta u Čehoslovačkoj 1968.

1989 - Litvanija je postala prva država Sovjetskog Saveza ukojoj je uveden višepartijski politički sistem.

1992 - Inflacija u SR Jugoslaviji postigla je svetski rekord -19.810,2 odsto za 1992. godinu.

1995 - Na beogradski aerodrom Surčin sletela su tri transportera NATO sa trupama iz sastava mirovnih snaga UN za Bosnu i Hercegovinu.

2000 - Crnogorska vlada usvojila je Platformu za redefinisanjeodnosa Srbije i Crne Gore na osnovu koje bi te dve federalne jedinice SR Jugoslavije trebalo da postanu suverene i nezavisne države.

2001 - Evropska unija je objavila listu organizacija koje sesmatraju terorističkim, posebno navodeći radikalne baskijske separatiste, kao i grupe u Severnoj Irskoj i Srednjem Istoku.

2002 - Na godišnjem kongresu Islamske reformske partije u Sani (Jemen) ubijen je istaknuti član vodeće opozicione partije u zemlji,
Socijalističke partije, Džaralah Omar. Ubio ga je Alija Džaralah, član islamske opozicione partije Islah.

2005 - Umro je istaknuti dramski umetnik Stevo Žigon, koji jenajznačajnija glumačka ostvarenja postigao na sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta u Beogradu, kao i u brojnim ulogama na filmu, radiju i televiziji.

2005 - Evropska unija je lansirala svoj prvi navigacioni satelit"Galileo".

2007 - Umro je poljski sineasta Jerži Kavalerovič jedan od osnivača poljske filmske škole 1950-tih. Medju najpoznatijim filmovima koje je snimio su "Faraon", "Majka Jovana Andjeoska", "Noćni voz".

1170 - Nadbiskup Tomas Beket ubijen je po nalogu engleskog kralja Henrija II pred oltarom Kenterberijske katedrale. Ranije blizak kraljev prijatelj i kancelar do izbora za nadbiskupa 1162, usprotivio se nameri Henrija II da ograniči crkvenu vlast i odbio da položi zakletvu na kraljeva "Klarendonska pravila" o odnosima crkve i države. Papa Aleksandar III proglasio ga je 1173. svecem.

1721 - Francuzi su okupirali ostrvo Mauricijus u Indijskom okeanu. Ostrvo je 1810. potpalo pod britansku vlast, a nezavisnost je steklo 1968.

1800 - Rođen je američki pronalazač Čarls Guđer, koji je 1839. otkrio proces vulkanizacije kaučuka. Njegov izum dorineo je brzom razvoju industrije gume, posebno prozvodnji automobilskih guma.

1809 - Rođen je Vilijam Juart Gledston, četiri puta premijer Velike Britanije između 1868. i 1894. Poznat po političkim i socijalnim reformama, smatra se jednim od najvećih britanskih državnika. Legalizovao je 1871. radničke sindikate i 1884. izvršio tzv. treću parlamentarnu reformu.

1825 - Umro je francuski slikar Žak Luj David, osnivač i glavni predstavnik klasicizma, član Konventa i dvorski slikar Napoleona I ("Zakletva Horacija", "Napoleonovo krunisanje", "Porodica Žerar", "Ubijeni Mara", "Gospođa Rekamje").

1835 - Umro je Filip Višnjić, slepi pesnik-guslar, Srbin iz Bosne, koji je opevao sve značajnije događaje iz Prvog srpskog ustanka. Vuk Karadžić je 1815. zapisao mnoge njegove pesme, među kojima su najpoznatije "Početak bune na dahije" i "Boj na Mišaru".

1876 - Rođen je katalonski violončelista i dirigent Pablo Kazals, koji je otvorio novu epohu u sviranju violončela. Napustio je Španiju kada je Franko došao na vlast i do smrti 1973. živeo je u Francuskoj i Porto Riku.

1890 - Američki vojnici su kod "Ranjenog kolena" u Južnoj Dakoti masakrirali više od 200 Indijanaca iz plemena Sijuks, među kojima je bio veliki broj žena i dece.

1911 - Revolucionarna privremena skupština je za prvog predsednika Kine izabrala Sun Jat Sena, čime je posle više od tri milenujuma ukinuta monarhija.

1914 - Počela je bitka kod Sarikamisa u Prvom svetskom ratu u kojoj je, mnogo slabija ruska vojska, nanela težak poraz turskoj armiji. Turci su izgubili 77.000 od 95.000 vojnika.

1921 - Rođen je srpski pisac Dobrosav (Dobrica) Ćosić. Smatra se jednim od najvećih srpskih pisaca druge polovine 20. veka ("Deobe", "Koreni, "Vreme smrti", "Otpadnik, "Vernik", "Stvarno i moguće". Bio je prvi predsednik Savezne Republike Jugoslavije od juna 1992. Smenjen je u junu 1993, na inicijativu Srpske radikalne stranke. Bio je istaknuti član Saveza komunista Srbije do maja 1968, kada je dosao u sukob sa politkom SKJ po nacionalnom pitanju, smatrajući da su Srbi ugroženi u jugoslovenskoj federaciji.

1940 - Nemačko vazduhoplovstvo izvelo je najteže bombardovanje Londona u Drugom svetskom ratu, koje je britanskoj prestonici nanelo najveća razaranja od "velikog požara" 1666. kada su uništene četiri petine grada.

1944 - Sovjetske trupe su u Drugom svetskom ratu ušle u Budimpeštu.

1973 - Filipinski diktator Ferdinand Markos, nastavio je da vlada po okončanju drugog predsedničkog mandata, iako po ustavu nije mogao ponovo da bude biran. Na osnovu vanrednog stanja koje je zaveo 1972. vladao je dekretima dok u pobuni 1986. nije zbačen s vlasti.

1981 - Umro je hrvatski književnik Miroslav Krleža, jedna od najznačajnijih ličnosti u kulturno-književnim zbivanjima 20. veka na jugoslovenskom prostoru. Od 1950. bio je na čelu Jugoslovenskog leksikografskog zavoda i glavni i odgovorni urednik Enciklopedije Jugoslavije. Njegov obimni književni opus obuhvata poeziju, romane, pripovetke, drame i eseje ("Hrvatski bog Mars", "Povratak Filipa Latinovića", Gospoda Glembajevi", "U agoniji").

1989 - Parlament Čehoslovačke izabrao je za šefa države češkog pisca Vaclava Havela, dugogodišnjeg disidenta pod komunističkim režimom, koji je kao "državni neprijatelj" proveo pet godina u zatvoru. Havel je nasledio Gustava Husaka koji je prethodno pod pritiskom javnosti podneo ostavku.

1992 - Savezna skupština izglasala je nepoverenje prvoj vladi SR Jugoslavije i smenila sa mesta premijera srpskog biznismena iz SAD Milana Panića. Za vršioca dužnosti premijera imenovan je potpredsednik vlade Radoje Kontić. Smenjivanje Panića usledilo je nakon njegovih sukoba s predsednikom Srbije Slobodanom Miloševićem oko sprovođenja mirovne politike prema bivšim jugoslovenskim republikama.

1996 - Vlada Gvatemale i vođe gerilskog pokreta su potpisali sporazum kojim je posle 36 godina zvanično okončan poslednji i najduži građanski rat u Centralnoj Americi.

1999 - U nevremenu koje je zahvatilo više evropskih zemalja život je izgubilo oko 130 ljudi.

2000 - Ruski ministar odbrane Igor Sergejev potpisao je dokument kojim se dozvoljava obuka iranskih oficira u Rusiji.

2001 - U Kabulu su po prvi put patrolirale avganistanske i britanske trupe, što je bila proba za mirovne operacije.

2001 - Oko 300 ljudi je poginulo, a najmanje 120 je povređeno u požaru koji je izbio od varnica vatrometa u trgovinskom centru u Limi, glavnom gradu Perua.

2004 - Umro je Džeri Orbah američki glumac koji se proslavio ulogama na Brodveju, u filmovima kao i u poznatoj TV seriji "Red i zakon".

Danas je utorak, 30. decembar, 364. dan 2014. Do kraja godine ima jedan dan.

 

1691 - Umro je engleski hemičar i fizičar Robert Bojl, koji je otkrio zakon o odnosu pritiska i zapremine kod gasova i prvi utvrdio razliku između smeše i hemijskog jedinjenja.

1803 - U sastav SAD ušla je dotadašnja francuska kolonija Luizijana, koju je ranije iste godine, pritisnut finansijskom oskudicom, francuski car Napoleon I prodao Amerikancima za 15 miliona dolara. Današnja savezna država Luizijana ne poklapa se teritorijalno sa negdašnjom francuskom kolonijom - ona je bila
neuporedivo veća i obuhvatala je više današnjih saveznih država SAD.

1847 - Umro je srpski pisac Sima Milutinović Sarajlija, preteča srpskih romantičara. Nadimak je dobio po mestu rođenja. Školovao se u Beogradu, Zemunu, Segedinu, Sremskim Karlovcima. Borio se u ustancima Srbije za nezavisnost, a u Cetinju je od 1827. bio sekretar vladike Petra I Petrovića Njegoša i vaspitač i pesnički učitelj njegovog sinovca Petra II Petrovića Njegoša. Na poziv kneza Miloša Obrenovića vratio se 1831. u Srbiju i bio sekretar Ministarstva prosvete i istoriograf kneza Miloša. Dela: spevovi "Srbijanka", "Trojebratstvo", "Trojesestarstvo", tragedija "Obilić", istorijski spisi "Istorija Srbije", "Istorija Crne Gore", zbirka narodnih pesama "Pjevanija crnogorska i hercegovačka".

1864 - Rođen je srpski slikar Marko Murat, član Srpske kraljevske akademije, osnivač Umetničke zanatske škole u Beogradu. Počeo je kao realista, ali se potom približio impresionistima. Slikao je portrete, istorijske kompozicije, predele, snažno je uticao na stvaranje "Beogradske škole" i u srpsko slikarstvo je uneo nova umetnička shvatanja. Za veliku istorijsku kompoziciju "Ulazak cara Dušana u Dubrovnik" nagrađen je na svetskoj izložbi u Parizu 1900. Druga dela: "Proleće", "Cveti", "Konavoka", "Dum Ante", "Dubrovnik".

1865 - Rođen je engleski pisac Rađard Kipling, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1907. majstor kratkih priča u kojima su s puno efekata isprepleteni humor i užas. Njegova proza prikazivala je život u Indiji, u kojoj je i rođen, s izuzetnim smislom za dečji svet. Česta tema su i životinje. Dela: "Knjiga o džungli", "Hrabri kapetan", "Kim", "U belom i crnom", "Priče za decu", "Izistinske priče".

1886 - Nemačka i Portugal sporazumom su odredile granice portugalske Angole i nemačke Jugozapadne Afrike (Namibija).

1903 - U požaru u čikaškom pozorištu "Irikvoi" poginulo je 588 ljudi.

1906 - Rođen je engleski filmski režiser Kerol Rid, izvrstan poznavalac tehničkih aspekata režiserskog zanata sa izrazitim smislom za vizuelno pripovedanje. Filmovi: "Zvezde gledaju s neba", "Noćni voz za Minhen", "Prava pobeda", "Begunac", "Pali idol", "Treći čovek", "Prognan na ostrva", "Jare za dve pare", "Trapez", "Ključ", "Naš čovek u Havani", "Agonija i ekstaza", "Oliver" (Oskar).

1915 - Nemačka podmornica torpedovala je kod Krita u Prvom svetskom ratu britanski putnički brod "Persija", usmrtivši 330 od 501 putnika i člana posade.

1918 - U Berlinu je počeo trodnevni osnivački kongres Komunističke partije Nemačke na kojem je usvojen program čiji je tvorac bila Roza Luksemburg. Kongres je izrazio podršku Sovjetskoj Rusiji.

1922 - Zvanično je osnovan Savez Sovjetskih Socijalističkih Republika, stvaranjem federalne zajednice od Rusije, Belorusije, Ukrajine i Transkavkaske Federacije. Kasnije su se priključivale ili formirale druge sovjetske republike.

1928 - Rođen je američki muzičar Bo Didli, gitarista, jedan od pionira rokenrola. Autor niza nezaboravnih pesama, među kojima su "Say Man", "Shave and a Haircut", Uncle John", "Who Do You Love?". Bio je pionir električne gitare i bitno je uticao na pojedine velike muzičare poput Badi Holija, Rolingstounsa,
grupe "Who", Brusa Springstina ili Elvisa Kostela. Godine 1999. dobio je nagradu "Gremi" za životno delo.

1933 - Rumunska ekstremistička politička organizacija "Gvozdena garda", ubila je predsednika vlade Jona Duku, kojeg je zamenio profašista George Tartaresku. Rumunija se potom ubrzo približila Silama osovine, kojima se kao članica Trojnog pakta priključila u ratu protiv Sovjetskog Saveza.

1944 - Umro je francuski pisac Romen Rolan, jedan od najvećih mistika francuske literature u 20. veku, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1915. Bio je duboko zainteresovan i aktivno uključen u sva bitna socijalna, politička i duhovna zbivanja svoje epohe, uključujući "aferu Drajfus", fenomen komunizma i fašizma, nastojanja da se postigne svetski mir. Dela: romani "Žan Kristof", "Kola Brenjon", 12 drama pod zajedničkim nazivom "Pozorište
revolucije", romansirane biografije Ludviga van Betovena, Mikelanđela Buonarotija, Lava Tolstoja, Georga Fridriha Hendla, Mahatme Gandija, antiratni spis "Iznad meteža".

1947 - U Rumuniji je pod pritiskom komunista abdicirao kralj Mihail I.

1947 - Umro je engleski filozof Alfred Nort Vajthed, jedan od najznačajnijih anglosaksonskih mislilaca 20. veka. Najpre se bavio matematičkom logikom i zajedno sa engleskim filozofom i matematičarom Bertrandom Raselom napisao je "Principia mathematica". Potom je razvio originalnu metafiziku, kosmološko
gledište o "večnim objektima". Smatrao je da filozofija ima sudbonosan socijalno-istorijski značaj. Ostala dela: "Rasprava o univerzalnoj algebri", "Organizacija mišljenja", "Istraživanje principa prirodnog znanja", "Nauka i moderni svet", "Proces i realnost", "Smeli poduhvati ideja", "Religija u bitnim svojstvima".

1968 - Umro je norveški državnik Trigve Li, prvi generalni sekretar Ujedinjenih nacija od 1946. do 1952. Pre Drugog svetskog rata bio je sekretar Socijalističke partije Norveške i ministar pravosuđa, a posle nemačke invazije na Norvešku 1940. šef diplomatije u izbegličkoj vladi u Londonu.

1988 - Jugoslovenski šef vlade Branko Mikulić i pripadnici njegovog kabineta podneli su ostavku, zbog opšteg nezadovoljstva ekonomskim prilikama. Bila je to pretposlednja vlada Jugoslavije, tokom mandata njegovog naslednika Ante Markovića, Jugoslavija je razbijena.

1989 - Poljska skupština (sejm) je uspostavila višepartijski politički sistem.

1990 - Vlasti Albanije su prvi put dozvolile Jevrejima iseljavanje u Izrael.

1991 - Na sastanku u glavnom gradu Belorusije Minsku lideri Zajednice Nezavisnih Država, nastale posle raspada Sovjetskog Saveza, nisu se dogovorili o jedinstvenoj vojsci i svim bivšim sovjetskim republikama je dopušteno da formiraju sopstvene oružane snage.

1992 - Umro je Mihailo Lalić, pisac, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Njegova tipična tema su prilike u Crnoj Gori uoči i tokom Drugog svetskog rata. Bio je interniran u Grčkoj tokom rata, ali je uspeo da prebegne grčkim partizanima i postao je politički komesar Jugoslovenskog bataljona. Dela su mu
izrazito slikovita, s dubokim poniranjem u psihologiju i mentalitet ljudi. Dela: romani "Svadba", "Zlo proljeće", "Lelejska gora", "Hajka", "Raskid", "Pramen tame", "Zatočenici", "Ratna sreća", "Dokle gora zazeleni", "Gledajući dolje na drumove", pripovetke "Na mjesečini", "Izvidnica", "Prvi snijeg", "Gosti", "Poslednje brdo".

1993 - Izrael i Vatikan su potpisali sporazum o međusobnom priznavanju i uspostavljanju punih diplomatskih odnosa, okončavajući time dva milenijuma "bolnih odnosa između dve velike religije", judaizma i rimokatoličanstva.

1997 - Kina i Južna Afrika su potpisale sporazum o uspostavljanju diplomatskih odnosa od 1. januara 1998.

2002 - Mvai Kibaki preuzeo je dužnost predsednika Kenije pošto su on i njegova koalicija "Nacionalna duga" izbornom pobedom okončali posle 24 godine vladavinu Danijela Arapa Moija i četiri decenije dugu vladavinu KANU partije.

2004 - Umro je američki džez muzičar, "kralj svinga" Arti Šo. Važio je za vrhunskog klarinetistu. Jedan od Šoovih najvećih uspeha, koji je bio uvod u njegovu svetsku karijeru, bio je snimak Kol Porterovog "Begin the Beguine". Komponovao je koncerte za klarinet i niz poznatih melodija: "Nightmare", "Any old time", "Everything's Jumpin'".

2006 - Bivši irački lider Sadam Husein obešen je u Bagdadu, pošto ga je lokalni sud osudio na smrt zbog ubistva oko 150 šiita 80-tih godina prošlog veka. Pogubljenje je izazvalo slavlje šiita širom Iraka. Vladao je Irakom, čvrstom rukom, punih 35 godina. Obešen je posle kontroverznog procesa, tokom kojeg su u
velikoj meri zanemarivana prava optuženog i odbrane. Nove iračke vlasti, postavljene od strane SAD, tvrdile su da je Sadam Husein odgovoran za smrt više od 500.000 ljudi, mahom šiita u Kurda.

2006 - Najmanje 75 Iračana je poginulo, dok je 125 ranjeno u seriji eksplozija u oblastima naseljenim šiitima širom Iraka, na dan kada je bivši predsednik Sadam Husein pogubljen.

2013 - U napadu bombaša-samoubice u trolejbusu u Volgogradu, na jugu Rusije, poginulo je 16 a povređena 41 osoba. Napad se dogodio
sutradan posle istovetnog napada na železničkoj stanici u tom gradu.

 

1494. U Rim su ušle snage francuskog kralja Šarla VIII. U nameri da osvoji Italiju i pripremi krstaški rat protiv Turske, francuski kralj je prodro do Napulja, ali je bio prisiljen da se povuče pred vojnim savezom pape, Španije, Mletaka i milanskog vojvode.

1600. Engleska kraljica Elizabeta I izdala je povelju o osnivanju Istočnoindijske kompanije za trgovinu, koja je krajem XVII veka imala znatna suverena prava kao što su pravo na vođenje rata i sklapanje mira, kovanje novca, da bi 1757. postala najjača vlast u Indiji. Velika Britanija je 1858. preuzela sve upravne funkcije kompanije.

1617. Rođen je španski slikar Bartolomeo Esteban Muriljo, koji je stvorio tip Madone po modelu crnokose španske žene (slike za crkve u Sevilji). Pored religioznih tema, slikao je i prizore sa ulice - "Mali prosjak", "Deca jedu dinju".

1719. Umro je engleski astronom Džon Flemstid, prvi kraljevski astronom, osnivač nacionalne opservatorije u Griniču (1675).

1845. Rođen je srpski državnik Nikola Pašić, jedan od najznačajnijih političara u istoriji Srbije i Jugoslavije, osnivač i vođa Narodne radikalne stranke (1881-1926). Prvi put je bio predsednik vlade Srbije 1891, a od 1903. sastavio je 22 vlade u vreme tri kralja: Aleksandra Obrenovića, Petra i Aleksandra Karađorđevića. Bio je šef jugoslovenske delegacije na Versajskoj mirovnoj konferenciji 1919-20.

1877. U Švajcarskoj je umro francuski slikar Gistav Kurbe, osnivač realističke škole i jedan od prvih umetnika koji je radio u prirodi, učesnik Pariske komune 1871. Osuđivan i progonjen zbog svoje demokratske političke delatnosti emigrirao je u Švajcarsku 1873.

1879. Američki pronalazač Tomas Alva Edison prvi put je javno demonstrirao u Menlo Parku, Nju Džersi, električnu sijalicu.

1880. Rođen je američki general Džordž Maršal, načelnik Generalštaba kopnene vojske SAD (1939-45). Kao državni sekretar SAD (1947-49) sačinio je plan za obnovu posleratne Evrope (Maršalov plan) koji je prihvaćen na konferenciji 16 zemalja 1947. u Parizu. Dobitnik je Nobelove nagrade za mir 1953.

1911. Marija Sklodovska Kiri dobila je drugu Nobelovu nagradu za hemiju za istraživanje radioaktivnih elemenata. Prvu je 1903. podelila je sa suprugom Pjerom i Bekerelom.

1938. U Indijanopolisu, SAD prvi put je zvanično uveden test na alkohol za vozače ("drunkometer").

1945. U saobraćaj je pušten treći put obnovljen železnički most preko Save kod Beograda.

1946. Predsednik SAD Hari Truman formalno je proglasio kraj Drugog svetskog rata.

1968. Supersonični sovjetski putnički avion "TU-144" obavio je prvi let, nekoliko meseci pre britansko-francuske supersonične letelice "Konkord".

1971. Austrijski političar i diplomata Kurt Valdhajm preuzeo je dužnost generalnog sekretara UN, nakon što se sa tog mesta povukao burmanski političar U Tant.

1981. U vojnom udaru koji je predvodio poručnik vazduhoplovstva Džeri Rolings, u Gani je oborena civilna vlada Hile Limana.

1983. U vojnom udaru u Nigeriji svrgnut je predsednik Šehu Šagari, koji je na vlast došao na izborima 1979. na kojima je okončana 13-godišnja vojna vladavina. Novi predsednik postao je šef vojne hunte general Mohamed Buhari.

1988. Indijska i pakistanska vlada su sklopile sporazum kojim su se obavezale da neće napadati nuklearna postrojenja u Pakistanu, odnosno Indiji.

1995. Američki inženjerci su završili pontonski most preko Save, a potom su američki tenkovi i trupe iz sastava snaga UN za održanje mira ušli u Bosnu.

1996. Širom Srbije stotine hiljada građana, koji su gotovo dva meseca svakodnevno protestovali tražeći priznavanje rezultata lokalnih izbora na kojima je pobedila opozicija, okupili su se na centralnim gradskim trgovima da dočekaju Novu godinu.

1998. Ministri finansija Evropske unije saopštili su definitivne kurseve prema kojima će se nacionalne valute 11 zemalja EU menjati u evro kad jedinstvena evropska valuta 1. januara 1999. bude zvanično puštena u promet.

1999. Predsednik Rusije Boris Jeljcin podneo je ostavku i za vršioca dužnosti šefa države imenovao Vladimira Putina, dotadašnjeg premijera.

1999. Predsednik Paname Mireja Moskoso povratio je od SAD formalno kontrolu svoje zemlje nad Panamskih kanalom.

2000. Saudijska Arabija, Kuvajt, Bahrein, Katar, Oman i Ujedinjeni Arapski Emirati, članice Saveta za saradnju u Zalivu potpisale su pakt o zajedničkoj odbrani po kojem se napad na jednu od zemalja članica smatra napadom na svih šest zemalja.

2001. Pakistanske vlasti uhapsile su više od dvadeset članova jedne od dve muslimanske militantne grupe, Laškar-e-Taiba, koju je Indija optužila za napad na Parlament, kada je ubijeno 14 osoba.

2004. U Tajvanu je otvoren najviši oblakoder na svetu – poslovna zgrada "Tajpei 101", visoka 508 metara sa 101 spratom.

2004. U požaru tokom koncerta u jednom noćnom klubu u Buenos Airesu u Brazilu poginulo je 186 ljudi, više stotina je povređeno.

2007. U sukobima u Keniji, nastalim zbog reizbora predsednika Mvaija Kibakija, koji je tesnom pobedom osvojio drugi petogodišnji mandat, poginulo je oko 300 osoba, a oko 100.000 ljudi je raseljeno.

 

45. p.n.e. Stupio je na snagu novi, Julijanski kalendar, kojim je Gaj Julije Cezar, prema savetima grčkog astronoma iz Aleksandrije Sosigena, reformisao računanje vremena tako što je za početak godine odredio 1. januar umesto 1. marta. Papa Grgur XIII je reformisao taj kalendar 1582, što je najveći broj zemalja prihvatio, dok su Julijanski zadržale srpska, ruska i još neke pravoslavne crkve.

1502. Portugalski moreplovci uplovili su u zaliv Guanabara i nazvali to mesto Rio de Žaneiro (Januarska reka). Grad koji je potom nastao bio je prestonica Brazila od 1763. do 1960, kada je za glavni grad određena novoizgrađena Brazilija.
1526. Hrvatsko plemstvo je na saboru u gradu Cetinu izabralo za kralja Ferdinanda Habsburga, nadajući se da će im nadvojvoda Ferdinand obezbediti bolju odbranu od Turaka nego erdeljski knez Ivan Zapolja. Hrvatska je postala deo Habsburške monarhije.
1801. Stupio je na snagu akt o ujedinjenju Velike Britanije i Irske, čime je stvoreno Ujedinjeno Kraljevstvo.
1803. Danska je zabranila uvoz robova u dansku Zapadnu Indiju i postala prva zemlja koja je zabranila ropstvo. 1823. Rođen je mađarski pesnik Šandor Petefi, jedan od vođa nacionalnog pokreta
1948. Otac mu je bio Srbin Stevan Petrović, a Šandorovo kršteno ime je Aleksandar. Smatra se najtalentovanijim i najboljim mađarskim lirskim pesnikom XIX veka. Njegova poezija je imala veliki uticaj na južnoslovenske pesnike, posebno na Đuru Jakšića i Jovana Jovanovića Zmaja. Poginuo je 1849. u bici kod Šegešvara ("Petefijeve pesme", "Apostol", "Vitez Janoš").
1833. Velika Britanija je proglasila suverenitet nad Foklandskim ostrvima u Atlantiku, koja su pre toga bila pod španskom kolonijalnom vlašću.
1863. Tokom Američkog građanskog rata predsednik SAD Abraham Linkoln potpisao je Zakon o oslobađanju robova.
1877. Britanska kraljica Viktorija I proglašena je caricom Indije.
1880. U Srbiji su uvedene obavezne metarske mere, merna jedinica za dužinu postao je metar i zvanično su prestale da važe mere poput aršina, lakta, pedlja.
1901. Države Novi Južni Vels, Viktorija, Kvinslend, Južna Australija, Zapadna Australija i Tasmanija su osnovale australijsku zajednicu s Edmundom Bartonom kao prvim premijerom, koja je te godine u statusu dominiona postala član Britanskog komonvelta.
1915. Rođen je srpski pisac Branko Chopić, nastavljač tradicije seoske pripovetke srpskog realizma (Kočić, Ćorović, Veselinović). Humorista, autor rodoljubive i dečije poezije, jedan je od najplodnijih i najpopularnijih jugoslovenskih pisaca u periodu posle Drugog svetskog rata. Godine
1984. izvršio je samoubistvo ("Pod Grmečem", "Doživljaji Nikoletine Bursaća", "Gluvi barut", "Osma ofanziva", "Bašta sljezove boje").
1925. Naziv glavnog grada Norveške Kristijanija (od 1674), promenjen je u Oslo.
1958. Stupio je na snagu ugovor o osnivanju Evropske ekonomske zajednice, poznate kao Zajedničko tržište, koji su 25. marta 1957. u Rimu potpisale Belgija, Zapadna Nemačka, Italija, Luksemburg, Francuska i Holandija.
1959. Posle dvogodišnjeg gerilskog rata na Kubi je preuzeo vlast vođa revolucionarnog pokreta "26. jul" Fidel Kastro, a diktator Fulhesio Batista je pobegao u Dominikansku Republiku.
1965. Pod vođstvom lidera pokreta "Al fatah" Jasera Arafata formirana je Palestinska oslobodilačka organizacija. 1972. Umro je francuski pevač i glumac Moris Ševalije. Popularni interpretator u operetama i pariskim zabavnim pozorištima najzapaženije uloge na filmu ostvario je u filmskim muzičkim komedijama ("Ljubavna parada", "Vesela udovica", "Žiži").
1979. SAD i Kina su uspostavile diplomatske odnose, 30 godina posle osnivanja Narodne Republike Kine.
1993. Radio Televizija Srbije otpustila je više od 1.500 radnika u Beogradu, među kojima je najviše bilo novinara koji su se suprotstavljali ratnoj propagandnoj politici radija i TV, govoru mržnje, nepoštovanju profesionalnog kodeksa i kršenju profesionalnih kriterijuma uređivačke politike.
1993. Češka i Slovačka su postale samostalne države, čime je prestala da postoji Čehoslovačka, osnovana 1918. 1994. U SR Jugoslaviji rast cena dostigao je fantastičnu cifru od 315.563.558 odsto, cene su se u proseku povećavale 62 odsto dnevno, dva odsto na sat i 0,029 odsto u minuti.
1995. U Bosni je stupio na snagu četvoromesečni prekid neprijateljstava postignut uz posredovanje bivšeg predsednika SAD Džimija Kartera.
1998. Islamski fundamentalisti su na zapadu Alžira masakrirali više od 400 ljudi, uključujući žene i decu, u najgorem nasilju tokom šestogodišnjeg terora oružanih islamističkih grupa.
1999. Zvanično je puštena u promet jedinstvena evropska valuta evro i oko 300 miliona ljudi u 11 od 15 zemalja Evropske unije dobilo je istu valutu prvi put od vremena Rimskog carstva. Grčka se, kao 12. članica, pridružila 2001, a zamena nacionalnih valuta u evro počela je 1. januara 2002.
2000. Velika Britanija je zvanično ukinula stare imperijalne mere, kao što su funta (453,59 grama) i unca (28,35 grama) i uvela evropski merni sistem.
2001. U Zagrebu je preminuo Fabijan Šovagović (68) jedan od najvećih glumaca Hrvatske i bivše Jugoslavije. 2002. Evro je postao zvanična valuta u 12 zemalja Evropske unije. Britanija, Švedska i Danska su jedine članice EU koje su zadržale svoje nacionalne valute.
2003. Policijske snage EU zamenile su u BiH međunarodne policijske snage UN, čime je počela prva zajednička odbrambena i bezbednosna akcija svih 15 zemalja-članica EU.
2003. U Brazilu je inaugurisan Luis Inasio Lula da Silva, prvi brazilski predsednik iz radničke klase. 2005. U Holandiji je, po prvi put posle II svetskog rata, stupio na snagu Zakon kojim su pripadnici policije obavezni da poseduju identifikaciona dokumenta.
2007. Rumunija i Bugarska su postale punopravne članice Evropske unije.

 

1492 - Španija je, pod kraljem Ferdinandom Aragonskim, preuzela od Mavara grad Granadu, poslednje mavarsko uporište na Pirinejskom poluostrvu.

1799 - Trupe francuskog generala Napoleona Bonaparte ušle su uSiriju.

1837 - Rođen je ruski kompozitor, pijanista i dirigent Milij Balakirjev, pokretač i idejni vođa kompozitorske grupe Balakirjevljev kružok ili "Velika petorica", koju su još činili Kjuj, Musorgski, Rimski-Korsakov i Borodin. U muzička dela unosio je elemente ruskog i orijentalnog folklora ("Rusija", "Tamara").

1839 - Francuski pronalazač i začetnik fotografije Luj Dager snimio je prvu fotografiju Meseca.

1898 - Rođena je srpska glumica Ljubinka Bobić, članica Narodnog pozorišta u Beogradu od 1920. Tokom duge karijere tumačila je najrazličitije likove, a nenadmašnom se smatra njena interpretacija Živke u komediji "Gospođa ministarka" Branislava Nušića.

1905 - Rusija je u rusko-japanskom ratu prinuđena da Japanu preda lučki grad Port Artur. Japanci su zarobili rusku flotu u luci tako što su potopili trgovačke brodove i zatvorili ulaz u luku.

1915 - Okončana je petodnevna bitka kod Sarikamisa u Prvom svetskom ratu tokom koje je ruska vojska nanela težak poraz vojsci Ahmet Paše. Turci su izgubili 77.000 od 95.000 vojnika.

1918 - Umro je francuski pisac Edmon Rostan,koji je u jeku naturalizma oživeo romantični teatar i pokušao da mu vrati stari sjaj. Njegov "Sirano d Beržerak" (1897) osvojio je tadašnju publiku i održao se na pozorišnim repertoarima do danas.

1920 - Rođen je Isak Asimov (Isaac), američki pisacnaučno-fantastične proze. Ciklusom pripovedaka o robotima "Ja, robot" i nizom knjiga iz serijala "Zadužbina" ("Foundation") značajno je uticao na razvoj naučne fantastike kao književnog žanra.

1942 - Japanci su u Drugom svetskom ratu zauzeli glavni grad Filipina Manilu.

1943 - Odstupajući pred sovjetskom Crvenom armijom, Nemci su u Drugom svetskom ratu počeli povlačenje s Kavkaza.

1955 - U Panami je ubijen predsednik, pukovnik Hose Antonio Remon(Jose). Nasledio ga je prvi potpredsednik Hose Ramon Gisado koji je bio na vlasti manje od dve sedmice. Oboren je pod optužbom da je učestvovao u zaveri u kojoj je ubijen predsednik Remon.

1959 - Lansiran je prvi vasionski brod ka Mesecu, sovjetska "LunaI" bez ljudske posade.

1971 - Na fudbalskom stadionu "Ajbroks park" u Glazgovu poginulo je 66 navijača kada se, tokom utakmice Seltika i Rendžersa, srušio deo tribine.

1980 - U Velikoj Britaniji počeo je štrajk radnika učeličanama, prvi od 1926. Štrajk je prekinut 2. aprila.

1992 - Predsednici Srbije i Hrvatske Slobodan Milošević i Franjo Tuđman prihvatili su Sporazum o planu mirovnih operacija u Jugoslaviji (Vensov plan) kojim je prediviđena demilitarizacija zona u Hrvatskoj zahvaćenih ratom, povlačenje Jugoslovenske narodne armije iz tih oblasti i stavljanje tih zona pod zaštitu UN (United Nations Protected Areas); vojni komandanti u Hrvatskoj prihvatili su prekid vatre radi raspoređivanja 10.000 pripadnika mirovnih snaga UN.

1994 - Više od 70 ljudi je poginulo i najmanje 670 ranjeno tokomdvodnevnih borbi sukobljenih islamskih frakcija u glavnom gradu Avganistana Kabulu.

1995 - Bivši predsednik Somalije Mohamed Sijad Bare, koji je na vlast došao pučem 1969. i na isti način zbačen 1991, umro je u izbeglištvu u Nigeriji.

1998 - Vlasti Nigera uhapsile su bivšeg premijera Hamu Amadua, pod optužbom da je učestvovao u zaveri u kojoj je ubijen šef države Ibrahim Bare Mainasara.

2002 - Peronista Eduardo Dualde postao je novi predsednik Argentine preuzevši težak zadatak da izvuče zemlju iz najveće ekonomske i finansijske krize u istoriji zemlje. To je bio peti izbor predsednika države u periodu od dve nedelje.

2003 - Komitet za zaštitu novinara (CPJ) objavio je da je uprethodnoj godini u svetu ubijeno 19 novinara, što je najmanji broj od 1985. godine, od kada se beleže njihova stradanja.

2007 - Preminuo je bivši gradonačelnik Jerusalima Teodor "Tedi"Kolek, koji se neumorno zalagao za koegzistenciju Jevreja i palestinaca. Od 1965. kada je izabran, bio je gradonačelnik Jerusalima 28 godina.

2011 - Posle 18 godina Mostar je ponovo postao sedište Zahumsko-hercegovačke eparhije Srpske pravoslavne crkve. Mostar je bio sedište te eparhije od 18. veka do rata u Bosni i Hercegovini 1992. kada je sedište izmešteno u Trebinje.

 

106. p. n. e. - Rodjen je rimski govornik, pisac, filozof i političar Marko Tulije Ciceron, najveći stilista rimske literature. Bio je republikanac, protivnik Julija Cezara i Marka Antonija. Za konzula je izabran 63. pre n.e. Otkrio je i razobličio Katilininu zaveru. Bio je to pokušaj da se republika zameni ličnom vladom, nekom vrstom diktature (prema antičkoj terminologiji - tiranide). Posle ubistva Cezara 44. pre n.e. uhapšen je zbog serije napada na Antonija (14 beseda - "Filipika") i ubijen je 43. pre n.e. Njegova misao izrečena u delu "O dužnostima": "Summum ius summa iniuria" ("Najviše pravo najviša nepravda" - previše revnosna primena zakona može biti izrazita nepravda) tipičan je izraz njegovog intelektualnog sklopa. Ostala dela: "Besede", "O besedniku", "Rasprave u Tuskulu", "O starosti", "O prijateljstvu", "O krajnostima dobra i zla", "O prirodi bogova", besede "Protiv Katiline".

1815. - Austrija, Britanija i Francuska su stvorile vojni savez protiv Pruske i Rusije.

1868. - U Japanu je ukinut šogunat - na osnovu kojeg je od 1192. neformalno sputana carska vlast, dok su zemljom vladali predstavnici najviše aristokratije. Kraj šogunata imao je značaj neke vrste buržoaske revolucije - ukinute su mnoge feudalne privilegije, modernizovana je vojska, reformisano školstvo i uspostavljene su institucije po zapadnom uzoru, što je omogućilo neverovatan uspon Japana.

1875. - Umro je francuski leksikograf i enciklopedista Pjer Atanas Larus, izdavač "Velikog svetskog rečnika XIX veka" u 17 tomova. Izdavačka kuća "Larus" je posle njegove smrti nastavila izdavanje enciklopedijskih i uopšte leksikografskih dela.

1883. - Rodjen je engleski državnik Klement Ričard Atli, laburistički premijer od 1945. do 1951, tokom čije vlasti je Velika Britanija priznala nezavisnost Indije 1947. (kao i Burme 1948. i još nekih bivših kolonija). Dela: "Laburistička partija u perspektivi", "Dvanaest godina kasnije", autobiografija "Kako se to zbilo".

1892. - Rodjen je engleski pisac Džon Ronald Ruel Tolkin, profesor anglosaksonskog (staroengleskog) i engleskog jezika i književnosti na Oksfordskom univerzitetu. U trilogiji "Gospodar prstenova" stvorio je vlastiti mitski svet (i jezik), služeći se prozom u kojoj se osećaju uzori nordijskih saga i stare anglosaksonske poezije, sa središnjom temom sukoba dobra i zla. Istom imaginarnom svetu pripadaju i romani "Hobit" i "Silmarion". Ostala dela: kritičke studije "Beovulf: čudovišta i kritičari", "Bajke, kritička studija", "Čoser kao filolog".

1904. - Rodjen je srpski pisac, likovni i književni kritičar, jevrejskog porekla, Oto Bihalji Merin. S bratom Pavlom 1928. osnovao je izdavačku kuću "Nolit" (Nova literatura). Uredjivao je i književno-politički časopis "Nova literatura". Zbog političkih razloga emigrirao je i u Nemačkoj je uredjivao

komunistički književni časopis "Linkskurve". U Parizu je 1933. osnovao "Institut za borbu protiv fašizma". Od 1936. u Španiji se borio na strani republikanaca protiv snaga generala Franka. Likovnim i književnim studijama znatno je doprineo tumačenju i shvatanju savremenog stvaralaštva. Dela: roman "Dovidjenja u oktobru", eseji i umetnička kritika "Osvajanje neba", "Misli i boje", "Susreti sa mojim vremenom", "Jugoslovenska skulptura XX veka", "Graditelji moderne misli", "Naivna slika sveta", "Prodori moderne umetnosti", "Kraj umetnosti u doba nauke?", "Maske sveta",

"Re-vizija umetnosti", "Modern German art", "Goja i mi", "Kapričosi", "Užasi rata", "Anri Ruso, život i delo" (sa suprugom Lizom), monografije "Krsto Hegedušić", "Gabrijel Stupica", "Bogosav Živković", "Vangel Naumovski", delo o Španskom gradjanskom ratu "Španija izmedju smrti i radjanja".

1924. - Engleski egiptolog Hauard Karter pronašao je u Dolini kraljeva u blizini Luksora u Egiptu sarkofag faraona Tutankamona.

1926. - Umro je češki pisac Jaroslav Hašek, koji je svetsku slavu stekao nedovršenim humorističko-satiričnim romanom "Doživljaji dobrog vojnika Švejka u svetskom ratu" u kojem je ismejao opšte prilike u Austro-Ugarskoj kao i besmisao, brutalnost i ludilo rata. Švejk je lik čoveka iz naroda u kojem se pod maskom naivčine krije neka vrsta narodne mudrosti.

1926. - Grčki general Teodoros Pangalos proglasio je sebe zvanično diktatorom Grčke, pola godine pošto je pučem preuzeo vlast. Zbačen je u avgustu 1926.

1929. - Rodjen je italijanski filmski režiser Serdjo Leone, tvorac "špageti vesterna". Filmovi: "Kolos sa Rodosa", "Za šaku dolara", "Dobar, loš, zao", "Zovem se Niko", "Bilo jednom na Divljem zapadu", "Dogodilo se u Americi".

1931. - Umro je francuski maršal Žofr Žozef Žak, tvorac ratnog plana Francuske u Prvom svetskom ratu i pobednik bitke na Marni 1914. Krajem 1916. smenjen je s položaja glavnokomandujućeg francuskih armija zbog neuspeha u operacijama 1915. i 1916.

1942. - U Norveškoj je u Drugom svetskom ratu Nemačka osnovala 23 koncentraciona logora kroz koje je prošlo i više od 4.500 Srba. Najozlogašeniji su bili Bejsfort, Botn, Erlandet, Falstad, Korgan, Osen, u koje su ljude najviše upućivali iz logora na Starom sajmištu u Beogradu. Do aprila 1943. deportovano ih je 4.680, od kojih je više od 3.000 ubijeno. Logoraše je pomagao norveški pokret otpora.

1942. - Tokom Drugog svetskog rata hrvatski nacisti - ustaše - su na planini Papuk, u zapadnoj Slavoniji, uništile (i prethodno opljačkale) sva srpska sela. Tom prilikom većina srpskih civila je zverski ubijena.

1942. - Nemački zapovednik za Srbiju objavio je u Drugom svetskom ratu naredbu kojom je, pod pretnjom smrću, zabranjeno skrivanje Jevreja i čuvanje jevrejskih stvari, novca i vrednosnih papira. Mnogi Srbi su, ipak, rizikovali život i stotine Jevreja je spaseno a Srpska crkva, pa i administracija su izdavali lažna dokumenta s ciljem da ti ljudi budu spaseni.

1945. - U Ardenima je propao poslednji pokušaj nemačkog vodje Adolfa Hitlera da izmeni ishod Drugog svetskog rata, pošto su savezničke armije generala Bernarda Montgomerija i Omara Bredlija u kontraofanzivi zahvatile u klešta nacističke divizije nanevši im teške gubitke.

1961. - SAD su prekinule diplomatske odnose s Kubom.

1970. - U Brazavilu je usvojen ustav kojim je Kongo-Brazavil (negdašnji Francuski Kongo) proglašen Narodnom Republikom Kongo.

1977. - Medjunarodni monetarni fond odobrio je do tada najveći zajam u tridesetogodišnjoj istoriji te organizacije - Velika Britanija dobila je četiri milijarde dolara radi podrške njenoj valuti.

1990. - Panamski general Manuel Antonio Norijega, bivši američki štićenik, predao se okupatorskim trupama SAD i deportovan je na Floridu, gde mu je potom sudjeno.

1990. - Na jugu Pakistana poginulo je 307 ljudi pošto je ekspresni voz udario u kompoziciju teretnog voza.

1993. - Predsednici Rusije i SAD Boris Jeljcin i Džordž Buš potpisali su sporazum o svodjenju nuklearnog potencijala na trećinu.

1994. - Prilikom pada ruskog putničkog aviona tipa "Tupoljev-154" u Sibiru, poginule su ukupno 124 osobe.

1999. - Predsednik Sadam Husein odbacio je zone zabranjenog leta koje su iznad severa i juga Iraka uspostavile zapadne zemlje, istakavši da će im se irački narod hrabro suprotstaviti.

2000. - Na parlamentarnim izborima u Hrvatskoj ubedljivo je pobedila koalicija levog centra (Socijaldemokratska partija i Hrvatska socijalno-liberalna stranka), čime je okončana devetogodišnja vladavina Hrvatske demokratske zajednice.

2004. - Pad u Crveno more egipatskog "Boinga 737", neposredno po uzletanju sa aerodroma u Šarm el Šeiku, nije preživeo niko od 148 ljudi u letilici, mahom francuskih turista.

2004. - Posle sedam meseci putovanja, na Mars se spustio američki "marsohod", robot "Spirit", sa zadatkom da tokom tri meseca analizira stene i tlo na toj planeti.

2006. - Umro je Italijan Urbano Lazaro, koji je 26. aprila 1945. godine, kao pripadnik partizanske brigade "Garibaldi" identifikovao i uhapsio fašističkog diktatora Benita Musolinija.

2006. - Francuska vlada ukinula je vanredno stanje, uvedeno u novembru 2005. zbog nemira u siromašnim predgradjima Pariza i drugih francuskih gradova u kojima je zapaljeno oko 200 javnih ustanova, kao i 10.000 vozila. Povod za nerede bila je smrt dvojice dečaka afričkog porekla, koji su nastradali od udara struje u trafo-stanici, gde su se sakrili verujući da je za njima policijska potera.

 

1494. Štamparija u Cetinju štampala je prvu knjigu na srpskom jeziku - "Oktoih prvoglasnik" Djurdja Crnojevića i štampara Makarija, jednu od najviše korišćenih bogoslužnih knjiga u Srpskoj pravoslavnoj crkvi.

1717. Engleska, Francuska i Holandija formirale su Trojnu alijansu da bi se suprotstavile ambicijama Španije u južnoj Evropi.

1785. Rodjen je nemački pisac Jakob Grim, osnivač savremene germanistike. S bratom Vilhelmom sakupio je i objavio čuvene priče i bajke za decu. Započeo je rad na velikom "Nemačkom rečniku" (1852). Prevodio je srpske narodne pesme koje je
sakupio Vuk Stefanović Karadžić.

1797. Francuski general Napoleon Bonaparta pobedio je Austrijance kod Rivolija u Italiji.

1809. Rodjen je francuski učitelj Luj Braj, koji je 1829. pronašao sistem pisma za slepe (Brajova azbuka).

1842. U dvorani Teatra na Djumruku vojni kapel majstor Josif Šlezinger, kapelnik kneza Miloša Obrenovića, priredio je prvi javni muzički koncert u Beogradu.

1890. Rodjen je srpski političar, slikar i novinar Moša Pijade, član Komunističke partije od 1920. i visoki državni i partijski funkcioner posle Drugog svetskog rata. U novembru 1943. organizovao je u Jajcu Telegrafsku agenciju nove Jugoslavije (Tanjug), a posle rata je bio predsednik Skupštine FNR Jugoslavije.

1892. Rodjen je srpski pisac i književni kritičar Milan Bogdanović. Bio je urednik "Srpskog književnog glasnika", časopisa "Danas" (s Krležom) i "Književnih novina", upravnik pozorišta u Novom Sadu i Beogradu, član Srpske akademije nauka. Celokupna njegova dela objavljena su u višetomnoj knjizi "Stari i novi".

1932. Vlada Indije proglasila je ilegalnim Indijski nacionalni kongres i uhapsila vodju Mahatmu Gandija, što je izazvalo talas štrajkova u zemlji.

1944. Savezničke snage su u Drugom svetskom ratu počele napad na nemačke položaje na Monte Kasinu, duž najvišeg dela Apeninskog poluostrva. U žestokim borbama je razoren gradić Kasino i najstariji benediktinski manastir, koji je 529. podigao osnivač tog reda Sveti Benedikt od Nursije.

1948. Velika Britanija je priznala Burmu kao nezavisnu republiku s prvim premijerom Takinom Nuom.

1951. Severnokorejske i kineske trupe su u Korejskom ratu zauzele Seul.

1958. Sovjetski "Sputnjik I", prvi veštački satelit lansiran u oktobru 1957, raspao se i pao na Zemlju.

1960. U saobraćajnoj nesreći je poginuo francuski pisac Alber Kami, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1957. Njegov književni opus, u kojem su najpoznatiji romani "Stranac" i "Kuga" i eseji ""Mit o Sizifu" i "Pobunjeni čovek", zasnovan je na ideji o apsurdnosti ljudske sudbine.

1965. Umro je engleski pisac američkog porekla Tomas Sterns Eliot, jedan od najpoznatijih evropskih pesnika 20. veka, dobitnik mnogih nagrada medju kojima Nobelove 1948. i Geteove 1954. Nosilac je 16 počasnih doktorata. ("Sabrane pesme", "Sabrani eseji", poetske drame "Ubistvo u katedrali", "Porodični sastanak", "Koktel-partija").

1967. Poginuo je engleski vozač brzih automobila i čamac Donald Malkolm Kempbel. Svetski rekord u vožnji automobilom od 648,7 kilometara na čas postavio je 1964. Poginuo je vozeći čamac s mlaznim motorom "Plava ptica" na jezeru Koniston.

1973. Pokraden je Muzej umetnosti u Montrealu. Odnete su slike u vrednosti od dva miliona dolara, medju kojima i jedna Rembrantova čija je vrednost milion dolara.

1993. Bosanski Srbi i Muslimani odbili su na konferenciji u Ženevi Vens-Ovenov mirovni plan za Bosnu. Pregovori su supendovani, a rat u Bosni nastavljen je još većom žestinom.

1994. Gradu Foča u Bosni je posle 500 godina, po odluci Skupštine Republike Srpske, promenjen naziv u Srbinje.

1995. Domaća i svetska javnost oštro je protestovala zbog preuzimanja lista "Borba" od strane države i pritiska vlasti na ostale nezavisne medije. Taj nezavisni beogradski dnevnik privatizovan je početkom 90-ih u vreme reformske vlade Ante Markovića u bivšoj SFR Jugoslaviji.

1998. Šef izraelske diplomatije David Levi podneo je ostavku, rekavši da više ne želi da se jedini brine o pitanjima mira i socijalnim problemima u zemlji.

2003. Islamska militantna grupa napala je iz zasede vojni konvoj u severo-istočnom Alžiru i ubila 43, a ranila 19 vojnika. To je najkrvaviji napad na alžirske trupe u poslednjih pet godina.

2004. Avganistan je usvojio novi Ustav, čime je stvorena mogućnost održavanja prvih slobodnih izbora posle skoro 25 godina rata u toj zemlji.

2007. Liberalni demokrata Nensi Pelozi izabrana je za predsednicu američkog Kongresa i ona je prva žena predsednica najvišeg zakonodavnog tela SAD u više od 200 godina njegove istorije.

2007. Daval Patrik položio je zakletvu kao prvi guverner crne puti američke države Masačusets, a kao drugi u istoriji SAD.

 

1066 - Umro je Eduard Ispovednik (Edward the Confessor), anglosaksonski kralj od 1042, po kojem su nazvani anglosaksonski pravni običaji, kodifikovani posle njegove smrti - "Leges Edwardi confešoris".

1589 - Umrla je francuska kraljica italijanskog porekla Katarina de Mediči (Catherine, Medicis), ćerka gospodara Firence Lorenca II, koja je posle smrti muža Anrija II (Henri) od 1560. vladala Francuskom kao regentkinja. Uz podršku pape Grgura XIII organizovala je 1572. pokolj hugenota (protestanata) poznat kao Vartolomejska noć.

1592 - Rođen je Šah Džehan (Shah Jahan) poznat i kao princ Haram (Khurram), mogulski car od 1628. do 1658, kad ga je zbacio sin Aurangzeb. Sagradio je čuveni mauzolej Tadž Mahal za caricu Mumtaz Mahal u kojem je i on sahranjen 1666. Premestio je 1648. prestonicu iz Agre u Delhi.

1834 - U Kragujevcu su izašle "Novine serbske", prvi srpski informativni list štampan u zemlji, službeno glasilo kneževine Srbije. Prvi urednik bio je Dimitrije Davidović, osnivač "Novina serbskih" u Beču (1813-21).

1895 - Nemački fizičar Vilhelm Konrad Rentgen (Wilhelm,Roentgen) objavio je da je pronašao x-zrake, kasnije po njemu nazvane "Rentgenovi zraci".

1916 - Pred Medovskim zalivom u Albaniji potonuo je italijanski brod "Brindizi" s južnoslovenskim iseljenicima, dobrovoljcima iz Kanade i SAD koji su krenuli da pomognu Srbiji i Crnoj Gori u Prvom svetskom ratu. Poginulo je 390 ljudi, a 102 su spašena.

1919 - Osnovana je Nemačka radnička partija, koja je kasnije nazvana Nacional-socijalistička. Na vlast je došla 1933, a njen lider Adolf Hitler postao je kancelar Nemačke.

1919 - U Berlinu je počeo ustanak predvođen komunističkom organizacijom "Savez Spartaka" s Rozom Luksemburg (Rosa Luxemburg) i Karlom Libknehtom (Liebknecht) na čelu.

1925 - Guverner američke savezne države Vajoming je postala Neli Tejlor Ros (Nellie Taylor Roš), prva žena guverner u istoriji SAD.

1928 - Rođen je Zulfikar Ali Buto (Bhutto), predsednik Pakistana (1971-73). Od avgusta 1973. bio je predsednik vlade koja je priznala nezavisnost Bangladeša. U julu 1977. vojnim pučem ga je zbacio s vlasti general Mohamed Zija ul Hak (Mohammad Zia-ul Haq), u martu 1978. osuđen je na smrt pod optužbom da je naredio ubistva političkih protivnika. Obešen je u aprilu 1979.

1938 - Rođen je španski kralj Huan Karlos I (Juan Carlos), koji je posle smrti diktatora Fransiska Franka (Francisco Franco) 1975. imao presudnu ulogu u uspostavljanju demokratskog poretka u Španiji.

1942 - Na osnovu sporazuma s nacističkom Nemačkom, Prvi korpus bugarske fašističke vojske započeo je u Drugom svetskom ratu okupaciju jugoistoka Srbije.

1949 - Na sastanku u Moskvi vlade ŠSR, Bugarske, Čehoslovačke, Mađarske, Poljske i Rumunije donele su odluku o stvaranju Saveta za uzajamnu ekonomsku pomoć (SEV) radi organizacije i usklađivanja dugoročnog razvoja zemalja članica. Iste godine SEV-u je pristupila Albanija, a 1950. Istočna Nemačka. Savet je rasformiran 1991.

1964 - Tokom posete Svetoj zemlji papa Pavle VI sastao se u Jerusalimu s patrijarhom Atinagorom I. To je bio prvi susret poglavara dve crkve od 15. veka i prva poseta rimokatoličkog poglavara Svetoj zemlji.

1969 - SSSR je lansirao vasionski brod "Veneru 5" u pravcu Venere, a pet dana potom i "Veneru 6", koji su do te planete stigli 16, odnosno 17. maja.

1976 - U Kambodži u vreme režima Crvenih Kmera proglašen je novi ustav kojim je naziv zemlje promenjen u Demokratska Kampućija.

1991 - Umro je srpski pisac Vasko Popa, clan Srpske akademije nauka i umetnosti, najprevođeniji srpski pesnik u drugoj polovini 20. veka. Nazivan je jezičkim čudotvorcem i poslednjim velikim originalnim pesnikom ("Kora", "Nepočin-polje", "Sporedno nebo", "Od zlata jabuka", "Urnebesnik").

1993 - Tanker "Braer" ispustio je 85.000 tona sirove nafte pored obala Velike Britanije.

1996 - U Gazi je ubijen palestinski terorista Jahja Ajaš (Yahya Ayyash), zvani "inženjer", osumnjičen da je organizator talasasamoubilačkih terorističkih napada u Izraelu u kojima je poginulo desetine jevrejskih civila. Poginuo je pošto je u njegovim rukama eksplodirao mobilni telefon.

1997 - Rusija je povukla poslednje jedinice Ministarstva odbrane iz Čečenije, privremeno okončavši vojnu kampanju protiv islamskih terorista u toj republici.

1999 - SAD su produžile ekonomske sankcije protiv SR Jugoslavije uvedene u junu 1998. zbog eskalacije kosovske krize; beogradski Fond za humanitarno pravo objavio je podatke prema kojima je 2.000 ljudi nasilno izgubilo život tokom 1998. na Kosovu.

2003 - Umro je Masimo Điroti (Massimo Girotti) jedan od najpopularnijih filmskih umetnika u posleratnoj italijanskoj kinematografiji, poznat po ulogama u filmovima Lukina Viskontija "Opsesija", "Smisao" i "Veštice".

2006 - U muslimanskom svetom gradu Meki (Saudijska Arabija) poginulo je najmanje 76 osoba, a 62 su povređene, kada se jedna četvorospratnica srušila tokom tradicionalnog hadžiluka.