Bilo koja ljubomora je zdrav signal emotivne nezrelosti i kao takva moze biti korisna ako se iskoristi za samoanalizu i preispitivanje emotivnih reakcija ali i pogubna ako postane izvor emotivnih ispada koji su posledica straha i neshvacanja sopstvenih emocija i bezanje od njih. Ljubomora je emocija koja se ispoljava nekontrolisano po receptu: ja te zelim samo za sebe i ne znam kako to da kontrolisem i plasim se da cu ostati sam ali ne smem to da priznam.

Ako su dvoje ljudi dovoljno bliski i emotivno zreli mogu zajedno da izglade bilo sta ako nisu onda ostaje na svakom pojedincu da se nosi sa svojim strahovima pa tako veza opstaje samo na individualnom stepenu trpeljivosti tih (po nekima zdravim) emotivnim ispadima.

Ljubomora nikad nije zdrava za vezu ako ne vodi promeni pojedinca i njegovom odnosu prema vezi. Svaka ljubomora je posledica straha a gde ima straha nem aljubavi vec samo posesivnosti. Samim tim ljubomora nije i ne moze biti mera ljubavi i ne treba se tolerisati i ignorisati - na njoj treba raditi....

Jer ako veruješ onda pokazuješ i da ceniš tu osobu koju voliš, jer ako si ljubomoran znači da sumnjaš, a ako sumnjaš znači da ne ceniš dobre osobine voljene osobe, a ako ih pak nema onda ne treba ni biti u vezi sa takvom osobom

a sta ako joj ne verujes ali je postujes i cenis, a nisi ljubomorna?

pa na primer, postujes tu osobu jer je vredna, inteligentna, ambiciozna, pametna, uspesna i cenis je po tome

ali s druge strane nemas bas mnogo povernenja u nju, jer se bojis ... nemam pojma, necega, da ce uraditi nesto sto ne zelis, a  dok ona u tebe ima potpuno poverenje.